ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sve je tu stvar investicije, cene, projektovanog profita. Da bi uveo autosejv u igru moraš da istestiraš mnoge varijante mogućih situacija kako bi onemogućio da igrača dovedeš u bezizlazan položaj: na primer autosejovao je nakon što je sebi onemogućio pristup predmetu koji je neophodan za napredovanje u igri a nema i jedan drugi sejv. Savremene igre se dizajniraju sa ovim na umu međutim starije igre su, znajući da igrač razume da je njegova odgovornost da snima poziciju, vrlo rado omogućavale da se dospe u situaciju u kojoj je nemoguće ići napred jer si doneo neke pogrešne odluke i jedini ti je izlaz da učiaš dosta stariju poziciju. Dakle, za Grim Fandango, recimo, Double Fine morali da testiraju igru između ostalog i igrajući samo tako da provere može li se desiti ovo o čemu pričamo. A s obzirom da je u pitanju rimaster, dakle, obezbeđivanje da igra radi na novim operativnim sistemima i da ne isiječe očnu jabučicu igraču testerastom grafikom, mislim da bi im to bila prevelika investicija. Negde drugde sam rekao kako mi je krivo da igra nije makar rimasterovana da ima propisnu pdoršku za 16:9 aspekt (jer ima samo stretch), ali opet, čak i to bi zahtevalo ručno redizajniranje svake lokacije u igri...

Gresis, ne bi morali da proveravaju. Sve te stare Lucas Artstove igrice su dizajnirane take da uopste i ne mogu da dovedu igraca u bezizlazan polozaj. Jedina takva situacija ubacena je namerno u prvi Monkey Island a cak i tad moras da cekas 10 minuta da se desi (toliko Gajbras Tripvud moze da izdrzi bez vazduha pod vodom). Zato i kazem da je sve tehnickog resenja, koje je trivijalno. Mada, moguce da je u takvim firmama kao sto je Double Fina sa glomaznom hijerarhijom i trivijalno resenje preskupa investicija, posto do realizacije bilo cega svaki stepen hijerarhije mora da odlucuje, a njihovo vreme kosta.

Da, za 16:9 aspekt bi morali da prosiruju pozadine, koje nisu 3D vec su rucno crtane i nisu ih ni za trunku poboljsali u odnosu na original. Da je igra bila prava 3D bilo bi im lako: npr, ona pocetna garaza je nepregledno isecena za one stare cetvrtaste monitore, dusu bi dala da se "ispegla" na wide screen prikaz.

Nije Dabl Fajn glomazan sistem, au contraire, danas su manji nego ikad. Ali to znači da imaju i manji QA pa testiranje nije tako lako.

Inače:

Quote from: Linkin Uroborni on 31-01-2015, 13:42:11Lucas Artstove igrice

Quote from: Linkin Uroborni on 31-01-2015, 13:42:11Lucas Artstove igrice

Quote from: Linkin Uroborni on 31-01-2015, 13:42:11Lucas Artstove igrice

Quote from: Linkin Uroborni on 31-01-2015, 13:42:11Lucas Artstove igrice

Zar smo došli da se vređamo???

Sistemi kad se i smanjuju smanjuju se u sirinu nikad u visinu. To sto imaju manje timove ne znaci da se kod odlucivanja ne pita isti broj ljudi kao i pre. Jer je isti broj nadredjenih. Imaju odlucivanje na makar tri nivoa. A to je preglomazno i dize cenu trivijalnih izmena da na kraju ne kostaju trivijalno.

Jos jednom kazem ne postoje bezizlazne situacije u Grimu: ne mozes da pogines, ne mozes sebi da onemogucis pristup nekom predmetu, ne mozes da predmet potrosis ili unistis. Sve sto je bezizlazno to defaultu je zabranjeno. Takav im je koncepcija. Evo, ako mi ne verujes navedi mi bar jedan primer iz Grima ili bilo koje Lukas Artsove avanture (je l tako bolje?  ) gde to nije slucaj. Nema toga.

Pitaš čoveka koji načelno prezire avanturističke igre da se detaljno seća njihovih elemenata starih po dvadeset godina? Lukav plan, Linkine Uroborni, LUKAV PLAN!!!

Ne znam, dabl fajn su relativno sitan studio (na ovoj slici staroj dve godine ih nema baš mnogo a od tada su otpustili više od dvadeset ljudi, kako smo ovde pisali), nisam siguran da je problem u glmaznom sistemu odlučivanja, pogotovo što Grim Fandango nema ni izdavača, dakle, nema dodatnog sloja ljudi koji bi se tu nešto mešali. Zaista mislim da prčkanje po kodu ovog tipa zahteva određeno ulaganje u testiranje koje Tim i ekipa nisu želeli da potroše. Den egen, nije da se ja u to razumem, pa je moguće da bi uvođenje autosejva bilo trivijalno. Ali slutim da je stvar složenija nego što mi mislimo, pre neki dan samn linkovao objašnjenje i kako se testiraju Playstation One igre koje se samo u formi ROMa kače na PSN, pa je ispalo da tu ima kojekakvih bagova i zajebancija, tako da, ovo verovatno takođe podrazumeva potencijalne probleme koje DF naprosto nisu bili spremni da rešavaju...

Tesko cemo po slici moci nesto da zakljucimo, pa makar imali neku koja nije stara dve godine. Oni moraju imati bar dva tima, jedan za razvoj a drugi za testiranje. Verovatno tri, jedan gde su programeri, drugi za grafiku, treci QA. Znaci, mora postojati teamleader. Mora postojati neki sef svih tih timova. I mora postojati neki glavni baja koji odlucuje sa aspekta novca. Znaci, top menadzer -> glavni direktor -> sef tima -> izvodjac. Pri tome te krajnu odluku ima top menadzer. Koji verovatno nije ni pogledao igru, vec je samo nacuo da su HD rimasteri aktuelni i dao zadatak da se to napravi da ga kosta sto manje a da zarade sto vise. Eto, pa nadji ih na slici.

Eh, propade mi lukav plan. 

Top menadžer je Tim, zaboga, a ujedno je i direktor i šef tima. Dabl fajn su mala firma. MALA!!!!!!!! Timovi za testiranje obično u ovako malim firmama nisu deo studija nego se taj deo posla autsorsuje specijalizovanim QA firmama. Moja slutnja je da, pošto Dabl Fajn na to nisu hteli da troše pare, QA za konzolnu verziju su prevalili Sonyju jer oni to ionako rade da bi se igra sertifikovala za PSN prodavanje, dok su za PC verziju radili interno testiranje koliko su mislili da treba, dakle, ne mnogo i da zbog toga nisu bogznašta čačkali po igri.

Quote from: Meho Krljic on 31-01-2015, 14:46:38
Top menadžer je Tim, zaboga, a ujedno je i direktor i šef tima. Dabl fajn su mala firma. MALA!!!!!!!! Timovi za testiranje obično u ovako malim firmama nisu deo studija nego se taj deo posla autsorsuje specijalizovanim QA firmama. Moja slutnja je da, pošto Dabl Fajn na to nisu hteli da troše pare, QA za konzolnu verziju su prevalili Sonyju jer oni to ionako rade da bi se igra sertifikovala za PSN prodavanje, dok su za PC verziju radili interno testiranje koliko su mislili da treba, dakle, ne mnogo i da zbog toga nisu bogznašta čačkali po igri.

Evo gledam spicu za Broken Age:

https://www.youtube.com/watch?v=K_di0biv8Ck

Imaju 5 timova i po jednog lidera za svaki tim: crtaci, animatori, programeri, programeri za gejmplej i dizajn zvuka

Onda imaju titulu "Art Director" sto znaci da je taj glavni sef nad sektorima crtaca, animatora a moguce cak i za dizajn zvuka

"Producent" dodje nesto kao vodja projekta. On je sef Art Directoru, to bez svake sumnje. Trebalo bi i jos nekome i da taj vodi sve programere, ali to ne pise.  A Schafer je postavljen da je kao "Director" (iliti reziser) sef svima njima, sto bez svake sumnje i jeste, kao osnivac i direktor.

Sad, kako se ta organizacija preslikava na ipak trivijalan postupak rimasterovanja, nisam siguran. Creditsi na Grimu su oni isti iz Lucas Artsa, dok je Schafer bio programer i vodja programera.

Tako da nisam siguran da sve ovo mozemo da raspletemo bez da posetimo Double Fine ali naslucujem da je slika u stvarno malo drugacija nego sto smo je obojca oblikovali u svojim glavama.

Da, svakako je teško bez direktnog uvida imati plauzibilnu sliku. No, Double Fine je sada low budget operacija, tako da... ne verujem da tu ima mnogo ljudi koji nešto odlučuju a ništa ne rade...

U nastojanju da barem jos nekog ovde zainteresujem za odlicni Dying Light, evo sklepani timeline mojih utisaka s drugog foruma (kao promena tempa u odnosu na diskutovanje implementacije auto-savea i management strukture Double Finea). Unapred izvinjenje za wall-of-text:

Sto se mene tice, posle sinocneg igranja od jos kojih par sati, igra mi se sve vise svidja. Onaj inicijalni, stidljivi potencijal se rascvetao u zabavnu open-world igru gde su cak i side-questovi zanimljivi. A zombiji, parkur i dan/noc ciklus elegantno resavaju najveci problem koje ostale open-world igre imaju, dosadno proputovanje mape. Ovde mi za ovih nekoliko sati nije bilo ni 'd' od dosadno. Stalno tinja potencijal da se desi neki haos, i to prirodnije nego isforsirani napadi orlova u FC4.

* * * * * * *

Koliko vidim, uprkos negativnim ranim recenzijama, igra ima pozitivni buzz, sto me cini srecnim. Svaka igracka sesija do sada me je samo jos vise ubedila da je ovo veoma dobra, ako ne i odlicna igra. Ko sto sam ranije pomenuo, taj koktel zombija, parkura i dan-noc ciklusa je bas efektan.

Igra ima jednu notu realizma koja mi bas prija -- to sto moras da pazis da ne promasis skok pri parkuru (nije uopste lako, ponekad), to sto moras da pazis na doba dana i koliko daleko je neki safehouse, to sto uvek gledas da li je bagaznik nekog automobila ili kombija neotvoren, to sto te uljuljka misao kako zombiji nisu posebno opasni sve do neizbeznog trenutka kad se previse opustis, svi ti momenti grade jednu blago jezivu, postapokalipticnu atmosferu u kojoj je lako izgubiti se satima.

A onda ti zabruji kontroler jer prelece avion sa dragocenim zalihama, a ti ispratis pogledom gde je sleteo padobran, pa se zaputis u tom pravcu, znajuci da ti sukob sa bandama ne gine. Mozes a i ne moras da se kachis sa njima. Igra je dovoljno sistemicna da te pusta da se snadjes kako znas i umes, opcija obicno ima nekoliko. Dal ces se tuci sipkama, dal ces baciti molotov na njih, dal ces privuci zombije da ih srede, izbor je tvoj. Pa ti onda vagaj - koje oruzje imam, koliko noisemakera a koliko medkitova, isplati li se...

Obicni zombiji nocu postanu agresivniji, ali to nije toliki problem. Mnogo veci problem su Volatiles, mutirane beshtije koje izlaze (samo?) nocu i mogu da parkurisu isto kao i ti. Na mapi vidis njihov cone of vision, cime ti igra snazno sugerise da ih izbegavas. Ako te jedan ugleda, udri u bezanje inace si gotov.

E sad, lakse reci nego uraditi, posto je nocu vidljivost otprilike kako bi i ocekivao u favelama -- nikakva! Dakle za petama su ti 2-3 razjarena Volatajla, a ti trcis kroz mrkli mrak sa baterijskom lampom koja osvetljava samo par metara ispred tebe. Ako ti srce ne bude u grlu, jachi si covek od mene. Imas i dugme da pogledas preko ramena dok trcis, mada je verovatno bolje da ne znas koliko su ti blizu. Na svu srecu, dosta im je visok prag tolerancije, imas i po nekoliko sekundi kad te ugledaju da se opet sakrijes. Inace bi bilo pretesko.

Neke misije samo mogu da se obave nocu. Mozes i da igras nocu ako si dovoljno hrabar, jer dobijas dupli xp. Ja nisam. Kad vidim da krene da zalazi sunce, pa me jos obaveste preko radija da imamo jos samo malo dnevnog svetla, odmah gledam gde je najblize skloniste da provedem noc. Brrrr.

* * * * *

Apsolutno sugerisem svima da probaju igru ako im iole zvuci zanimljivo. Ko sto rekoh u par navrata, nije ovo klasicni zapadnjacki tripl-A proizvod. Frljave tu i tamo, plus prvih sat vremena zna da se otegne dok te ne puste napolje. Ali jednom kad krene 'prava' igra, krece i sva ova zabava koju sam opisao iznad.

* * * * * *

Nisam daleko stigao pa ne mogu previse da pametujem na temu price -- ukratko, imas dve glavne frakcije u gradu. Obe zele drogu koja suzbija efekte zombifikacije, koja i tebi treba jer bivas ujeden u prvoj sceni. Tvoja uloga u svemu je pomalo nejasna, jer radis kao tajni agent za neku organizaciju koja pokusava da pronadje nekog lika sa veoma bitnom formulom..? Ali naravno veoma brzo postaje jasno da toj organizaciji nije spasavanje ljudi na prvom mestu. Tako nesto. U svakom slucaju, ovo je sasvim ok premisa koja daje logican razlog zasto bi ti u ovakvoj situaciji uopste bio spreman da rizikujes zivot i resavas tudje brige. Ali mislim da bilo ko ko ocekuje The Last of Us ne razume sta Dying Light nudi...

Bitno mi je jos da pomenem da je sporedni sadrzaj jednako zanimljiv kao i glavna prica. U tornju gde se kriju preziveli, pola ljudi ima neku svoju muku. Za razliku od, recimo, novog Dragon Agea gde su ovakvi questovi bili uglavnom suvoparni, besmisleni i cesto se antiklimakticno zavrsavali citanjem nekog papirica, u Dying Light obicno bude neki mini narativ - covek hoce pistolj da brani svoju porodicu, nekom chichi trebaju naochare i gardening knjiga da gaji povrce na krovu, neki diler diluje fejk lekove...

Svasta tu ima, dosad je uvek bilo zanimljivo. Jos dobijas smislene nagrade i xp, tako da imas razloga da uopste uradis ove questove. Za razliku od, opet, dosta modernih tripl-A naslova koje bih sad mogao da prozivam, jer naprave toliki disconnect izmedju tvojih radnji i efekta na svet da se pitas sto bi uopste radio bilo sta.

* * * * * * *

Jos jedna (od mnogih) stvari koja mi se svidja kod Dying Light je svrsishodnost skill poena koji zaradis -- svaki levelup donosi znatno unapredjenje tvojih mogucnosti. Nema inkrementalnih glupiranja gde ni sam ne znas jesi ojacao ili nisi. Super je i mini video review vecine skillova, posto je najlakse odluciti dal ti se nesto svidja ako vidis kako izgleda uzivo.

Takodje mi se svidja sto uvek imas level bar posred ekrana -- svaki onaj mali broj sto uskoci kad god se uspentras ili zveknes nekog drmne pomalo moje dopaminske receptore.

Sad sam vec malcice ojacao i razvio finu lepezu skillova. Dobro su pogodili balans ostecenja vs kolicine itema koje imas -- s jedne strane, melee borbe su brutalne i dosta te ostecuju, s druge strane kraftovanje stvari je izdasno i jeftino. Onaj neki pocetni strah da cu istrositi medkitove, lock*****ve (vidi ga opet me cenzurise, o boze. Kako se to uopste zove na srpskom) ili molotove je uglavnom prosao - komponenata ima i vise nego dovoljno, a kraftovanje bilo cega ti daje po nekoliko primeraka.

Uz iole pazljivo trosenje, bojazni nema da ce bilo sta zafaliti. Sto ti, opet, daje slobodu da koristis sve sto imas u inventaru - eksplodirajuci surikeni? Knock yourself out, uvek mozes da sklepas jos, pod uslovom da znas da ce to privuci jace zombije. Krajnji rezultat je, barem ovako na sredini igre, da se osecas sposobno ali ne i nezaustavljivo.

Dobar dizajn, thumbs up od mene.

Svaka čast za tekst i uloženi trud.


Na žalost, trenutno ne spada u tip igara kojima se bavim, ali zapamtiću ovo za neku dalju budućnost...

Hmmm, mene ovo što drug Nudla piše ozbiljno privlači ali me samo jedi znanje da Teklend često one osnovne sisteme - kretanje, borbu - odrade pomalo šantavo a ova igra je ozbiljno bazirana na kretanjima i borbama...

Ja sam od pocetka bio skeptican prema ovome zbog parkura ali ako se covek ovoliko potrudio valja makar probati. Kad se samo setim koliko mi je napljuvani dead island pruzio zabave...

Evo sad čitam, kažu da je optimizacija tragična, neću ni da pokušavam...

Za optimizaciju ne znam da vam kazem jer igram na ps4. Na xbox republici razni ljudi prijavljuju razna iskustva sto se tice frejmrejta. Koliko shvatam, izasao je vec i neki patch?

Quote from: Meho Krljic on 01-02-2015, 16:48:46
Hmmm, mene ovo što drug Nudla piše ozbiljno privlači ali me samo jedi znanje da Teklend često one osnovne sisteme - kretanje, borbu - odrade pomalo šantavo a ova igra je ozbiljno bazirana na kretanjima i borbama...

Nisam igrao Dead Island, ali znam da Techland bije glas za shantave proizvode. Tako da sam ocekivao daleko gore, prema reputaciji. Kako stvari stoje, parkur je uradjen odlicno. Stavise, vec sam toliko navikao na prirodno pentranje po okolisu, da mislim da su me vec spojlovali po tom pitanju. Parkur je taman dovoljan izazov da ti stalno drzi paznju, ne mozes kao u AssCreedu samo da drzis jedno dugme. A opet, uz malo vezbe mozes s jednog kraja grada na drugi bez doticanja poda.

Borba je blago kljakava ali je namerno tako, rekao bih. Zombije je u pocetku dosta tesko ubiti, cime te ocigledno stimulisu da se latis krovova. Mada i ova situacija se menja sad kako sam krenuo da nalazim kvalitetnije oruzje i otkljucavam skillove. Sukob sa zivim ljudima je jos tezi, moras bas da pazis da te ne flenkuju (obicno ih bude barem trojica) i da kidises u pravom trenutku. Drugim recima, ples. Definitivno su dobro preneli 'osecaj' tuche hladnim oruzjem, svaki zamah ima tezinu i dobar feedback. Protivnici odreaguju udaris li ih u glavu ili u bok, recimo. A jos kad otkljucas slide napade koji lome cevanice i slicne skillove, zabava samo raste.

Uostalom, verujem da ce Dying Light da inspirise gomilu ljudi da urade Let's Play. Pogledajte neki, tu ce se najbrze videti njeni ocigledni kvaliteti. Ni na kakve bagove zasad nisam naisao. Moja najveca zamerka odnosi se na ovlas predugu pocetnu deonicu dok te ne puste iz tornja (oko sat). Ostale sitnice tipa muljavih tekstura tu i tamo ili ponavljanje nekih character modela jedva da su vredne pomena kad je osnova tako solidna.

U ovom trenutku, posle tvojih strastvenih opisa, moj jedini razlog što igru neću odmah kupiti je što je u pitanju očigledan PS+ naslov za jedno godinu dana a tolko može da se sačeka. 

Quote from: n00dle on 01-02-2015, 19:50:56

Borba je blago kljakava ali je namerno tako, rekao bih. Zombije je u pocetku dosta tesko ubiti, cime te ocigledno stimulisu da se latis krovova. Mada i ova situacija se menja sad kako sam krenuo da nalazim kvalitetnije oruzje i otkljucavam skillove. Sukob sa zivim ljudima je jos tezi, moras bas da pazis da te ne flenkuju (obicno ih bude barem trojica) i da kidises u pravom trenutku. Drugim recima, ples. Definitivno su dobro preneli 'osecaj' tuche hladnim oruzjem, svaki zamah ima tezinu i dobar feedback. Protivnici odreaguju udaris li ih u glavu ili u bok, recimo. A jos kad otkljucas slide napade koji lome cevanice i slicne skillove, zabava samo raste.

Ovo je super ako je tako, zbog ovakvih fajtova sam obožavao condemned. Definitivno ide na wish list, ali mora prvo apgrejd, jer je PC verzija loše optimizovana a još gora je posle peča kažu...

Odigrah "Life is Strange: Chrysalis" prvu epizodu novog epizodicnog serijala interaktivnih grafickih avantura. Prica je smestena u svet izmisljenog americkog gradica Arkadije, koji bi trebalo da bude pandan Tvin Piksu (sto je u samoj igri vise puta naglaseno), a dopunjen paranormalnim mocima glavne junakinje Max, nalik na romane Stivena Kinga ali sve to ipak ne kao klasicni holuvudski mainstream film, vec, kako sami autori kazu, nezavisni koji bi mogao da zaigra na Sandens festivalu. Sve pohvale grafickom interfejsu i konceptu igre koji je dopunjen u odnosu na slicne igre Telltale studija (mada, Telltale je koristio slican interfejs u poslednjoj sezoni Sam Max, u vise klasicnoj nego interaktivnoj avanturi kakve sada prave) jer kroz moc junakinje da zaustavalja i vraca vreme mozemo da brze i lakse ispitamo razlicite izbore bez da sve igramo iz pocetka ili iz neke checkpoint tacke. Moram da primetim da sve vise igara koristi zaplet baziran na vracanju ili resetovanju vremena, imali smo skoro i zanimljiv "Randal's Monday" ciji je koncept parirao "Danu Mrtmota" i slicnim filmovima.
Meni je "Life is Strange", u pozitivnom smislu, dosta podsetio na meni omiljeni epizodicni serijal "Cognition: An Erica Reed Thriller" mada nisam siguran da li ce razvojni tim male developerske kuce iz Francuske Dontnod Entertainment koja je do sada izbacila samo nezapazenu i popljuvanu akcionu avanturu "Remember Me" uspeti da uci iz svojih greska kao autori Cognitiona, pa makar to bilo i uz pomoc same Jane Jensen tvorca legendarnog serijala Gabriel Knight, i iz epizode u epizodu guraju pricu u novom smeru, kroz nove moci koja Erika Rid stice. Ja se ipak nadam da hoce. Graficki igra je vec sada dosta superiornija od Cognitiona, od cijeg je bagovitog i zastarelog endzina igra dosta patila, steta bi bilo da onda podbaci u narativnom smislu. Glavna mana "Life is Strange" u odnosu na Cognition, bez obzira sto je zena u oba serijala glavni junak, jeste u cinjenici da "Life is Strange" deluje vise pravljen za devojcice nego za decake nego sto je Cognition to bio jer je, za sada, mnogo meksi i sa mnogo manje krvi. Zapravo, toga uopste i nema.

Na osnovu nekih trejlera i gejmplej filmica moglo se otprilike zakljuciti da ce ovo biti sladunjava tinejdz avanturica za sve uzraste. Mnogo mi privlacnije zvuci peglanje sa zombijima i banditima hladnim oruzjem sa sve pucanjem glava i cevanica

Pa, pretpostavljam da su ipak prepoznali Telltale kao glavnog konkurenta i posto zombija ipak ima u gotovo neogranicenim kolicinama u njihovom glavnom serijalu "The Walking Dead" mozda su hteli da idu u nekom drugom pravcu privlaceci drugaciju publiku. Reference na Tvin Piks nisu slucajnost. Revajvl TV serije je zakazan za 2016 pa verovatno imaju cilj da privuku sve one koje na to cekaju (mada, istini za volju, za to poprilicno zasad nedostaju Linchovski spooky momenti). A s obzirom da igra ima svoj pandan Lori Palmer, nestalu presumed dead tinejdzerku, sem ako ona nije nestala u nekoj fantazijskoj Tra La La zemlji racunam da cemo neku krv ipak na kraju videti. Makar i skorenu. Mozda vec u martu, za kad je najavljena druga epizoda "Out of Time". 

Prvo da kažem da je prava milina videti da se, pored reaktiviranog n00dlea, drug Linkin Uroborni uključio sa izvrsnim prilozima ovo potforumu.

Drugo, ja sam Life is Strange držao na radaru otkada je pre neki mesec najavljen, ali za sada nemam velikih impulsa da pojurim s kupovinom (dobro, pomaže što nemam ni para). Dontnod su ljudi koji imaju lepu ambiciju i meni je Remember me bio igra kojoj sam bio spreman da dam dosta kredita na neviđeno, ali (iako se n00dleu recimo dopala), igranje je bilo umereno neinteresantno i pored nekoliko odličnih ideja (kastomizovanje komboa, premotavanje vremena), a dobra produkcija nije mogla da sakrije fundamentalne dizajn-nedostatke (bezidejni platformski filler, plus uglavnom neinspirisana borba).

E, sad, ja Life is Strange doživljavam kao negde na pola puta između Telltaleovih savremenih igara i nezavisnih walking simulator/ narrative-lead-experience igara koje epitomizuje Gone Home, dakle, koliko razumem, a Linkin nek potvrdi ili zaniječe, igra nema ambiciju da nas kognitivno izaziva (dakle, nema pazlova) već da nam pruži zanimljiv narativ i seriju vilrajtovskih "interesantnih izbora". Meni takav dizajn sasvim paše, Wolf Among Us sam ovde dosta pohvalio, a i nedavno sam pisao u pozitivnom tonu o Beyond: Two Souls, da ne pominjem japanske vizuelne novele ove ili one, ali tu zaista SVE zavisi od kvaliteta pisanja (i eventualno glume). Christine Love je sa svojim igrama uspela da mi okupira i zadrži pažnju iako su i one u teoriji "ženske" (odnosno ne-muške), jer Christine izvanredno piše pa i te omladinske teme koje se tu provlače meni budu dobre. S druge strane, Depression Quest ni iz trećeg pokušaja nisam uspeo da prihvatim jer Zoe Quinn naprosto ne piše onoliko zanimljivo koliko bi meni bilo potrebno. Uopšte, cela ta scena Twine igara koje se često bave tim nekim omladinskim pitanjima mene ne uspevaju da zainteresuju jer nisu pisane dovoljno dobro, mada vidim da imaju svoju publiku. S druge strane, Dontnod ipak nisu Twine developeri i od njih se očekuje profesionalniji kvalitet pisanja... Nadam se da će Linkin i naredne epizode ovde da živopiše da bismo imali uvid kuda se to kreće, pa da do kraja godine možda Dontnodu bacim neki keš ako zaključim da je to meni okej.

Evo šta o njemu veli Pipa Vor:

http://www.rockpapershotgun.com/2015/02/02/life-is-strange-episode-one-review/

Sekiraju malo ove pritužbe na interfejs.

Hvala druze Meho. Naravno, trudicu se da pokrijem i buduce instalmente. A moguce i neke druge epizodicne naslove, posto dosta toga pratim.

Prvo da odgovorim vezano za sumnje u interfejs. Ja nisam imao nikakvih slicnih problema koje navodi Pipa Vor iz jednostavnog razloga sto ovakve igre redovno igram preko gejmpeda. Na gejmpedu naravno nikakvog spornog prevlacenja nema i ne moze biti, sve je elementarno prosto, dodjes do mesta gde bi trebalo da se tvoj predmet iskoristi i pojavice se nova opcija, koriscenjem nekih od dugmica gejmpeda. Daklem, sve elegantno da elegantnije ne moze biti. Za ovu igru obavezno koristiti gejmped, kad je vec podrzan.

Slozio bih se da je Life is Strange negde izmedju Telltale i Gone Home, mada cini mi se ipak dosta blize Telltale-u. U Gone Home nema ni naznake likove a kamoli interakcije sa njima a Life is Strange vrvi od njih i ima ih vise nego bilo kojoj Telltale igri, po mojoj proceni vise od 30 interagujucih likova. Sa te strane jako sam zainteresovan da vidim kako ce ovaj epizodicni projekat napredovati jer je svakako izuzetno ambiciozno postavljen i nadzire se ogroman odradjen posao kao i veliki ulozen trud iza ove igre.

Puzzlova nalik na Cognition zaista nema ali sve vezano za premotavanje vremena, koje se dosta cesto koristi, deluje kao jedna vrsta specificne zagonetke. To je uglavnom vezano za dijaloge i neka od tih premotavanja su nuzna, neka ne, neka su vezana za akcije koje ce, kako obavestenja u toku igranja najavljuju, nositi posledice u daljem toku igre. Svi znamo kako je ovo nesrecno realizovano kod Telltale-a, posebno u situacijama kada neki od likova zagine tj, postane Determinant iliti lik koji marked for death. Nadam se da ce Dontnod, shodno velikom trudu koji su ulozili u ogroman broj likova, uloziti i veliki trud da prate razlicite linije odvijanja radnje u zavisnosti od izbora koje ucini igrac. Samo kratak "nod" nekoj determinisucoj akciji koji igrac izvede bez dijametralno razlicitih posledica u nastavku igre po Telltale receptu vec je poprilicno dosadio igracima, koliko sam ja imao prilike da vidim i na Telltaleovom forumu. Na kraju, postoji i drugi tip zagonetki vezano za premotavanje vremena koji nije vezan za dijaloge, a to je segment gde igrac premotava vreme da bi preventivno zaobisao prepreke koje nastaju u kasnijem vremenskom toku (konkrentno oluja koja baca kamenje i drvece i zaprecava ti put). Nazalost, taj tip zagonetki je elementaran, za sada, jer je dovoljno premotati vreme na najdalju mogucu tacku i jednostavno pretrcati stazu.

Da, pa ja se ne bih previše uzdao u to da će biti mnogo grananja u igri. Jeste da Dontnod ovde imaju izdavača koji sve ovo finansira ali nešto sumnjam da Square Enix želi da troši mnogo novca na igru koju pravi studio čija je prva igra izgubila pare. A ta grananja koštaju. Heavy Rain je imao mnogo manje likova pa se sećamo koliko se napatio da isprati grane narativa, a to je bila second party Sonyjeva ekskluziva,  do te mere da su Quantic Dream za sledeću igru skroz digli ruke od grananja... No, hajde, da ne mračim, videćemo kako će se to razvijati.

I naravno, gejmped je pravi izbor. 

A Dan Whitehead je bio dosta kritičan u odnosu na Life is Strange. Evo čojs kvouta:

QuoteIt feels too "video game", basically, and calls to mind the work of David Cage - another clear influence - in its inability to tell a simple human story without slapping a layer of genre pulp on top. It's not enough that Max tackles the drama of teen life and a potential kidnapping or murder, she must also be a psychic time wizard. It feels a little corny and cheap, and this chapter doesn't do enough with the gimmick to justify its inclusion.

Ima tu neke istine, mada su mene Nomad Soul i Fahrenheit ostavili ravnodusnim a ovo mi se svidelo. Max jeste sama po sebi dosta neinteresantan lik, usamljenik oko koga se malo toga desava. Zbog toga sve i ide u pravcu nestanka te lokalne popularne lepotice. Igra ima solidne udice, vuce da vidis sta ce biti dalje ili da otkrijes sta se zapavo tu desava, cak iako nema pravi klifhenger. Ili makar dovoljno eksplozivan. Nagoveste se neke stvari u buducnosti i to je to, prvi dan se zavrsava, zalazak sunca, svi krecu na pocinak. Nema velike drame.

Meho, mislim da ces ipak morati da kupis igru da bi video valja li to za tvoj novac ili ne valja. 

Naravno, samo je sad pitanje hoću li je kupiti recimo krajem ove godine na Steam rasprodaji za 15-20 evra ili krajem iduće za 3-4.

Odigrah "The Lost Lords", drugu epizodu "Game of Thrones". Rađena u maniru "The Walking Dead" i sličnih Telltale-ovih akciono-avanturističkih serijala igra je smešetena u G.R.R.Martinov svet "Vatre i leda" sa lokacijama koje potpuno vizuelno odgovaraju HBO seriji. Očigledna je namera producenata da trenutnu popularnost TV serije iskoristi reciklirajući zaplete originala sa neznatnim izmenama kroz promenu perspektive, gde se originalnim likovi, mada su svedeni na bleda cameo pojavljivanjima, posvećuju naslovne strane najava svih idućih epizoda. Tako "The Lost Lords" naslovni ekran je posvećen Džonu Snou, koji u ovoj epizodi debituje na radost svih teen gejmerki. 
Ali, nije to najveće izenađenje. U odnosu na prvu epizodu vodimo dva nova playable lika, od kojih je jedan vraćen iz mrtvih a drugi na egzotičnim lokacijama vezanim za storilajn sa Deneris Tangarijen, koja je najavljena za sledeću epizodu preko svojih zmajeva.
Zvuči mlako? Pa nazalost jeste ali ipak što se scenarija i igrivosti tiče dosta solidnije negoli alternativni Telltalove epizodični serijal "The Tales from Borderlands" od koga sam očekivao znatno više nego od komercijale po "Game of Thrones" ali Telltale je tu iznenađujuće podbacio što se humora tiče a zaplet je prepun rupa. Ipak, budi nadu činjenica da se druga epizoda Tales, koji je započeo pre GoT, još uvek radi, što možda znači da pokušavaju da izvade svoje greške.

Kao neko ko je odigrao The Wolf Among Us i The Walking Dead, a nije igrao GoT i TTFB, ali namerava, zanima me kakva je tvoja procena - jesu li ova dva nova serijala na nivou prethodna dva po težini koja se oseća u donošenju odluka? Jer, suštinski, u ovim igrama ima vrlo malo gejmpleja, štaviše, nazvati ih akciono-avanturističkim igrama je prilično darežljivo, pošto su ovo manje više vizuelne novele/ choose your own adventure igre sa po kojom QTE instancom, tako da meni one dosta zavise od toga osećam li se kao da sam zbilja doneo neku važnu, tešku, dalekosežnu odluku onda kada je činim.

Heh. Osećam se kao da me pitaš trik pitanje sa tom "težinom u donošenju odluka". Kod mene to uopšte više ne postoji kada igram bilo koju Telltale igru, jednostavno potpuno sam svestan da bilo koja moja odluka neće doneti baš nikakve posledice. Tako da, bar sa te strane, rekao bih da je sve isto kao pre. Ali sam koncept se izađao pa se i kod developera oseća zamor. Meni je već druga sezona The Walking Dead uzasan pad i odluku da se to nastavi sa trećom sezonom vidim kao previše komercijalnu.
Ipak, kad bi ja poredio Wolfija i The Walking Dead sa ovim novim rekao bih da je pad prično očigledan. Jednostavno, zlatni dani Telltale su bespovratno okončani. Zadnji nail u tom kovčegu je najavljeni Minecraft Story Mode, o kome se na Telltale forumima vodi oštra polemika i koje većina fanova žestogo pljuju. Argumenti onih retkih koji brane su da je Telltale i uprošlosti imao puno poteza koji su fanovima izgledali kao bacanje pred ajkule ali ja jednostavno više nisam siguran u te priče. Znam ceo razvojni put kompanije i suviše dobro. Postali su nemarni i previše opijeni uspesima koji odavno više i nisu tako impozantni, više prosečni kojima samo nekoliko mikrona na stazi nemara fali da se pretvore i u ispod prosečne. 

Znači, čim je Dejv Grosman otišao, Teltejl krenuo da ošljari  Dobro, ja ću ovo svakako ispazariti ali ću čekati ozbiljnije Steam popuste... Pomaže i što nemam preveliku investiciju u Game of Thrones i Borderlands lore, za razliku od prva dva.

Slažem se. Da su imali Grosmana, sa njegovim Tales of Monkey Island, ne bi ni Teles of Borderlands bio tako neduhovit. Plus, otišao im je i Čak Džordan, koji je napravio Sam & Max: Devil's Playground meni jednu od najboljih TellTale ikada. Sam i Max su otišli na samom vrhuncu! 

Odigraj Borderlands 2 ako nisi, sigurno najbolja igra u celom serijalu. 

Ma, naravno, u trogodišnjem je planu. Imam i PC i PS3 verziju, a sve mi se čini da ću na kraju igrati PS4 verziju koja stiže u okviru Borderlands: The Handsome Collection.

Tja, vidim da paket uključuje i Pre Sequel. Nisam oduševljen ni pričom ni izvođenjem (sa onom gravitacijom) a ni grafikom. Čak i nedovršeni Tales mi jači od Pre Sequela.

Ja bi to ovako rangirao, za sada:
Borderlands 2 >> Borderlands >> Tales from Borderlands >> Borderlands Pre Sequel

Ako hoćeš neki duži doživljaj kreni od keca. Nije ni on loš. Uklapa se fino sa dvojkom.

Kec sam odigrao oko pola na Playstation 3 i na PC-ju, pa ću to da završim i krenem dvojku kad izađe ovaj Handsome Collection. Meni je vrlo zgodno što to uključuje i PriSikvl, jer po ceni jedne igre dobijam dve i obe mogu da igram na PS4.

Pa okej. Najveći zajebi Pre Sequela su što se uglavnom dešava na vizuelno nezanimljivim lokacijama kao što je površina meseca i što ima previše tih puzzleova koji zahtevaju finte vezano za gravitaciju. Da je samo jedan segment igre, pa bi se preživelo, nego što je skoro cela igra takva, sem par gradova. Plus, sve se vrti oko Handsome Jacka, što znači da se podrazumeva da si završio 2 i da se frenetični štovatelj njegovog lika i (zlo)dela. Nikako ne igraj po hronologiji dešavanja.

Ma, nema opasnosti da ću ja da se nešto mnogo investiram u Borderlands, nema se vremena. Ali odigraće se kad se odigra  Projekat za ovu godinu mi je da (u nekim slučajevima ponovo) prođem kroz Kingdom Hearts serijal u pripremi za KHIII a to će, slutim da mi oduzme bar 300 sati, neće tu biti mnogo vremena za druge stvari. 

Podržavam. 

Igrao sam malo na androidu Monument Valley, vrlo zanimljivu mozgalicu zasnovanu na manipulaciji velikim sklopovima i prkosenju zakonima fizike i zdravog razuma promenom perspektive. Junak je malecna jednobojna nema princeza koja logicno treba da stigne do kraja nivoa. Cini mi se da sam vec igrao nesto slicno na pc i da je meho to preporucivao ali ne mogu da se setim koji naslov je u pitanju. U svakom slucaju ovo je savrsena igra za telefon. Opustajuca, blago psihoticna muzika (pink floyd mi pada na pamet), svedena, poligonalna grafika prijatna za oko, odlican dizajn i zanimljivi problemi. Svaka preporuka ko voli da se povremeno zaigra na telefonu/tabletu a da ne lomi prste.

Glupi tapatalk.

Glupi tapatalk.

^ граундхог минута

Treci post kasni minut, ne moze

Pa, Monument Valley je pokupila silne nagrade u kategoriji igara za iOS i Android i meni je u nekom polugodišnjem planu da je zaigram. Što se tiče sličnih igara, ovako na oko, rekao bih da se može uporediti sa Echochrome?

Sad sam na 2g internetu i ne mogu da gledam klip ali po thumbnailu bih rekao da nije to to. Secam se da si pisao ovde o toj igri pa sam je igrao i na pc. Ne lici bas vizuelno na MV ali ima slicne principe, bar je meni tako ostala u secanju. Znam da pocinje kao klasicna 2d mozgalica/platforma i onda se u jednom trenutku sve zarotira i dobija kao trecu dimenziju...nije sad toliko ni bitno, ovaj MV je jako lepa i zanimljiva igra. U pocetku mi je bilo tesko da se naviknem na pravila koja vaze unutar sveta a ne vaze u nasem, ali kada sam se presaltao nisam mogao da stanem

Quote from: Petronije on 10-02-2015, 14:17:10
Treci post kasni minut, ne moze

jok!
све је у оквиру 60 секунди 

Quote from: Petronije on 10-02-2015, 14:09:45
Igrao sam malo na androidu Monument Valley, vrlo zanimljivu mozgalicu zasnovanu na manipulaciji velikim sklopovima i prkosenju zakonima fizike i zdravog razuma promenom perspektive. Junak je malecna jednobojna nema princeza koja logicno treba da stigne do kraja nivoa. Cini mi se da sam vec igrao nesto slicno na pc i da je meho to preporucivao ali ne mogu da se setim koji naslov je u pitanju. U svakom slucaju ovo je savrsena igra za telefon. Opustajuca, blago psihoticna muzika (pink floyd mi pada na pamet), svedena, poligonalna grafika prijatna za oko, odlican dizajn i zanimljivi problemi. Svaka preporuka ko voli da se povremeno zaigra na telefonu/tabletu a da ne lomi prste.

Quote from: Petronije on 10-02-2015, 14:09:59
Glupi tapatalk.

Quote from: Petronije on 10-02-2015, 14:10:04
Glupi tapatalk.

Quote from: Petronije on 10-02-2015, 14:28:23
Znam da pocinje kao klasicna 2d mozgalica/platforma i onda se u jednom trenutku sve zarotira i dobija kao trecu dimenziju...

Aha, verovatno Fez onda:


50 Minutes Of.....FEZ PC Gameplay

Tako je, fez. Ima li jos ovakvih igara za android? Prava je uzivancija igrati ovako nesto na 5.5". Nasao sam manu igri, prekratka je. Presao sam 10 nivoa a nisam se ni zagrejao, imam u paketu jos valjda neki dlc, forgotten shores, ima 8 novih nivoa ali mi je zao da igram. Okacicu od kuce skrinsotova malo, jako lepo izgleda.

Pa... ne verujem da ima mnogo igara poput Monument Valley jer je ona prilično "skupa" igra za Android... Možda Back to bed? Eventualno Unmechanical?