ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

PREGLED SADRŽINE


Reč urednika
Zoran Pešić Sigma
Splav Meduze... 7


SPLAVARENJE: KNJIŽEVNI ZAJEČAR
Tomislav Mijović
Ispred zida... 13
Stevan D. Jovanović
Pesme obreda ... 19
Miloš Petković
Torba u utrobi... 26
Ivan Potić
Pisac... 28
Mladen Šljivović
Roman o malom Timu... 36
Oliver Jovanović
Ivana... 41
Anđelina Petrović-Marjanović
Otmičari... 47



PROZA NA SPLAVU
Rajko Lukač
Jagnje... 55
Ljiljana Dugalić
Žmurke... 60
Dejan Vukićević
Par-nepar... 65
Miroslav Todorović
Luda kuća, beli šum... 72
Dušica Milanović Marika
Zrno za ćoravu kokošku... 82
Jadranka Milenković
Bunker, bunardžija i ostale bu stvari... 85


MEDUZA POEZIJE
Arkadije Dragomoščenko
Veliko jednoličje ljubavi
(Prevela Mirjana Petrović)... 91
Pavel Žagun
Carte blanche
(Prevela Mirjana Petrović)... 98
Sergej Zavjalov
Spavači okrenuti ka zidu
(Prevela Mirjana Petrović)... 102
Andrej Sen-Senjkov
Zveri crtaju Pirosmanija
(Prevela Mirjana Petrović)... 106
Adelejd Krepsi
Utočište u tami
(Prevela Ana Stjelja)... 110
An Rodela
Uljuljkati plavo doviđenja
(Prevela Zdenka Rodela)... 113
Radivoj Šajtinac
Njen prvi pornić... 115
Stevan Bošnjak
Ritam uzvisa... 119
Enes Halilović
Tri pitanja uzaludna... 122


PREJAKA REČ
Dušan Milenković
Sazvežđa sazvučja... 128
Milica Rašić
Reč... 130
Vladimir Jovanović
Jezikovanje... 132
Marija Vučić
Prva pesma o tebi... 134
Vladimir Videnović
Pogled... 136


LINKOVI
Đerđ Konrad
Grad i roman
(Preveo Arpad Vicko)... 139
Kornelija Farago
Stanovnik grada, kao čitalac romana
(Preveo Arpad Vicko)... 145
Miodrag Petrović
Dorazumevanje stvarnosti... 151
Bojan Jovanović
Značenje nečistog u romanu Nečista  krv... 160
Aleksandra  Đuričić
Tri gracije srpskog pera... 167
Stevan Bošnjak
Voz za Paradiso... 174
Boris Nad
LJuesting beast... 176
Aleksandra Gojković
Ukus je pitanje obrazovanja
(Razgovor sa Gordanom Ćirjanić)... 182


VEKOVNICI
Marko Stojanović
Tajna istorija... 195
Pavle Zelić
Vek vekovnika... 200
Bojan M. Đukić
Čudo u Beču... 206
Zoran Stefanović
Vek sabijen, koštica života... 210
Milutin Pavićević
Vekovnici III i IV: "Prah" i "Pepeo"... 213
Uroš Smiljanić
Silazak u kal metafizike... 217
Dejan Stojiljković
Demonstracija moći... 220
Željko Obrenović
Ne volim da li'em krv sa poda... 223


SPLAV ZA KRITIKU
Stojan Đorđić
Karneval ljudskih duša u romanu
R. B. Markovića Gospođa Olga... 229
Aleksandar B. Laković
Kada je "kriza redovno stanje"
(O knjizi Vladislave Vojnović, Pe(eMe)Sme)... 242
Aleksandar B. Laković
Dok smo "sve dalje od plamena"
(O knjizi Milice Jeftimijević Lilić Odvijanje svitka, sabrane i nove pesme)... 247
Ilija Bakić
Ka razgradnji stvarnosti
(O knjizi Đorđa Pisareva Na stazi suza)... 252
Dimitrije Tasić
Kletva-zavet Daneta Stojiljkovića
(O knjizi Daneta Stojiljkovića
Kletva za Bodana Dubovskog)... 255
Bratislav R. Milanović
O pesnicima i ljubavi
(O knjizi Duške Vrhovac,
Immagini innate - Urođene slike)... 262
Aleksandra Đurić
Šta je, zapravo, taj divlji zapad?
(O knjizi Eni Pru Potaman)
Ivana Maksić
Gostoprimstva
(O knjizi Gorana Korunovića Gostoprimstva)... 270
Marko Kostić
Ljuta limunada
(O filmu Predraga Velinovića Motel "Nana")... 275


Beleške o autorima... 283


Fotografije u ovom broju: Miloš Petković

Korice nove Gradine.

Reč urednika:


Zoran Pešić Sigma


SPLAV MEDUZE


Koliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti, pobune, gladi i kanibalizma) još je značajnije kada se zna kako je naslikao ovu sliku: posle ozbiljnih priprema Žeriko je obrijao glavu, zatvorio se u svoj atelje 28. juna 1818. i izašao u julu 1819. godine, kada je dovršio ovo remek delo. Ovo se zove vrhunska posvećenost. Bez nje nema umetnosti. Bez nje nam nema opstanka. Bez romantične vizije, lice civilizacije ogrubi, istruli njena utroba, i propadne: korupcija pobedi poštenje, laž postane pravilo, koristoljublje istera inspiraciju, bolest nadigra lepotu... Eto, i skoro dva veka po nastanku ove slike, čovek nije izvojevao pobedu nad prirodom. Posle Černobila i Fukušime, posle izlivanja otrova, posle oluja i gladi, posle velike vizuelne medijske pošasti koja satire istinske snove, a hrani našu sujetu o svemoći ljudskog roda, shvatamo da nismo mrdnuli ni za pedalj. Mnogi su odavno shvatili da je čovekova borba protiv prirode pogrešna i da će pobeda biti izvojevana samo ako čovek pobedi samog sebe i savlada svoju sebičnost. Moderna ekologija zasnovana je na ekologiji duha. Još jedna romantična ideja do koje mi je stalo.


U skladu sa tim ekološkim duhom vremena je i nova sveska
Gradine, dvobroj 42-43.


Gde ti je iznutra vatra... po kojoj će te potomci u sebi prepoznati, pita se Tomislav Mijović na splavarenju književnog Zaječara, na kormilu prvog bloka časopisa. U posadi ovog splava, koju je okupio Miloš Petković, na putovanje su se odvažili još i Stevan D. Jovanović, Ivan Potić, Mladen Šljivović, Oliver Jovanović i Anđelina Petrović-Marjanović. Splav je napravljen od pesama, pesama u prozi, priča i fotografija performansa Dejana Sotirovića Meduzin splav. Ove fotografije, kojima su ilustrovane stranice časopisa, sačinio je Miloš Petković. Na ovom mestu pozajmiću reči Dejana Sotirovića, poziv umetnicima na učešće u projektu:


Meduzin splav je splav sa greškom - on ne zna šta je – ili kako bi sam rekao - ko je, a još manje gde je. Nisam siguran da li zna šta ga čeka na kraju puta - da li ne zna šta ga tamo čeka, ili misli da je Feniks, ili se raduje takvom kraju. Upravo zahvaljujući tom neznanju on oko sebe širi (prosipa - bljuje) umetnost (vom ited or vom it ing art). Putujuća radionica za krasno hudožestvo, koja sipa zvuke, boje mirise. Tonovima, valerima, skalama otapa led koji razdvaja - razara komunikaciju duha civilizacije i duha plemena (divljih, bolnih).


Sve počinje u jutarnjoj magli koja se sporo diže u pramenovima
- scena logora na ušću pritoke -
Reči donose slike i mirise jače od njih samih
- logor od šiblja i osušenog bilja -
Ustani i kreni
Stražari su otrovani, konji su spremni.
Meduzin splav je barka koja spasava skulpture od potopa, ali i nosač skulptura koji će ih odvesti do mesta sa kojeg mogu da dejstvuju.


Splav, osim vizuelnog, ima i svoj zvučni identitet.


Performans će tretirati pre svega odnos ka vodi, odnos ka vatri, odnos ka tradicionalnom shvatanju vode i vatre kao i odnos ka raznim reminiscencijama na Žerikoov Meduzin splav. Splav nije samo duhovno čistilište. On će i bukvalno čistiti vodu kroz koju će proći. Ono što će ga držati na vodi su plastične flaše izvađene iz reke u koju su bačene. Splav je u to ime spevao i pesmicu:


rođen sam iz lošeg
stvorio sam sebe niizčega
onim što je sada moje telo
ružili su vode...


...ovde bi trebalo da stoji Timoka, ali ste pozvani da uklonite plastiku i ostalo đubre iz Vaših voda i uđete u pesmu našeg Splava.


Pre no što Meduzin splav svoju dušu podari vatri, iz njegovog tela biće izvađeni svi plastični delovi i poslati na reciklažu. Izgoreće samo materijali koji neće naškoditi reci, jezeru, obali...


Gradina 42-43 donosi "Prozu na splavu" Rajka Lukača, Ljiljane Dugalić, Dejana Vukićevića, Dušice Milanović i Jadranke Milenković.


Mirjana Petrović žrtvovala je za "Meduzu poezije" stihove sa ruskog jezika Arkadija Dragomoščenka, Pavela Žaguna, Sergeja Zavjalova i Andreja Senj-Senjkova. Od velikog jednoličja ljubavi hvaljene ruže odišu naftom, jer spavači su okrenuti zidu, a putujući čovek na magaretu drži u ručicama kišobran da mu slučajno ne kane bog...


Posle ruskih pesnika, dve američke pesnikinje. Delo prve (Adelejd Krepsi) osvetlio je američki pesnik Karl Sendberg, dobitnik tri Pulicerove nagrade, posvetivši joj istoimenu pesmu. Druga je mlada pesnikinja (An Rodela) koja živi u živopisnom predelu Nevade.


Uz tri poznata i prepoznatljiva pesnička glasa Radivoja Šajtinca, Stevana Bošnjaka i Enesa Halilovića, predstavljamo prvi put mladu pesničku grupu iz Niša. Od njih se može očekivati Prejaka reč.


O srodnosti romana i grada čitamo u tekstu Đerđa Konrada, a o stanovniku grada kao čitaocu romana u tekstu Kornelije Farago. U redovnoj rubrici "Linkovi" pročitajte i esejističke zapise Miodraga Petrovića o intuiciji kao svojevrsnom dorazumevanju stvarnosti, zatim jedno ozbiljno promišljanje značenja "nečistog" u romanu Nečista krv, koje je napisao Bojan Jovanović. Slede tekstovi Aleksandre Đuričić, Stevana Bošnjaka, Borisa Nada i na kraju razgovor s Gordanom Ćirjanić.


Strip je umetnost kojoj rado povremeno ustupimo prostor u našem časopisu... Vekovnici ekskluzivno za Gradinu. A u Gradini o Vekovnicima pišu Zelić, Đukić, Stefanović, Pavićević, Smiljanić, Stojiljković i Obrenović. Malo li je?


Kritici je potreban splav za spas od brze i mutne vode tekuće književne produkcije. U ovoj Gradini pronašli smo bar slamku spasa (Đorđić, Laković, Bakić, Tasić, Milanović, Đurić, Maksić, Kostić). Čita li neko nešto u ovoj mučenoj državi? Misli li o pročitanom? Vrednuje li? Traže se čitači vrhunske posvećenosti. Šta je pred nama, šta iza nas? Nepregledna voda, tekuća stvarnost, večnost, žudnja i mrak. Uteha je reč koja ogovara samu sebe.