ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zar je moguće da na ovom forumu nema teme o Pekiću...ccc. xwink2 On je po mom mišljenju i jedini srpski a svetski pisac, u smislu da su u njegovim romanima likovi stranci, da se ne bavi lokalnim temama tipa seobe, bosanski mentalitet i sl. Prava šteta što se nije rodio na Zapadu nego u maloj žabokrečini. Jedan od retkih velikih pisaca sa našeg prostora koji je imao mooda da piše i žanrovske knjige iako čujem da su ga kritičari pljuvali.
Kad se spominju najveći srpski pisci obično se vrte Andrić, Selimović, Crnjanski i sl. a retki spominju njega.
Kako ga vi rangirate?

Tebe BAŠ mrzi da proveraaš pre otvaranja novih topika  :lol:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,2637.0.html

Dve stvari: 1. njegovog imena nema u pretraživaču 2. taj link je za temu o samo jednoj njegovoj knjizi ( koju inače upravo sada čitam ).

Quote from: Meho Krljic on 04-11-2011, 13:42:55
Tebe BAŠ mrzi da proveraaš pre otvaranja novih topika  :lol:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,2637.0.html

I ovo:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,2851.0.html   :lol:

Razmišljam kako bi od Atlantide mogao da se napravi moćan holivudski blokbaster. :evil: Samo kad bi imao ko da američke producente upozna sa Pekićevim delom.

A tek "Besnilo" kao mjuzikl na Brodveju.  xwink2

A od Čovek koji je jeo smrt bi mogao da se napravi sjajan strip!!!!!! Oh wait!!!

Quote from: Meho Krljic on 06-11-2011, 23:45:28
A od Čovek koji je jeo smrt bi mogao da se napravi sjajan strip!!!!!! Oh wait!!!

...or? http://www.borislavpekic.com/p/pekics-theater-film-tv-and-radio-plays.html
Pekic je 'ladno bio saradnik na scenariju za "Valter" brani Sarajevo?  :-|


"Valter is Defending Sarajevo, Bosna Film, Sarajevo, 1982. Director Hajrudin Krvavac, so-screenwriters: Borislav Pekic & Djordje Lebovic."


edit: osim ako ovo "so-screenwriters"(?) ne znaci nesto drugo...

Čitam 1999. Dajte vaše utiske. Meni deluje prilično razvodnjeno. Pekić je izgleda bio skriboman. :mrgreen:

p.s. svestan sam svetogrđa koje sam sad počinio.

Koje svetogrđe kad je opštepoznato da je Pekić bio skriboman?  xrofl

Drago mi je što i dalje ima razumnih ljudi...Pretpostavljam da nisi od onih koji misle da je on najveći srpski pisac ikada.

Najveći ma čiji pisac ikada mi je krajnje sumnjiva kategorija.

Ma da, ali nekad se igraš igre radi...

Quote from: angel011 on 05-01-2012, 23:39:12
Najveći ma čiji pisac ikada mi je krajnje sumnjiva kategorija.

Najveći u smislju omiljeni...

Pa reci onda omiljeni...  :mrgreen:

Uf, sad kad razmislim mislio sam ipak na ljude koji ga smatraju najvećim srpskim piscem. :mrgreen:

Pa i najveći (srpski) pisci imaju slabe momente. 1999. svakako nije najbolje Pekićevo delo. Za naučnofantastični roman suviše je naglašeno metaforična, a za alegoriju je suviše detaljno deskriptivna u naučnofantastičnom smislu. Mislim, Pekić je to, i njegova slabija dela su izuzetno vredna čitanja, ali ne treba sad da pričamo da je sve što je ikada napisao jednako dobro.

Šta mislite o romanu Kako upokojiti vampira? Čitao sam ga uz određene pauze i deluje mi malo konfuzno. Onaj Rutkovski je na kraju skrenuo s uma, a šta se desilo vampiru?

Milić od Mačve, ili "Rgnem ti ga majci"


Moram priznati da osećam izvestan ponos čitajući separat i pitam se zaista ma gde i ma u čemu ustupali drugim narodima ima li ijednog koji ima toliko talentovanih manijaka koliko imamo mi. A osećam i zavist. On može sasvim lepo u mom modelu da stvara ovakve separate i da piše vrlo zanimljive tvorevine i naučne i literarne. A ja kada bih se poduhvatio da to isto postignem u njegovom slikarstvu nikuda ne bih dospeo. Uspeo bih verovatno jedino da ,,Rgnem majci" celokupnom slikarstvu

Dnevnik, utorak, 5. april 1983. godine.
,,Rgnem ti ga majci" i atlanđansko poreklo Srba – od Milića od Mačve.

Ljiljana mi donosi iz Beograda separat pod naslovom Sorabi od Milića od Mačve, izdat decembra 1982. godine, odnosno 11 490. godine od propasti Atlantide. Ovaj separat izdao je Milić od Mačve povodom svoje scenografije za dramu Đure Jakšića ,,Seoba Srbalja" u Narodnom pozorištu.

Pročitavši ovaj separat dolazim do ubeđenja da je stari, pokojni profesor Mirona Flašara, Milan Budimir, sa svojim paleobalkanskim teorijama, naročito u njegovom Istočnjaku, čudo racionalnosti u poređenju sa našim slikarem Milićem od Mačve.


Svoja razmišljanja na temu Srba i sprskog porekla on započinje jednom konstatacijom da su Srbi sa svojim jezikom autohton narod na Balkanu i u podunavskom bazenu, u širem smislu, što će reći, da oduvek tu bili nastanjeni od kad postoji ljudski govor, a to znači od pamtiveka. Zatim prelazi na teoriju o propasti Atlantisa, jer će kao što se vidi, Srbe izvesti direktno iz te propasti kao jedine preživele potomke mešavine Atlantiđana sa Kromanjoncima. On kaže:

,,(...) pre propasti Atlantide, krajem diluvijuma, pre oko 11 500 godina, kada se granica ledenog pojasa povlačila linijom Normandije, srednji Karpati, Kaspijsko jezero, postojala je sasvim druga klima na prostoru Pirineji – Indija, i Karpati – Sahara, što je uslovilo stvaranje posebnog tipa čoveka kasnije nazvanog Indoevropljaninom.

Do tog povlačenja leda na sever i lovce putem irvasa u istom pravcu na svom ovom prostoru živelo je, uz obilnu vlagu sa severa i bliskog toplog juga, jedinstveno sorabsko etničko i jezičko jezgro, koje se kasnije raspalo raseljavanjem na sever kao i mnogobrojnim upadima sopstvenih perifernih i drugih naroda, stvarajući posebne oaze izolovanih plemena, a samim tim i mogućnost za nove dijalekte u istom jeziku koji će potom narasti u specifične narodne osobenosti i posebne jezike.

Sarob ili Sorab, skraćeno kasnije u Srb, etimološki se objašnjava sa sabrat, najbliži rođak, rob božiji na zemlji, sapatnik. I danas Srb Srbinu sasvim nepoznatom kaže 'brate Srbine' ili 'ej moj rođače'. (...)"

Pošto je u nekoliko rečenica svršio sa naukom i istorijskim izvorima, među kojima najgore prolazi Konstantin Porfirogenet, i germanska nauka, koja je cilju Drang nach Osten-a falsifikovala istorijske izvore, i odbacila jezik kao bilo kakav dokaz postojanja Slovena pre njihovog silaska na Balkan, Milić od Mačve kaže:

,,(...) Međutim istorija sasvim drukčije izgleda kada se u to uplete postupak ispitivanja korenova reči, zvana etimologija. Jer po tom postupku izlazi da cela Pruska i sav Pribaltik potiču od Soraba odnosno Sorba ili Serba, čemu su dokazi danas prisutni Lužički Srbi u Nemačkoj kojih ima još uvek oko 300 000 i pored gnusnih prisila fizičkih i kulturnih asimilacija. Postoji podatak da Bizmarkova baba nije znala nemački, već je jedino govorila srpskim jezikom, a on sam na samrti izgovorio je jednu reč – Srbija. (...)"

Pošto je zatim etimološki rešio pitanje Albanaca kao lažnih i tzv. starosedeoca Balkana, premda bi on to pitanje rešio sa savremenim očevidno Albancima nešto drastičnije, mada ni ovo nije baš pitomo, on dalje prelazi na Srbe i kaže:

,,(...) Još iz vremena rimskih osvajanja današnji albanski krajevi nosili su slovenska, srpska imena. Bela Gora i Crna Gora. Bela se odnosila na visoki beli kamenjar i snežne vrhove, a crna na šumski pojas i ravnicu izrazito crne zemlje i danas poznatu oblast Crmnicu. Takav pravi nastup objašnjnju toponimi samo potvrđuju onu staru, ozbiljnu teoriju da su Sloveni na Balkanu živeli od kad postoji svet.

To su oni tajanstveni Tračani bez naknadno ubačenog 'T' u stvari Račani, tj. Rasjani, rasijani ljudi, Račani sa glavnim gradom Rasom i državom Raškom. Zatim Iliri i Pelazgi. Ja tvrdim da su Pelazgi u stvari Belasci, to jest beli ljudi, tj. Sloveni, Srbi. A pokojni Mirko Rački, hrvatski slikar, koji je umro skoro u 103. godini života, bavio se etimologijom preko 50 godina, sa kojim sam imao prilike da izmenjam misli, utvrdio je jezičkom metodom, i to nepobitno da su Pelazgi – Sloveni.

Jedna od prvih verzija grčkog jezika, dorski, je u stvari srpski, pa zato moderni Srbi i Hrvati mogu danas prve pisane Homerove prepeve Ilijade i Odiseje da čitaju bez prevođenja. I Platon je tvrdio da se još u njegovo vreme po grčkim kućama govorilo pelazgijski i držalo se starih običaja što se u stvari po etimološkoj šemi dorskog i današnjeg srpskog jasno vidi koji je to pelaski jezik bio.

Grci su redovno pretakali u dodiru sa drugim jezicima 'B' u 'P', ili 'H' ili 'V'. Na primer Oro Beo u Orfeo. Naša je baba, otac u papa, Babilon u Vavilon. Od baba otac, očevina, babovina. A prvi naziv Vavilona bio je Senjar. Srpski izraz za takmičenja u radu, barabar, par u par, uporedo, u Varvar, Rašane u Tračane, jer nemaju čisto 'R' i tako dalje. (...)"

Oh, Isuse! Sad Milić pošto ponovo naknadno još jedanput rešava pitanje Arbanasa, prelazeći na Kosovo i Metohiju, i tu usput rešava i pitanje pripadnosti Ilijade i Odiseje, jer kaže da su lažni istoričari pošto su napravili totalan dar mar od istorije slično ovome umnom naporu, kaže:

,,(...) Kolektivne svesti zbilo se još samo sa nesrećnim trojanskim narodom i njihovim epivima Ilijadom i Odisejom. (...)"

Što do sada nisam znao. U stvari ja sam mislio da su to grčki epovi, a on tvrdi da su to trojanski epovi. To je jedno usputno novo otkriće Milića od Mačve. Međutim sad dolazi takođe do jednog od pravih otkrića. On kaže:

,,(...) Što se tiče Ertruraca, srednje Italije, i oni su sebe nazivali Rašanima, državu Rasna, a glavni grad Rasena ili današnja Ravena. (...)"

Iz ovoga znači jasno proizilazi da su i Ertruščani u stvari Srbi. On kaže:

,,(...) I danas se u vatikanskoj biblioteci čuvaju pisma poznatog rimskog pesnika Ovidija, u vreme osionog Avgustusa, koji ih je slao prijateljima u Rim iz Dakoje u kojima je navodio svoje stihove spevane na dotičnom sarmatskom, srbatskom, dakle u stvari sarmatsko-srpskom jeziku. (...)"

Sledi zatim jedna opšta jezička teorija koja će biti naučnicima očevidno od velike koristi. Milić od Mačve kaže:

,,(...) Svi ovi jezici, dakle zapravo svi jezici vode ka onom opštem indo-evropskom jeziku. Svi lingvisti sveta danas, juče, tragaju za onim izgubljenim narodom, tj. sorabskim, srpskim, koji je rgvetskim jezikom govorio, tj. traga za pramajkom, jezikom svih Evropljana, kako bi se tajni spisi zvani Vede mogli prevesti.

Ja tvrdim da je to moguće preko srpskog ili danas srpsko-hrvatskog, pošto se preko grčkih korenova nije daleko otišlo u prevođenju Veda. Jer i on je skorašnji jezik, naime grčki u odnosu arhajski srpski, koji vuče korena još daleko od propasti Atlantide. (...)"

I u pogledu Atlantide odnosno njenom mestu Milić od Mačve daje doprinos nauci. Naime ja sam uvek do sada mislio da se Atlantska lokacija Atlantide zahvaljuje Platonu, međutim – ne. Milić od Mačve optužuje Platona za jednu drugu teoriju i kaže:

,,(...) Platon je, dakle, sasvim pogrešno zaključio u svojim čuvenim kazivanjima, da bi Atlantidu trebalo tražiti u Sredozemnom Moru, na mestu današnjeg ostrva Tera Santorina ili u oblasti Balearesa, Majorka." A sada dolazi poslastica. ,,Napominjem da su Atlantiđani razvili supra civilizaciju, uspostavivši svoje moćne kolonije u srednjoj Americi i okolo cele Afrike, posebno u Egiptu, Mesopotamiji i Indiji.

Oni su se kao uspravni Kromanjonci, visoki 2 do 3,5 metra, crvene i guste kose, a puti bronzane i pegaste, ukrstili sa evro-azijsko-afričkim povijenim Neandertalcem, visokim svega 1,5 metra, stvorivši novog tipa čoveka – Soraba, dakle Srbina, ili raba božjeg u odnosu na superiornog Atlantiđanina i njegovu kulturu. Stepenaste i kupaste piramide na Bliskom Istoku i srednjoj Americi kao i umetnički izraz svojstven svim tim kulturama, govori da je jezgro te kulture moglo biti jedino u sred Atlantika. (...)"

Međutim to je stvar o kojoj nauka još uvek raspravlja, gde mogućnosti zaista postoje, ali da vidimo kako Milić od Mačve dalje sprovodi svoje pra, pra svetsko poreklo Srba. Da on očekuje izvesne proteste vidi se po tome što Milić od Mačve kaže:

,,(...) Znam da će ova moja tvrdnja i srpskim naučnicima izgledati čudesna. Ali ja takođe znam da bez novog Galileja nema napredka u svetskoj, istorijskoj i lingvističkoj nauci. Danas će istoričari," kaže Milić od Mačve, ,,morati ostati po strani dok lingvisti ne završejedan važan deo posla," naravno uključujući i Milića od Mačve. ,,Svoje doktorate istoričari mogu kasnije samo obnoviti, čim pomere pojavu Srba i Slovena za nekoliko hiljada godina unazad i to na daleko širi prostor, na istok od Indije i Veda, a na zapad do Pirineja i Baska.

To je prostor jednog samoniklog, jezičkog, etničkog jezgra koji je dao pramajku jezika indo-evropljanina, koji je dao veličanstvene spise 'Rg Vede'. Da se podsetimo 'Rg' na sanskritskom jeziku znači nešto što je sabrano na kamaru, strgnuto, rgnuto, na jednom mestu, rgnem ti ga majci, to je seljački izraz za Vede, znači mudrosti proviđenje, videnije, sve videti umom. I danas šumadijski seljak kaže kad hoće nešto da osmotri: 'Odoh časkom da vednem,' da vidim i osmotrim. (...)"

Ima u tom separatu još puno slika, puno crteža, rađanja kontinenta, Atlantide, veza horizontalnih i vertikalnih istorijskih, jezičnih, rasnih. Ima zatim uporednih rečnika koji pokazuju apsolutno da su svi jezici, bitni jezici u stvari potekli od srpskog jezika. Ovde doduše vidim srpski, ruski, poljski, albanski, komparativnu listu, verovatno nije se stiglo do modernih, a zatim vidim srpski-ertrurski, srpski-persijski, srpski-pruski na primer, i tako dalje.

Znači sve je to obuhvaćeno srpskim jezikom praktično, i sve ostalo je zamor. Međutim najbolje bi bilo završiti ovaj izvod odatle, onim čime je suštinski, istorijski, pregled završio i sam Milić od Mačve, sa onim ,,Rgnem ti ga majci" kao glavnim etimološkim dokazom za srpski jezik kao pramajku svih jezika.

Za mene je sad na žalost već kasno, ja sam duboko u Zlatnom runu, da koristim i ova naučna otkrića Milića od Mačve kao što sam koristio za svoje fantazije neke ideje pokojnog profesora Budimira. Ali bih lako mogao da nešto od toga koristim za svoj budući roman Atlantis.

Nevolja je samo u tome što bih ja želeo da od Atlantisa napravim jednu ozbiljnu metaforu na našu civilizaciju, a uvođenjem Srba u Atlantis bojim se da bih napravio parodiju i da ona čak i ne bi toliko uspela koliko ova naučna analiza Miliča od Mačve. No ma šta uradio, ma dokle dospeo u korišćenju ovog materijala ostaje da je čuvena vedska rečenica ,,Rgnem ti ga majci" duša i osnova ove filosofije,

Međutim moram priznati da osećam izvestan ponos čitajući separat i pitam se zaista ma gde i ma u čemu ustupali drugim narodima ima li ijednog koji ima toliko talentovanih manijaka koliko imamo mi. A osećam i zavist. On može sasvim lepo u mom modelu da stvara ovakve separate i da piše vrlo zanimljive tvorevine i naučne i literarne.

A ja kada bih se poduhvatio da to isto postignem u njegovom slikarstvu nikuda ne bih dospeo. Uspeo bih verovatno jedino da ,,Rgnem majci" celokupnom slikarstvu.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/62142-Mili-Mave-ili-Rgnem-majci.html

en;dr

Evo ti onda ovako:

http://www.borislavpekic.com/2009/05/milic-od-macve.html

Kako upokojiti vampira
Borislav Pekić

Format: 13x20 cm
Broj strana: 448
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 14. jun 2012
ISBN: 978-86-521-0966-1

http://www.laguna.rs/n1919_knjiga_kako_upokojiti_vampira_laguna.html

Čitao sam tu knjigu pre možda godinu dana - možda je ja nisam razumeo, ali je na mene ostavila bled utisak.

I meni je bilo teško da pohvatam konce. Drugi put kad sam je čitala razumela sam je bolje, valjda sam napabirčila u međuvremenu i nešto znanja iz istorije, ali svejedno mi je pretposlednja na top-listi Pekićevih knjiga, tek za nijansu ispred 1999.

Meni je ta baš super :lol:

B.Pekic - Hodocasce Arsenija Njegovana. Stigao do pola i vec me hvata panika pri pomisli da ova prica ima kraj.  :cry:


(edit - 'teo sam da postujem u "sta citamo...")

Kreni posle na Zlatno runo, panika će te uhvatiti znatno kasnije... :)

Quote from: Karl Rosman on 20-07-2012, 10:06:55
B.Pekic - Hodocasce Arsenija Njegovana. Stigao do pola i vec me hvata panika pri pomisli da ova prica ima kraj.  :cry:


(edit - 'teo sam da postujem u "sta citamo...")

Žao mi je :cry: Ja sam pročitao nekih 100 strana i odustao...

Da, da!  :) Ostali su mi neprocitani jos Skakavci i Runo. Vec godinama odlazem neizbezno, i potajno prizeljkujem slabasnu demenciju kako bih mogao ponovo da uzivam u istoj meri.


Kakve li su to necastive sile sprecile ovog coveka da dobije Nobela?


To mi nikad nece biti jasno...

Nema nečastivih sila u njegovom slučaju. Za života su mu samo na engleski preveli "Hodočašće Arsenija Njegovana" i tu u Americi pod nazivom (čini mi se) "Beogradske kuće", tako nešto. Imao je više uspeha sa radio dramama (Nemačka i Grčka), tako da ga svet nije ni upoznao.

Quote from: sleep on 20-07-2012, 11:48:06
Žao mi je :cry: Ja sam pročitao nekih 100 strana i odustao...

xrofl zivot je nekome majka a nekom maceha. Izdanje je odlicno, mislim da nisam nasao ni jednu gresku do sad, sto je bar u mom slucaju, zapanjujuce.


Trebao si da nastavis! Tih prvih sto strana mene je nateralo da se osecam kao da posmatram slikara koji na praznom platnu skicira buduci rad -npr. grafitom. Na trenutke kao da namerno "prisiljava" citaoca da se posveti detaljima, a opet, u sledecem, izvanredno tempiranom momentu, malo odaljio od slike da bi mu pruzio kratak pogled na siri spektar price, a zatim ponovo neprimetno privukao nazad. Ne umem da objasnim bas najbolje. Sta da ti kazem meni je ovo pravi roller coaster!  :)

Ah, pogrešno sam te razumeo, u tom slučaju mi je drago što si uzeo knjigu :-D Pročitaću celu, jednog dana.

 xrofl

Obavezno procitaj.