ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Meho Krljic on 17-12-2010, 11:49:07
Hmmm, ja doduše od škole imam samo veliki odmor ali zar "snishodljiv način" ne podrazumeva da ti sebe postavljaš kao niščeg & nedostojnog. Ovde bi više bilo "na pokroviteljski način" ili tako nešto. Čini mi se.

Hm, da. Osim što "na pokroviteljski način" zvuči blagonaklono, što ovde nije slučaj.

Ali da ne oftopikujem sad...

Podnećemo i taj oftopik. Mislim, kad smo uspeli topik da dovedemo natrag na temu posle ozbiljnog direjlinga u smeru ne/ postojanja kritike u domaćem žanrovskom univerzumu, ovo nije ništa.

Ali, da "na pokroviteljski način" zaista zvuči blagonaklono, zato i kažem da "patronizujuće" nema adekvatan izraz u našem jeziku, ili ga ja u svojoj neukosti ne znam.

Kada bismo znali kako remek-dela nastaju - gde bi nam bio kraj. Ali to niko ne zna. Niti će ikad znati. Kvalitetan roman (zameni sa zbirka, film, predstava itd) se dogodi ili ne dogodi. Od talenta mnogo toga zavisi, ali ne baš sve.

U svetu, Americi recimo, produkcija žanrovske književnosti se može uporediti sa industrijom. Puno je tu šrafova, poluga... Pisac je najvažniji faktor, osovina, ali ne i jedini bitan u jednačini. King je, na primer, više puta isticao koliko su urednici značajni u oblikovanju knjige. Kod nas sve je još u povoju.

Srpkska žanrovska knjižena produkcija je tek nešto malo oživela poslednjih par godina. I dosta toga počiva na entuzijazmu i dobroj volji. Novca jednostavno tu nema. Bar ne značajnijeg. Kada bi tržište bilo takvo da pisaca (i svi oko pisca) mogu dobro da zarade - ili bar značajnije da zarade i poprave kvalitet svog života - to bi dovelo do profesionalizacija scene. Talentovani ljudi postoje, samo ih treba motivisati - a finansijski motiv je veoma bitan.

Koliko ja sagledavam situaciju, još dugo će u srpska žanrovska jedra duvati samo vetar entuzijazma.

U Srbiji ljudi genralno slabo čitaju. Što se žena tiče, mislim da su one po tom pitanju vrednije od muškaraca. E, sad... Šta čitaju, to je već druga stvar. Nisu to samo ljubići (mada ima i toga), već i ti neki kvazi-filozofski hipsterski romani a la Kueljo i kompanija.

Poznajem mnoge dame koje sa plezirom čitaju žanrovsku književnost - ali to ne čudi pošto se krećem u krugovima gde je to i za očekivati. Ali ako bismo se zapitali koliko žena na nekom sveobuhvatnijem uzorku čita domaću žanrovsku književnost (ili sf/f/h književnost uopšte) - mislim da bi rezultat bio deprimirajući. I tu dolazimo do onog što je već rečeno - ženama treba ponuditi nešto što će ih zainteresovati. Do sada se baš nije išlo u tom smeru. Tek kada domaći žanr u potpunosti prodre u mejnstim, postanje njegov deo, može se očekivati da se stvari promene.

Mada, sada smo zagrebali pitanje da li u Srbiji uopšte i postoji mejnstrim, ko su njegovi predstavnici itd.

Zaista, kompleksna je ovo tema.

Mudro zboriš, Kunče. I još potežeš nekoliko tema koje bi zavređivale posebne topike. Rispekt.

Meho, ti i dalje postavljaš priču kao opšte mesto, a od opšteg nikad ništa pametno. Posmatrajući afroamerički "uspeh" u SAD odmah bih mogao da kažem da je analogan uspehu ženskih pisaca u žanru, jer nije muškaračka njiva. Neke od "manjevrednih" aktivnosti ostavljene su "drugorazrednim" ljudima (i ženama), što ženski senzibilitet jako dobro primećuje. Ne broje one kolika je muško/ženska zastupljenost, nego gde je.

Nego, ako se vratimo na temu topika, onda će biti jasno ko gde vuče. Jebote, ona nije namenjena da reši položaj žena u globalnim društvenim tokovima, nego da sagleda taj isti položaj u domaćoj fantastici! Pa, ako ste spremni o tome, napred. Ako niste... 

 

Ja samo nemušto i poluslijepo pokušavam da kanališem raspravu tako da se ne odluta predaleko u tangente i da se ne pogubimo u nekakvim razmiricama koje su privatne i nekorisne za ovu diskusiju.

E, sad ovo:

QuoteNeke od "manjevrednih" aktivnosti ostavljene su "drugorazrednim" ljudima (i ženama), što ženski senzibilitet jako dobro primećuje. Ne broje one kolika je muško/ženska zastupljenost, nego gde je.

Da li ovime hoćemo da kažemo da su uspesi Lorel Hamilton, Stefani Majer i Džoane Rouling nevredni? Mislim, da se razumemo, ja to što one pišu ne bih čitao, a prilično sam siguran da nije u pitanju neka visoka književnost, no, one su samo visoki eksponenti, siurno u angloameričkoj fantastici ima žena koje pišu i umetnički vredne knjige itd.

Kad pomenu Roulingovu, nije li se ona potpisivala sa J.K. a ne Džoana, tako da se pol autora ne bi video?

Nemam... pojma. 

Jeste, kao sto rekoh koju stranicu ranije, ali nije nju na to naterao nekakav patrijahalni urednik vec kretanja njihovog trzista i ciljne grupe. Procenjeno je da bi muske predpubertetlije mogle biti odbijene od Potera ako vide da ga je napisala zena. U istom trosku Tim Prat i Daniel Abraham pisu urbanu fantastiku sa zenskim protagonistima takodje pod gender neutral pseudonimima zato sto se procenjuje da bi zenska publika, u ovom slucaju, mogla biti odbijena zbog pisaca muskaraca. Tu dolazi do izrazaja ona razlika u, kako smo se nespretno izrazili, velicini uzorka i trzista.

Eh, ovaj topik je tek sad postao vašar patroniziranja.  

Quote from: Kunac on 17-12-2010, 12:17:18
U Srbiji ljudi genralno slabo čitaju. Što se žena tiče, mislim da su one po tom pitanju vrednije od muškaraca. E, sad... Šta čitaju, to je već druga stvar. Nisu to samo ljubići (mada ima i toga), već i ti neki kvazi-filozofski hipsterski romani a la Kueljo i kompanija.

Poznajem mnoge dame koje sa plezirom čitaju žanrovsku književnost - ali to ne čudi pošto se krećem u krugovima gde je to i za očekivati. Ali ako bismo se zapitali koliko žena na nekom sveobuhvatnijem uzorku čita domaću žanrovsku književnost (ili sf/f/h književnost uopšte) - mislim da bi rezultat bio deprimirajući. I tu dolazimo do onog što je već rečeno - ženama treba ponuditi nešto što će ih zainteresovati. Do sada se baš nije išlo u tom smeru.

Nadam se da se nećeš uvrediti ali... tvoj post odaje tipično muško razmišljanje. Ne mislim to u onom krajnje negativnom, mačoidno-patronizirajućem smislu, nego prosto u jednoj njegovoj vrtnoj, benignoj varijanti. To za razliku od nekog valjda isto toliko imaginarnog "ženskog" smisla, koji ću ukratko da definišem kao "potrebu za ostvarivanjem" a u daljoj elaboraciji on izgleda ovako:

Verovatno kao rezultat već pominjanog patrijahalnog mentaliteta, većina muških pisaca ovde daleko više teži nekakvom merljivom i jasno definisanom uspehu, nego što je to ikad bio slučaj sa ženama. Iskreno, ne znam tačan uzrok toj neravnoteži, nikad nisam dovoljno razmišljala o tome; moguće je da muškarci više osećaju taj pritisak imaginarnog "uspeha", moguće da su generalno pod ekstremnijim pritiskom u nekim drugim životnim domenima ili su naprosto veće žrtve svojih iili tuđih prevelikih očekivanja. Kako već bilo, mnogi (ne svi, daleko bilo) muškarci više teže priznanjima i više insistiraju na formalnom prepoznavanju svog spisateljskog dostignuća. Taj raskorak u pristupu žanrovskom pisanju je uslovio i raskorak u generalnoj percepciji fandomskog pisanja i "ostvarivanja" kroz to pisanje: otud i koreni raskoraka između ambicije i sposobnosti, a otud i duboko ušančeno nezadovoljstvo po pitanju izostanka tog (po meni oduvek nerealnog) priznanja, plus – otud i srazmerna agresivnost u sticanju priznanja po svaku cenu. U tako delikatnoj atmosferi nejasnog ali duboko ušančenog nezadovoljstva, izdavač je onaj-koji-oblikuje. Sama njegova aktivnost izabiranja rukopisa za objavljivanje je implicitno priznanje koje mnogima tako mnogo znači i koje su tako željno očekivali a svaka kritika - ma kako bila trivijalna ili argumentovana – doživljava se direktan dokaz subverzije.

Zato ja žanrovska remek dela ja pre očekujem od mejnstrim pisaca (kao što oni naslovi koje sam već navela pokazuju), bilo to zbog njihovog obrazovanja, ili zrelijeg pristupa pisanju ili zbog shvatanja kritike kao neophodnog filtera kvaliteta, a ne kao subverzivne delatosti uperene protiv neshvaćenih talenata.    

toliko.

Quote from: Melkor on 17-12-2010, 13:32:17
Jeste, kao sto rekoh koju stranicu ranije, ali nije nju na to naterao nekakav patrijahalni urednik vec kretanja njihovog trzista i ciljne grupe. Procenjeno je da bi muske predpubertetlije mogle biti odbijene od Potera ako vide da ga je napisala zena. U istom trosku Tim Prat i Daniel Abraham pisu urbanu fantastiku sa zenskim protagonistima takodje pod gender neutral pseudonimima zato sto se procenjuje da bi zenska publika, u ovom slucaju, mogla biti odbijena zbog pisaca muskaraca. Tu dolazi do izrazaja ona razlika u, kako smo se nespretno izrazili, velicini uzorka i trzista.

Dapače, Ejbraham je u intervjuu koji je dao za moj blog upravo rekao da je za pisca urbane fantastike veoma bitno da mu makar pseudonim bude ženski, pošto je većina čitalaca tog podžanra ženskog roda i opredeljenja.

Na kraju, sff spisateljica ima manje nego sff spisatelja zato što žene fantastika zanima daleko manje nego muškarce, naročito ne one koji nevinost gube u poznim dvadesetima, bubuljice vuku do četrdesete, a sarmu (kad je već Meho pomenu) ne sprema niko kao njihova mama. Sve žive američke komedije dale su odgovor zašto se žene ne zanimaju za fantastiku koliko muškarci. Pobogu, zar ovde niko ne gleda The Big Bang Theory?

Quote from: Meho Krljic on 17-12-2010, 12:55:57
Da li ovime hoćemo da kažemo da su uspesi Lorel Hamilton, Stefani Majer i Džoane Rouling nevredni?

Nećemo. Hoćemo da kažemo da su neke manje vredne aktivnosti u ljudskom društvu prepuštene manje vrednim ljudima. Jel' to tako teško shvatiti? Umetnost i sport spadaju u takve aktivnosti. Recimo, stereotip šefa policije (formalno važan, ali beznačajan) na TV i filmu, obavezno se dodeljuje afroamerikancu. Biznis i nauka su manje tolerantni, čak i politika spada u netolerantnu grupu (Obama predsednik - koji šok, i - eufemizam). Mislim da su Melkor i Nightflier dali dobre ilustracije. Uspeh pomenutih dama treba da se posmatra kroz dioptriju anglo-saksonskog jezika i gargantuanskog obima marketinga. U Srbiji, sa odgovarajućim marketingom za ovu sredinu, brojke su svedene na tiraže od par hiljada prodatih primeraka (to bi bila pristojnija procena). Za svetski marketing nekog domaćeg dela bio bi nam potreban zajam EU i garancija MMF 

Najprodavaniji naslovi fantastike u Srbiji ne prelaze 5000 primeraka. Ovo se ne odnosi na pisce koji imaju zagrantovanu publiku, kao što je Roulingova, Mejerova i Stiven King, premda mi se čini da je Kingov izdavač u nas odbio dobar deo čitalaštva tog pisca.

Pišem eseje na master studijama o ženama (kao spisateljicama i junakinjama) i o erotici (studije ljubavi) u svetskoj sf književnosti. Zamolila bih nekog da mi preporuči literaturu?

Vise puta sam se uverio da zene vise citaju, i vise citaju od muskaraca i fantastiku, apsolutno bi se kladio u bilo sta u vezi ovoga. Barem kod nas, ne tvrdim za druge zemlje.

Quote from: D. on 02-01-2011, 13:42:49
Pišem eseje na master studijama o ženama (kao spisateljicama i junakinjama) i o erotici (studije ljubavi) u svetskoj sf književnosti. Zamolila bih nekog da mi preporuči literaturu?

Treba ti časopis Profemina, svi brojevi, tamo imaš sve na gomilu...

Hvala. :]

Srecno sa radom. Jedva cekam da ga okacis na Znak.

Deluje mi da, iz najboljih pobuda, upravo ovakvo izdvajanje neke grupe (bile to žene, crnci, kuvari, naturščici ili sl.) marginalizuju dotičnu grupu.
Mariju Kiri, na primer, teško da bi neko izdvojio na osnovu pola. Ona je to učinila sama, kao vrstan fizičar i hemičar. Da je na mestu upravnika Aleksandrijske biblioteke bio tako obrazovan muškarac, a ne Hipatija, jednako bi ga "hrišćani" odrali školjkama.
Zapravo, ne znam zašto bi trebalo posebno skinuti kapu ženi koja je odlučila da se bavi pisanjem naučne fantastike, ili bilo kog drugog žanra. Ukoliko to činimo, vaspitavamo svoje ćerke da je to gotovo neverovatno, pa ih time i saplićemo. A i sinovi nam, prirodno, ostaju zbunjeni pred pitanjem: "A zašto bi to bilo bitno?"
Odgovor dođe logičan kao i onaj: "Nemoj da tučeš devojčice, to je sramota. One su potpuno ravnopravne s tobom."

Da, ali ovde je pitanje da li polovi koji su pravno ravnopravni, tu ravnopravnost imaju u praksi. Da li imaju jednake polazne tačke, jednak tretman od strane establišmenta itd. Ponovo skrećem pažnju na to koliko je dobitnica Ninove nagrade u odnosu na broj dobitnika.

Quote from: Meho Krljic on 02-02-2011, 10:34:57
Da, ali ovde je pitanje da li polovi koji su pravno ravnopravni, tu ravnopravnost imaju u praksi. Da li imaju jednake polazne tačke, jednak tretman od strane establišmenta itd. Ponovo skrećem pažnju na to koliko je dobitnica Ninove nagrade u odnosu na broj dobitnika.

Naravno.

Htela sam da pitam Midoto za koje još naučnice zna? Koliko ih ima? Koje su njihove zasluge u oblasti nauke?

Ženski doprinos istoriji civilizacije, umetnosti, nauci, književnosti... je uglavnom zapostavljan, ignorisan, zaboravljan. Ravnopravnost polova mora da počne iz jedne tačke, ali pre toga treba stvoriti uslove za ravnopravnost, recimo baš izvlačenjem zaslužnih žena iz zaborava ili isticanjem njihovih uloga u oblastima kojima su se bavile ili se bave.

Tačno, odmah sam se deklarisala kao neko ko ne veruje u ravnopravnost polova. Ne veruje ni priroda, inače bi i jednom i drugom polu "podarila" uživanje u trudnoći i porođaju.
Jedna od mogućnosti jeste: odlučiti da se nema dete.
Znam da nije poenta u još nekoj naučnici koju bih pomenula, ali ja uživam da podsetim na Lize Majtner, nuklearnu fizičarku van svake serije (i muške i ženske), koja je odbila da ima ikakve veze sa atomskom bombom i na čijem nadgrobnom spomeniku piše (otprilike): "Fizičar koji nije izgubio svoju ljudskost." Jasno, ona nije imala sitnu smetnju kao što je posvećivanje bebi.
Nemam odgovor, samo mi unutrašnji osećaj govori da izdvajanje žena pisaca (ovde ću pomenuti i "Žensko pero") izgleda kao sportsko utrkivanje na 100 metara: takmičite se međusobno. Među muškarcima nemaš šta da tražiš, sestro.
Pre nego što se iko naljuti - imam ćerku. Njoj sam rekla svoje mišljenje: u uobičajenom svetu, moraćeš da budeš bolja od muškaraca, ako želiš da te tretiraju ravnopravno. Ali ako budeš sjajna, više nije ni bitno da li si žensko ili muško.
A ja navijam za izvanredne. Ima ih i među ženama.

Kako već rekoh, ja sam ideju o nekakvoj "ženskoj infrastrukturi" natuknuo više u formi pitanja, ne u formi gotovog rešenja, citirajući druge situacije u kojima su socijalno marginalizovane grupe na ovaj način izgradile autohtoni izraz koji se kasnije ulio u kulturu glavnog toka. Dakle, za njih je to funkcionisalo. Naravno, problem se tu može pronaći već u tome da je pitanje je li u redu da se žene smatraju socijalno marginalizovanom grupom. Opet se pozivam na cifre koje možda nisu sušta istina ali otkrivaju određenu pravilnost i ako njih pogledamo, može se govoriti o određenoj vrsti marginalizacije žena autora u domaćoj književnosti.

Quote from: Midoto on 02-02-2011, 14:04:52
u uobičajenom svetu, moraćeš da budeš bolja od muškaraca, ako želiš da te tretiraju ravnopravno.

Istina.

Quote from: Midoto on 02-02-2011, 14:04:52
Ali ako budeš sjajna, više nije ni bitno da li si žensko ili muško.

Hm... jako retko.

Quote from: D. on 02-02-2011, 14:32:29

Hm... jako retko.

A možda smo i same delimično krive, zbog želje da imamo i jare i pare. Moram da stavim početak jednog "anti-stava" po pitanju ravnopravnosti:

"Nije lako kada moraš da ustaneš ujutru: čeka te tuširanje, pa pravljenje frizure, šminkanje i oblačenje. Svaki treći dan, čim pređeš četrdesetu, ukoliko ne želiš da te upitaju kao službenicu u Selenićevom romanu: "A da obrijete brkove?", moraš voskom da skineš dlake sa nausnica i brade. Treba, povremeno, očupati obrve, napraviti im lep, tanani oblik, a, bogami, ni ono čupanje dlaka sa nogu i pod miškom – ne sme se zanemariti. Zamislim kako bi izgledali listovi obrasli šumom dlaka, u divnim italijanskim cipelicama sa igličastom, gotovo providnom štikom i – crkavam od smeha! Znam da su te štiklice nezdrave za kukove, ali – ko može da im odoli? Ne volim ni da su mi ruke neuredne. Imam svoju manikirku koja mi sredi zanoktice, oblikuje nokte i oboji lakom. Odgovara mi diskretno i otmeno, te uvek tražim samo bezbojni lak i francuski manikir. Jednom mesečno se farbam u svetlosmeđe, jer je dokazano da tamna kosa ističe bore i čini lice starijim. Vežbam svako jutro da bi mi struk bio tanji, bokovi uži, a zadnjica čvrsta i bez masnih naslaga. Naravno, uveče spremim sve što ću ujutru da obučem: od garderobe, do nakita koji se slaže sa onim što nosim. Pažljivo skinem i svu šminku – sutra me čeka novi dan.
   Nisam budala, znam da moje kolege smatraju da ne može neko toliko voditi računa o svom izgledu i biti odličan arheolog. A zašto? Samo zato što se zovem Bojan, a ne – Bojana! Da sam Ona – sve bi mi bilo oprošteno, jer sam žensko! To bi se podrazumevalo kao normalno, čak i nužno. I gde je tu ravnopravnost?"

Hoću da kažem: može li se istovremeno igrati na žensku i na kartu "jednakog tretmana"?
Ako je adut u lepim listovima, ne treba zakerati oko nejednakih aršina. Ako li nam je vrednost onoga što radimo presudnija...

Plodno veče danas...

Ostao mi je još jedan zdrav pršljen, pa ću odgovoriti.


U pravu ste. Ne može se igrati na obe karte i nije fer to raditi. Ali mi nije jasno otkud vam ideja da sve žene to rade? Uopštavanje neke mane na nivo prisutnosti kod svih žena zove se... mizoginija.

Ne mislim da sve žene to rade, ali da ogromna većina radi - to mislim. Kad idete kod lekara, a ona je žena: koliko ih ima ravnije cipele (jer su zdravije), koliko ih nema šminku (jer je zdravije i jednostavnije)...

Pogledajte reklame namenjene ženama, pa ćete videti ono što je uobičajeno. Tu je u pitanju novac, pa ne verujem da je neko samo potcenio žene, već ih je dobro proučio. Uostalom, koliko muškaraca znate da čupaju dlake sa nogu, a koliko žena - koje to ne čine? Taj mazohizam je svojstven našem polu. Mene je fasciniralo saznanje da obrazovanije žene u Nemačkoj smatraju ono bolno uklanjanje malja - varvarstvom.
Kako se, vi lično, osećate, kada na plaži vidite zaraslu ženu, makar kraj nje bio isti takav muškarac? Znam da se ja još nisam navikla, mada nemam racionalno objašnjenje.

Polako... počelo je sa muškim labellom, pa smo već stigli i do kremica za osetljivu kožu, a sada i do krema protiv bora. Saće to, samo još malo...

Pustite ljude da rade šta žele... Bitno je da svi imaju jednake šanse - uklanjali dlake ili ne.

Stvar je u tome da nemaju jednake šanse. Kad se upoznam sa likom koji je uložio mnogo vremena, para i istrpeo bola da bi ceo bio istetoviran ili izbušen, već stvaram skicu o njegovom mentalnom profilu. Ostavljam rezervu, ali je prvi utisak stvoren.

Ja bih da dodam nešto. Pao sam na dupe u SAD kad sam u izlogu frizera video koliko košta ono neverovatno afro-upetljavanje kikica. To ne može da bude modni detalj to je statusni simbol: prst se upire na višak raspoloživog vremena i dubinu džepa. Dalje, u magnovenju se povezuje sa dužinom noktiju i svim ostalim "tretmanima" kojima se ljudska vrsta podvrgava. Jeste da i muškarca gledaju u cipele da bi procenili uvrnutost njegovih vijuga, ali jednostavno nije moguće lako proširiti sopstvene domete bez određenog sužavanja istih na nekoj drugoj strani. Da ne bi bilo protumačeno mizogino, a dame su sklone da sve svedu na to, kad sam se ja oženio više nisam mogao leto da provodim u ribarskoj zadruzi na Jadranu, nije bilo moguće igrati s društvom fudbal, na bridž turnirima, biti u LK. Količina života mora da se turi u 24 h dnevno vremenski i postojeće porodično okruženje, prostorno. Moja žena je bolje izgledala od Merilin Monro, ali smo deca i ja to uspešno raubovali do zvezde za unuke.
Ako želite da budete lepe, pametne, društvene, porodične, uspešne - budite. Ali, zbog toga dan neće trajati 30 sati.

Zena mora da pazi na svoj izgled. Zapustena zena je tuzan prizor. Zapustenost moze biti fizicka i intelektualna. Samo pametna i negovana zena je prava zena.

А како дефинишеш правог мушкарца?

Quote from: Lilith Lee on 10-02-2011, 10:47:30
Zena mora da pazi na svoj izgled. Zapustena zena je tuzan prizor. Zapustenost moze biti fizicka i intelektualna. Samo pametna i negovana zena je prava zena.

Zapuštena žena nije žena? Šta je onda?

Da pogađam: robot?

Zapuštena žena je napuštena žena. Isto važi i za muškarce.

I ovde je divergentno. Mi o polu, vi o emocijama i privlačnosti.

Zar postoji išta izvan toga?

Quote from: Lilith Lee on 10-02-2011, 10:47:30
Samo pametna i negovana zena je prava zena.

Imao sam prilike da sretnem žene koje odlikuje ovo drugo određenje ponuđeno od strane Lilith. Što se tiče prvog određenja, žao mi je, ali ono kao da ne postoji u ženskom svetu. Možda postoji u nekoj Galaksiji far, far, avej. Ne znam .

Quote from: scallop on 10-02-2011, 11:26:53
Zar postoji išta izvan toga?

Postoji između toga. Zapuštena žena je i dalje žena, iako je, možda, napuštena.

Šta znači "zapuštena žena"?

Ako žena ima malje na licu ili na nogama i ne počupa ih, ali je čista, obučena prikladno vremenskim i socijalnim prilikama, da li je ona zapuštena?

Ma ne trudi se, Meho... Izraz "zapuštena žena" u sebi nosi esenciju šovinizma. A to je već d(r)uga tema...

Pa ja sam esencija šovinizma na dve noge, tako da...

Izvini D., pojam "zapuštena žena" mnogo više upotrebljavaju žene nego muškarci. Mužjaci samo u diskusiji sa ženama upotrebljavaju taj termin. U međusobnoj komunikaciji koriste mnogo rogobatnije izraze. To u kratkim crtama pobija tvoju teoriju o šovinizmu i esencijama.

Quote from: Meho Krljic on 10-02-2011, 11:40:46
Pa ja sam esencija šovinizma na dve noge, tako da...

Ali si i esencija feminizma.

Quote from: Stipan on 10-02-2011, 11:42:22
Izvini D., pojam "zapuštena žena" mnogo više upotrebljavaju žene nego muškarci.

Daj mi naziv, godinu i vreme istraživanja i statističke podatake (u kom procentu?) koji potvrđuju ovu tvrdnju, pa da raspravljamo. Ovako mi više ne pada na pamet da diskutujem o različitim stvarima...

Uhhhhh...

Pa, to što taj izraz (možda više) koriste žene ne znači da nije šovinistički. I izraz nigga koriste crnci pa je rasistički.

E ljudi, sad ste zbilja prekardašili...

Od fantastike do depilacije... )))

Mislim da preterujete sa tim dlakama. Marijana Mateus uredno uklanja malje na licu i nogama pa joj to ništa ne pomaže.