ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

hm, nisam imao to na umu, nego aktuelnu situaciju kod nas...

Pa jasno je šta si imao na umu, ali i Angel i ja ti ukazujemo da si to mogao i bolje uraditi.
Uostalom, ako tražiš hvalospev, naznači to. Nemoj tražiti mišljenje. 

Stipane, ne preteruj. Nisam čorav da ne vidim ukazivanja. Tražio sam komentare, ne hvalospeve, jer da sam to hteo tačno bih znao gde priču da okačim.

Naravno da se sve, ama baš sve može bolje uraditi.

Nije opravdanje, ali Srbomena sam smandrljao za tri sata (i to na Bobanovo pitanje, podstrek,  "što ne pišeš" kad je bio u NS, ostavio ga da odleži do sutra, prepeglao šta sam imao (izbacio iz prve, tvoje omiljene) rečenice nešto, istumbao je i tako do kraja. Zatim sam poslao rad. Zadnji dan roka.

Nema ljutnje, jel'da?
Ih, za tri sata... Ja sam svaku dosad napisanu u životu završio za pola tog vremena.  

Ma otkud ljutnja, Stipane... Ja da shvatam ozbiljno neozbiljnost, imao bih sve sede na tintari

Quote from: Džek svih zanata on 16-09-2011, 18:43:22


Nije opravdanje, ali Srbomena sam smandrljao za tri sata (i to na Bobanovo pitanje, podstrek,  "što ne pišeš" kad je bio u NS, ostavio ga da odleži do sutra, prepeglao šta sam imao (izbacio iz prve, tvoje omiljene) rečenice nešto, istumbao je i tako do kraja. Zatim sam poslao rad. Zadnji dan roka.

Zato priče tako i izgledaju -  smandrljanje i palamuđenje 
Ono o vrapcu ti je sto puta bolje.

Vrabac? Ono je zajebancija sve u 16, proistekla iz dokonog mozga neopterećenim rokovima, temama i pritiscima...

Ne znam za vas, ali ja sam na mojoj dosta radio (i opet prolaze, kao u drugom pasusu ''Mali robto''!) i pisao je nekoliko dana, sve sa prepravkama.

Rezultat? Pa ne baš sjajan, ali opet, sasvim mi je jasno šta ljudi misle o njoj. Očigledno je velikoj većini prilično njaaah, samo što je jednom delu njah-simpatična, dok je drugom njah-glupa. Čini mi se da joj niko nije dao 3 boda, što znači da ni jednom glasaču nije bila super. Bilo je i nekih zamerki o tempu i jeziku, što sam isto primio K znanju.

Imajući to na umu, prepraviću je, razmisliti da možda ubacim malo oštrine na kraju. Kao i posle svakog kruga, priča koja izlazi biće bolja nego ona koja ulazi. Možda samo za nijansu, ali verujem da će biti bolja.
Za mene, to je dovoljno. Ali ja tako vidim moje pisanje, talenat (šta god to bilo i ako ga uopšte imam) i bavljenje sa ovom kompletnom zajebancijom.

Bilo bi lepo da mi je priča objavljena u Zabavniku, ali kako je to Aleksandar Makednoski često voleo da kaže: bilo bi lepo da nisam umro pre nego što sam stigao da osvojim Indiju, Kinu i Novi Zeland.

Na stranu Zabavnik Ivice, ti si (po meni) mnogo jači i bolji kad si oštriji, konkretniji.
Meni su i ova i ona štampač priča bile baš njaaah...

Šta mi je danas? Prvo Džeka, sad tebe... Sagita mi utiče na psihu.

Quote from: Boban on 16-09-2011, 01:22:53
Koji je tebi kurac? Priča koja je pobedila na trajnom glasanju je IMBECILNO BEZVREDNA i ja ću radije napustiti izdavaštvo i uređivanje nego stati iza nje.

Svi nesrećnici koji prozu nisu apsolvirali sa iscepanog i na ekser u poljskom klozetu nabijenog štampanog papira ovde imaju šanse taman koliko i grudva snega u paklu.

Evo i tebe! Počeo vikend, a? Ili nosiš papir sa eksera?

Frrrr... A taman smo se vratili pričama.

Dakle sad jedno tri strane rogobatnosti, pa onda možda... 

Pisanje u parovima za naredni krug radionice? Trebalo bi da bude zabavno, a možda čak i poučno.

Skalop i Libeat, Džon i D., Boban i Ghoul, SodaBoy i... bilo ko!

I meni je, ali niko nije opravio film o tome!

Kakvo patrijarhalno obraćanje! Ženi kaže "pisac"! C c c c c...

Quote from: D. on 15-09-2011, 20:26:45
Mene je, recimo, sramota od ove Bobanove izjave da je nekada baratao pričama koje mi danas ne možemo ni da pojmimo, a kamoli da pišemo.

Aha. I gde su sad te price i njihovi pisci?

Quote from: Harvester on 17-09-2011, 00:50:46
Džon i D.

Džon i ja bismo, zapravo, napisali dobru priču. Kada bi on prestao da se drogira.

Quote from: SodaBoy on 17-09-2011, 14:12:35

Quote from: D. on 15-09-2011, 20:26:45
Mene je, recimo, sramota od ove Bobanove izjave da je nekada baratao pričama koje mi danas ne možemo ni da pojmimo, a kamoli da pišemo.

Aha. I gde su sad te price i njihovi pisci?

Što se pisaca tiče, Dragan. R. Filipović je, koliko znam, živ i zdrav, povremeno piše i dalje, a Ljiljana Praizović je, nažalost, preminula 2001.

Quote from: D. on 17-09-2011, 21:55:22Džon i ja bismo, zapravo, napisali dobru priču.

I ja to mislim.

GDE JE NESTAO GOSPODIN GOBECKI
Ova priča ima dva problema.
Prvo, pisana je kao da je u pitanju novela; procenat opisa daleko nadmašuje procenat radnje, posvećenost detaljima prevazilazi potrebe kratke priče.
Drugo, nema priče, nema zapleta, nema raspleta, ima nešto kao tajnu koja se kao polako otkriva, ali sve je užasno predvidivo i smorno. Čitalac nema nikakvu nagradu za čitanje ove priče.
Tačka gledišta je razvodnjena, recimo, da je sve vreme drži iz dečaka koji dolazi, pa šta je čuo, pa šta ga je zanimalo, pa šta pokušao, ovako se nabacuju bitne stvari iz jednog gotovo sveznajućeg ugla i nema nikakve dramatike.
Stil je solidan, Hrundi je među najboljim piscima koji su učestvovali u ovom krugu, neka njegova ranija dela to samo potvrđuju; stvari koje njemu nedostaju ispravive su i naučive. Hrundi je jedan od retkih ovde koji ima perspektivu. Čak sam siguran da bi njemu forma novele više ležala, ali eto, mi ovde pokušavamo da pišemo kratku priču.

PUT KONJANIKA
Beskrajna patetika prožeta ženskim osnovnoškolskim pridev-pisanijem.
Začudo, mislim da bi ovoj priči prijalo više dijaloga, a manje opisa. Ponekad, jedna dobra rečenica upravnog govora može da zameni bezbrojne stranice opisa, a pravi ritam smenjivanja opisa i upravnog govora je naravno velika umetnost.
Povrh svega, ovde smeta što je vrlo brzo u priči jasno kuda sve to vodi i šta će se dogoditi.
Likovi su potpuno nerazrađeni, ne postoji niti jedna jedina reč upućena između brata i sestre u celoj priči. Čitalac nema za koga da se veže i konjanik mu je gotovo simpatičan jer nevolja koju donosi nije ubedljiva, kao i sve drugo u priči.
Tačka gledišta bi mogla da bude iz sestre, da se prati njeno razmišljanje i strahovi od malena do preobražaja njenog brata, ali sve to, da bi priča zaista bila dobra traži mnogo više i u samom spisateljstvu i u osmišljavanju i realizaciji.
Prosto rečeno, svi koji su se oduševili sa ovom pričom nisu relevantni da o književnosti govore ikada i igde. Ova priča bi bila bravurozna da ju je razradio i napisao neko ko svim tim dobro barata, a ovako je dronjak.

Šta savetovati piscu? Ne znam koliko godina ima, ali ako je mlađi od 25 ima vremena da se konsoliduje, u protivnom, mrka kapa.

Aladin nema nikakve veze sa ovom pričom

uh... ovo je jedna vrlo komplikovana priča za komentar i analizu.
Ima mnogo sitnih detalja, neki su lepi, drugi iritirajući.
S obzirom da znam ko je pisac i u kakvom je stanju i kolikom zbrzanošću ovo odradio moglo bi se reći da bi u drugačijim okolnostima napravio mnogo bolju priču. Ali to ne mora obavezno da bude tako.
Izražavanje proteklog vremena i u danima smara preko svake mere.
Ovakvoj priči pristaje zajebantski ton, ali sve ovo je moralo da se odradi sa malo više takta. Nekako mi ritam priče leluja, od ozbiljnog ka zajebantsom, usporeno, ubrzano, a sve to zapravo nema neku širu i veću sliku, kao i izražavanje godina u danima, već je naprosto tu jer se autoru tako dopalo.
Uzgred, kada je u naš jezik ušao izraz Đini za duha iz boce? Znam da Englezi imaju tu reč ali mi ne, valjda.
Ima zaista super dijaloga (vračara: "Sad živiš u Diznilendu") i jasno je da pisac ima žicu potrebnu za velike dosege, ali da li ima vremena, koncentracije, istrajnosti...

Uopštena konstatacija, nikom ništa lično...ali ovom je mesto ovde. Ili, Toša je neuništiv  

http://www.youtube.com/watch?v=FHyVaPVUiGQ&feature=player_embedded#!

Da je ranije ovako biranim rečima čerupao piliće, možda bi sveukupno pisanje bilo bolje...

Quote from: Boban on 18-09-2011, 02:03:48
Aladin nema nikakve veze sa ovom pričom

uh... ovo je jedna vrlo komplikovana priča za komentar i analizu.
Ima mnogo sitnih detalja, neki su lepi, drugi iritirajući.
S obzirom da znam ko je pisac i u kakvom je stanju i kolikom zbrzanošću ovo odradio moglo bi se reći da bi u drugačijim okolnostima napravio mnogo bolju priču. Ali to ne mora obavezno da bude tako.
Izražavanje proteklog vremena i u danima smara preko svake mere.
Ovakvoj priči pristaje zajebantski ton, ali sve ovo je moralo da se odradi sa malo više takta. Nekako mi ritam priče leluja, od ozbiljnog ka zajebantsom, usporeno, ubrzano, a sve to zapravo nema neku širu i veću sliku, kao i izražavanje godina u danima, već je naprosto tu jer se autoru tako dopalo.
Uzgred, kada je u naš jezik ušao izraz Đini za duha iz boce? Znam da Englezi imaju tu reč ali mi ne, valjda.
Ima zaista super dijaloga (vračara: "Sad živiš u Diznilendu") i jasno je da pisac ima žicu potrebnu za velike dosege, ali da li ima vremena, koncentracije, istrajnosti...

Zahvaljujem na komentarima. Uskoro ću (čitaj čim se završi banjalučki sajam) postovati na forum ispeglanu i ispravljenu verziju priče. Onakvu kakva je trebala da bude.

Опалац, Бобан је почео да коментарише приче!!! Позитиван напредак!  

Još malo na Perinovu priču; obrazloženje vračare što je drastično digla cenu gatanja "Sada živiš u Diznilendu" pokazuje dve stvari: snagu pravog upravnog govora na pravom mestu; stotine opisnih rečenica ne mogu da zamene. I naravno, ovo pokazuje da Perin ima spisateljsku žicu, ali da li će u njegovom slučaju prevladati nemar, lenstvovanje, ženskarošarenje ili trivijalizam ne znamo; malo mu treba da uspe, ali to malo je za njega možda pregolemo.
Perin ima mnogo toga što drugi ovde nemaju, ali nema sve, a za uspeh neophodno je da se sve kockice slože. Kao kada prenosiš dete preko bujice; ne vredi ako si odradio pedeset posto ili 95 posto; računa se da si uspeo samo ako je 100%.

Quote from: Boban on 18-09-2011, 04:47:28ali da li će u njegovom slučaju prevladati nemar, lenstvovanje, ženskarošarenje ili trivijalizam ne znamo...

znamo!

Nego, ja bih Aladina, uz malo sređivanja naravno, objavio u Emitoru ako već neće u Zabavnik...

Quote from: Boban on 18-09-2011, 04:47:28
Još malo na Perinovu priču; obrazloženje vračare što je drastično digla cenu gatanja "Sada živiš u Diznilendu" pokazuje dve stvari: snagu pravog upravnog govora na pravom mestu; stotine opisnih rečenica ne mogu da zamene. I naravno, ovo pokazuje da Perin ima spisateljsku žicu, ali da li će u njegovom slučaju prevladati nemar, lenstvovanje, ženskarošarenje ili trivijalizam ne znamo; malo mu treba da uspe, ali to malo je za njega možda pregolemo.
Perin ima mnogo toga što drugi ovde nemaju, ali nema sve, a za uspeh neophodno je da se sve kockice slože. Kao kada prenosiš dete preko bujice; ne vredi ako si odradio pedeset posto ili 95 posto; računa se da si uspeo samo ako je 100%.

Ovaj...hvala   ; ali - a ovo stvarno mislim - nit' sebe smatram ekstra talentovanim, nit' smatram  da bilo koji pisac može nešto da napravi a da prvenstveno nije pasirani (a ponajviše pažljiv) čitalac. Takođe smatram, da čovek koji teži da piše treba to da čini maltene svakodnevno, inače oštrica njegove pisane reči postaje tupa. Moja je u poslednjih pola godine dosta otupela; o razlozima za to ne bih ovde niti, iskreno, želim da se pravdam bilo kome. Šta bude, biće. Sve se nešto nadam da ću uskoro vratiti svoj život u neku normalniju & sređeniju kolotečinu koja će mi omogućiti da se više bavim stvarima koje mi mnogo znače. U svakom slučaju, hvala još jednom. Mnogo mi znači.  

Quote from: Milosh on 18-09-2011, 05:05:06

Quote from: Boban on 18-09-2011, 04:47:28ali da li će u njegovom slučaju prevladati nemar, lenstvovanje, ženskarošarenje ili trivijalizam ne znamo...

Nemoj i ti k'o moja šefica, majke ti. Ispašće da sam stvarno ženskaroš. 

Videćemo za Aladina; ne dam priču nigde dok je ne ispravim.

VEŽBE
Ova priča ima problem s tačkom gledišta. Mnogo likova, mnogo lelujanja u izboru ko je glavni narator, čas ovamo, čas onamo. Sama ideja na nekom dalekom horizontu nije loša, ali sve to obiluje brojnim nelogičnostima, manjkavostima i naivnostima. Neću mnogo da se bavim ovom pričom jer je ona u osnovi beznadna, ali ima nekoliko pokaznih propusta iz kojih se može ponešto naučiti.

Zašto je tačka gledišta važna? Pre svega zbog identifikacije sa protagonistima. Evo primer sa samog početka, piše "na ulazu im je dežurni podoficir..." Studenti koji dolaze u ludnicu, posebno ženska koja vodi intervju, dakle, glavna je, nema trika da zna da razlikuje ko je zastavnik, a ko podoficir, a ko major. E, sad, pošto pisac to zna i to izbacuje kao bitan podatak, automatski udaljuje tačku gledišta iz simpatične studentkinje i počinje da leluja okolo. Da je napisao da ih je na vratima neki namrgođeni čovek u uniformi uputio... ja bih se kao čitalac držao studenata. kapirate poentu, zbog čega je važna tačka gledišta. Naravno, ovaj čovek nema pojma o kontrolisanju tačke gledišta ni na jednom nivou i posledice su sveznajući haos koji niti drži pažnju, niti može da me očara.

Tačka gledišta se može vežbati pisanjem u prvom licu, pa ako priča ne trpi prvo lice, onda posle prebaciti u treće, ali ovo bi bilo sjajno kao vežba da se uradi iz prvog lica npr. devojke. Ajd da te vidim onda da mi preneseš sve informacije koje si želeo. To bi nateralo pisca da mozga mnogo više, da pomalo čak i (o užasa!) planira, da se dovija i znoji u pokušaju da kroz jednu tačku gledišta ispriča sve što je naumio. To u ovom konkretnom slučaju podrazumeva da devojka bude negde na ulici blizu dok "ludaci" pričaju i iz delova onoga što je čula sastavi celinu, da malo blefira neke ljude u uniformama i da se pomalo čudi zašto čuvari u ludnici imaju toliko epoleta na ramenima.

Quote from: Boban on 18-09-2011, 07:06:04

Zašto je tačka gledišta važna? Pre svega zbog identifikacije sa protagonistima.

I meni je drago što se Boban uhvatio komentarisanja. Malo je komplikovano, pa je pitanje koliko će da bude shvaćeno. Pa, da pojasnim tu famoznu "tačku gledišta". Pisac mora da uhvati čitaoca "za rukicu" i da ga provede kroz priču. Ako nema za koga ili za šta da se uhvati, čitalac je ispušten. Dobra strana kratke priče je što nema mnogo kandidata za "tačku gledišta".

Quote from: Perin on 18-09-2011, 04:11:09
Uskoro ću (čitaj čim se završi banjalučki sajam) postovati na forum ispeglanu i ispravljenu verziju priče.

I ja sam već počela da je sređujem sa istom idejom...

A kako funkcioniše izmena tačke gledišta u priči od 5-6 strana? Koja su pravila za to?

Šizofreno.

Nema to veze sa brojem strana, već sa time gde ćemo da smestimo čitaoca. Ako ga drndamo tamo-vamo brzo će da se "smori".

Ja sam svoju priču prepravila u dve tačke gledišta koje se, na kraju, mire i stapaju u jednu, dvojinsku... Nisam sigurna kako to izgleda. Imam problem sa realnošću...

Quote from: Milosh on 16-09-2011, 23:12:44
Pisanje u parovima za naredni krug radionice? Trebalo bi da bude zabavno, a možda čak i poučno.

Može da bude veoma poučno, jer će svi izađi iz svojih referentnih sistema iz kojih pišu i ne vide svoje greške, i poimanja književnosti i lepog pisanja.

To je, međutim, teško izvodljivo, iako sam za, a isto sam i ja predlagala.

Možda bi neko relevantan čak trebalo namerno da spaja prijavljene ljude u određene parove...Bez žrebanja.

Napredak je mali jer nema nikakvih izmena u formi i sadržaju radionice. Zato se dešava da pojedinci misle da su im priče fantastične. Nema izmena "tački gledišta". Sve se lako pretvori u žabokrečinu ako se ne mulja i ne meša. I uprkos mojoj prgavosti i stalnom muljanju, radionica se ipak u isto pretvorila. Čast izuzecima: Hrundi je zaista u svakom smislu sveža prinova, plus stari učesnici, ali to nije dovoljno.

Čini se da svako piše iz nekog ličnog zatvorenog sveta u koji ne može da se prodre.

Imam čak i primer, ali neću otkriti autora: ja kažem - priča ti je naivna zato i zato; a ta mi osoba odgovara: pa i ja sam naivan/a. I to je ok kada pišemo jer nas to čini srećnim, ali odlazak u javnost sa takvim stavom i takvom pričom neće dobro proći...

Mene ne pikajte za te parove; pisanje je nešto lično, ne delim to ni sa kim. I verujem da bi tek tada priče bile propast i katastrofa.

Pogledajte šta je Baksteru uradio Klarku. Ili on njemu, svejedno, a ima tih primera cela gomila.

Немој тако...а Српски психо? Мени се иначе та идеја свиђа мање више...мада, јесте тешко изводљиво и захтева много цимања

Uvek i u svakom projektu mora da postoji promena. Bez nje sve dobija ravan i neinspirativan tok.

Moja prgavost nije toliko plod temperamentnosti koliko promišljenosti. Prvo - ne može svako da izdrži kritiku i pritisak. Onaj ko može - zaista je tu da nešto nauči.

Drugo - konflikti, koliko se god Boban ne slagao sa mnom, su konstruktivni. Pogotovo kada nijedna strana ne misli loše. A ja ne mislim loše. Zato sam sigurna kada ulazim u sukob. Ja, na kraju, uvek mogu da se rukujem, oprostim, izljubim. Sukobi proizvode promene i inspiraciju. Naravno, kada nisu previše destruktivni.

Treće - ideja pisanja u parovima sputava ego, koji je ovde zaista jak i možda sprečava bilo kakav napredak do sitnog i nevidljivog pomaka.

Po meni, neizvodljivo, ili da se da rok više meseci; prvo dogovor o čemu pisati, pa kako pisati (10 dana, garant, možda i više uz uporno nametanje svoje ideje ispred partnerove) onda svađa, pa mirenja (10 dana), i tek onda dogovor ko šta i kako piše (7 dana). Zatim, vikend ili neki praznik (3 dana) i ode mesec...

Eto izazova - ko može za dve nedelje.

Dobro, pišemo onda moj alter ego (Tigar koji stazama hodi) i ja; eto, sparili smo prvi par.

Quote from: Džek svih zanata on 18-09-2011, 11:04:44
Po meni, neizvodljivo, ili da se da rok više meseci; prvo dogovor o čemu pisati, pa kako pisati (10 dana, garant, možda i više uz uporno nametanje svoje ideje ispred partnerove) onda svađa, pa mirenja (10 dana), i tek onda dogovor ko šta i kako piše (7 dana). Zatim, vikend ili neki praznik (3 dana) i ode mesec...

Nas troje je pisalo scenario za celovečernji film (stotinak strana) mesec dana, a tebi toliko treba za priču od dve strane?

Kad već pominješ Klarka, zašto ga ne pomeneš u saradnji sa Džentrijem Lijem - Rama II, Vrt Rame i Razotkriveni Rama su bili znatno manje suvoparni od onoga što je pisao sam Klark? Ili, seti se Dobrih predskazanja, Nil Gejman i Teri Pračet? Od naših, dvojac Lazović-Nešić  je davao dobre rezultate (ili, ako hoćeš, Anđelković-Reljić).

Ok, možda to nije nešto u čemu bi se ti snašao ili u čemu bi ti uživao, ali da je neizvodljivo, nije, a primera za uspešnu saradnju ima kol'ko hoćeš.

Da, ali to kada su pisci fizički na istom mestu. Gađanje preko mejlova bi trajalo onoliko koliko Rama okrene džir oko galaksije...

Da bih pisao sa nekim u paru, morao bih da imam slične afinitete kao i pisac sa kojim ulazim u kolaboraciju. Mislim da bi kod mene najviše bio problem način na koji pišem: ja maltene nikad ne znam šta ću napisati. Nikad nemam jasnu ideju, nego samo pišem, pa šta ispadne. Doduše, kad skuckam tu osnovnu verziju, treba mi par sati & dana da je uobličim, izbacim višak i ostale stvari, što, recimo, u Aladinu nisam stigao odraditi. U biti, mislim da bih mogao odraditi kolaboraciju sa nekim ko piše na slican način kao ja.

Možda bi se saradnja sa nekim kod tebe mogla manifestovati kao nečija jasna ideja i vizija.

A to - pišem pa kuda stignem, to se u tvom pisanju vidi...

Quote from: Perin on 18-09-2011, 11:34:20
Da bih pisao sa nekim u paru, morao bih da imam slične afinitete kao i pisac sa kojim ulazim u kolaboraciju. Mislim da bi kod mene najviše bio problem način na koji pišem: ja maltene nikad ne znam šta ću napisati. Nikad nemam jasnu ideju, nego samo pišem, pa šta ispadne. Doduše, kad skuckam tu osnovnu verziju, treba mi par sati & dana da je uobličim, izbacim višak i ostale stvari, što, recimo, u Aladinu nisam stigao odraditi. U biti, mislim da bih mogao odraditi kolaboraciju sa nekim ko piše na slican način kao ja.

Ili ko izgleda kao Mims.

@HARVI: Verovao ili ne, ja kontam da bi mogao dobru saradnju ostvariti sa njom što se pisanja tiče. Ne zezam se sad