ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ma, samo dvoklikni na taj najgornji fajl, to je exe fajl kojim se započinje instalacija pa će on da te pita gde da instaliraš.

Instaliro i 2005, i Remastered, i još opravio gašenje kompa programom Cool & Quiet koji mi je spustio temperaturu procesora NEKAKO 

Pobeda na svim frontovima 

Završio sam DmC na Nephilim trežini pa sam ga malko pustio da isprobam Son of Sparda težinu. Donji video je tu samo da demonstrira kako igra dobro izgleda na toj težini, u hardcore modu, sa uključenim turbo modom (20% brži gejmplej). Lepo su ga opravili britanski Grci:

DmC Devil May Cry™: Turbo

Onda sam nastavio Bloodborne, prošao kroz Hemwick i natrčao na najlakšeg bosa ikada u istoriji Souls igara. Witch of Hemwick jeste lagana, ali je domišljato napravljena i zahteva od igrača da shvati postavku pre nego što pobedi. Naravno, kada shvati, kao ja sada, iz trećeg puta, sve postaje banalno lako. Muzika je savršena:


http://youtu.be/j1pw2vgxKdU

Jutros sam obavio lep posao u Bloodborne. Sa nedovoljno vremena da krenem u dalja istraživanja okoline Hemvika, pomislio sam da je red da se upustim malo u jedini Chalice Dungeon koji sam do sada otvorio, jer, kada sam ga pre par nedelja konstruisao, samo sam se u njemu brčkao po plićaku. Zapravo, poplašila me malo težina, čopori štakora veći nego igde u igri, plus prvog Snatchera sam baš tamo susreo, pre nego što sam shvatio ko su ti ljudi i šta rade.

Jutros sam lepo ušao u istraživanje Pthumerian Labyrintha i završio ga bez mnogo muke, uz zaključak da su Chalice Dungeons prava stvar i baš ono osveženje Bloodborneu kakvo sam se nadao da proceduralno generisanje mapa može da donese jednoj Souls igri. Naravno, Souls igre su u velikoj meri definisane svojim besprekornim dizajnom mapa gde je sve postavljeno na svoje mesto rukom mudrog autora igre, sa mnogo promišljanja o tome zašto bi to tu stajalo i koje su implikacije toga u pogledu celokupnog narativa ali i minute-to-minute gejmpleja i pretpostavljenih reakcija igrača. Chalice Dungeons to naravno ne mogu da imaju ali je algoritam koji ih pravi, po mom skromnom iskustvu, vrlo inteligentan i ovo deluje kao da je zbilja napravio čovek i da je samo možda ispalo iz programa u nekom svođenju igre na kraće trajanje. Hoću da kažem, nisu ovo INGENIOZNE mape ali su pametne, prepoznatljivo teške i podmukle ali i fer, kako i treba da bude u ovoj igri, a bossovi su sjajni, mada naglašeno lakši (za sada) nego ono što se sreće u normalnom igranju.

Naravno, bossovi nisu nasumično pravljeni, proceduralnost je ovde najviše u tome kako izgleda prostorija u kojoj se čovek sa njima bori a i tu igra već ima zadate neke parametre. Nonetheless, ovo su časno odrađeni neprijatelji sa poštenim šemama napada i borba protiv njih, mada nešto lakša nego protiv regularnih bosova je i dalje jedno jako iskustvo. Evo ih redom kako se javljaju u ovom dandžnu:

Undead Giant je nemaštovito nazvan ali ima lep vizuelni dizajn (videti sveće na leđima    ). Ovo što sam ja sreo i ubio je najčešća varijanta, koliko shvatam wiki, pokrupni baja sa dva kriva sječiva u rukama (bukvalno u rukama, umesto šaka). Jako udara, ubija iz dva poteza ako pogodi, ali posle jedno tri pokušaja gde sam naučio kako se kreće, pobediti ga je bio posve trivijalan zadatak:

Mehmet igra Bloodborne: Not so undead now, eh?


Drugi nivo me je iznenadio jer je bosfajt ovde protiv ne jednog protivnika nego protiv ozbiljne (četničke) trojke trbušastih "watchera" koji imaju šefa naoružanog sačmarom (mangupi bi sad rekli "sa čmarom" a ja ću se oteti tom jeftinom iskušenju). Srećom, sporo se kreću pa ih je na kraju lako pobiti, ovo je moja pobeda iz prvog pokušaja u kojoj sam čistom srećom a ne nekim mudrim taktičkim pristupom prvo ubio komandanta pa je posle lakše bilo savladati vonabijeve:

Mehmet igra Bloodborne: Who watches the watchers?



Konačno, poslednji nivo lavirinta, u kome se pojavljuju i neke džinovske stonoge pogled na koje me je paralisao od straha pa mi je trebalo jedno pola minuta da shvatim da zapravo nemaju mnogo HP i da ih nije toliko teško ubiti. Ali kad mrzim stonoge    . Elem, to nisam snimio, snimiću ako baš neko bude tražio, mada nerado, ali sam snimio borbu protiv finalnog bosa ovog dandžna i to je impresivno izgledajući džinovski pas u plamenu, šta bi drugo bilo?    Watchdog of the Old Lords je klasičan Souls bos, velika životinja koja ima nekoliko širokozahvatajućih napada ali i dugačke skokove i zaletanja, koja k tome još i bljuje vatru, jelte, ali nije zapravo pretežak. Kao i druga dva bosa u ovom dandžnu, nema mnogo HP i, što je još lepše, iako sam ja očekivao da oko sebe širi toplotu koja će mi nanositi bol (jer, jelte, još su sveže rane od Smelter Demon borbi u Dark Souls II), ovo zapravo nije slučaj, pa ga se može dodirivati bez straha od opekotina. Tek na kraju borbe počne da kreira barice lave na podu ali tu je već jednom nogom u grobu i ja mu milosrdno presudim:

Mehmet igraBloodborne: Dog's life

Ispada da sam ja sad ispred tebe, mada ne previse. Mada opet, ceka te cela Zabranjena Shuma, cini mi se. Ne stizem puno da igram, a ponekad i ugasim prevremeno igru jer mi bude dosta.

Trenutno se nalazim u opcionoj zoni zvanoj Upper Cathedral, gde ti u uskim mrachnim hodnicima oni sisavci srchu mozak a plavooki vukodlaci udaraju ko maljem. Iako je zona mala, ima dva bossa, od kojih je jedan sharena laza, dok je drugi, da kazemo 'pravi' boss, bas nezgodan. U dva navrata sam ga sveo na milimetar od smrti, al ne lezi vraze, oba puta je izvukao neki dosad nevidjen laserski napad da me saseche u tri sekunde.

Ne secam se jesi sredio pauka Roma i zasao opet u Yahar'Gul, mnogi su tu osetili znacajan difficulty spike. Prvenstveno zbog chime djeva koje ozivljavaju i bafuju protivnike. Meni ta deonica nije bila toliko teska ko sad Upper Cathedral, al eto svako ima svoju muku. Moracu da odlucim dal da se zainatim vecheras oko Ebrietas, ili da je ostavim za neki drugi dan.

Da, značajno si ispred, ništa od toga ja još nisam videoo. Usporili me Devl Mej Kraj i Fajnl Fentezi 

Eh, ne moram ni da ti pricam kakve te lepote cekaju. To sve spada u rok sluzbe. Mogu da te posavetujem da mozda kupis Ludvigov mach i vidis kako ti odgovara -- ima odlican stab napad, sto je protiv odredjenih protivnika izuzetno korisno, jer su prakticno imuni na druge vrste udaraca. Kao, eto, ti odurni sisavci.

A zabranjena suma, verovatno ces i sam primetiti, daje za magnitudu vise dusha od ostalih zona. Cak i sad joj se povremeno vracam kad mi treba da dopunim viale ili koju hiljadu do sledeceg levelapa.

Da, videću na šta ću da trošim insight. Sada imam 21 pa hoću prvo malo da prošetam po starim zonama da vidim kako izgledaju sa tako visokim insightom. Ali hvala na savetima, sve je notirano i uzeće se u obzir!!!!!!!!!

Za slucaj da se nismo razumeli, Ludvig se kupuje echoima, ne insightom. Kosta 20k eha, sto i nije tako strasno jednom kad dodjes do shume. Samo prvo treba da pokupis medaljon na vrhu one kule do koje mozes da dodjes kad sredis Blood-starved beast. Obrati paznju i na requirementse, ja sam morao skill da dizem jedno 2 nivoa, posto ludvig dosta dobro skalira i sa strength i sa skill.

Lichno sam uvek drzao insight ispod 15, kontrolisem ga ko pritisak, kupovinom nekih gluposti. A onda su mi ga ove beshtije u Gornjoj Katedrali spustile na 2 u nekoliko brutalnih sesija sisanja.

Aha, dobro, onda još bolje. Ja sam mislio da se kupuje insightom, naivčina!!!! Onda ću i ja malo da pokupujem neke gluposti da spustim insight ako kada se pokaže da je igra preteška sa 21. 

Podstaknut n00dleovim toplim rečima podrške danas sam malo radio na sebi u Bloodborneu. Ne toliko na sebi sebi koliko na sebi u igri. Pazario sam Ludwigovu Svijetu Oštricu i pošteno je izlevelapovao, sebi sam nabacio nekoliko nivoa Arcanea da bi mi kasniji momenti u igri bili lakši. Otkrio sam password za zatvorena vrata u regionu katedrale i otvorio sebi put do Zabranjene šume. Dosta lutao po delovima koje kao već znam, otkrivajući gomile predmeta i tajnih prolaza kojih nisam bio svestan. Na kraju, i najvažnije, ubio Vikarku Ameliju. Beše mi je žao, da ne bude zabune, jasno je da ta sirota žena nije bila sva svoja.

Inače, imam osećaj da ja sve naopako igram u ovoj igri, nalazeći lokalitete tako što im priđem sa suprotne strane, upadajući u besmisleno smešne situacije (na primer momenat kada me nevidljivi neprijatelj zgrabi i umrem od frenzyja), pobeđujući neke bossove potpuno nesvestan da su oni navodno teški a mučeći se sa drugima koje normalan igrač dobije bez mnogo napora    Žalos.

Evo par videa. U svima ipak koristim saw cleaver jer sam sa njim još uvek sigurniji. Prvi je susret sa dva nova lovca na lovce koji su bili jako zanimljivi i zabavni jer nisam očekivao da dođu dvojica jedan za drugim. Sreća, pa sam jako izlevelapovan i uspeo sam da ih dobijem iz prve. Primetiti kako sačmara ovog drugog meni skoro da ni ne nanosi štetu. Izgleda da mi je physical def na nekom nadrkanom nivou 

http://youtu.be/Q3yjFLHBpSg

Ovo drugo je čisto kurčenja radi. Snatcheri me toliko urnišu u ovoj igri da sam morao ovo da snimim, kako jednom od njih iščupam srce:

Mehmet igra Bloodborne: fak ju, Snečer

Konačno, Vikarka Amelija. Iz nekog neobjašnjivog razloga, meni je ovo bila vrlo laka borba, dobio sam je iz prve. Shvatam, iz subsekventnog čitanja wikija da se ona računa u teže bossove i da se u borbi sa njom koristi numbing mist jer posle određene tačke u borbi ona kreće da se leči. Ovde to nije radila - ili je zabagovala, ili su je u nekom peču nerfovali, ili sam ja igrao vrlo agresivno. Jedno je sigurno, nisam je pobedio na veštinu koliko na sirovu snagu, em sam prilično visokog nivoa, em sam zgutao više od deset unučića sa krvlju. Bitno je da sam tu žalosnu dušu oslobodio ove muke. 

Mehmet igra Bloodborne: Vicar Amelia pada iz prve

Bravo!

Kad stupis u Zabranjenu Shumu, budi samo oprezan blizu svake hrpice dasaka -- na vise mesta je to nekakva zamka. I opremi neku runu protiv otrova ako imas.

Da, da, to sa klopkama sam shvatio posle prve koja mi je odnela 15k blood echoesa    Posle sam ih povratio ali sad pazim kud gazim. Nemam runu protiv otrova a tačno sam znao da će tu biti masa nekakvih trovača, jer me sve podseća na Huntsman's Corpse iz Dark Souls II a i prvi drop na koji sam naišao je bio protivotrov...

Kakav mamojebački bosfajt Vicar Amelia, muzika, lokacija, sve...Boss izgleda i zvuči da ti se govance smrzne. Izbegavam da gledam ove bossfajtove i generalno što više napreduješ sve manje pratim jer želim da uživam kad se jednog dana dočepam bloodborne -a ali nekad ne mogu da odolim :lol Ni ovo nisam pogledao do kraja, samo malo...

Pa, nema nekakvih velikih varijacija do kraja - to je to.

Ali, zbilja ga jesu napravili dobro, ne samo ovaj, sve bosfajtove. Bosovi grdno vrište i ponašaju se kao da su u agoniji a da je borba sa mnom samo delić toga. Muzika je svuda izvrsna a animacije i efekti koje dopušta moćniji hardver takođe doprinose ugođaju. Lep je Bloodborne.

E da, ako naidjes na onog kanibala, nemoj da ga posaljes u katedralu, jer ce pobiti sve ostale prezivele.

Sto se otrova tice, prvi deo u onom selu jos i nije problematican (sem otrovne pecine do koje se stize stranputicom od kaveza sa psima, tamo imas prechicu koja te vodi gore sve do pochetne lokacije u Jarnamu. Odatle mozes da udjes u Josefkinu kliniku). Ali zato kad sidjes u nizu deonicu shume... nadam se da nisi fobichan na zmije.

Više mrzim stonoge nego zmije. Mada je i istina da sve vreme dršćem jer ZNAM da u igri ima džinovski pauk, pa još Rom 

Elem, hvala za hint vezan za kanibala. Ima li znanja, na koji način se igra menja ako pojede taj fini svet u katedrali? Ja sam tamo do sada poslao samo dve osobe i obe sam "iskoristio" koliko je moglo u ovom trenutku.

Koliko sam dosad imao prilike da vidim, slabo se sta menja, sve su to neke incidentalne promene. Pratim prolazak kroz igru odredjenog ENB na youtubeu, covek je pisao official guide igre, tako da stvarno zna znanje -- znaci ne gledam da bi se smejao kako vristi od straha i umire, nego da upijem atmosferu i lore, a usput kupim savete. Tako da racunam da ce mi on saopstiti sve sto sam ja propustio dosad.

Rom uopste ne lici na pauka, al je okruzen gomilom manjih paukova. On je mnogima bio problematican, ja sam ga sredio posle 3-4 pokusaja. Nije bilo strasno. U zavisnosti od opreme i afiniteta, imas dva glavna pristupa -- jedan je da ignorises paukove i lemas roma koliko mozes, drugi je da prvo sve paukove eliminises pa onda navalis na roma. Posto sam imao apgrejdovanog ludviga i manjak strpljenja, odlucio sam se za prvu opciju.

Nagađao sam da Rom ne liči na pauka, ali sam takođe nagađao da će doći u kombinaciji sa nekakvim paucima koji liče na pauke. Vidim da je nagađanje bilo na mestu i evo, već unapred mi je teško    Meni je sad Ludwig +5 a saw cleaver +6, ali jutros sam u zabranjenoj šumi pokupio beast roar rune i pošto sam level 10 u Arcaneu, možda odvojim večeras veče da se levelujem do petnaestog nivoa u Arcaneu da bih urlikom mogao da parališem protivnike. To će i paukove sigurno da zaplaši kad jednom dođem do njih 

Dakle, da me je neko juče pitao da li više mryim paukove ili zmije, odgovor bi bio kao i mog celog života: osam nogu je mnogo gore nego ni jedna noga. Ali sada, nakon što sam proveo nekoliko sati u Forbiden Woods, jednom od najneprijatnijih regiona u Bloodborne, nisam tako siguran.    Mijazaki i njegovi dizajneri su uspeli strah od reptila da pogode tačno u sridu praveći pokretnu klupčad zmija koja se sporo kreću i lako ubijaju ali čoveka nateraju da hoda najsporije što može. Pa onda oni ljudi kojima iz glave i udova rastu zmije... brrr!

Elem, srećom, dizajn ove mape uzima u obzir visok stres koji ona izaziva pa su dve prečice koje je moguće otvoriti ipak pomogle da ne odustanem od pokušaja da ubijem Shadow of Yharnam.

Shadow of Yharnam, da bude zabavnije, nije jedan neprijatelj, već tri. Tri veoma brza mačevaoca koji se ponašaju maltene identično lovcima, koriste plamen kao oružje na daljinu i svaki od njih ima svoje posebne napade i taktike. Jutros, kada sam ih prvi put sreo, pomislio sam da će ovo možda biti borba zbog koje ću stati sa igranjem ove igre    Srećom, malodušnost mene drži samo kratko pa sam ih danas popodne savladao iz sedmog-osmog pokušaja. Pomoglo je što imam puno zdravlja jer divovske zmije u poslednjoj fazi borbe bi nekog malo slabijeg ubijale iz jednog udarca. Elem, meni je ovo jedan od najlepših bosfajtova u igri jer, za razliku od džinovskih bosova kojima se zavlačiš iza leđa i udaraš ih po nogama, ova trojica deluju kao uigran tim koji zna šta radi i imaju vrlo zanimljive transformacije i promene ponašanja kako borba odmiče. Koliko sam očajan bio vidi se i po tome što poslednjeg na kraju ubijem puškom    :


Mehmet igra Bloodborne: Shadow of Yharnam

Posle sam snimio dosta lepih momenata u Byrgenwerthu sa onim užasnim insektima, te lovkinjom u Koledžu, ali to ću da kačim sutra jer mi se sad spava. Ali evo zato bosfajta sa Romom, praznoglavim paukom koji me je pošteno namučio. Ovo je vizuelno izvanredno impresivan momenat u i inače impresivnoj igri i pamtiću ga do kraja života, mada bi zlobnici rekli da je normalno da pamtim nešto što sam ponavljao jedno trideset puta.    U prvom trenutku činilo mi se da će ovo biti laka borba, da ću moći da je odradim opušteno, diveći se mesečini na jezeru, jer sam Rom je delovao tromo, neaktivno, a njegovi paučki čauši pomalo neodlučno. Ne lezi vraže, paukova tokom borbe ima sve više i više i imaju neke vrlo podmukle napade a Rom posle prve četvrtine zdravlja počinje sa veoma ozbiljnim sabotiranjem našeg do tada skladnog odnosa. On ima i dve vrste napada na daljinu i vrlo efektan area of effect napad srednjeg dometa, a iz blizine sipa otrov na sve strane, PLUS se džilita i udara trupom kad mu se približi smrt. Mislim, pa nije Keza Mac Donald pre neki dan slučajno na tviteru tražila pomoć za ovu borbu. Ako BOGINJA ima problem sa Romom, kako da ga ja nemam? Vrlo težak protivnik na kraju svega i prvi kod koga sam svesno morao da napravim plan napada po fazama - prvo sečenje i probadanje Ludvigovom oštricom pa onda bacač plamena, pa onda top koji sam pokupio u šumi i levelapovao snagu na 30 samo za njega, pa na kraju urna sa uljem PLUS ostatak bacača plamena. Sve je to super i barem petnaestak poslednjih borbi sam znao da to treba tako da ide, ali jedno je imati plan, a drugo sprovesti ga. Naradio sam se pošteno, da ne pominjem da sam dvaput morao da idem u nabavku potrošnog materijala jer sam unučiće sa krvlju trošio neviđenim tempom. Ali na kraju Rom je pao, krvavi mjesec izašao na nebu i, kako se to obično kaže, sad počinje pravi Bloodborne 


Mehmet igra Bloodborne: Rom the vacuous spider

Haha gledam borbu s paukom i meni kuca srce brze. Imao si par bas stresnih momenata u drugoj polovini borbe.

Al ces da se usrecis sad u Unseen Villageu sa respawnujucim protivnicima i njihovim chime djevama. Mnogima je ovde igra skocila u tezini. Meni licno je Upper Cathedral bio mnogo gori. Kad budes eventualno otkljucao lift, bices na konju. Ako obratis paznju, dok se lift krece mozes da saskocis na krov zgrade, tu imas teleport koji ce ti omoguciti da preskocis deo zone i relativno lako dodjes do Preporodjenog.

A njega kad ugledas, Rom ce ti delovati ko kuchence. Na svu srecu, nije bas toliko strasan koliko izgleda, ali nije ni maciji kasalj. Klasika.

Posto pretpostavljam da imas tonsil stone, mozes da pustis da te uhvati amigdala u onoj dvorani sa altarom i odnese te u Lecture Building. Mada, tamo ces uskoro dospeti u svakom slucaju. Uzgred, ja sam tek juce skapirao da ta dva odvojena izlaza u Lecture Zgradi zapravo vode na dve razlicite lokacije, od kojih je Nightmare Frontier, ispada, potpuno opciona.

EDIT: e da, za svaki slucaj -- kad nabasash na onu dvoranu gde su ranije bila dva snatchera i Hypogean Gaol lampa (btw, svi snatcheri su sad mrtvi i imaju chunkove na sebi, samo da ih nadjes - woot!) sad ce te dochekati tri (!) lovca. Ja sam ih cheezovao najgore, prema sledecem uputstvu: odes dole do zatvora gde si se onomad probudio, zatvoris vrata i kroz resetke ih bockaj. Mnooogo lakse nego fer borba, pa ti razmisli koliko si srchan.

Kakvi srčan, zatvor is the only way to go!!!!!!!!!!!!!!

Samo sam onjušio Yahar'Gul nakon što sam završio Roma, ali unapred se ne radujem tim lovcima. Ali se radujem chunkovima jer je vreme da se apgrejduju Ludvigova sveta oštrica i saw cleaver!!!!!

Amigdala u onoj prostoriji sa oltarom me je ubila par puta pre neki dan i sinoć je opet pokušala da me dohvati a mislim da nemam tonsil stone, bar se ne sećam da sam ga video u inventaru. S druge strane, vidim na wikiju da bi trebalo da ga dobijem od nekih NPCjeva u forbidden woodsu nakon ubistva Amelije, pa verovatno nisam ni sa jednim od njih još pričao nakon što sam je ubio. Posetio sam spasene NPCjeve u katedrali i vidim da mi je Arianna nešto u lošem stanju sad. Pitam se da li je to zbog toga što sam ubio Roma, ili je ona kučka Adella napada jer sam uzeo njenu krv a nisam Adelinu. Doduše, wiki kaže da će je Adela ubiti ako uzmem tri puta krv od Arianne, a ja sam to izveo samo jednom, no... nikad se ne zna.

U svakom slučaju, chime devojčice sam već okusio u Chalice Dungeonu pa znam kako treba da se sa njima ponašam - samo oštro i na prvu.

Potpuno me je obuzeo Bloodborne, kad spavam, sanjam ga, kad sam budan mislim na njega a kada ga igram, svet ne postoji.  Problem je što se ponovo događa isto što se događa kad igraš Demon's ili Dark Souls - sve druge igre deluju nekako bledunjavo pored Fromovog remek-dela. Igra godine, reklo bi se! Witcher 3 će imati ozbiljan posao pred sobom a videćemo i kako će mi sesti Pillars of Eternity kad bude stigo na red.

Kakav Bloodborne, kakav Witcher, PoE objasnio!

Da ne donosimo presude pre nego što odigramo barem dve od te tri 

Quote from: Meho Krljic on 22-04-2015, 10:42:47Potpuno me je obuzeo Bloodborne, kad spavam, sanjam ga, kad sam budan mislim na njega a kada ga igram, svet ne postoji.  Problem je što se ponovo događa isto što se događa kad igraš Demon's ili Dark Souls - sve druge igre deluju nekako bledunjavo pored Fromovog remek-dela.

Mogao bih ovo da potpisem. Razmisljam bas juce, kako drugi naslovi posle svake Souls igre deluju nekako trivijalno, maltene ko gubljenje vremena. Treba ti vremena da se spustis na 'normalnu' razinu. Mada opet, slicno sam se osecao i posle The Last of Us, doduse iz drugacijih razloga.

Witcher 3 obecava. Prvenstveno na njega racunam da mi ukloni bljutavi osecaj razocaranja koji me prozimao tokom onolikih sati uz prelepi ali isprazni Inquisition.

Quote from: Meho Krljic on 22-04-2015, 11:26:43
Da ne donosimo presude pre nego što odigramo barem dve od te tri 

Taman posla kolega, ja ne pokušavam da vas nagovorim da već sada date konačno mišljenje, ali ne bi bilo zgoreg da na vreme formiramo malecko predubeđenje... 

Pa ja sam ga već formirao, vidiš da gore piše "Igra godine, reklo bi se! " za Bloodborne.

Ali kao i svako predubeđenje, neka ga istorija potvrdi ili opovrgne kad istorija dođe na red.

Quote from: n00dle on 22-04-2015, 11:32:44
Razmisljam bas juce, kako drugi naslovi posle svake Souls igre deluju nekako trivijalno, maltene ko gubljenje vremena. Treba ti vremena da se spustis na 'normalnu' razinu. Mada opet, slicno sam se osecao i posle The Last of Us, doduse iz drugacijih razloga.

Da, The Last of Us je i meni ostavio sličan, mada ne identičan osećaj. I to je igra koju sam drugi put, na PS4, u remasterovanoj verziji, igrao sa još većim zadovoljstvom nego prvi put na PS3, a negde na ovom topiku sam verglao kako je to potvrda njenog kvaliteta jer iako znaš priču i generalni tok igre, uživaš u svim njenim detaljima i kvalitetima više nego prvi put jer možeš da im se posvetiš. Osećaj nije identičan Souls igrama jer, naravno, TLOU nije toliko težak naslov koji zahteva 100% koncentracije 100% vremena, ali i u domenu narativa, TLOU je jedna dobro ispričana priča ali Souls/ Bloodborne igre su koloplet priča koje moraš da otkriješ, a sve to zajedno tvori jednu neiskazanu misteriju čije ultimativno značenje sa jedne strane zavisi od interpretacija a sa druge i od toga šta je igrač uradio tokom prelaženja, pa ima ovakvih i onakvih ishoda i krajeva. Bloodborne je igra u kojoj kada ubiješ Ameliju u delovima koji su do tada bili "dnevni" padne noć a kad ubiješ Roma na nebu izađe krvavi mesec i taj osećaj da se ceo svet promenio... to malo koja igra ima.

Sto bi rekla Oliva : " O, Popaje, obozavam kad tako govoris"

Hahah, pošto ovih dana svaki gejming podkast koji slušam mora da priča i o Bloodborne, zanimljivo je videti kako ljudi diskutuju o temama ove igre i kako interpretiraju kriptične tekstualne poruke i dijaloge koji se u njoj nalaze. Taj period u prvih mesec-dva od izlaska je uvek najinteresantniji kad su Souls igre u pitanju jer koliko da se god igranja odvija u samoj igri, toliko se i kroz internet-diskusiju sklapa slika o svetu u kome se igra događa. Ovo je nešto što mnoge AAA igre pokušavaju da urade, ali retkima ovako dobro uspe. Pričaju ljudi i o Skyrimu i o BioShocku, naravno, ali ovo su ipak igre u kojima su mnoge stvari iskazane jasno, nedvosmisleno i eksplicitno, u lice i diskusija je onda omeđena tim stvarima. U Souls igrama se do informacija dolazi teško, često se mora načiniti zamašan ekstra-napor koji ne donosi bogznakakve druge benefite osim još malo "lorea" pa je onda sklapanje čitavog mozaika kroz tviter, forume, jutjub i druge socijalne medije zapravo legitiman deo iskustva igranja ovih igara. Mijazaki možda i ne zna koliko je ispred svog vremena. 

Koje podcastove slusas? Ja sam ranije rado slusao RebelFM (ogranak stare 1up druzine), ali je poslednjih meseci sve vise i vise Arthur Gies uzeo da dominira i davi svojim napornim, nezrelim stavovima. Dinamika grupe je postala takva da su ostali uglavnom svedeni na to da se slazu sa prakticno svim sto on izusti.

Koji god drugi gejming podcast da sam probao mi smeta ustogljen humor ucesnika, kojima ocigledno ne lezi caskanje pred upaljenim mikrofonom (mada ostao mi je GiantBomb da probam). Ne mora da bude o igrama.

Vidim svidja ti se Keza? I ja je pratim na twitteru, jedna od retkih zena koja lepo pise. Ionako ima malo zenskih celjadeta u gaming-journalism sferi, a dobrih jos manje. Jenn Frank takodje pise zanimljive tekstove, ali joj je nazalost twitter private, zbog losih iskustava s neizivljenim gejmergejterima.

Ja isključivo slušam Crate and Crowbar (naslednik PC Game UK podcasta).

Ja već jedno četiri meseca sebi govorim da bi bio red da lepo pokrenem temu o gejming podkastima da naređam one koje redovno slušam, da mogu u njoj da preporučujem posebne epizode nekih od podkasta za koje mislim da su vredne šireg ekspoužra i tako to.

Ali nisam.

Ali hajde da to sutra uradim??

Quote from: n00dle on 22-04-2015, 19:59:25
Vidim svidja ti se Keza? I ja je pratim na twitteru, jedna od retkih zena koja lepo pise.

Keza je boginja.

That is all.

Što se tiče drugih žena, Kat Bailey mi je jako draga, Liz Ryerson nije baš novinar (a mangupi bi rekli, ne baš ni žena    ) ali jeste odličan mislilac koji se bavi i igrama i to iz nezahvalne pozicije promatranja rodne politike tako da ne zvučiš  napaljeno i akcijaški a da se držiš teme čvrsto i ozbiljno. Philippa Warr je odlična i sve bolja u poslednje vreme. Cara Ellison je za moj račun ogroman talenat koji je malo odlutao od teme i više se bavi sobom u poslednjih godinu dana nego medijumom ili ljudima o kojima piše. Što u stvari ne znači da ne piše dobro nego da mene ne zanima toliko da čitam o njenim emotivnim, seksualnim, političkim i drugim dilemama. Ima ih još (Aoife Lockhart odlično piše ali pošto je prijatna za oko i nema tremu pred kamerama, više je poturaju da radi video priloge za Jurogejmer nego da piše) ali sam ih pominjao na onoj drugoj temi pa da ne smaram.

Evo obećanih videa od juče, samo dva, da se ne smara mnogo. Inače, stupio u Unseen village, ustuknuo pred masama oživljavajućih neprijatelja, kalibrišem taktiku da se suočim sa ovim novim izazovom.    Nema tonsil stonea za mene, ni jedan NPC koji treba da ga ponudi više ne postoji, blood moon ih je izgleda oterao. Ubio lažnu Iosefku. 

Videi:

Ovako se koristi portabl top u igri 


Mehmet igra Bloodborne:Top Gan


A ovako sam pobedio lovkinju na koledžu:

Mehmet igra Bloodborne: Dead huntress

Uzgred, toliko kenjam o Bloodborneu, a nisam okačio ovaj tekst Riča Stentona koji u velikoj meri obrazlaže šta se u igri zaista dešava. Valjda nisam hteo da bude ovde i da me mami da ga pročitam dok ne završim igru. Ali neka ga, nek stoji, demonstriraću snagu volje.


What's Really Going On in Bloodborne



Uzevši u obzir koliko se sve promenilo kada sam ubio Roma, da sam ubio nemoćnu trudnu ženu kako bih uzeo deo pupčane vrpce sa njenog leša, da čujem detinji plač dok jurcam unaokolo ubijajući transformisane građane & seljane, fakat je da me pitanje šta se ovde zaista dešava strahovito kopka.

елем, ђе та тема са подкастима?

Eno!!!!!!!!!!!!

видео!!!!11 (фала )

From je konačno novim pečom za Bloodborne skratio vreme učitavanja između dve smrti sa 40-45 sekundi na 10-15 plus dodao loading screen tipove (zapravo opise predmeta) da čovek ima šta da radi tokom učitavanja. I, zanimljivo je to: iako je dugačko učitavanje između dva zaginuća bila glavna, maltene jedina zamerka koju je iko imao na Bloodborne, sada, kada je to rešeno, ja sam u fazonu "Oh... oduzeli su mi mirni period kontemplacije između dva grčevita pokušaja da prođem dalje kroz pakao". Čovek je stvarno čudna zverka...

Haha, razumem sta kazes.

Al opet, mislim da je trebalo da zadrze stari loading ekran. Samo sam upalio nakratko igru juce, pa nisam jos stigao da procenim koliko su skracena ucitavanja, al moram da kazem da mi se ne svidjaju ovi novi ekrani s informacijama -- samo logo, crno-na-belo, je pomagao toj kontemplaciji, plus nekako vise tematski ide uz igru. Bloodborne nije igra koja sama od sebe deli 'tipove'.

Potpuno se razumemo. Ovo sad deluje kao da su olakšali igru, iako su zapravo samo učinili dostup loreu malo jeftinijim....

Inače, pobio tri lovca u Yahar'Gulu (naravno izčizovo ih u zatvoru, ko iskusan, inače bi bili ovde do sutra... mnogo su teški), užasnuo se Undead Amalgam neprijateljima i probio se do The One Reborn bossa. Nisam razočaran, Fromovi grafički dizajneri su ovo odradili za sve pare a i u smislu težine deluje kao solidan izazov. Mislim, manje više on (ceo Fextralife wiki se slaže da je lak), ali one babe koje me zasipaju vatrenim kuglama sa zidova, to mi remeti ritam. Samo sam jedan pokušaj odradio pošto je već bilo vreme za spavanje i doterao sam ga do pola health bara, tako da... optimistično ću reći da očekujem da ga ovog vikenda porazim kad budem imao bar dva neprekinuta sata za igranje 

Mali savet za babe na balkonu, ako nisi jos provalio -- mozes da se popnes do njih i sredis ih, pa tek onda da se upustis u borbu sa Rebornom.

Nisam provalio, jer, rekoh, samo sam jednom ušao u okršaj sa The One Rebornom, ali sam pretpostavljao da je moguće prvo se obračunati sa babama, pošto cela postavka dosta podseća na borbu protiv Tower Knighta iz Demon's Souls. Wiki sve to potvrđuje. Mislim da sam mu skapirao sve standardne napade i za sada me samo brine to povraćanje kojim prekrije ceo pod arene. Da li ću ja biti kadar da se od toga sklonim na vreme? Istorija će pokazati!

Inače, pošto ti pratiš te neke ozbiljnije letsplayere na juTjubu koji igraju ovu igru, imaš li ideju zašto se Amigdale u igri zovu tako kako se zovu? Koliko sam se obavestio (dakle, 30 sekundi guglanja), u našem svetu, amigdala je par žlezda u našem mozgu koji ima veze sa sećanjima i njihovim uticajima na emocije. kakve TO veze ima sa ONIM monstruoznostima?

Takođe, ništa od Tonsil Stonea za mene, nadam se da mi neće biti potreban 

Ako se dobro secam, dokle god se Preporodjenom drzis uz bok, bices manje vise ok. Dva glavna napada koje treba izbeci -- AoE blast koji puno oduzima, i nekoliko talasa kishe udova...

Ne znam puno da ti kazem za Amigdale. Veza s mozgom je ocigledna, al nisam zalazio u to cemu tacno sluzi taj deo mozga. Nije ni taj momak, odnosno, dotakao je temu al ni on ne zna. Uzgred, i ja cekam da zavrsim igru pre nego sto pogledam onaj Kotaku clanak o smislu svega.

Ne brini za Tonsil Stone. Ako se dobro secam, kad u Lecture Building budes dospeo normalnim tokom kampanje, moci ces da otkljucas i vrata ka donjem spratu, na kojem se nadjes kroz koriscenje TS. Imaj u vidu da gornji i donji sprat Lecture Zgrade imaju svaki po izlaz, od kojih jedan vodi u Nightmare Frontier, opcionu oblast, dok drugi vodi u Nightmare of Mensis, gde se ja trenutno patim.

Tu, uzgred, imas najbolju priliku da ugrabis Blood Rock, ajtem neophodan za +10 na oruzju. Pogledaj neki yt klip kako doci do njega, ne znam dal bih sam bio u stanju da provalim lokaciju.

Hvala za savete, vidim da je bilo vrlo mudro što sam pauzirao desetak dana sa Bloodborneom dok sam odigrao Episode Duscae i DmC jer mi sad daješ izvanredno korisne tipove koji mi u mnogome smanjuju stres 

Inače, MENSIS, for faks sejk. Mijazaki baš bira reči koje će upotrebiti za koncepte u igri. Zato se i pitam otkud baš amigdala.

Plus, ove koje sad vidim se zovu Lower Amygdala. Da li to znači da postoje i Higher Amygdala u igri? Na šta li to liči? 

Edit: Lesser, ne Lower. Ali vidim da postoji boss u Nightmare Frontier koji je naprosto Amygdala. Auh. Zajući da su opcioni bossovi obično teži od glavnih, već se pripremam na patnje 

Bez brige, ako odlucis da se kachis s Amygdalom, otkrices da je jedan od laksih bossova. Samo mu udarash noge otpozadi besomuchno. Kad skochi, trchi u pravcu gde je bio rep pre skoka, uvek u tom smeru skochi.

Mada opet, sem ako mi ENB ne otkrije poentu sukoba (danas cu, nadam se, gledati klip gde on to prolazi), imam osecaj da sam komotno celu zonu mogao da preskochim. Za razliku od, recimo, hemwick veshtica koje ti daju mogucnost opremanja runa, nisam siguran cemu sluzi Amigdala. A tek treba da odlucim hocu li ici u Cainhurst Zamak da se svadjam s longariusom.

Videćemo. Ni Darkbeast Paarl nije ništa "dao" kada sam ga ubio, pa opet, ovo je jedna od uzbudljivijih borbi u igri. U Souls igrama su mi opcioni bosovi često najzanimljiviji 

Dakle, The One Reborn je pao iz druge, odnosno u prvom pokušaju danas. Drugu n00dleu dugujem zahvalnost za informaciju o prečici, da izbegnem neprijatne susrete sa Undead Amalgamima na putu do bossa, a Fextralife wiliju podsećanje da mogu da napadam i sa palisada kao i da je ovaj boss osetljiv na vatru i struju. Video koji prikazuje njegovu propast i moj trijumf je zapravo prilično dosadan. Em sam pustio da se vidi i šortkat do arene, pa da bar budem od koristi nekom igraču nekada, em ja skoro i ne gledam u bossa koji je jedan od najatraktivnije dizajniranih u ovoj igri, pošto sam suviše zauset štekovanjima iza stubova i gutanjem krvi. U svakom slučaju, The One Reborn je kratko trošio svoj drugi život:

Mehmet igra Bloodborne: The One Reborn... Now dead

Posle sam otišao u Lecture Hall, pobio sve one nesreće tamo, sprijateljio se sa Patchesom (ovo je moj prvi susret sa njim i kasnije sam video da imam i Tonsil Stone u inventaru) i otvorio prolaze ka Nightmare of Mensis i Nightmare Frontier. U ovom drugom sam imao i prvu invaziju i, iako sam se dobro držao, nažalost, pao sam u provaliju i loše zaokružio svoj prvi susret sa živim neprijateljem u Bloodborne.

Ali zato sam dva lovca koji se tamo pojavljuju ubio iz prve, doduše bilo je lako jer imaju relativno malo HP-a a ja sam obojicu parirao i ispratio visceral attackom pa je DPS bio ogroman. Evo tog trijumfa:

Mehmet igraBloodborne: Nightmare Hunters