ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ima, kako nema:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4944.0

Uh, moracu definitivno da zumiram stranice koje otvaram!

PS

Moderacija da brise topik!

Pogledao sam odlican film Kokana Rakonjca PRE ISTINE (http://www.filmovi.com/yu/film/147.shtml) i mislim je ovo jedan od najboljih domacih filmova koje sam gledao!

Genijalna prica koja nam govori o susretu dva lika dvadeset godina nakon rata u kojem su se borili na suprotnim stranama - ispricana nam je na nelinearan  (sto je mozda i prvi put da tako nesto vidim na starijem domacem filmu) i za to vreme veoma realistican - cak bih rekao i bez okolisanja antirezimski - nacin. Ljuba Tadic je ovde odlican, a mozete videti i jednu ranu i prilicno komicnu sporednu ulogu Danila Bate Stojkovica koji ovde tumaci kafanskog kabadahiju ...

Sjajan film!

Heh, upravo sam pogledao Ritam Zlocina (http://www.filmovi.com/yu/film/294.shtml)  jedan od valjda najGEJ filmova exYU scene. Gej u smislu da se desavaju zapleti i govore replike koje bi danas ocekivali samo u homoeroticnim dramama. Ali ipak ako to ostavimo po strani (to sto uvek ocekujemo da ce "cimeri" krenuti sa soft core akcijom) ovo je solidna psiho-krimi drama. Matori penzos se iz hobija  bavi statistikom i pocinje da predvidja krvava desavanja u malom zagrebackom predgradju... Sve to prati njegov #khm# "cimer" koji postaje nemocni posmatrac brutalnih okretaja zavrtnja...

Odlican film!

PS

Nisam siguran ali mislim da je ovo bio TV film!

jeste, imao je 16mm verziju za TV koja se zvala "Dobri duh Zagreba" (kao i Pavličićeva pripovetka), a onda je prebačen na 35mm, navodno intervencijom slobodana šijana.

kad je film prikazan na zagreb film festivalu, mislim 2007. godine (il 2008), kolko se sećam, polimac je imao super uvodno predavanje. recimo, kuća u kojoj je snimljen film pripada hrvoju turkoviću, čuvenom teoretičaru filma i profesoru na zagrebačkoj akademiji.

ja sad živim u tom kraju zagreba, inače

Quote from: Zika Kisobranac on 29-10-2010, 13:04:14

ja sad živim u tom kraju zagreba, inače

Pa u filmu kazu da mu sledi rusenje! Jesu li onomad odustali od rusenja ili su samo zadrzali ime?!

verovatno su srušili neke kuće a izgradili neke druge, tu sad ima i zgrada i koječega. i dalje se zove trnje, a ulica je još uvek paromlinska. otići ću ovih dana tamo da se slikujem

Quote from: crippled_avenger on 06-11-2007, 02:46:50
koje u stvari mnogo više duguje piscima poput Geneta ili Sallingera...

a ustvari najviše duguje Formanovom Cerny Petr, jer je osnovna ideja gotovo preslikana iz češkog filma
u nekoj budućoj analizi filma svakako bi se trebao uzeti u obzir ovaj utjecaj

Quote from: Zika Kisobranac on 29-10-2010, 13:04:14

ja sad živim u tom kraju zagreba

to po partijskoj direktivi, infiltracija ili što;)

partijska, šta drugo...

Quote from: crippled_avenger on 20-10-2007, 19:12:57
POSLEDNJI KOLOSEK
režija Žika Mitrović scenario Žika Mitrović & Slavko Janevski
Podsetio sam se POSLEDNJEG KOLOSEKA Žike Mitrovića, courtesy of Žika Kišobranac. Ovaj zaboravljeni klasik pogledali smo u atmosferi jedne studijske projekcije, Kunac i Žika i ja i potpuno su nas obuzeli svi sentimenti koje čovek oseti kada se suoči sa nekim od klasika iz ovog perioda. Ovo je još jedan od filmova u kome Srbija deluje kao druga planeta u odnosu na ovo što danas nazivamo kinematografijom.

POSLEDNJI KOLOSEK je noir iz 1956. godine, snimljen bez ikakvog kompleksa, u potpunom sinhronitetu sa onim što je na tu temu isporučivao američki film tog doba. za razliku od današnjeg, na silu nametnutog istočnoevropskog tranzicionog prosedea, ovaj film, nastao u Trećoj Petoljetki, izgleda kao da je napravljen u kinematografiji koja je spremna da ispuni sve potrebe svoje kulture a ne da se kao današnja lakta ne bi li zauzela mesto u supermarketu trećesvetskih sadržaja.

POSLEDNJI KOLOSEK uporedo prati sudbinu bande železničara koja vrši krađe robe iz vagona i napore policijskih islednika da ih pronađu i uhapse.

Svoju noir koncepciju film crpi iz vrlo slojevite postavke karaktera koja nije crno-bela i što je još važnije razume i objašnjava njihovu potrebu da kradu u socijalizmu, iako pripadaju klasi koja bi po definiciji trebalo da vlada u takvom socijalizmu. Međutim, Žika iako često optuživan da je režimski reditelj u ovom filmu uopšte na robuje dogmama, i konstruiše svet u kome postoje i tenzije koje su karakteristične za filmove ovog profila.

Tu dolazimo do Fiskove interpretacije teorije pop kulture kao refleksije društvenih tenzija, i POSLEDNJI KOLOSEK čitan u skladu sa tom teorijom možemo posmatrati kao izrazito subverzivan film, subverzivan pre svega zato što je relaizovan u jednoj pop formi i nije eksplicitno političan, iako govori mnogo više od mnogih političnih filmova.

U stilskom smislu, Žika Mitrović vlada svim zahvatima koji čine ovaj žanr, od britkog dijaloga do muzičkih šlagvorta, koje isporučuje Bojan Adamič.

U svakom slučaju POSLEDNJI KOLOSEK je nepravedbno zapostavljen film koji otkriva postojanje jedne jako zdrave linije u našoj kinematografiji koja je u međuvremenu ugušena.

* * * / * * * *

slažem se s prosudbom da se radi o sjajnom filmu (uostalom, ja prevolim klasičan film koji je vrlo jasno i precizno urađen, a ovo je upravo takvo; nema tu nekog lutanja, priča stvorena takoreći iz najbanalnijeg zapleta, a opet teče i pitko i zanimljivo. jednostavne stvari se pokazuju kao najbolja rješenja (ili je to do umješnosti autora?), pa u tom smislu vidim Klopku daleko superiorniju filmovima koje si prehvaljivao, tipa MB ili SF, koji su praktički negledljive budalaštine. za 50 godina će se Klopka činiti kao klasik, poput ove situacije sa Poslednjim kolosekom, dok će MB biti zaboravljen u ropotarnici povijesti)

no, ne slažem se s ocjenom o subverzivnom filmu. mislim, moguće je na svakakve načine promatrati stvari, pa tako možeš umišljati da je ovdje kakti izbačeno u prvi plan radnici koji moraju krasti da bi preživjeli, no to nije ideja samog filma. kako rekoh, on je vrlo precizno postavljen i vrlo jasno poentira da se zločin ne isplati; prije su u pravu oni koji pričaju o režimskom redatelju (barem u ovom slučaju), jer je autor skroz na liniji službene retorike (sve sa velikim plakatom u pozadini sobe "nepažljiv radnik je uvijek u opasnosti") o marljivom i poštenom radniku koji ne podliježe buržujskom ili zapadnjačkom izopačanju (lik oca).
previše si se zanio željom da autor kojeg voliš bude, što ja znam, 'in'; kao da je podrivati i podzemno rovariti 'časnije' nego napraviti jednostavan (pomalo naivan, romantičarski) film o (malo)građanskom moralu?
s time da je ovaj spomenuti moral inkorporiran u socijalističke vrijednosti; otac koji je pošteno zarađivao, štrajkao i bunio se kada je trebalo, ali uvijek sačuvao poštenje i čast, pa sada prima zasluženu i skromnu mirovinu
doduše, neka pitanja se otvaraju ALI SAMO KAO FINGIRANJE; sin priča o blagodatima koje je otac zaslužio a nema, o nekom navodno pravednijem životu i raspodjeli, no to je fingiranje. samo da bi bio zanijekan (i to dvaput!) i prokazan kao pomalo neurotični egoist. ovo je vrlo jasno dano u sceni sa ocem koji mu pred nos naturi njegovu racionalizaciju (sin se vadi da sve radi zbog oca). drugi put ista stvar biva ponovljena sa djevojkom. i tamo biva prokazana Patrikova racionalizacija, te biva sveden na bijednika koji se vadi na druge: navodni nedostatak boljeg života biva pretvoren u laž, a kao istina se otkriva gramizivost, pohlepa, nemoral.
time se pak implicira da radnici ne trebaju padati na zapadnjačke filmove i američki san, već pošteno blagovati u svojim skromnim ali časnim i sretnim domovima.
osim toga, u socijalističku retoriku se uklapa fakt da željezničari (dakle radnici) bivaju samo pijuni u akciji zlih planera; a ovi su naravno neka gospoda, nepoštena inteligencija. radnici su samo izmanipulirani, a buržuji su ti koji su skroz dekadentni i prljavi (vidi scenu kada Patrik dolazi na zabavu kod masterminda)
ionako u raspletu filma kaže onaj strojovđa da će "izgubiti službu"; drugim riječima, njegova prva briga je služba, posao, jer treba hraniti djecu. jasna konotacija da se od rada može živjeti, da nije potrebno krasti.
tako da su ovo sve indicije koje proturječe tvojoj tezi ("razume i objašnjava njihovu potrebu da kradu u socijalizmu"), jer je film doveden do tih zaključaka, potpuno nedvosmisleno i precizno. zato i jest dobar.

osim toga, policajci su skroz bijeli, oni su najmoralniji tipovi na svijetu i to se uopće ne dovodi u pitanje. oni su služba i vlast koja je pravedna i dobra. jednako tako otac, s čijom simbolikom film završava: policajci odlaze reći tužnu istinu starome Ocu. Otac je vrh, zakon i nema tu nikakve pobune protiv Oca iliti sustava.

znači, režimski film, što ne znači da nije dobar. naprotiv!

Konacno sam pre neki dan - na RTS 2 - odgledao СЛУЧАЈ ХАРМС. MIslim, video sam ovaj film, milion puta, cak i imao neki snimak na VHS-u, ali nijednom od samog pocetka - sa prologom by Stevo Zigon. Radi se o genijalnoj fantasticno-nadrealistickoj adaptaciji nekih Harmsovih prica (koje je adaptirao none other than Brana Crncevic). Glavnu ulogu sjajno tumaci Frano Lasic, a dobra je i ova devojka-andjeo Damjana Luthar (koju nazalost vise nisam video nigde drgde). Zaista ne mogu dovoljno da nahvalim ovaj film, i jedva cekam da ga nadjem negde na dostojnom DVD izdanju. Check it out!

http://www.imdb.com/title/tt0140100/

ima ga na surrealmoviez, čini mi se da je DVD rip. na rapidserbia ga takođe ima. vrlo zanimljiv film.

Sonja Savić Šećerna vodica Dečka ugovara operaciju

Danas sam odvojio vreme za reprizu filma SECERNA VODICA. Genijalna Sonja Savic tumaci ulogu nesrecne ali veoma divlje devojke koju zbog velikog nosa i decackog ponasanja i izgleda zovu Decka. Jednog dana ona ipak odlucuje da ode na plasticnu operaciju da bi konacno pobedila uzrok svih njenih problema. Fantasticne epizodne uloge imaju Zoran Radmilovic (nakurceni hirurg) i urnebesni Ljubisa Samardzic (seksualni manijak, perverznjak i egzibicionista) koji u filmu ladno fura Kanje Vest naocare (a film je sa pocetka osamdesetih!). Definitivno jedan od meni najdrazih omladinskih filmova u exYU!

http://www.imdb.com/title/tt0088070/


Secernu vodicu sam nasao na DVD izdanju, ali kvalitet slike je k'o da su film sa VHS-a prebacivali!    New wave muziku za film su odradili VIA Talas sa Sonjom Savic na vokalu. I nije imala los glas, cak mislim da je pesma Sama bio i neki hit u to vreme...
Bar mislim da je to Sonjin glas, Imdb jebi ga navodi Xeniu a na You Tube pominju Miru Mijatovic...

Mira Mijatović je pevala u VIA Talasu.

GLEDAJ ME

Gde si ovo gledao VRLO me zanima i  ako mogu linkovi posto sam u soku sta sam procitala a citala sam knjigu  Djecak iz vode Ksenije Popovic i ako dozvolis ja bih ti je poklonila jer ovo sto si iskonstruisao  nema veze s mozgom.
Ja sam   nekako prizeljkivala da ce ovaj film rezirati  Miroslav Lekic a lik Petra Vukcevica  mozda igrati Slobodan Custic ili Miodrag Krivokapic............itd itd glupo je sad da produbljujem pricu jer ocigledno nisi citao knjigu i ne znas da je autobiografska i autor se zahvaljuje doktorima i advokatima ne slucajno ........

film imaš na http://www.rapid-croatia.com/showthread.php?p=26338

nisam čitao knjigu, ali ne znam kakve veze ima što je nešto istinita priča? Markes tvrdi i da je Sto godina samoće istinita priča, nevažno je da li jeste, važno je šta znači.

Bolnica ''Danilo III'' ne postoji, bar google tvrdi da na Cetinju postoji samo bolnica ''Danilo I'', osim ako u filmu to nije neko III krilo bolnice i tome slično, jer lijepo piše na ulazu ''Danilo III''. Ako znaš nekoga sa Cetinja provjeri, ja ne znam, samo vidim da na guglu spominju samo Danila I.

Osim toga, Danilo III ne postoji u crnogorskoj istoriji, to je nepostojeća osoba.

http://cetinje.blogspot.com/2008/02/program-rada-i-razvoja-bolnice-danilo-i.html

A kadar iz filma prikazuje nepostojeću bolnicu.



Pogledaj film i javi koliko je ispoštovao knjigu, ovo jeste priča o pojedincima, ali to ne znači da je ja ne mogu tumačiti kao političku poruku.

bolnica je negde na primorju ne znam tacno.........mogu da se raspitam sutra na poslu  pogledacu film ,ne mogu nikako da ga tumacim kao politicku poruku ,nista mi se ne uklapa i ne slaze sa dogadjajima kad je pisana knjiga  kad je objavljena i sa dogadjajima u romanu,potpuni si mi haos napravio u glavi .

Ja mogu i da ti prepričam šta i kako, pa čitaj ako hoćeš...

Spojler mozes da obrises zbog drugih meni je sve jedno znam svaki detalj knjige.

Da  to je ta prica .S tim sto nije Andrej najtragicniji lik u romanu nego Sasa jer njega otac zlostavlja na najbrutalniji moguci nacin koji sam ikad citala od domaceg autora.

Da, pa i ja tvrdim da je on najvažniji, iako ga je Perovićeva zapostavila i koncentrisala se na Minu. Njihov odnos i jeste ključan, baš zato što je Sašin otac u stvari ''Danilo'' tu se pokreću klasična pitanja (pra)roditeljske krivice i to već jeste politička podloga filma. Možda ti to ne odgovara ali šta ću sad

Ovo je kao moja profesorka biologije koja je diplomirala na zmijama i obožavala da ih predaje, pa kad smo se mi bunili ona je rekla ''Zašto vi djeco ne volite zmije? Pa onda ne volite ni mene.'' E tako ti ne voliš politiku

 Pogledala ,sta da kazem  to je jedan crnogorski film.
Kasting i gluma je tuga.
A Bane Popovic je mali zuti nevini leptiric koji crni  Petar Vukcevic.Dno.

jbg, nema ko drugi da glumi manijaka

ma ko nije procitao knjigu taj nema nikakvu predstavu zasto sasa mrzi andreja  zasto vukcevic mrzi sinove i zenu  i onaj andrej koji je ono degenerik kakva je ono gluma ...Besna sam ovakva adaptacija romana pa tu rediteljku treba staviti u trojku da malo oseti

pa sad, pretjerano bi bilo da crnogorsko ministarstvo finansira takav film, ali to što Petar Vukčević ima velike planove za svoga sina, i što će gaziti preko leševa zbog toga, je meni dovoljno. I njegov stav o liječenju pacijenata je kratko objašnjen. Naravno, gluma je loša...

Pre neki dan, mozda ima tome nedelju dana, pogledao sam fenomenalnu komicnu dramu DIREKTAN PRENOS u reziji Darka Bajica sa Borisom Komnenicem u glavnoj ulozi. Nasao sam ga na na original DVD-ju, i slika i ton su solidnog kvaliteta. U principu u ovom ostvarenji imamo dve paralelne price: u jednoj Boris Komnenic tumaci lik neprilagodjenog TV montazera koji zbog svojih ideala ne uspeva da nadje stalan posao jer pokusava da se bavi smesno kontraverznim temama. U drugoj prici Zarko Lausevic glumi fantoma (urbanog buntovnika-odmetnika) koji krade autobus gradskog prevoza da bi novine pisale o njemu samo zato da bi ga konacno pronasla nepoznata devojka u koju se zaljubio...

Ostale uloge jednako sjajno tumace Bane Vidakovic (slobodan umetnik koji ipak postaje uzoran gradjanin), Lada Skender (cimerka, neodlucna ljubavnica), Zarko Radic (urednik-prodana dusa) i Gorica Popovic (blazirana umetnica)...

Ovo je apsolutno fantastican film! Ako zanemarimo za sadasnje vreme prilicno povrsnu subverzivnost, neke scene i neki delovi zapleta u kojima se kritikuje SFRJ jednoumlje, intelektualno licemerje ondasnjih levicara i samoupravno praznoslovlje ondasnjih omladinskih saveta su urnebesni... Check it out!

http://www.imdb.com/title/tt0083835/

ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM

Pogledao sam MALA PLJAČKA VLAKA, stvarno fantastičan film, skoro nisam gledao ovako dobar domaći film, zabavan od prvog do posljednjeg minuta, a kraj je totalno ludilo.

Bata Životinja rastura!

ma daj, pa to je totalno sranje. više kazališna predstava nego film. šorak baš ima neki slabašan stil, a jedino pristojnije njegovo je Oficir s ružom. u svakom slučaju, Mala pljačka mi je bila jedva gledljiva.

ha, a nije ti smetalo da ga braniš kad je snimio Dva igrača sa klupe?

U svakom slučaju, to je ipak domaći film, pati od istih bolesti kao i ostali, ali sve u svemu ultra-zabavno.

Pogledao Bal-can-can
http://www.imdb.com/title/tt0369258/

Simpaticno, so-so, makedonsko/italijansko (ne znam da li sad to spada u domace?) ostvarenje. Nema sta da se pohvali, ali nije bas ni za kudjenje...

гледао сам ја то пре пар година, симпатично и умерено духовито, са уобичајеним балканским претеривањима...

Upravo tako. Mada, naisao je na dobar prijem kod nekoliko stranaca koje poznajem, a relativno su upuceni u desavanja na ovim prostorima.  Kao da je radjen za tu "sortu"...

Meni je u tom filmu najzanimljivije što Đurić igra Šefketa Ramadanija

Ali kraj mi je bio besmislen, kakve veze ima Makedonac sa Kosovom...

Quote from: Bata the Životinja on 17-02-2011, 16:36:51
ha, a nije ti smetalo da ga braniš kad je snimio Dva igrača sa klupe?

U svakom slučaju, to je ipak domaći film, pati od istih bolesti kao i ostali, ali sve u svemu ultra-zabavno.

nisam ga branio, ti si to nešto pobrkao
jesmo razgovarali o tom filmu (ali zato jer si ga ti uveo u kontekst), no, ako se dobro sjećam, kazao sam da je to slabašan film

Pljačka vlaka izgleda prejadno, a nije mi ni zabavna (gotovo da ne podnosim takve plitke parodije). Vrijeme ratnika je zapravo dobra ideja, ali tako očajno urađeno, baš šorakovski. Dva igrača, ponovo taj plitki humor. Krvopijce nisam još pogledao, makar zasigurno ne obećavaju.
Oficir s ružom je izuzetak; iako i to pati od šorakovskog stila, te manjkavosti najmanje dolaze do izražaja (valjda zato jer je u pitanju drama). osim toga zanimljiva mi je tema klasnih neprijatelja i prekoračenje ideoloških obrazaca (istu stvar je snimio i Grlić, Samo jednom se ljubi).

Quote from: PingvinPatuljak on 17-02-2011, 19:21:56gotovo da ne podnosim takve plitke parodije

Plitke parodije čega?

Quote from: Bata the Životinja on 17-02-2011, 14:58:52
Pogledao sam MALA PLJAČKA VLAKA, stvarno fantastičan film, skoro nisam gledao ovako dobar domaći film, zabavan od prvog do posljednjeg minuta, a kraj je totalno ludilo.

Bata Životinja rastura!

Daaaaaaaaa.  Meni je to jedan od omiljenih domacih filmova.
Imam neki stari snimak da bog sacuva dao mi neki kolekcionar pre 5-6 godina.

Zenu sa slomljenim nosem  nisam  jos uvek pogledala  a dobih i gomilu nekih domacih flashback,jasmina,ostavljeni.Nemam  nikakvu predstavu ni vredi li to gledati

Jer zna neko sta je sa filmom Mamaros -kad se to ocekuje?

evo Agota

http://www.filmske-radosti.com/Arhiva/Februar%202011/Zavrsen-film-Mamaros.html

Quote from: agota on 18-02-2011, 23:18:20Daaaaaaaaa.  Meni je to jedan od omiljenih domacih filmova.
Imam neki stari snimak da bog sacuva dao mi neki kolekcionar pre 5-6 godina.

Zenu sa slomljenim nosem  nisam  jos uvek pogledala  a dobih i gomilu nekih domacih flashback,jasmina,ostavljeni.Nemam  nikakvu predstavu ni vredi li to gledati

Jer zna neko sta je sa filmom Mamaros -kad se to ocekuje?

Eto, sad neka se Pingvin zamisli
MALA PLJAČKA VLAKA - KVLT

Takođe se pripremam za te nove filmove, a usput skinuo još jedan Šorakov film sa Danilom Lazovićem - KRVOPIJCI. Mislim, Danilo Lazović i vampiri, ne može da ne valja!



Inače, nisam spomenuo da sam ranije pogledao i dva Bulajićeva nepartizanska filma, ČOVJEK KOJEG TREBA UBITI i LIBERTAS, oba imaju odlične početke, ali pogotovo prvi ima totalno lošu drugu polovinu filma pa na kraju razočarava (ali početak je genijalan), a drugi je previše patetičan za moj ukus ali sasvim solidan.

U KRVOPIJCIMA ima genijlan touch sa bibliotekarkom. I uopšte, zanimljiv je taj prikaz Zagoraca (?) u ključu njihovog kasnijeg pojavljivanja u ŠUMA SUMMARUM.

hehe, ja sam već počeo da paranoišem sa MALOM PLJAČKOM VLAKA, pa tu su Srbi drumski razbojnici koji egzistiraju totalno van civilizacije (a jedan se još vratio sa Divljeg zapada), a ako i KRVOPIJCI to potvrde ima da paranoišem i napismeno

Pogledaj Vrdoljakove partizanske filmove (Kad čuješ zvona i U gori raste zelen bor). Tu su Srbi divlji partizani sa Banije kojima dolazi civilizovani politički komesar iz Zagreba. 

U gori raste zelen bor sam gledao, i generalno mi je ostavio loš ukus u ustima. Tu su hrvatske domobrane samo skidali do gaća, a Srbe prikazivali na najgori mogući način, ne samo u smislu primitivnih partizana, već i Srba domobrana.


Inače, je li ko gledao TESTAMENT LORDANA ZAFRANOVIĆA, da ne gubim tri sata vremena ako ne valja.

Da, i meni je to bilo naivno. kao ih samo skidaju a ovi se vraćaju opet u uniformu. ceo film nekako oscilira između rata kao komedije i rata kao tragedije. i ta ideja da se odele domobrani od ustaša da bi se došlo do nekog nacionalnog konsenzusa između partizana i domobrana.

u Kad čujes ova zvona Srbi su čisto osvetnička i pljačkaška vojska koju komesar pokušava da dovede u red. U Gluvom barutu npr. situacija je sasvim obrnuta tu je komesar najveći fanatik. 

U GLUVOM BARUTU doduše ima lik Bore Stjepanoviča ako se dobro sjećam, on je bio negativan, ali generalno niko tu nije sasvim pozitivan, a kraj filma je za svaku pohvalu. Zato su Branka Ćopića i proganjali u SFRJ.

A ovaj LIBERTAS je odličan primjer hrvatskih ''naprednjaka'' i ''zapadne kulture'', vrlo dobro se Bulajić razračunao sa svima, čak i sa samim sobom.

Quote from: rade on 19-02-2011, 14:22:59

u Kad čujes ova zvona Srbi su čisto osvetnička i pljačkaška vojska koju komesar pokušava da dovede u red. U Gluvom barutu npr. situacija je sasvim obrnuta tu je komesar najveći fanatik. 

zapravo su obje situacije slične: i Kad čuješ zvona i Gluvi barut iskazuju -ako ih već tako analiziramo, a ti si to započeo- dezorganiziranost, kaotičnost, tromost domorodačkog srpskog življa. njihov "palanački mentalitet", kako bi rekao Krleža. e pa tu rulju politički i idejno artikulira onaj osvješteniji, organiziraniji. a filmovi nam govore da je to Hrvat (i Slovenac Polič).

zanimljivo da tu okolnost kaže i Hrvat (Šibl u Zvonima) i Srbin (Ćopić u Barutu)

Quote from: PingvinPatuljak on 19-02-2011, 15:43:46
zapravo su obje situacije slične: i Kad čuješ zvona i Gluvi barut iskazuju -ako ih već tako analiziramo, a ti si to započeo- dezorganiziranost, kaotičnost, tromost domorodačkog srpskog življa. njihov "palanački mentalitet", kako bi rekao Krleža. e pa tu rulju politički i idejno artikulira onaj osvješteniji, organiziraniji. a filmovi nam govore da je to Hrvat (i Slovenac Polič).

Hajde da zanemarimo da Polič ne glumi Slovenca...a kako objašnjavaš da im to nije pošlo za rukom u Hrvatskoj i Sloveniji? Niko prorok u svom selu izgleda...


Nego nisi odgovorio, MALA PLJAČKA VLAKA je plitka parodija ČEGA?

kako nije pošlo za rukom? pa temeljni mit NOB-a i čitave partije je Tito, tj. Josip Broz.
a na drugoj strani, čisto organizaciono gledano, ponovo se Hrvati pojavljuju kao Organizatori; četnici izgledaju smiješno u usporedbi s ustašama u tom pogledu. jedni su izgubljena dezorijentirana rulja, a drugi djeluju kroz državu i institucije itd. (paradoks te pozicije ili te okolnosti da su Hrvati nadareniji organizaciono od Srba je razmjer zločina koje su ustaše počinili, kroz logore itd; napokon su to osjetili i na svojoj koži, kada je Tito pobijedio, te, iz nekog kuta promatrano, hrvatska organizacija je došla glave Hrvatima. možda bez Hrvata ne bi bilo blajburških zločina tih razmjera, ironično rečeno)

MPV je jeftino parodiranje, s jedne strane, vlasti i zakona, dakle države, s druge bandita i otpadnika. u tom pogledu je nešto kao antivestern. jedan bućkuriš raznih općih mjesta i poigravanje klišejima banalno populistički, meni sasvim nezanimljivo, štoviše dosadnjikavo.