ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo da iskoristim ovaj period "praznog hoda" na radionici, da postavim pričicu koju sam prvobitno napisao za maj (u blago izmenjemom obliku, doduše).
Nisam siguran koliko je pametno, za pisca početnika, da smesti protagonistu u sadašnje vreme, pa ga pusti da mu misli lunjaju po prošlosti.
Ne znam da li sam otišao u prepričavanje. 



        Usta su mi puna krvi; lice ne osećam kao sopstveno; bubrege su mi pomerili do grla. Dejan izgleda još gore, iako su ga tukli daleko manje. Oduvek je bio dobrica, nikada se nije tukao, uvek se povlačio. Dižem pogled ka svom mučitelju, lice mi se opet susreće sa hrpom kostiju i mesa za koju sam ubeđen da je od čelika. Glava mi leti u stranu silinom od koje se vratne žile zatežu do pucanja. Poluotvorenim očima gledam baru sopstvene krvi i mislim kako je dan ranije sve bilo u redu.
Nanotehnologija... Kada je Dejan došao kod mene sa tom suludom idejom, mislio sam da je lud, da mu je svo to učenje konačno došlo glavi; dokazao mi je da grešim. Dve godine ranije, kompanija pod nazivom ,,Nanotime" je objavila bankrot i nakon niza medijskih farsi, pustila u javnost svu svoju dokumentaciju, zajedno sa pet stotina miliona ,,osnovnih jedinica", nanorobota sa potpunom funkcionalnošću i osnovnim kodom koji je mogao da se menja. Ubrzo zatim, nekoliko nezavisnih kompanija je počelo sa repliciranjem tih jedinica i njihovom masovnom proizvodnjom, nelegalnom naravno. Postale su dostupne svima, koji su znali gde da traže i kako da ih iskoriste. Proklet bio ,,Nanotime".
Doveli su nas u neku straćaru, u njivama van grada. Oči su mi bile vezane u kolima i dok smo izlazili, ali sam osetio udar vetra i dobro poznati miris sveže izorane zemlje. Znao sam da će nas kad-tad uhvatiti, ali sam isuviše uživao u tome što sam radio, nisam mogao da prestanem.
   Dejan je bio brilijantni student Medicinskog fakulteta, ja genije sa ETF-a. Odrasli smo zajedno, oduvek bili najbolji prijatelji. On je shvatio kako da iskoristi nanorobote za prebacivanje informacija direktno u čovekovu memoriju, ja sam znao da ih isprogramiram za tu svrhu.  Pustiti male robotizovane stvarčice da čeprkaju po nečijem mozgu je izuzetno rizično, da ne pominjem kažnjivo zatvorom, ali ubrzo je gomila očajnika pohrlila ka nama. Dejan je to gledao kao rizik, neophodan za dobrobit nauke, ja jednostavno nisam imao problema sa moralnim vrednostima. Ono što on nije znao, je da proces prebacivanja informacija, ide u dva smera. To je bila jedna od dve stvari koje sam shvatio.
,,Je l' si sad ubeđen da smo ozbiljni?"
   Crne pantalone, crna rolka, crna kožna jakna, ispod koje se nazire futrola sa pištoljem. Ovi tipovi nisu neki nabildovani ćelavci sa splavova, obučeni u dva broja manje majice, intelektualnog znanja na nivou kokoške. Ne, fini su i kulturni; čak i dok su mi lomili rebra, nijednu psovku nisu izustili.
,,Sada ćemo da ti dovedemo jednog gospodina, a ti ćeš da iskoristiš te tvoje robote, o kojima tvrdiš da ništa ne znaš, da izvučeš iz njega jednu informaciju."
   Izvlačenje informacija, uživao sam u tome. U mozgu svake osobe može da se nađe nešto što ne bi želela da drugi znaju. Sedmoro mi je jednokratno debelo platilo da ćutim, troje mi je plaćalo na mesečnoj bazi, a najviše sam uživao sa onom preslatkom Ivanom. Roditelji joj umrli, a ona ostala sama da brine o šestogodišnjem bratu, Nenadu. Pokrala neke ljude koje nije smela, kako bi se izvukla iz bede; meni platila da ne saznaju. Tri večeri za redom je plaćala, od sumraka do svitanja, a bila je čak i nevina. Iživljavao sam se, govorio svuda da se primila na mene. Nakon toga je pomela s razumom, pa su je smestili u ,,Lazu". Mali završio u sirotištu. Ja se hvalio kako je poludela od mog...
,,Ovo je gospodin Stanković. On zna nešto što i mi želimo da znamo."
   Čovek ispred mene je vezan i drogiran; budan, ali nesvestan. Daju mi sat vremena za programiranje jedinica da traže specifični dokument, čijeg se šifrovanog naziva neću ni sećati. Spremam pilulu i nabijam mu je niz grlo. Sat vremena prolazi; u rukama onog koji deluje kao glavni, nalazi se sveže odštampani dokument. Okreće se ka dvojici koji stoje pored vrata.
,,Vodite ga kući. Uz malo sreće, pomisliće samo da se previše napio."
,,Pustićete ga?", pitam začuđeno.
,,Zašto ne bi? Nije počinio ništa loše, samo nam je trebala informacija."
,,A..."
,,Vas dvojicu? I vi ste slobodni. Preći ćemo preko činjenice da ste male ucenjivačke gnjide, jer glavonje smatraju da vaše istraživanje može biti korisno. Ali, imaj na umu da ćemo vas posmatrati. Stalno."
   Na legitimaciji koju mi pokazuje prepoznajem samo tri slova – ,,BIA". Hladan znoj me obliva, otvaram usta da mu kažem – prekasno. Polusvesni gospodin Stanković podiže glavu i bolesnim pogledom preleće preko onih koji ga nose. Munjevito izvlači pištolj iz futrole iznenađenog agenta i ispaljuje dva precizna hitca. Gledam beživotna tela dok padaju na pod i čujem treći pucanj. Glavni agent pada pored mene, krv mu se sliva niz lice. Stanković se okreće.
,,Ne! Ne sve!", derem se.
Druga stvar koju sam shvatio, bila je da jedinice, osim sakupljanja informacija, mogu da izdaju i jednostavne naredbe. Naredbe koje će um ispratiti maksimalnim kapacitetom, daleko većim od onog koji svesno koristimo. Ali, čovekov mozak je nepobediva sila. Sila koju mi nikada nećemo naučiti da kontrolišemo. Stolica na kojoj je Dejan bio vezan se prevrće; moj najstariji prijatelj pada na pod, sa rupom u čelu. Stankovićeva ruka prislanja cev na sopstvenu bradu. Povlači okidač.

                                                       ***

Mislio sam da će nas ubiti. Šta sam mogao da učinim?
Braniću se tim rečima. Daće mi izbor: zatvor ili služba. Neću se mnogo dvoumiti. Godinu dana kasnije, sedeću u fotelji svog prostranog stana; posmatraću naslov u novinama:

,,Nanotehnologija posredovala razbijanju lanca trgovine belim robljem. 270 žrtava spašeno stravične sudbine."

   Reći će mi da sam napravio sranje. Reći će mi da mi nikada neće verovati. Da će me kamere posmatrati do kraja života, čak i dok pišam. Prihvatiću to, ali znaću da tako nešto nikada neću ponoviti.
Odvratan osećaj koji me obuzima dok posmatram mrtvog prijatelja, nikada više neću želeti da osetim. Da li ću biti drugačiji?
Gledaću krupne dečije oči dok mi prilaze.
,,Kada ćeš da me vodiš da vidim seku?"
,,Idi obuci jaknu Nešo. Idemo odmah."

Ova ti je priča bolja od one koju si poslao. Naravno, problem je ono što je uvek bio problem u SF - neke se stvari moraju objasniti, a to je teško na malom prostoru i nikad nismo sigurni da li je dovoljno, pa preteramo. Previše učitavanja je tu bilo, ali mi nije do detaljisanja. Posebna priča je nanotehnologija. Mnogo toga ima u na filmu, TV i u knjigama, a ja baš nisam siguran da će to tako da funkcioniše, ako ikada bude funkcionisalo. Trebalo bi da to radi na nivou neurona, ali kako? Kad smisle do kraja više neće biti zanimljivo.

Mnogo interesantna priča. Meni se svidela, ali moje mišljenje i nije nešto preterano bitno xD

Sad nikada neću znati šta Zodiac misli sam ako je ne uhvatim i nateram da izguta malo nano robota.  Smiley.
Slažem se da je interesantno. Trebalo je jednostavnije objasniti.
Prvo nailazim na informaciju da je firma bankrotirala i pustila u javnost niz medijskih farsi i nekoliko miliona nano robota. Nisu roboti informacije. Da li su ih bacili? Zbunjuje me kako su ih pustili u javnost? Da li su ih tako majušne pustili da šetaju gradom nevidljivi čovekovom golom oku? 
Šta znači da je svaki imao promenljiv kod? Zašto autor to uopšte pominje kada nije bitno?
Očigledno prepričavanje počinje u delu -   Dejan je bio brilijantni student Medicinskog fakulteta, ja genije sa ETF-a. Odrasli smo zajedno, oduvek bili najbolji prijatelji. On je shvatio...- a moglo je sve ovo još ranije da se pomene u tekstu bez da bude prepričavanje - Nanotehnologija... Kada je brilijantni student Medicinskog fakulteta, moj best friend došao kod mene sa idejom da se zajebavamo sa robotima pomislio sam da je lud i da mu je svo to učenje konačno došlo glave...npr.
Scena na  kraju kada gospodin Stanković ubija agente i sebe je neuverljiva, a uz malo truda može bolje.
Lik Ivane isto neuverljiv ili sam ja sa tako strašnim skotovima koje su mi deformisale mišljenje o ženama u opšte. Mislim da ona ne uspe da njega izmanipuliše sa svojom prirodnom nano robotkinjom koja može svaku informaciju da izvuče. Nemoguće.
Sam krej patetično realističan.
Sve u svemu odlično, samo premontiraj i izbegni objašnjavanje i prepričavanje.
Ovo je samo moje mišljenje.

Да ли је ово први Синтетиков озбиљни и конкретни комантар неке приче? Stay tuned!

Quote from: SuperSynthetic on 22-05-2011, 13:35:27
Sad nikada neću znati šta Zodiac misli sam ako je ne uhvatim i nateram da izguta malo nano robota.  Smiley.

A tebe baš interesuje šta Zodiac misli? Hahaha. Zodiac misli da još nije dovoljno kompetentna da komentariše tuđe priče .

А ко је као компетентан, осим пар људи овде? Ево, ја не знам ништа као вран коњ, а усуђујем се да бацим који коментар ту и тамо

Promenljiv kod nanomašina trebalo bi da bude analogan rewritable CD. Zato jeste važno. To omogućava sve ono što kasnije priča sadrži.

 Hm? Otprilike mi je jasnije ali opet onda je to trebalo sam nekako spojiti sa kasnije pomenutim -izdavanjem jednostavnih naredbi- ako sam dobro shvatio.

Zakopao sam se sa ovom novom pričom. Čas sam na 4500 k, čas na 5100 pa opet na 4,5 i tako već nekoliko dana nikako da završim. Izbeći prepričavanje i sve saopštiti u službi priče koja teče u vremenu mi je najveći problem. Opet to treba i da zvuči nekako.
Čisto da vas podsetim na Scallopov savet da treba na glas pročitati ono što se napiše. Tamo gde se saplićeš u čitanju i čitalac će još više. Eto.

Fini ti je avatar Zodiac.

ORUZJEM PROTIVU OTMICARA - Mladicu moj

 

Na koji način se informacija šalje neinformisanim nanoidima?

Tu sam te čekao! A na koji način si poslao svoj post? Ako jedan mikročip nanodimenzija može da sadrži ogroman broj bajtova, onda par njih može da bude orijentisan i na percepciju spoljinih signala. Ja se zamajavam sa informacijom da se kompletno ljudsko saznanje može spakovati samo u jedan bajt. Ne smem da pomenem drugi deo priče, jer ću ga, verovatno, iskoristiti za svoju priču. 

Daj, Skalope, nisam hteo tebe da isprovociram
Nisi čuo za kvantni nano-procesor bozonske virtuelnosti?

Boza je nastala od stare egipatske reči koja se u engleskom jeziku transkribuje kao - boozah. Označava pivo, kao prvo alkoholno piće na svetu. Naravno, mi smo rakiju pravili mnogo ranije i još smo od toga mamurni.

Mislim da je prvo alkoholno piće bilo od pijanih jabuka upalih u med 
Prosto neodoljivo.
Hvala što si me prosvetlio u vezi s poreklom izraza: booz 
Još samo da provalim šta im znači ono moonshining.

Sintetik, ti kad hoćeš možeš da budeš vrlo koristan. Dobar komentar!

Quote from: NdZodiac on 22-05-2011, 13:59:45
Zodiac misli da još nije dovoljno kompetentna da komentariše tuđe priče.

Zodiak - niko izuzev prve lige ovde nije kompetentan za komentare, ali to činimo pokušavajući da pomognemo jedni drugima. Neće ti spasti kruna sa glave ako pokušaš!

Sama priča nije loša, a tematski me neodoljivo podseća na Sintetikove storije.

Pre svega da napomenem, da mi internet funkcioniše u periodima od kasne večeri
do ranog jutra, čisto da ne bude da sam ostavio priču, pa pobegao od komentara 
Stoga, sledi dug post, zbog kojeg se zaista izvinjavam...

Dva pasusa koja je Sintetik zapazio su i meni upadala u oko i na njih sam i mislio
kada sam rekao da nisam siguran dal' sam skrenuo u prepričavanje.
Savet za skraćivanje će mi dosta pomoći i zaista mi je neverovatno da mi nije palo
na pamet da ih jednostavno ukombinujem...

Niz pitanja koja postavlja kasnije ko?šta?kako?zašto? je takođe pametan i tu se povlači ono što je scallop napomenuo, jednostavno ne znam da li sam previše, ili premalo objasnio.

Biće mi veliki izazov da pokušam da savladam te dve stvari sa pričom za junski krug,
zbog obima koji tema nosi sa sobom, i zbog kog ne verujem da ću biti jedini koji će moći lako da upadne u prepričavanje i preterano objašnjavanje. Ako u tome uspem, smatraću je uspehom, kako god se plasirala. 

E sad, što se tiče nejasnih delova priče...

Pre termina "osnovni kod koji može da se menja" želeo sam da upotrebim "open source kod", ali to je čist programerski žargon koji bih morao detaljno da objasnim. Za termin koji sam upotrebio, nadao sam se da će biti jasan sam po sebi, ali i tu definitivno mogu da se jave nejasnoće.
U svakom slučaju, to bi značilo da kod omogućava neke elementarne funkcije. U domenu robota, omogućio bi im da se kreću, nalaze putanje, primaju i šalju podatke.
U suštini, radili bi, ali ne bi imali nijednu specifičnu funkciju, tj. mogli bi da nađu put
do bubrega, recimo, i znali bi da je to bubreg, kako funkcioniše, ali bi morali da budu
dodatno isprogramirani da očiste kamen koji se nalazi u njemu. Tj. da izvrše specifičnu funkciju.
To se mnogo primenjuje u programiranju, kada grupa ljudi stvori kod namenjen, za web dizajn npr. i izbace ga na internet da bude dostupan svima da ga modifikuju i unapređuju.
Mnogi programski jezici su tako nastali.

Kako bi primali informacije? Minijaturizacija drastično napreduje iz dana u dan.
Takve nanojedinice bi na sebi morale da imaju svu, pa i više od opreme koju poseduju recimo nasini roboti koji skupljaju kamenje po mesecu i Marsu. Imali bi oni i prijemnik i predajnik, u nekakvom nano-obliku, ili bi pak postojao određen tip jedinice koja je namenjena samo za komunikaciju između korisnika/programera/operatora, pa bi takva jedinica dalje prosleđivala naredbe.

Šta znači da su dokumentacija + nano-jedinice puštene u javnost?
Pa to bi barem trebalo da bude jasno, kompanija pukne, zapakuje svo svoje istraživanje u pakete i pošalje ih vodećim svetskim medijskim kućama. Ostaje naravno pitanje, da li bi takvo epohalno otkriće dospelo do novinara, ili bi ga kojekakve tajne službe presrele još pri utovaru  U mojoj priči je nekako našlo svoj put.

Da li sam sva ta objašnjenja trebao da smestim u priču? Ne sumnjam da sam trebao, ali u ovom trenutku, mislim da bi teško to uspeo da uradim, a da je ne pretvorim u nekakav improvizovani pokušaj naučnog rada 

Još jednom, izvinjavam se zbog dužine posta...

Quote from: SuperSynthetic on 22-05-2011, 14:57:16
Fini ti je avatar Zodiac.

Zahvaljujem . Gitara i muzika su mi jedine prave ljubavi (sem pisanja naravno).

Quote from: Stipan on 22-05-2011, 17:37:24

Quote from: NdZodiac on 22-05-2011, 13:59:45
Zodiac misli da još nije dovoljno kompetentna da komentariše tuđe priče.

Zodiak - niko izuzev prve lige ovde nije kompetentan za komentare, ali to činimo pokušavajući da pomognemo jedni drugima. Neće ti spasti kruna sa glave ako pokušaš!

Ne radi se o spadanju krune, nego nekako nemam običaj da komentarišem nešto što ne bih umela da uradim bolje. Mislim, mogu reći šta se meni sviđa ili ne, ali tanka sam na gramatici, i ne razumem se preterano ni u nanotehnologiju xD. Ja volim kada je kritika konstruktivna, a takvu vrstu mogu da dam samo mlađima od sebe, koji tek počinju da pišu... mislim da Sinlen ne spada ni u jednu od tih grupa (mada za godine nisam sigurna :p).

Zodiak, nisi se valjda našla pogođenom zbog one "krune"? Stipan ponekad ne pazi na izraze koje koristi, pa zato nemoj misliti da sam imao lošu nameru.
Elem, ako sam ja imao hrabrosti da komentarišem Bobanove i Scallopove priče...
Onda je sve moguće! 

Ne se sekiraj Stipane  , komentarisaću kada budem ready 

Quote from: NdZodiac on 23-05-2011, 03:19:58
mislim da Sinlen ne spada ni u jednu od tih grupa (mada za godine nisam sigurna :p).

Pišem čitavih godinu dana, što će reći da sam neverovatno iskusan i kompetentan da komentarišem priče iz majskog kruga.     

Negde sam pročitao da je kritika važna skoro koliko i samo pisanje. Pretpostavljam da analizirajući tuđe priče, učimo da analiziramo sopstvene.

Quote from: Sinlen on 23-05-2011, 08:40:53
Negde sam pročitao da je kritika važna skoro koliko i samo pisanje. Pretpostavljam da analizirajući tuđe priče, učimo da analiziramo sopstvene.

Ovo je apsolutno tačno.

Ne da nisi trebao, nego nije trebalo da maltene išta objanjavaš. Naniti su hit u SF i nema toga koji se o njih nije očešao. Miniturizacija ti je kao homeopatija, samo je pitanje da li se od nanita može načiniti sećanje o nameni. Takvo rešenje bilo bi po ukusu Kufera. I meni bi se dopalo.

I jopet, po hiljaditi put ću da ponovim: ne objašnjavaj! Naročito kad je u pitanju SF, sve te neučne novotarije treba da postoje samo kao uopštena ideja i nikako ići u detalje, osim ako ne umete to da uradite tako da bude urnebesno smešno. Sve ostalo biće neuverljivo i otužno u najboljem slučaju.

"Naučna" novotarija u SF postoji da bi ostvarila određeni pomak a time i napon, koji onda "tera" priču. Često je dovoljno poći za nekom od mnogobrojnih teorija o zaveri ili jednostavno preuveličati ono što je tek problem u sadašnjosti.

Ako svemirski brod stiže od zvezde do zvezde, svakako da niko ne može da objasni "kako". Tu su različita rešenja, od prirodnih crnih rupa i "crvotočina", do generatora crnih rupa i crvotočina. Ta se stvar jednostavno pojavi negde u blizini planete Zemlje i ljudi kreću da uskaču u nju ko leminzi

Šta ću... svaki novajlija mora malo da pametuje, dok ne shvati da su drugi sve to žvakali i prežvakali milijardu puta pre njega 

U nekim oblastima to govoriš drugima, u drugim to govore tebi