ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Samo da kažem da, premda sam prešao Far Cry 3, igra koja me je najviše zabavila u poslednjih mesec dana jeste ipak Game Dev Tycoon. A nisam ni bio svestan koliko mi je nedostajalo ortodoksno tajkunisanje u najboljem stilu '90-ih.

Hmmmm, ja sam je propustio na svim popustima jer je dobila nedovoljno uverljive rivjue...

Moram da priznam da sam sa olakšanjem utvrdio da je Mario Kart 8 zaista onako dobar kako su ga hvalili u prikazima. Nije da je ovaj serijal ikada padao ispoid nivoa odličnog i poslednji nastavak, na 3DS-u je bio veoma dobar, a i Wii verzija je kidala, ali u međuvremenu se pojavio Sonic & SEGA All-Stars Racing koji je bio izvanredan i ozbiljno mi poljuljao poverenje u Nintendo. Mislio sam da će MK8 biti samo HD verzija prethodne dve igre, ali ne - MK8 je svež, moćan, neverovatn udoban, prepun kreativnosti i mašte i, ono najvažnije - izvanredno zabavan i kad pobeđujete (pobedio sam dve poslednje trke pa sam sad prepun endorfina) ali i kad gubite. Nintendo did it egen. Ima razloga što je igra prodala dva miliona komada za mesec dana na konzoli koja je jedva prodala sedam miliona komada sebe.

Moram malo da kukam iskusnim gejmerima...

Shvatio sam po ko zna koji put da je MMORPG žanr koji ne mogu da zavolim koliko god se trudio (nedostaje mi FRPovanje, ali i to kanda umire sa pubertetom), te sam proguglao malo na temu adventure/horor. Hteo sam nešto više u tom pravcu a manje u survival horror. Na kraju, pokleknem pred brdom pozitivnih osvrta i upustim se u Amnesia: A Machine for Pigs.

Nakon 5 sati igranja (stigoh do prvog monstera), nisam oduševljen. Nema neke velike jeze, to što protrči utvara ili zatreperi svetlo mi je onako, baš nah...priča sama po sebi je osrednja, dešavalo mi se da me slične igre daleko snažnije ugrabe već na samom početku. Ne bih ni zvocao oko toga, ali ozbiljna se priča zakuvala po netu, barem što se tiče garancija da je ovo da se usereš od straha zanimacija...

Ni ambijent nije nešto. Unosi u dnevnik su baš onako šablonski, kao da im je jedina svrha da te navedu na rešenje zagonetke. O interakciji sa okruženjem bolje da ni ne govorim, generični okovi na vratima koja ne treba da se otvore, u svakom stolu isto, osim što ponegde ukačiš parče dnevnika, i jedino što se iz nekog razloga može podići svaka prokleta stolica (a recimo, flaša jok).

Tešim se da sam još uvek na početku, i da će se uskoro zakuvati...

Delimo isto misljenje, stim sto sam ja shvatio da te no-fight igre nikako nisu za mene. Bez "survival" komponente nema ni strave.

Quote from: Petronije on 30-06-2014, 23:09:17
Delimo isto misljenje, stim sto sam ja shvatio da te no-fight igre nikako nisu za mene. Bez "survival" komponente nema ni strave.

Dobro je da nisam jedini. Šta znam, nešto nalik na Silent Hill: The Room je ono što mi se igralo, a  da je novije.

Hm, ja Machine for Pigs još nisam poigrao ali je originalna Amnesia imala odličnu atmosferu i dobro koristila ideju da sa čudovištima nema borbe. Druge stvari bih joj mogao zameriti - nme naročito inspirisan "puzzle" gejmplej sa  zamornim skupljanjem predmeta po slaboosvetljenim prostorima, ali meni je tu strava bila palpabilna.

Preporučujem razočaranima da probaju Outlast, formula je slična ali manje sakupljanja i "zagonetki" a više realističnih problema sa snalaženjem u mraku ludnice ispunjene ubilački nastrojenim oponentima.

Overiću Outlast, deluje jezivo a koliko vidim ima i finu priču...

Pa, sad... nije da mu je prica neśto cudesna, ali, srećom, i nije u prvom planu.

Nintendo je stvarno pogodio i cajtgajst sa igrom Mario Kart 8. Dok druge konzole strimuju u realnom vremenu ili ti snimaju poslednjih trideset sekundi gejmpleja, pa to kačiš na tvič (i odskora JuTjub), Mario Kart ti od trke napravi hilight reel. I onda čak i trka u kojoj sam tek treći od devetoro takmičara izgleda do jaja u ovom videu:

http://youtu.be/XTFwCqL12uU

Dok se Novak muči sa Federerom, Mehmet trijumfuje:


Wii U - Mario Kart 8 - (DS) Cheep Cheep Beach

Evo ja da se prikljucim glasovima koji hvale novi Wolfenstein. Prema trailerima je delovao jako slabo, nisam imao velika ocekivanja. Al' ispade super, kao klasican shooter iz alternativnog univerzuma u kojem CoD klonovi nisu zauzeli primat. Lepo su uklopili old-school osnove sa modernim tendencijama. Mislim da je kljucno sto nisu morali da se bakcu multiplejerom.

Zanimljivi likovi, zanimljiva prica, eksplozivna akcija, ali istovremeno su ubacili i robustan stealth sistem. Dobra kombinacija. Kazu da je igra dugacka, dosad sam igrao nekoliko sati a nisam jos ni stigao do fantasticnih lokacija koje pominju.

Samo imajte u vidu da prvih sat vremena nisu nesto posebno i potencijalno ostavljaju pogresan utisak. Ne kazem da je lose, al' prava igra pocinje tek posle uvoda.

EDIT: e da, igrao sam malo i Shovel Knight, koji takodje od mene dobija odlicne ocene, iako mu cak nisam ni ciljna publika, buduci da sam propustio 8-bit eru. Ali igra je mnogo sarmantna, pravi omaz nes-u, taman modernizovan tamo gde treba i onoliko koliko treba.

Na kojoj si platformi igrao Shovel Knight?


Inače, ovo nije snimak moje trke iz mario Kart 8, ali vredi podeliti sa narodom, pošto je ovo jedna od najsmešnijih situacija koje možete videti u ovoj igri:

Get Mario Karted

Na pc-u, s ps3 gamepadom (povezanim kroz neku vudu drajver magiju). Tako prakticno igram sve pc igre, otkako sam otkrio da je moja metamorfoza u konzolnog gejmera odavno gotova i da su mi klasicni mis&tastatura zapravo postali neudobni.

Aha. Pošto bih ga ja najradije kupio na WiiU-u, pa sam se pitao ima li nekih specijalnih touchscreen ideja u toj igri. Ali videću već.

Ja sam sinoć kupio i igrao novu Edelweissovu igru - Astebreed. Edelweiss su se specijalizovali za visokokvalitetne Doujin igre, pa je posle uspešnog rada na Ether Vapour ošao trenutak da se stvari podignu na naredni nivo. Astebreed je sjajan skrolujući šuter koji podseća na igre iz SEGA Saturn ere, menja perspektivu iz "običnog" šutera iz profila, preko  šutera u nekakvoj kvaziizometrijskoj perspektivi, pa do šutera iza leđa, plus ima interesantne tehnike automatskog nišanjenja u borbe na blizinu pomoću mača. Time podseća malo i na kultni Einhander, samo što je sve tehnološki nabudženije nego ikad. Evo kako to izgleda:

Astebreed - Chapter 1

Evo, koga interesuje, browser igre simpatičnog vizuelnog dizajna i sastavljene mahom od dijaloga koja na inteligentan način pokazuje kroz kakve sve peripetije prolaze mladi koji pokušavaju da izađu iz klozeta pred svojom porodicom. S obzirom da dobar broj gej ekipe oko mene nema problem da je otvoreno gej pred svima ali ne i pred roditeljima, rekao bih da je tema vrlo zanimljiva:

Coming out Simulator 2014

Grrr, u poslednjoj sekundi sam izgubio trku    Ali je bilo zabavno

Wii U - Mario Kart 8 - Cloudtop Cruise

Quote from: neomedjeni on 19-03-2014, 20:17:42
Uzeh par dana "odmora" od Arcanuma - mislim da sam konačno prešao pola, zaista duga i predivna igra - da probam Shadowrun Dragonfall.

Kad se već muvam ovuda, da se prisetim šta se sve dogodilo u međuvremenu.
Dovršio Arcanum, koji je predivan. Ostaće zauvek na mom kompu, ne sumnjam da ću pre ili kasnije ponovo odigrati ovu igru. A onda ponovo. Žao mi je što sam ovoliko čekao.
Probao Eschalon, ali nekako mi nakon Arcanuma bio presiromašan, pa batalio igru.
Dovršio oba KOTOR-a. Dobar je prvi, ali za ono što je započeo u dvojci Avelone zaslužuje medalju, a bolidi koji su ga naterali da zbrza igru Tantalove muke. Čak sam dvojku započeo ponovo sa drugačijim likom, ali mi onda nešto došlo da igram planescape sa ovim dodatnim kvestovima, što sam i učinio.
Probao Divinity: Original Sin i odustao zbog tehničkih problema - igra inače deluje sjajno i svakako ću je jednom odigrati.
Trenutno po drugi put igram Dragon Age: Origins i, premda je inferiorna u odnosu na generacijskog protivnika Witchera, ne mogu da grešim dušu i kažem da nije dobra igra. Naročito zbog vrlo dobrog modela taktične borbe, idealnog za ovakve party igre.

Bogami, ti pošteno igraš RPGove.

Ja sam preko reda u itinerar ubacio Wolfenstein: New Order, jer je vrlo lepo urađen sa old school senzibilitetom udobno iskombinovanim sa kinematskim ambicijama. Skrinšotovi iz radnog logora u Hrvatskoj:

Ludo.


Da, RPGovi su prva i jedina igračka ljubav. Imao sam jedan malo duži prekid kada je igranje kompjuterskih igara u pitanju, a onda sam se pre otprilike dve godine vrnuo nazad zbog prokletog Witchera. Čitao sam knjige Sapkovskog i pomislio da samo bacim pogled na šta liči igra rađena po tom ludom svetu i... zaglavio ponovo.

I sada će te to voditi nizbrdnim putem apgrejdovanja hardvera koji ti inače odlično radi posao za sve drugo sem za igre. Jasno.

I što je najgore, svestan sam toga, ali se ne mogu odupreti. 

I posle kažu da to nije adikcija...

Quote from: neomedjeni on 04-08-2014, 17:31:52

Quote from: neomedjeni on 19-03-2014, 20:17:42
Uzeh par dana "odmora" od Arcanuma - mislim da sam konačno prešao pola, zaista duga i predivna igra - da probam Shadowrun Dragonfall.

Kad se već muvam ovuda, da se prisetim šta se sve dogodilo u međuvremenu.
Dovršio Arcanum, koji je predivan. Ostaće zauvek na mom kompu, ne sumnjam da ću pre ili kasnije ponovo odigrati ovu igru. A onda ponovo. Žao mi je što sam ovoliko čekao.
Probao Eschalon, ali nekako mi nakon Arcanuma bio presiromašan, pa batalio igru.
Dovršio oba KOTOR-a. Dobar je prvi, ali za ono što je započeo u dvojci Avelone zaslužuje medalju, a bolidi koji su ga naterali da zbrza igru Tantalove muke. Čak sam dvojku započeo ponovo sa drugačijim likom, ali mi onda nešto došlo da igram planescape sa ovim dodatnim kvestovima, što sam i učinio.
Probao Divinity: Original Sin i odustao zbog tehničkih problema - igra inače deluje sjajno i svakako ću je jednom odigrati.
Trenutno po drugi put igram Dragon Age: Origins i, premda je inferiorna u odnosu na generacijskog protivnika Witchera, ne mogu da grešim dušu i kažem da nije dobra igra. Naročito zbog vrlo dobrog modela taktične borbe, idealnog za ovakve party igre.

Heh,  ovo sve kao da sam ja napisao.  Imamo identičan igrački ukus... S tim da su meni KOTOR najdraže igre koje sam igrao... Ali to već ptice na grani znaju

Arcanum sam igrao dosta davno,  prejaka igra i dosta preduga.  Ako ti  je Arcanum drag,  daj šansu Nox-u,  koji je isto tako dosta stara igra,  ali skroz ok. 

Ako ti se svideo KOTOR,  onda odigraj i Jade Empire,  veoma potcenjen Biowareov naslov.

Uzdravlje!

Sent from my LG-E975 using Tapatalk

KOTOR 2 je i meni jedna od najdražih igara, definitivno. Žao mi je što nikad nije urađena trojka.
Moram priznati da za NOX do sada nisam čuo. Uzeću u obzir. Jade Empire je već u planu, samo da vidim mogu li da dovršim DAO i Awakening sa nekoliko nedelja fore pre izlaska Wastelanda. Igra mi se malo postapokalipsa, nakon Fallouta 1 i 2 nisam igrao ništa slično. Trojku sam počeo i batalio - jednostavno me nije vukla. Vratiću se jednom da ponovo pokušam, ali ne u skorije vreme.


Hvala na savetima. 

Obavezno NOX probaj, ja sam ga skoro odigrao isto na Perinovu preporuku.

Važi, stavljam ga definitivno na listu igara kojima moram dati priliku.

Da se pohvalim, stigao sam i do kraja DA: Originsa. I pomalo se ponosim statistikom na kraju igre. City Elf Rogue, DW, 24 level, ništa DLC itemi, na kraju mi u inventaru ostalo čisto zarađenih 780 zlatnika i 180 nepopijenih health potiona. I samo jedno zaginuće, kad sam se u Denerimu opirao hapšenju nakon upada u Howe estate. Sad mi žao što nisam jednostavno prihvatio da se predam, nula bi u toj koloni još lepše izgledala od jedinice.
Budući da sam prihvatio Dark ritual, mogu s istim likom u Awakening.

Jedno pitanje, ako neko možda zna o čemu se radi. Prvi put u životu imam problem sa legalno nabavljenom igrom.
Kupio sam juče u GameS-u Dragon Age 2 (znam da je masovno napljuvana, ali bila neka smešna cena za EA igre oa 1000 dinara) i instalirao je kući. Kad sam pokušao da igram igru, prvo mi je zahtevala da verifikuje EA account, što sam prošao, a onda da ukucam product code koji bi trebalo da se nalazi na disku ili priližen uz njega.


Na uputstvu za instalaciju i igranje se, naravno, nalazi kod igre, ali ima samo 16 znakova, umesto 20, koliko ima primer koda koji je igra pružila. Naravno, kada sam ga ukucao, nije prepoznat. Da li se nekom nešto slično desilo i ima li leka? I ima li smisla uopšte pokušati reklamaciju kod ovih naših?

Ne, mislim da je realnije da ideš odmah među rogove i kontaktiraš EA.

Da li je iko preživeo direktan kontakt s njima? 


Ostavio sam post na customers support, ali se nešto ne nadam. A ne dozvoljavaju mi da pošaljem mejl EA.

Da busem iskren, ne znam nikoga ko je ikada sa njima imao kontakte. Ali hajde, nadajmo se najboljem.

No, zašto ne možeš da im poošalješ mejl??? Možda da ih juriš na nekakvim tviterima takođe???

Pa, kada kliknem na opciju "email us", zatraže mi user name i password, a onda prijave da je nešto od toga pogrešno. Budući da sam istovremeno registrovan i prisutan na sajtu, ne znam ko koga tu zajebava.


Ali znam da im je sajt haos, sa tim podelama na Boiware i EA i različite vrste supporta i da mi stvarno nije toliko stalo do toga da potrošim pola dana pokušavajući da razaznam šta je šta i ko je ko, naročito što istu igru mogu, ako poželim, da igram za džabe ako iskoristim usluge slobodnih preduzetnika.

Da, ovo je klasičan primer kako imbecilno zamišljen DRM od naivnog i poštenog korisnika začas napravi snalažljivog pirata... Ne zaboravimo da ista firma upravo pokreće proglem EA Access, mesečne pretplate na neke igre, a koji će, ako bude uspešan, SIGURNO uskoro krenuti sa ekskluzivnim ponudama* i označiti kraj sveta kakav sada poznajemo.






*Demo za novi Madden je već ekskluzivan za EAA

Najcrnje je što je mnogo lakše biti snalažljivi korisnik, nego snalažljivi pirat.


Sad, i da se nekim čudom potvrdi da je Inkvizicija odlična igra, da dobije dobre ocene i od časopisa i od publike, kako da iskeširam u decembru cenu koju će tražiti za istu i koja sigurno neće biti niska, ako postoji mogućnost da se nešto ovako ponovi? Da gledam u launcher igre i čupam kosu jer ne mogu da se snađem da je registrujem i pokrenem? Neka hvala.

Pa... da... mislim ja se nešto ne žurim sa Inkvizicijom, videćemo za godinu-dve. Uostalom, ja to mogu da kupim i na konzoli pa sam tu mirniji.

Pogrešan klik.

Misterija je rešena, ipak nisam totalni duduk koji ni igru ne ume da instalira. 


Išao sam do GameS-a da vidm mogu li od njih dobiti neku pomoć i momci u radnji su prvo pokušali da instaliraju i pokrenu moju, a zatim i sve ostale kopije igre koje imaju. Na kraju se ispostavilo da nijedna igra nema ispravan kod - kompletna serija koja je stigla u Srbiju je izgleda s greškom. Pa ako neko kojim slučajem poželi da kupi legalnu kopiju - neće moći.

Za EA igre, ako na PC-u hoćeš da igraš, ne treba kupovati fizičke kopije igara, samo preko Origina, tako najmanje problema imaš...iako si ograničen na korištenje još jednog mrskog li onlajn klijenta za igre.

Tja, kako se ispostavilo, čak i ako imaš fizičku kopiju, sada moraš preko Origina. Horda đavola se skriva iza imena te kompanije.


Ali ja do sada nisam ni, hm, kupovao njihove igre, nego sam ih nabavljao i igrao preko dobrih ljudi. Pre par meseci sam naleteo na Ultimate Edition DAO po ceni od 1200-1300 dinara i kupio, pošto sam bio pri parama. Isto se sad desilo sa DA2. Nekako volim da imam, ako su jeftine, fizičke kopije igara koje igram. Valjda sam materijalista. 

Dakle, Playable Teaser (P.T.) za Silent Hills koji je objavljen na PSN-u paralelno sa  otkrivanjem da će igru praviti Kojima Productions, sa sve Guilermom Del Torom je jedno od najstrašnijih igračkih iskustava koje sam imao u poslednje vreme. Iako se sve događa u vrlo malom enterijeru, iako demo koristi klasičan arsenal horor alatki (bestelesni plač bebe, humanoidni ali deformisani fetus, frižider iz koga curi krv, treptanje svetala, zalupljivanje vrata), atmosfera je zastrašujuće opresivna, kombinujući standardni Silent Hill psihološki horor/ igranje na krivicu, sa nemilosrdno efektnim jump scare momentima od kojih sam bukvalno ispuštao kontroler iz ruku. Ako sama igra bude jednako strašna, Kođimina pretnja da su prvo hteli da nas nateraju da se upišamo u gaće ali da su odlučili da nas nateraju da se useremo će biti eminentno ostvarena.

Sam gejmplej jer rudimentaran, da tu ne bude zabune, i nadam se da nije reprezentativan za totalitet Silent Hills iskustva. SH igre su uvek bile kombinacija avanturističkih zagonetki, inventarskih problema i borbe a ovde imamo samo avanturističke zagonetke banalnog tipa (pošto je jedina interakcija sa okolišem zumiranje, onda se i zagonetke svode na to šta ćeš pogledati prvo a šta drugo) tako da, ako bi samo to bilo u igri, ne bi to bila dobra igra. No, ako Kođima išta zna da radi to je da kreira interesantne situacije sa ekstravagantnim (višestrukim) rešenjima pa se tu ne brinem previše. Ono što me je raspametilo je kako Fox endžin perfektno leži ovom tipu igre. Grafika kad treba deluje fotorealistično (Metal Gear Solid Ground Zeroes deluju kao last gen igra u poređenju sa ovim, mada, naravno, to je open world naslov) a kad treba da simulira kojekakva stanja sjajno se prilagodi. Na primer ulazak u zamračenu prostoriju zahteva prilagođavanje "oka" igrača tami i igra to simulira. Dinamičko osvetljenje je fantastično i otići ću toliko daleko da kažem da ni jedan PC naslov do sada nije imao ovaj kvalitet grafike (tj. kombinacije samog vizuelnog dizajna i tehnologije). Ako ovo bude prvi SH naslov koji se ceo igra iz prvog lica - sobeit. Mada neće bitijer već znamo ko igra glavnu ulogu a ne bi bilo smisla da poznatog glumca ne vidimo... U svakom slučaju, još od Homecoming Silent Hill naslovi su imali problem da postignu sirovi, poluraspadnuti vizuelni šmek koji su imale prve četiri igre, ne uspevajući da HD vizuelni dizajn pomire sa lo-fi estetikom starih igara. Silent Hills bi mogla biti prva igra iz serijala koja transcendira ovaj problem i čini grafiku visoke definicije svojim saveznikom, oslobađajućom alatkom a ne preprekom koju treba savladati.

Slutim da će Konami Silent Hills objaviti i za PC pa će narod moći da sve to pre ili kasnije iskusi, ali za sada, prilično sam impresioniran tizerom koji je PS4 ekskluziva i ubeđen da Kođima apsolutno zna šta radi.

Hvala na opsirnom izvestaju. Da li ce biti bilo kakve borbe u igri?

Za sada ništa nije rečeno, ali ako se uzme u obzir da je ovo ipak deo Silent Hill serijala onda je bezbedno pretpostaviti da hoće.

Nadam se. Nešto su u zadnje vreme u modi igre u kojima bežiš i kriješ se, valjda ću ovde moći zombiranoj nurse bitch da raspolutim lobanju protivpožarnom sekirom kao u originalnom SH. Ako uzmemo u obzir trenutne grafičke standarde, to bi morao biti spektakl !!!      

Ja sam tek malopre uspeo da završim PT, sam, u mraku i bilo je... zajebano. Ceo internet se udružio da razreši misteriju poslednjeg lupa, koji su mnogi završili ali niko nije sasvim siguran kako, treba li ti mikrofon, u šta treba da gledaš, smeš li da se pomeriš itd. U svakom slučaju, PT je legitimno najstrašnije igračko iskustvo koje sam imao otkad je izašao Thief 3 pre deset godina a možda je strašnije i od toga. Još uvek mi srce malo brže lupa... Na gamefaqs forumu ima topik koji je u skladu sa ovom mojom percepcijom:

http://www.gamefaqs.com/boards/827527-pt/69864643

Quote

I am trying to figure out why after 22 years of gaming of my life, this is the first game that legitimately made me scream like a girl. I've played all RE's, almost all SH's, Dead Space, Fatal Frame, Outlast, Last of Us, even that Slender Man PC game, etc; and while all of them had their creepy moments, NONE of them even come close to how utterly terrifying this game is. Like, I wouldn't even play this game in the broad daylight with my girlfriend hugging me.
Few reasons I believe that might be what setting this game apart from others.

- Amazing graphics and lighting. So photorealistic that our brains play tricks on us.
- Dreadfully good sound design, from the loud jump scares to the crying baby to the scary radio voice.
- Binaural beats (I think?) music that are known to relax one who listens, making us feel more vulnerable.
- First-person with super realistic movements like walking and turning, that make us feel like we're actually in the house.
- Seemingly randomness of ghost appearances.
- Absolutely frightening images of said ghost appearances.

Come to think of it, other horror games I played on the list also has some of these qualities, but for some reason THIS game just does it waaaaay better. Any thoughts?

Quote
Good question TC. Like you I played most of the major horror games since I love the genre. Silent Hill 2-4 (Even Homecoming & Downpour), RE1-4, Dead Space 1-2, Penumbra trilogy, Amnesia: TDD, Outlast, Condemned 1-2 and so forth... Games that have all had me tense and anxious, games that I loved turning on at 22-23:00 in the dark of Swedish winter to really set the atmosphere.

Now this ****ing teaser... I played it yesterday at 14:00 in the afternoon and when that little side door opened and the baby cried I was afraid to move. Panicking, I just went back and forth down the hallway just waiting to get jumped. Nothing happened. So then I looked closely through the narrow doorway, seemingly the only thing I could explore...

**** me this is something else. The irony (In my opinion) is that it uses many staples of the horror genre (Things breaking, doors opening, babies crying, impromptu audio cues) and the experience didn't exactly feel fresh, but the suspense and pure sense of dread just had me absolutely terrified to do anything. They're doing something right.

Quote
Fatal frame used to scare me. Dead space was just fine, doom 3 was fine. Resident evil remake gave me some scares, and fear 2 was the scariest thing I've played to this day until I played this demo. I can't do it. Even with the lights on and a friend in the room who's equally as scared I can't do it. The atmosphere is the creepiest thing going on and with ghost girl grabbing me I said enough after that. I knew it was going to happen, my eyes half off the screen and my roommate now in the room. All three of us screamed when the girl grabbed my character. Can't do it. I want to play the new silent hill but if it's this scary I can't.

Quote
I think this may very well be the most efficient piece of horror ever crafted by a human being for numerous reasons, besides the obivious graphical, visual, lighting and sound design which are clearly top notch stuff.

First of all, it plays on isolation in a way few games ever achieved. I remembered when Silent Hill 4 : The Room was announced, I found the concept of a man trapped in an apartment to be a marvelous premise for a horror game , but the actual game felt flat because you never actually felt trapped. Within minutes of starting the game, a hole appeared in the bathroom wall, letting you exit the room as you pleased and also killing the feeling of being isolated and trapped, turning the apartment into that hub stage you came back to every now and then to experience a cool haunting.

In contrast, P.T achieves what The Room could not... You feel trapped, constantly repeating the same loop in the same location while being totally vulnerable and powerless. This plays directly on some of the best aspect of previous Silent Hill titles, mainly the time and space distortions. Most Silent Hill fans remember these moments where reality flips on itself and the laws and time and space seem to no longer apply. Remember "Nowhere" during the last sections of SH1, where you can walk into a school courtyard, only to appear inside the hospital room of Alessa, then be sent somewhere else. Also, remember the descent into the Abyss in SH2... Going down the Historical Society to the bottom of a prison, then back up... Overall, Silent Hill games succeed when the break away from the shackles of reality... And when you feel powerless.

This is the second key concept, the feeling of being inadequately prepared to deal with anything you can encounter. This is a game where the only input the player has over his character is moving and looking at the environment, and where you cannot defend yourself. It's established pretty much right from the start due to the supernatural factor, that the game can pull any punches on you, making you feel especially vulnerable. My first play trough was one of absolute dread, constantly fighting between the urge to look and look away at the same time. That is perhaps the most disturbing and well realized aspect of the game. Your input over the character is limited to your position in the map and what you are willing to look at, and since the map is a corridor, there is pretty much no spot where you feel truly safe. You know something is up, the game hints that something will happen, and you're left feeling absolutely powerless. You can look away, ignore it, try to find a position where you can actually see is something is sneaking up on you, but you never can really shake the sensation that something could be behind you, breathing down your neck.

I think the most chilling part of the game, for me at least was when the door to the bathroom unlocked. Here you are, sitting in a corridor with a partially unlocked door you cannot really interact with. You try to look inside, but you can barely see anything. You're compelled to look ,but the sounds coming from it are so vile and disturbing and you know very well that if you look closer, you'll be scared and see something horrible, so you try to stay away as much as possible, praying that you can get away with not exploring the area that much... So you explore every nook and cranny, trying to piece together the courage to look into the door... Then come and you keep looking yet nothing happens, so you go about your business, coming back to the door and trying to piece together what is lying in the room with barely any lighting... After a while, I ended up trying to fight the door open and I probably hit the R3 button by mistake, prompting the reaction and scaring my pants off in a split second... To be continued.

That imho encompasses what makes the game so disturbing. At first you start feeling somewhat safe in this corridor, but with each new noise, each new apparition, new haunting, you gradually feel like nowhere is safe, that no matter where you stand you're exposing yourself to harm. It is slowly making you paranoid, feeling like you have no control and gradually, you get the feeling you might now even want to continue playing... Yet you try to face your fears, to peak as hard as you can into that proverbial dark room, knowing full well that what you will see inside will potentially scar you. And the scares feel somewhat unique. I never felt scares like that, you know, this strange wave of fear that courses over your body for a split second, that is something I never experienced before. This buildup of extreme paranoia, this feeling of wanting to explore, yet dreading actually exploring and being snuck upon and powerless to be scared is why this game imho transcends gaming. This can be played by a non-gamer, as it requires no gamer skills, and I believe I will do just that, try to have friends and family member experience true horror like this... Something that manages to make you feel fully immersed, vulnerable and at the same time compelled to quit playing about as much as you are compelled to uncover more, to peek into the abyss even if what you encounter is something that might keep you up at night.

I think if Silent Hill 1 proclaimed "The fear of blood tends to create fear for the flesh"... This game can masterfully say "The Fear of Fear itself tends to create terror into the flesh".

Odlično, sjajno. Samo još borbeni model da vidimo.

Ma, da bude jasno, na kraju tizera, kad otključaš trejler doslovno piše da je ovo samo tizer i da nema nikakve direktne veze sa Silent Hills, pa tako i možemo da očekujemo svašta kad se igra pojavi za dve godinice. Kođima veli da još ni ne zna hoće li sve moći da se igra u prvom licu ili će negde biti obavezno treće lice itd. Tako da, biće verovatno neke borbe.

Inače, igra u jednom trenutku, kad slušaš radio izbaci broj 204863, koji nema nikakvog vidnog uticaja na igranje i rešavanje zagonetki, bar ne da je iko do sada otkrio. Ali otkrili su ovo;

http://plntfdb.bio.uni-potsdam.de/v3.0/gene_details.php?pep_id=204863&sp_id=PTR

Dakle, nekakvo drvo čiji su inicijali PT a genetski model odgovara datom broju. Ko zna šta su Kođima i Del Toro sve smislili...

Тренутно на тапету - DARK SUN: SHATTERED LANDS

http://www.mobygames.com/game/dos/dark-sun-shattered-lands

Прешао сам доста, још двије ситније мисије (ваљда) прије финалног обрачуна. Врло солидна игра, након што сам чупао косу са разноразним акционим играма, ово је прави лијек за живце. Фин, прегледан управљачки систем, мапа (помало бизарна, пошто при уласку на неку локацију одмах добијате мапу комплетне локације, са све уцртаним свим НПЦ-има, а у исто вријеме не постоји мапа комплетног свијета), нека врста комбинације сејв-енивер и чекпоинт система снимања позиције. Наиме, наравно, као и у свакој нормалној игри, можете да снимите позицију гдје год вам се ћефне (осим усред борбе), међутим здравље и магије се не регенеришу аутоматски, већ дружина мора да се одмара да би се то попунило до краја. Поента је у томе што не можете да одмарате било гдје, већ само на унапријед одређеним мјестима (такође нема магичних напитака и сл. ствари којима бисте вратили хит поене). Срећом, оваквих мјеста има више него довољно за нормално играње (за разлику од тупаџијске гњаваже у Принчевима од Персије).

Само РПГ-овање оставља много простора за напредак, нарочито ако сте фришко одиграли Арканум или Фолаут или тако неког монструма. Кад узнапредујете за ниво, само добијете неколико хит поена и неких псионичких поена. Нема унапређивања карактеристика нити било чега сличног, како баците коцку на почетку, то вам је до краја. Слично је са оружјима и оклопима, у питању су најрудиментарније ствари, тек кад спенгате неког главоњу, онда обично добијете неки магични мач или оклоп који је бољи од оног што имате.

С друге стране, магије су потпуно сумануте, требају вам три живота да их све испробате и то је вјероватно најјачи адут ове игре.

Ово горе не треба схватати као некакву критику, једноставно у питању је такав тип "поједностављеног" РПГ-а, који ће касније ССИ додатно поједноставити у AL QADIM-у (е то је једна одлична игра коју бих сваком препоручио). Једино што је стварно проблем јесте непостојање дневника или неке сличне структуре, тако да ћете неминовно морати да посегнете за оловком и папиром (или Нотепадом) ако хоћете да имате евиденцију о томе шта треба гдје да радите.

Прича је иначе стандардна рпг-овска, о групици хероја која спашава свијет од сигурне пропасти. У овом случају имате неку врсту фантазијске постапокалипсе, гдје царују пустиње пуне језивих животиња. Слично као у Фолауту, с тим да у Дарк Сун постоји неколико великих градова којима царују зли чаробњаци-цареви, а остало су усамљена села која су изградили бјегунци из тих великих градова. Ваш посао у овој игри је да уједините села у борби против града Драџа, чија армија планира поменута села да збрише са лица земље.

A što je ova Lara iz Tomb Raidera (2013) tako pekmezava? Nešto samu sebe hrabri, pa kuka kako je sve njena krivica, pa moli da dođu po nju... Igram i sve se mislim "jao, ućuti više i preživljavaj". 

Pa to je i tada bila tema debate. Bila je ta izjava od strane nekog iz Kristal Dajnamiksa, mislim da sam je ja i citirao negde na onom drugom topiku (kao i da si mi ti odgovorila), da će stavljanje Lare u sve te teške situacije gde pati i kuka izazvati kod igrača poriv da je zaštite itd.