ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pozajmiću ti ja Martina u originalu ako neće niko drugi. I bez uvrede SVE ostalo što si napisala je čist "blabla". Ljudi, jednostavno, ne shvataju koliko je to dobro. U mojoj okolini imam najmanje pet slučajeva da su ljudi čitali "prevod" i silom prilika prešli na original i sami došli do utiska da to nije ista knjiga.

A za ostalo nemam šta da ti kažem. Ako ti nećeš da razgovaraš, džaba ja da pričam. Ne znam odakle ti ideja da preterujem kada ne znaš o čemu pričam. Podseća li te to iznošenje paušalnog mišljenja na nešto? Daleko je to od preteranog. Daleko. No, dobro, šta tu sad.

I još jedna stvar. Ne postoji ništa bednije nego kada prevodilac svoje neznanje i svoju nemaštovitost pravda rečima "uradi ti bolje". To je notorna glupost. Njegov posao je da pronadje izraz koji će imati tačnu informaciju, odražavati duh dela i biti u duhu jezika.

Prevodilac koji govori "hajde ti smisli bolje" nije prevodilac, nego bukvalno amater.

Ne shvatam samo zašto imaš tako agresivan stav? Iskreno, ovde za tim nije bilo potrebe... i odakle ti ideja da neću da razgovaram?

I ko je rekao uradi ti to bolje? Dragi, Lurd, najlakše je kritikovati, kritičara imamo na svakom ćošku i naravno, oni treba uvek da postoje, ali kada se kritikuje treba uvek biti šireg duha i misliti o realnom stanju u našem prevodilaštvu. Kakav je takav je, Nikola Pajvančić prevodi za Dejana Papića koji se deklariše kao čovek koji traži kvalitetne prevode (na stranu to što i on sam prečesto sam donosi sud o nečemu zašta nije završio škole... on je čovek koji rečnik Merriam-Webster Unabridged opisuje kao ono sivo sa crvenim i plavim na ekranu). Fakat je da je on čovek uspeo da izdvoji svoju izdavačku kuću iz mora ostalih, da ume da iskoristi momenat (mislim, pogledaj samo fenomen sa dolaskom Tonija Parsonsa - od toga je napravljen čitav spektakl, iako je to sasvim normalno i uobičajeno da pisci gostuju i imaju Q&A sesije - ali, zahvaljujući mnogim godinama piratskog izdavaštva kada izdavači ne da nisu smeli da pozovu nekog od svojih pisaca, već su se krili iza zatvorenih granica ove zemlje, ljudi u Srbiji su zaboravili da je to sasvim normalna stvar... pogledaj samo Gejmenov blog ili blog Marije Semjonove). I sam je prevodio Pračeta, i nisam videla negativne kritike na njegov prevod, a za njega prevode i Goran Skrobonja, Zoran Jakšić i Ružica Rosić... koliko vidim Nikola nije skinut sa prevođenja nastavaka PLIV-a, tako da zato i obazrivije pristupam toj priči o lošem prevodu... a pošto i znam kako izgleda biti prevodilac, naravno da ću reći treba sa svih strana razmišljati o prevođenju uopšte.

Ne znam, Lurd, mislim da moje mišljenje nije paušalno, štaviše, čini mi se da imam širi svetonazor kada se o tome radi. A ova priča me suviše podseća na stav roditelja po školama - kada bi neki od profesora srpskog/matematike/hemije otišao roditelju koji radi, recimo, kao kraceraš na bušotini i počeo da soli pamet o tome kako treba očistiti bušotinu i izvući uzorak, svi bi ga gledali kao ludaka, ali zato svi znaju da je glupost recimo raditi prepričavanje ili diktat... Naravno, neka zanimanja su takvog karaktera da su više izložena očima javnosti i samim tim podložnija konstantnoj kritici i pričama da je nešto moglo bolje ili da je glupost, ali ipak tu ta ista javnost ne bi trebalo da gleda tako usko, jednostrano... Veruj mi, nije problem u Nikoli Pajvančiću, problem je mnogo strašniji i veći, problem je u godinama demencije dobrih standarda u našem izdavaštvu - oni se jednostavno povode onom starom arapskom - Psi laju, karavani prolaze i to je tako.

Inače, ok, kada budem dolazila sledeći put za Bg, držim te za reč u vezi sa originalom...

Ja sam shvatio da ti nisi čitala original i zato sam rekao da je mišljenje paušalno. Ako si čitala original i prevod ti je dobar...onda ti trebaju jedna-dve sesije sa mnom i otvaranje očiju. Ne bi bila ni prva ni poslednja kojoj sam otvorio oči glede prevoda Songa.

Šta smo još imali?

A da, agresivan stav. Izvinjavam se, ali stekao sam utisak da ne razgovaramo zaista, ne u smislu spremnosti da se odgovori, nego u smislu razumevanja argumentacije sagovornika. No, možda sam i tu pogrešio. Nisam rekao ni da si ti rekla (ovo kao dečija rasprava) "uradi ti bolje", nego je to moja hektična priroda. Čitao sam na diskusiji u Krčmi da masa ljudi govori "pa je l' možeš ti bolje", "znaš li koliko je teško prevoditi?" i slično. To su abismalne gluposti, izvinjavam se na izrazu.

A i besan sam kada se neznanje i nesamosvesnost pomešaju sa arogancijom, to me užasno nervira. Znam da ne bi trebalo, ali eto. Ovde mislim na prevodioca, ne na tebe.

I kad sam već upao u trip da se pravdam, da kažem i ovo. Stvar koja me NAJVIŠE nervira na celom svetu je nepoštovanje umetnosti. Znam sve, ne pričajte ništa. Uspeo sam radom na sebi da suzbijem nerviranje i burne reakcije na mnoge stvari, ali na ovo nisam. I dalje sam u stanju da ispsujem onoga ko me zove telefonom dok slušam muziku, ubio bih nekoga ko me gurne dok čitam u autobusu, spalio bih nekoga ko pročita veliku knjigu i kaže "oh, ok" itd. Nervira me ta količina ljudskog slepila. Ništa lično, Nimrodel i svako poštovanje.

I kad sam već upao u trip da se pravdam, da kažem i ovo. Stvar koja me NAJVIŠE nervira na celom svetu je nepoštovanje umetnosti. Znam sve, ne pričajte ništa. Uspeo sam radom na sebi da suzbijem nerviranje i burne reakcije na mnoge stvari, ali na ovo nisam. I dalje sam u stanju da ispsujem onoga ko me zove telefonom dok slušam muziku, ubio bih nekoga ko me gurne dok čitam u autobusu, spalio bih nekoga ko pročita veliku knjigu i kaže "oh, ok" itd. Nervira me ta količina ljudskog slepila. Ništa lično, Nimrodel, ne odnosi se na tebe. Svako poštovanje.

Nim, ovde vidiš na delu kako izgleda kada jedan Martinovac smara čak i ljude koji vole tu knjigu da je ne vole na pravi način.
Izvuci pouku iz toga. Ne ponavljaj istu grešku s Tolkinom.
Treba prihvatiti da postoje razni nivoi prihvatanja i očekivanja od nekog dela i treba to poštovati.

Bobane, gori ti nešto na šporetu. Prvo pročitaj BILO KOJU knjigu, pa se onda javi. Do tada nestani, štetočino jedna.

evo zavsio sam "A Feast for Crows" pre par minuta i da napisem par svojih utisaka.

Kao prvo vidi se da je knjiga osakacena.  Nisam siguran koliko je bila ispravna strategija da se prikazu desavanja samo pola likova u ovome delu a da se ostatak sacuva za sledecu knjigu.  Jedan od argumenata je bio da se prica isprica u celini za neke od likova tako da citalac ima osecaj kao da nije na cedilu.  Iskreno, posle citanje ove knjige ja se i dalje osecam na cedilu...  

Kvalitet pripovedanja je i dalje na nivou.  Stvarno citajuci Marina je uzivanje.  Jednoga dana cu ponovo da procitam sve njegove knjige da bih detaljnije mogao da uzivam u njegovom stilu.  

Jednu primedbu koju imam je sto prica i dalje nastavlja da se siri.  Ako nastavi ovakvim tempom ne znam da li ce moci da zavrsi svoje delo do kraja zivota.  Dakle u najnovijem izdanju crkva pocinje da se naoruzava i da sudi, sto je sasvim nova dimenzija price.  Takodje, novi likovi se pojavljuju i sve pocinje po malo da lici na sapunicu-gde dosta likova gine ili biva sakaceno.  

Pozitivno je sto se polako nagovestava dolazak princeze u Westernos.  Iskreno, po meni tek sada ima pravog smisla lik Daenerys, iako se u ovoj knjizi ona ne pojavljuje.

Takodje imam par malih primedbi na njegov stil/dizajn knjige:
  -Nedostatak detaljne mape Westernos-a.
  -Nedostatak mape istoka.  Ovo je bilo najavljeno ali nije odradjeno.
  -Cini mi se da je ova knjiga vulgarnija od ostalih.  Razumem je da je rat i da se svasta desava, ali ipak mi se cini da je mozda Martin malo preterao.
  -Voleo bih da znam koliko je strana knjige potroseno na opisivanje hrane.   Izgleda da je Martin opsednut hranom, i kada kod mu malo zahvali prostora u radnji onda se odmah seda da se jede.
  -Vecina likova imaju po neku opsesiju i Martin uporno potencira te opsesije kod svakog od njegovih karaktera.  Na primer, Jamie je opsednut sa njegovom sestrom i prakticno na svakoj strani moze da se nadje recenica koja to potencira.  Iskreno mislim da je malo vise frekventno nego sto je potrebno da bi se docarala ista radnja.

 Zakljucak:
Jako mi je drago sto me je Lurd uvukao u ovo pricu (Igra Prestola) pre 2 godine.  Tako da ja i nisam dugo cekao na ovu novu knjigu.  Mislim da ce neki od starijih citalaca biti malo razocarani ovom knjigom.  Ja i dalje imam nade i od danas ponovo cekam novu knjigu.

Arya, imaš topik o Gozbi za vrane na:

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2931

Sad, stvarno je mučno upuštati se u ovakve priče, ali pošto je ovde količina bezobrazluka stvarno prevrišla svaku meru, a količina neznanja je i nadmašila, hajde da razjasnimo ponešto.

Dakle, koliko vidim, ovde po mom radu pljuje čovek koji mi je na književnoj večeri rekao da moj prevod između ostalog ne valja zato što je Aegon transkribovan kao Egon – jer Egon, zaboga, zvuči previše srpski!? (ali gde baš srpski nađe?) Time si se, naravno, potpuno diskfalifikovao za iole ozbiljnu dalju diskusiju, jer su to toliko osnovne stvari da ja nemam ni želje ni snage da ih bilo kome objašnjavam. Znači, trk nazad u gimnaziju, ili drugim rečima – sedi, jedan.

Ovaj naš prevodilački posao je prilično nezahvalan, jer baš svako misli da može da prevodiocu drži pridike, jer zaboga, to je nešto tako prosto, sedneš pa kucaš. S druge strane, razumem da ljudi u Srbiji zaziru od prevoda, pošto je prevodilačka veština kod nas užasno stradala u devedesetim, sa padom svih drugih merila u društvu. Međutim, pošto je mene na bavljenje ovim poslom izazvao baš taj pad, a radim za kuću u kojoj se veoma pazi na kvalitet prevoda, a pogotovo na čistotu srpskog jezika, ne mogu da dozvolim ovako histerično pljuvanje. Dakle, pokušaću da ti objasnim nekoliko stvari.

Vidim da se hvataš za imenovanja, kao svaki nadobudni laik. Kako sam se, dakle, usudio da prevodim toponime i nadimke tako kao što sam ih preveo. Zamislite – Dragonstone je Zmajkamen. Kakva prevodilačka drskost! Kako se samo usudio! Dragonstone – Zmajkamen! Šta sve tim našim amaterima što kasape knjige neće pasti na pamet! Da li ovo uošte treba objašnjavati? Mislim da ne treba. Ja sam svaki toponim, naročito one bitne, dobro promislio, da ne zvuče nakaradno, da budu u duhu srpskog jezika i da našem čitaocu prenesu ono što čitalac originala nasluti ili oseti kada ih čuje. Nekima sam vrlo zadovoljan (Istočna Morobdija, Zmajkamen, Čardak šumski), neki su samo pristojni (npr. Kraljeva luka, Sunčevo koplje), ali iza svakog stoji neki smisao. Vidim, smeta i Užasnik. Evo njega da objasnim, primera radi. Naš jezik ima manje reči za utvrđenja i zamkove od engleskog, a pošto na sve strane u tekstu imaš zamkove, tvrđave, dvorove itd. insistiranje da se pošto-poto u nazivu Dreadfort zadrži i to 'fort' bi zasmetalo a verovatno bi zvučalo i rogobatno. Zato sam tražio nešto kratko i efetkno. Prelistavajući Derokove ,,Srednjevekovne gradove u Srbiji" naišao sam i na Vrdnik i na Koznik i na Kostajnik. Znači, kod nas postoje srednjevkovni gradovi sa sličnim imenima. A ključna reč u toponimu je ,,dread" tj. užas. I onda mi je sinulo – Užasnik. Kratka, jasna i ,,jaka" reč u muškom rodu, sasvim pogodna za zamak, a pri tom potpuno tačno prenosi koren piščevog toponima. Ja ti dobar stojim da čitalac prevoda nikako nije uskraćen u odnosu na čitaoca originala kada pročita da je Ruz Bolton gospodar zamka zvanog Užasnik. Naprotiv, dobiće tačno istu onu predstavu koju je Martin hteo da nagovesti o prirodi i prošlosti tog mesta.
Neću dalje o imenovanjima, jer bih suviše mesta zauzeo.

Da pređem sada na stil, mada šta o stilu govoriti čoveku koji u svojim porukama upotrebljava tako lepe srpske reči kao što su hektičan i abismalna (mali savet: upotrebom takvih izraza nećeš u očima pismenog sveta ostaviti utisak načitanosti i obrazovanosti, već potpuno suprotan) i da pređem na prevod kao celinu.

Dakle, prevod je – neću da se prenemažem – odličan. Ne korektan, ne solidan, ne kakav-takav – već odličan (Nažalost, nije savršen – o tome malo niže). Ne govorim ovo napamet, niti iz sujete, jer vrlo dobro znam koji je moj prevod traljav (neki delovi ,,Prvog čoveka Rima") a koji izuzetan (,,Društvo drugih") U ,,Pesmi leda i vatre" naši čitaoci mogu da uživaju i ama baš ništa ne gube u odnosu na one koji su čitali original. Zašto tvrdim da je prevod takav? Ne zbog tačnosti i pismenosti (one se podrazumevaju) već zbog toga što sam od početka usvojio jedan tečan i pomalo arhaičan pripovedački stil koji veoma odgovara ovom serijalu, sa čestom upotrebom aorista i bogatom i na trenutke neobičnom leksikom. Zato što taj stil uspeva da baš kao i original uvuče čitaoca u radnju i dočara srednjevekovni svet. Zato što je kroz konstrukciju rečenice i odabir izraza poštovana psihologija svakog lika, pa će tako gde god je to bitno i gde god se to da osetiti kralj Robert zvučati drugačije od Brijene a ona pak od Mokrokosog. Zato što likovi kojima zajednički jezik nije maternji baš tako i zvuče. Zato što sam pažljivo vodio računa o prirodi scene koju prevodim, pa poglavlje o Brenu i trookoj vrani zvuči poetski i onirično, baš kao što i treba, a u Tironovim prepucavanjima sa Sersei imaš isti onaj stakato kao u originalu. Zato što u zavisnosti od zahteva teksta, rečenica ume da bude štura, dinamična i gotovo gruba u nekim, a elegična i arhaična u drugim slučajevima. Zato što su prepevi sjajni (DSD – hvala još jednom) – i po ritmu i po metru, kao i po stilu (vesela narodna pesma je prevođena kao vesela narodna pesma – Medved i devica lepa, balada je prevođena kao balada – Kiše Kastamira). Zato što je izuzteno precizan, a pri tom poštuje duh srpskog jezika. Zato što naš čitalac ni na jednom mestu nije ostao uskraćen za atmosferu, nagoveštaj budućih događaja, nijansu raspoloženja junaka, baš ni za jednu Tirionovu zajedljivost, Džejmijev bezobrazluk, Rordžov prostakluk. Jesam nezadovoljan zbog previše korektorskih grešaka (pogotovo u Sudaru kraljeva), zbog jedne grube greške u smislu (u istom tomu), zbog mojih čestih zamena ujaka i stričeva. Ali to će se sve, nadam se, ispraviti u nekom budućem izdanju.

Sad, pošto smo to ustanovili, razmišljam šta te navodi da sipaš toliku žuč. Sigurno tu ima tipične balkanske potrebe da se opljune i baci u blato sve što je dobro i uspešno, kao i onog kafanskog ,,E da sam ja selektror fudbalske reprezentacije / predsednik države, videli bi svi oni kako se to radi". O ličnim razlozima za preteranu histeriju i agresivnost neću, pošto se ne bavimo tobom, već mojim prevodom. Ipak mi se čini da razlog najvećim delom leži u tome što čitaš samo na engleskom, i što si zaslepljen engleskim jezikom i engleskom rečenicom potpuno izgubio osećaj za to šta je srpski književni jezik. Dodajmo tome i fanovski mentalitet (najbolji roman svetske književnosti s kraja XX veka, nije nego. Siguran sam da bi se Martin slatko nasmejao kada bi to pročitao). Priznaj, makar sebi, kada si poslednji put čitao nekog dobrog srpskog pisca? Ne mislim na nekog sa osobenim stilom, poput Kiša ili Crnjanskog, već nekoga ko piše jednostavno, a dobro – Andrića ili Selimovića, recimo. Kada si poslednji put čitao neki dobar, stari prevod klasika iz doba pre nego što je kod nas u devedesetim počelo kasapljenje tekstova – prevod Čehova, Mana, Tolstoja? Idi u biblioteku, uzmi bilo koji tom Čehovljevih sabranih dela (iz '71) čitaj, neka ti uđe srpski jezik u uho, pa onda sudi o savremenim prevodima.

Da završavam polako. Ko dobro zna engleski treba da čita original. Ko se engleskim tek služi, ko ga natuca i ko ga ne zna treba da čita prevod. Ništa neće izgubiti, već će uživati. A ko misli da ime Aegon u srpskom prevodu treba da se piše baš tako - Aegon, mora da prvo mnogo, mnogo čita i uči pa tek onda da sudi o nečemu u šta se, očigledno, baš nimalo ne razume.

p.s – A da ipak ne završim u ovakvo grubom tonu, ako nekoga ko prevodom nije zadovoljan zanima, rado ću mu poslati nekoliko stranica iz ,,Gozbe za vrane" na mejl, pa da mi napiše zamerke i predloge dok je tekst još u radnoj verziji. Jedna od osnovnih pretpostavki za bavljenje ovim poslom je spremnost da se stalno uči.

Nikola, ti si jedan toliko neuko slep čovek užasno uskih pogleda da je to strašno.

Dakle, da skratim celu priču umesto da se bavim detaljima. Sam si priznao da si sve dobro promislio, ali moja najveća zamerka prevodu je upravo to. Što si ti sebi dao slobodu da veruješ da je tvoje dobro premišljanje dovoljno dobro. A nije. Tvoje premišljanje i prekrajanje i poznavanje srpskog dovelo je do osakaćivanja Martinovog stila, komplikacije jezika, menjanja stila i atmosfere.

Dečko, prevodilac ne treba da stvara stil, već da piščev stil učini razumljivim osobama koje ne razumeju piščev jezik. Šta tu nije jasno?

A ovo da je prevod "odličan" je smešno. Baš smešno. I vidiš, tu se razlikujemo, jer primećujemo iste stvari, ali ih različito vrednujemo. Ja bih konstruktivno razgovarao sa tobom da nisi toliko slepački nadobudan, što mene jako nervira.

Još par informacija - redovno čitam i na srpskom i redovno čitam i klasike. I upravo su ti prevodi klasika ono što me dovelo do mišljenja o "prevodu" Martina i njegovom "kvalitetu". Osim toga, po zanimanju sam novinar i svakodnevno pišem i prevodim i profesionalno moram da razmišljam o srpskom jeziku i o prevodjenju. Naravno da se ne može porediti prevodjenje informativnih izjava i umetničko delo, to i ne pokušavam, već ti samo govorim da imam svest o srpskom.

I sledeći put ako hoćeš diskusiju, pitaj me za argumente, a ne argumentima da ospeš po mom fanovskom svršavanju.

I još jedna stvar - "hektično" i "abismalno" su moje šaljive reči, kojih ima još mnogo i kojima se ja igram i koje sam čuo, prekovao ili opevao zarad ličnog zadovoljstva. Recimo, da je hilariozno da ti ne razumeš u čemu je problem da Dragon Stone bude Zmajkamen.

O ličnim motivima i to - ispod nivoa mi je da odgovaram na to.

I još jedna stvar povodom čuvenog "ae".

Jako, jako malo istraživanja (da ne kažem "risrča") ti je bilo potrebno da pronadješ na netu Martinovo objašnjenje kako se to izgovara, pa tako vidimo da je "Rhaegar = Ray Gar", a mislim da sada o tome postoji odrednica i na vikipediji.

A sećam se da si ti mislio i da se Tirion izgovara kao Tajrion. Znam da pravila ne moraju da budu ista i da je moguće da bude Tirion i Tajvin, ali fora je u tome što sam ja retko gde grešio u čitanju, a kamoli brkao u nečemu tako važnom i ključnom kao što je prevod kapitalnog fantasy dela. To je nešto što se zove osećaj i što dolazi iskustvom, a čemu nadobudnost ni malo ne pomaže.

A za uskraćenost čitalaca - nema te osobe koja se nije bukvalno smejala kada je sa "prevoda" prešla na original.

I ne moramo da ratujemo, samo to da napomenem.

Nidžo, tebe su mi drugari zajebali opasno, kada su te poslali ovde, mečki na rupu. Pošto me mrzi da kucam, kopiraću post sa jedne druge teme, a ti odgovori po stavkama ako možeš, da ne bi bilo - sedi jedan. A za onu glupost gde pričaš o stilu ću te sahraniti drugom prilikom, jer planiram da izdvojim vreme i da ti prepisujem delove iz originala, zajedno sa tvojim nakaznim prevodom.


Da ne bih mnogo tulio o iskustvima u čitanju Martina u prevodu i originalu, napraviću post koji će biti osvrt na forumsku komunikaciju sa dotičnim prevodiocem. Mrzi me da kopam gde smo se sve raspravljali, jerbo to ima određenu istoriju, tako da ću morati ovako iz glave.

Kraken kao Džinovska Sipa

Jednom prilikom sam sasvim lepo zamolio Nidžu da mi objasni otkud ideja da se mitološka bića prevode. Otkud ideja da se nešto što je u jeziku ustanovljeno kao kanonizovani naziv predstavi u sasvim drugom svetlu. Odgovor koji sam dobio se nalazio na finoj granici između arogantnosti, neznanja, nipodaštavanja i bezobrazluka. Njegov odgovor je glasio:"Pitao sam mnoge ljude, koji nisu nepismene budale, i niko od njih nikada nije čuo za tu reč (misli na Krakena, prim. trol.)... Fantastika se piše za običan pismen svet, a ne za stručnjake koji izučavaju mitologiju."

Moram da priznam da su to trenuci u kojima čovek sasvim opravdano ispizdi. Tada sam krenuo đonom, ali sam pokušavao da održim koliko-toliko pristojan ton konverzacije. Pitao sam ga da li Martin onda piše za stručnjake koji izučavaju mitologiju, jer ja to sigurno nisam. Moje izučavanje mitologije se završava sa Robertom Grevsom. Da li je onda normalno prevoditi meduzu kao Zmijokosu Okamenjivačicu ili Sirenu kao Devojku Sardinu? I pitao sam ga da li je zaista neophodno da se čitalačka publika fantastike toliko beslovesno podcenjuje. Treba li napomenuti da mi nikada nije ni odgovorio? Stalno sam ga viđao ulogovanog, ali odgovor nikada nisam dobio.

Livačka Stena

Internet je divna stvar. Čovek za pet minuta može da nađe detalj koji mu je promakao. Elem, naš junak Nidža, najveći prevodilac svih naroda i narodnosti, setio se da prevede Casterly Rock kao Livačku stenu. Lepo. Stvarno lepo onome kome promakne da naziv potiče od porodice Kasterli koje su Lanisteri isterali sa tog poseda. Kako je samo odlučio da posrbi Kasterlijeve kao Livce nikada nisam uspeo da shvatim. Mada, tipujem da lik nikada nije uradio jedno jedino istraživanje dela koje prevodi, čak ni ono koje traje pet minuta. Ovo bih zaista voleo da ga pitam, jer nikada nisam, ali nešto sumnjam da bih ikada dobio odgovor. Jebi ga. Ljubitelji fantastike su za njega marva, koja shodno tome može do mile volje da jede govna po forumima, ali je zato dužna da proguta njegov prevod kao svetinju. Amen!

Mač-kopile

Oko ovoga je cela rasprava zapravo i počela. Moram da priznam da ne posedujem neko solomonske rešenje za termin bastard sword, jer osim stručnih, enciklopedijskih prevoda 'jednoiporučni mač' i 'hibridni mač' koji nisu, po mom skromnom mišljenju, adekvatni za prevođenje dela epske fantastike (srednjevekovne fantazije, whatever), nisam uspeo da nađem arhaizam kojim mi označavamo ovo oružje. Moja zamerka se odnosila na prevod nastavka serijala, jer smatram da je ova složenica neprimerena i rogobatna u situaciji kada se stalno ponavlja po rečenicama. Jeste, možda se nikada ne desi da Džordž opisuje neku borbu tim oružjem, ali to je sve pod znakom pitanja. Moji predlozi 'kopilanski mač' i 'bastardni mač' (reč bastard(ni) je priznata u našem jeziku kao romanizam koji vuče korene iz španskog, a kopile više označava nelegitimnost nego ukrštanje) su odbijeni bez ikakvih argumenata.

Rad na prevodu za The Hedge Knight

Kada je Laguna odlučila da izbaci zbirku priča Legends Nidža je dobio da prevodi Martina. Elem, lik nije znao da prevodi tupa oružja pa se javio na forum. Muku su mu zadavali 'mace', 'flail'... itd. Moji predlozi su se zasnivali na funkcionalnoj podeli oružja. Tačno se zna šta su buzdovan, topuz, malj, naždak... ali za određena oružja koja nisu mnogo zastupljena po našoj literaturi mi svejdno posedujemo reči. Bez obzira da li su ti nazivi istorizmi ili arhaizmi, posedujemo i MLAT i CEP, a svaki naziv je za različito oružje. Neko mu je predložio da sve stavi u isti tabor sa topuzom i buzdovanom, jer ljudi nemaju pojma pa će morati da ubacuje fusnote... Šta mislite? Koji će fond reči sadržati njegovi prevodi? Čiji je predlog uvažio? (Ako se neko javi postom kojim će da mi kaže neku glupost, nalik na 'jebale te fusnote', ima da ga SAHRANIM svojim sledećim.)

Verižnjača

Stvarno ne znam otkud se ovo pojavilo kao prevod za Chain-Mail, niti nameravam da zalazim u to. Verižnjača (pre par vekova) je greda koja visi iznad ognjišta i o koju vise verige za držanje kotla. To sigurno nije oklop. Nikada nije iskoristio predlog 'brnja' koji datira još od Gota, a koji je bio prilično odomaćen kod nas u srednjem veku. Elem, ako nije želeo da iskoristi arhaizam za prevod nečega što se ne koristi na taj način već stotinama godina, mogao je lepo da iskoristi 'PANCIR'; izraz koji datira iz Italije, još od 14. veka, a zamisli molim te, koristi se i danas.

Izjava godine

Kada je kazao da će mu za prevod Gozbe za vrane, biti potrebno puuuuuno vremena, jer se očekuje da knjiga ima 1100 strana, izneo je svoje očekivanje da će to uspeti da završi za manje od 4 meseca. Posle toga sam samo sebi kazao da Laguna nikada više neće videti boju mog novca za Martina. Ostalo mi je samo da se nadam da će ga Papić (a i on je lik za sebe, i tu može puno da se napiše) okaditi kao i mnoge druge, kada za to dođe vreme.

Hoćeš li i sada da pobegneš, podvijenog repa?

>Nikola, ti si jedan toliko neuko slep čovek užasno uskih pogleda da je to strašno.

I opet se prvom rečenicom diskvalifikuješ iz ozbiljne rasprave. Šta znači "neuko slep"? Je l' postoji i "učeno slep"? I ti si našao da pričaš o stilu....

>Dečko,

Uf, smrzo sam se.

>prevodilac ne treba da stvara stil, već da piščev stil učini razumljivim osobama koje ne razumeju piščev jezik. Šta tu nije jasno?

Nije jasno to da nigde nisam rekao da sam stvarao stil, već da sam upotrebio stil koji savršeno odgovara originalu. Čitaj pažljivije.

>A ovo da je prevod "odličan" je smešno. Baš smešno. I vidiš, tu se razlikujemo, jer primećujemo iste stvari, ali ih različito vrednujemo. Ja bih konstruktivno razgovarao sa tobom
da nisi toliko slepački nadobudan, što mene jako nervira.

Prevod je "prošao" (čuj, prošao...) kod pravih autoriteta. Ljudi iza kojih stoje ozbiljna dela a ne naklapanja po forumima. Sumnjam da je čovek koji je na jednom drugom topiku ovde rekao da je moj prevod "ispod nivoa objavljivanja" spreman za konstruktivan razgovor. Ja uopšte nisam nadobudan, pitaj bilo kog mog kolegu i čućeš da sam potpuno operisan od sujete.

>Osim toga, po zanimanju sam novinar
Jao, pa znači to je... Sad mi je tek jasno...

>imam svest o srpskom.
Tanku.

>I sledeći put ako hoćeš diskusiju, pitaj me za argumente, a ne argumentima da ospeš po mom fanovskom svršavanju.

Diskusiju? Vrati se malo pa vidi šta si pisao o prevodu.

>Recimo, da je hilariozno da ti ne razumeš u čemu je problem da  Dragon Stone bude Zmajkamen.
Nije Dragon('s) Stone (onda bi bio Zmajev kamen) već Dragonstone – Zmajkamen. Odlično, rešenje, dobro zvuči na srpskom.

>O ličnim motivima i to - ispod nivoa mi je da odgovaram na to.
To sam i rekao – ne ulazim u to zašto si histeričan i agresivan, ali očigledno jesi.

>"Rhaegar = Ray Gar"
Postoje neka pravila kako se određeni diftonzi transkribuju u srpskom jeziku. Jednostavna su.

>A sećam se da si ti mislio i da se Tirion izgovara kao Tajrion.
Nisam.

>To je nešto što se zove osećaj i što dolazi iskustvom, a čemu nadobudnost ni malo ne pomaže.

Tačno tako, baš to i govorim sve vreme.

>A za uskraćenost čitalaca - nema te osobe koja se nije bukvalno smejala kada je sa "prevoda" prešla na original.

Vidiš, nedavno je neki moron napisao knjigu u kojoj ismeva delo Danila Kiša. Pa je Narodna knjiga čak to i objavila. "Kontraverzi" nikad na domet, je l' tako. Daleko bilo da ja Martina(a kamoli sebe)  poredim sa Kišom – samo hoću da kažem da baš svako književno delo može da se karikira i da se s njim sprda, samo ako postoji (zla) namera. A meni se čini da je to još jedna kafanska disciplina koja ti lepo ide.

>A za onu glupost gde pričaš o stilu ću te sahraniti drugom prilikom, jer planiram da izdvojim vreme i da ti prepisujem delove iz originala, zajedno sa tvojim nakaznim prevodom

A evo ga i Bathed... Teško meni

Sad bez sve šale:

Kraken kao Džinovska Sipa

Lepo si me zamolio, i lepo sam ti odgovorio. Kraken je sasvim legitimno rešenje, ali kada prevodiš, moraš u nekom trenutku da nedoumicu prelomiš, prethodno se konsultujući sa stručnim ljudima i "običnim" čitaocima. Meduza i sirena su kod nas neuporedivi poznatiji nego kraken, tako da je tvoje karikiranje besmisleno. Ovaj serijal nije namenjen samo publici koja čita fantastiku (i koja je potkovanija terminologijom) nego mnogo širem krugu čitalaca. Ukratko – tvoj predlog je sasvim ok, ja sam se odlučio za drugo rešenje, koje takođe ima smisla (iz navedenih razloga).

Livačka Stena

Čitaj malo bolje. U originalu kaže samo da je Lan isterao Kasterlije (za koje ne još uvek ne znamo da li su porodica, pleme, nekakva stvorenja – pošto je to događaj iz mitskog Doba junaka) iz te naše Livačke stene. Stena Kasterlija ili Kasterlijska stena (ili Bacačeva hrid kao u hrvatskom) mislim da ne bi išlo. Niko ne kaže da su ljubitelji fantastike marva i da treba da gutaju sve što im se servira, ali ti kao da se trudiš da budeš što neprijatniji u svojim porukama.

Mač-kopile

O ovome smo raspravljali na drugom forumu. Šta da ti kažem, opet tvoj predlog ima smisla, ali meni reč "bastardni" vrlo rogobatno zvuči, i po svom sudu sam odabrao (malo) manje od dva zla.

Verižnjača

Pojavila se u Stanojevićevom Gospodaru prstenova. Znam i ja šta piše u rečniku, ali mi se učinilo da se u prevođenoj fantastici kod nas ustalila kao reč za chain-mail. Reč pancir (iako je zaista postojala još u srednjem veku) zvuči veoma savremeno, i meni bi štrčala u prevodu. Mada je mogla i ona – to su sve opet nijanse gde će jedan prevodilac uraditi jedno, drugi drugo, a obojica će biti u pravu.

Izjava godine

1100 strana – 120 dana, jeste, malo sam preterao, ali ovo je moj full-time posao, 10-15 šlajfni dnevno, pa ti računaj.

Što se tiče odlomaka nakaznog prevoda, nemoj da se mučiš da prekucavaš, reci koji je deo nakazan, pa ću ti poslati na mejl te strane iz rukopisa, da raspravimo.

Lepo poređenje si dao za mene i Lurda. Za to moram da ti skinem kapu, stvarno smo kao Bivis i Bathed, jer je tvoj prevod na nivou jednog MTV-a, a ne književnog dela.

Quote from: "Nikola9"Lepo si me zamolio, i lepo sam ti odgovorio. Kraken je sasvim legitimno rešenje, ali kada prevodiš, moraš u nekom trenutku da nedoumicu prelomiš, prethodno se konsultujući sa stručnim ljudima i "običnim" čitaocima. Meduza i sirena su kod nas neuporedivi poznatiji nego kraken, tako da je tvoje karikiranje
besmisleno. Ovaj serijal nije namenjen samo publici koja čita fantastiku (i koja je potkovanija terminologijom) nego mnogo širem krugu čitalaca. Ukratko – tvoj predlog je sasvim ok, ja sam se odlučio za drugo rešenje, koje takođe ima smisla (iz navedenih razloga).

Nidžo, bejbe, ti tvoji stručni ljudi su očigledno načitani k'o srpski panduri i somine-kamenjari kad nemaju pojma šta je kraken, a onu glupost o običnim čitaocima neću ni da komentarišem, kako opet ne bih bio uvredljiv na nivou klasičnog napušivanja. Kraken nije legitimno rešenje, kraken je JEDINO rešenje i tu ne možeš da se izvučeš "običnim" čitaocima koji su, uzevši u obzir tvoju argumentaciju, gomila pivopija s kojima provodiš vikend gledajući fudbal ili štaveć dok ti je žena u tazbini. Mitologija prepoznaje Krakena, taj naziv je kanonizovan i ako već misliš da su čitaoci Laguninih izdanja toliko nepismeni da nemaju pojma šta je, da ne umeju da razlikuju LIGNJU od SIPE, mogao si malo da "narušiš prevodnu magiju" za svoje komšije i ubaciš fusnotu. Pa šta ako su Meduza i Sirena poznatiji kod publike? To ti je izgovor? Zar romani nemaju i edukativni karakter? Samog sebe si doveo u situaciju da u novoj knjizi poglavlja Aše Grejdžoj prevodiš kao "Kći Džinovske Sipe" (ili samo "Sipe" što je još gore, jer su krakeni LIGNJE, gledaj Diskaveri umesto Premijer Lige) i staviš tačku na sve razgovore o profesionalizmu izdavačke kuće za koju "radiš".

Quote from: "Nikola9"Čitaj malo bolje. U originalu kaže samo da je Lan isterao Kasterlije (za koje ne još uvek ne znamo da li su porodica, pleme, nekakva stvorenja – pošto je to događaj iz mitskog Doba junaka) iz te naše Livačke stene. Stena Kasterlija ili Kasterlijska stena (ili Bacačeva hrid kao u hrvatskom) mislim da ne bi išlo. Niko
ne kaže da su ljubitelji fantastike marva i da treba da gutaju sve što im se servira, ali ti kao da se trudiš da budeš što neprijatniji u svojim porukama.

Čitaj malo bolje. Istražuj malo bolje. Svako mišljenje mora da bude utemeljeno na određenim činjenicama, koje se mogu (relativno) lako proveriti, inače ti je odgovor na nivou prosipanja koještarija.

During the Age of Heroes the Seven Kingdoms were supposed to have first been founded (I: 618). According to legend, Lann the Clever winkled Casterly Rock from the Casterlys (I: 231) and reputedly the kings of the Rock claimed descent from him even into the modern era (I: 680).

Izvor: http://www.westeros.org/Citadel/History/History01.html Sajt koji je u potpunosti posvećen serijalu i u čijem je stvaranju učestvovao i sam pisac. Da si posetio njegov sajt, našao bi ovaj link. Onu vaseljensku nebulozu o "plemenu" i "nekakvim stvorenjima" neću da komentarišem, jer vidim da se diskusija opet spušta na tvoja proizvoljna lupetanja. I u mitskom (hej! mitologija, cuco! Kraken!) Dobu junaka si imao velike porodice. Ajde da je to kazao neko ko nije čitao serijal uopšte...

Moram da budem neprijatan u svojim porukama, jer dokle god sam se trudio da budem fin, da ne kažem normalan, samo si bežao sa foruma ostavljajući me bez odgovora i pravio se lud.

Quote from: "Nikola9"O ovome smo raspravljali na drugom forumu. Šta da ti kažem, opet tvoj predlog ima smisla, ali meni reč "bastardni" vrlo rogobatno zvuči, i po svom sudu sam odabrao (malo) manje od dva zla.

Da. Opet elegantno zaobilaziš ono gde si tanak. Šta je onda sa "kopilanskim mačem", ako ti je "bastardni" toliko rogobatan? A sada veliki test... Promeni mi to manje zlo po padežima, pa ću možda da popustim. Fusnota, Nidžo, fusnota...

Quote from: "Nikola9"Pojavila se u Stanojevićevom Gospodaru prstenova. Znam i ja šta piše u rečniku, ali mi se učinilo da se u prevođenoj fantastici kod nas ustalila kao reč za chain-mail. Reč pancir (iako je zaista postojala još u srednjem veku) zvuči veoma savremeno, i meni bi štrčala u prevodu. Mada je mogla i ona – to su sve opet nijanse gde će jedan prevodilac uraditi jedno, drugi drugo, a obojica će biti u pravu.

Dobro. Ovde ću već da zauzmem defetistički stav jer postajem previše subjektivan. Meni se ne dopada to rešenje, jer samo zbuni čitaoca kada zaviri u rečnik i nađe gredu, ali nemam namere da samog sebe dovedem u situaciju da kažem bilo šta loše o najboljem prevodu EF dela koje je ova zemlja videla.

Quote from: "Nikola9"1100 strana – 120 dana, jeste, malo sam preterao, ali ovo je moj full-time posao, 10-15 šlajfni dnevno, pa ti računaj.

Nema šta da se računa. Nije bitan učinak po danu, već krajnji proizvod.

Quote from: "Nikola9"Što se tiče odlomaka nakaznog prevoda, nemoj da se mučiš da prekucavaš, reci koji je deo nakazan, pa ću ti poslati na mejl te strane iz rukopisa, da raspravimo.

Ohohohoho! Sad hoćeš i da se privatno družimo? Dokle god si bežao od pitanja postavljenih javno, izvlačio se petparačkom diplomatijom prećutkivanja, postavljao se kao jedini autoritet za prevođenje Martina nije ti padalo na pamet da bilo šta raspravljaš, a sada hoćeš u četiri oka? Nema cuco, odvići ću te ja od te arogancije prema čitalačkoj publici. Na kraju krajeva, bolje ja nego Papić.

Jedini problem mi je što moram da ustajem u šest izjutra, pa ću da prekucavam narednih dana. Ako opet ne pobegneš.

Ni reč nisi kazao o prevodnim rešenjima u Vitezu lutalici... Znači, opet sam u pravu?

Dakle, stvarno lepo kaže američka poslovica: Nemoj da se rveš sa svinjom, jer će ona da uživa, a ti ćeš samo da završiš u blatu.

Poslednji put se upuštam u objašnjenja imenovanja i sličnih pojedinosti, jer je postalo besmileno da kada god pokušam da razumno razgovaram, dobijam samo novu bujicu bezobrazluka. Ti ćeš mene da odučavaš od nečega? Odakle ti uopšte pravo da tako razgovaraš sa nekim koga ne poznaješ? Upšte nisam arogantan prema "čitalačkoj publici" (što će ti potvrditi svi sa onog drugog foruma sa kojima sam razmenjivao privatne poruke oko raznih stvari) već samo prema nepismenim i drskim neznalicama. Znam koliko vredim, znam šta imam iza sebe i koliko vredi moj rad. Kakav je prevod "Pesme leda i vatre" će ti reći  baš svako ko  iole nešto zna o prevodilaštvu i književnom srpskom jeziku. Uvek sam otvoren za razgovor (i to dobro znaš) ali ako neko (ko je u ogromnoj manjini) za moje prevode tvrdi da su "prevodi", "ispod nivoa za objavljivanje" i "nakazni" a jedini argumenti su mu dreka, potpuno subjektivne tvrdnje i beskrajne i besmislene rasprave oko toga da je Zmajkamen loše rešenje za Dragonstone, neću ostati dužan.

Ti se, osim što se izražavaš kao dizelaš i što te izgleda gadno drmaju hormoni, opet brukaš. Da li ti znaš uopšte šta znači reč "kanonizovan"? Alo? Kakve su to "kanonizovane" i "nekanonizovane" reči? I ko ih "kanonizuje"? Novo izdanje pravila za D&D? Da li ti znaš da džinovska sipa postoji u mitologijama drugih naroda sem severnoevropskih, ali da se ne zove kraken? Edukativni karakter epske fantastike? O čemu pričaš? Pazi njega, jedino rešenje. Bilo bi smešno da nije tužno.

Hvala što si za Casterlys lepo potvrdio moj stav: nigde ne piše ni ko su (ni šta su). Gledano iz sveta u kome žive junaci Sedam kraljevstava oni pripadaju mitskom vremenu. Šta tu nije jasno? Uzgred, Livačka stena se savšreno uklapa u kontekst, i baš se u tome ogleda dobar prevod – naći elegantno rešenje koje čitaocu pruža ono što je pisac želeo. Naravno, odgovor si izbegao: Kasterliška stena? Stena Kasterlija?

Kopilanski mač je jedina varijanta koja ne dolazi u obzir. Kopilanski – prisvojni pridev – mač koji pripada nekom kopiletu – promašen smisao.

Nije mi na kraj pameti padalo da se družim sa tobom, već sam samo hteo da ti pošaljem tekst, pa da ovde okačiš "nakazne" delove, da ti objasnim šta ne razumeš. Ti si od mog prvog pojavljivanja na onom drugom forumu bio izuzetno neprijatan, sa nekim kvazi-duhovitim familijarnostima, snishodljivim stavom i glupim primedbama (za koje su te ljudi tamo pokopavali i pre nego što bih ja stigao da odgovorim). I odakle tebi uopšte ideja da sam ja dužan da ti odgovaram na bilo šta? Znaš, ja imam i život – a posle Gozbe čekaju i lektura Robin Hobb i prevod Guy Gavriel Kaya...

Dakle, al si mu skreso, oću da popizdim.

Ja bih samo pitao Nikolu, da li je pročitao neka Martinova dela pre nego što je krenuo da prevodi ASOIAF. Mogao je u originalu, a mogao je da nabavi i MONOLITE ( Portreti njegove dece, Trgovina kožom ) ili Znake Sagite ( beše tu jedna dobra SF priča, ne mog se setim kako se zove ). Čini mi se da su prevodili Marković i Skrobonja, možda čak i ( sic! ) ABN. Elem, nisu oni tu nešto epohalno odradili, ali nisu omanuli tamo gde ti jesi: tačno su osetili stil Martonove proze. A taj stil je hladan i sveden, taj stil kroz celo njegovo stvaralaštvo ( 20 godina pre Igre prestola ) govori ZIMA DOLAZI. I to je najveća tvoja greška, Martin u tvom prevodu može da izgleda i kao bilokoji drugi pisac, a ne dal si Drefort preveo kao Užasnik ili bastard sord kao mač-kopile.

U preteranom kićenju si potpuno zastranio. Nisi prevodio Miroslavljevo jevanđelje, niti će tvoj prevod da čitaju inkarnacije Dositeja Obradovića ili Zaharija Orfelina. Ta jeftina demagogija je možda mogla da ti prođe na tolkinu ( a i tu jedva ), ali ovde se vrlo dobro zna šta je duh srpskog jezika ( zna čak i Boban, koji je svojevremeno samoinicijativno menjao kraj dela koje je prevodio ), a šta je zakljanjanje iza sofizama, kao da je prevodilački posao bogomdan, bogznakako težak i zahtevan.

A o ozbiljnosti LAGUNE i njenih prevoda, tek neću da trošim reči. Tužno je što se iz avaksa vidi, da ni ti sam ne veruješ u to što si napisao.

Zabole mene gde ćeš ti da završiš, žao mi je prevoda.

Quote from: "Nikola9"Poslednji put se upuštam u objašnjenja imenovanja i sličnih pojedinosti, jer je postalo besmileno da kada god pokušam da razumno razgovaram, dobijam samo novu bujicu bezobrazluka.

Kao po običaju, opet bežiš, a svaki izneseni argument nazivaš bezobrazlukom bez ikakvog kontraargumenta i stava. Putuj igumane.

Quote from: "Nikola9"Ti ćeš mene da odučavaš od nečega? Odakle ti uopšte pravo da tako razgovaraš sa nekim koga ne poznaješ? Upšte nisam arogantan prema "čitalačkoj publici" (što će ti potvrditi svi sa onog drugog foruma sa kojima sam razmenjivao privatne poruke oko raznih stvari) već samo prema nepismenim i drskim neznalicama.

Pa da. Izgleda da si samo tehnikom uvlačenja u dupe preko pp-a u stanju da opravdaš svoje prevodno rešenje. Interesantna stvar je koliko su neki drugi ljudi, upravo tvoje kolege, imale mišljenje slično ili identično mom baš preko pp-a i mejlova. I posle trabunjaš kako si operisan od sujete.

Quote from: "Nikola9"Znam koliko vredim, znam šta imam iza sebe i koliko vredi moj rad.

Interesantan pristup. Tim načinom zaključivanja i ja mogu sasvim opravdano da kažem da je mišljenje o tvom prevodu u stručnim krugovima prilično podeljeno. Ti misliš da je odlično, svi ostali da je ispod proseka objavljivanja.

Quote from: "Nikola9"Kakav je prevod "Pesme leda i vatre" će ti reći baš svako ko iole nešto zna o prevodilaštvu i književnom srpskom jeziku.

Znam. Rekli su mi. Napadam te većinom njihovih argumenata, a prava je slučajnost da se poklapaju sa mojim.

Quote from: "Nikola9"Uvek sam otvoren za razgovor (i to dobro znaš) ali ako neko (ko je u ogromnoj manjini) za moje prevode tvrdi da su "prevodi", "ispod nivoa za objavljivanje" i "nakazni" a jedini argumenti su mu dreka, potpuno subjektivne tvrdnje i beskrajne i besmislene rasprave oko toga da je Zmajkamen loše rešenje za Dragonstone, neću ostati dužan.

Zašta si ti otvoren znaju samo tvoje kolege iz Lagune. I još neki.

Dobro, ja sam u manjini, ali gde je ta tvoja većina da te podrži? Da su bili i na "onom drugom forumu" ne bi tako lako pobegao.

Tvoja moć percepcije me iznenađuje. JA sam bio taj koji je hvalio prevode toponima, jer smatram da su u duhu srpskog eposa, konju slepi, i pohvalio sam korišćenje Aleksandra Deroka, ali tebi je lakše da samo udaraš etikete umesto da odgovaraš na postavljeno pitanje. Posle ti je forum kriv što te svako sa imalo argumenata pljuje i ne štedi. A i vređa, obzirom da si najobičniji arogantni džukac.

Quote from: "Nikola9"Ti se, osim što se izražavaš kao dizelaš i što te izgleda gadno drmaju hormoni, opet brukaš.

Naravno da se izražavam kao dizelaš, jer se opet u praksi pokazuje da je to jedini jezik koji si u stanju da razumeš, i naravno da me gadno drmaju hormoni kada sam opet na testosteron-suspenziji, ali bolje je da se brukam na forumima, koje nikada nisam uzimao zdravo za gotovo, nego ošljarskim prevodom koji ću da potpišem za vjeki vjekova.

Quote from: "Nikola9"Da li ti znaš uopšte šta znači reč "kanonizovan"? Alo? Kakve su to "kanonizovane" i "nekanonizovane" reči? I ko ih "kanonizuje"?

Ne znam. Dokaži da poseduješ rečnik u kući, pa mi kaži.

Sigurno ih ne "kanonizuju" polupismene budale koje se bave prevodom samo da bi se hvalile po komšiluku.

Quote from: "Nikola9"Novo izdanje pravila za D&D?

Puši kurac. Otvori rečnik. Pogledaj pod "Kraken".

Quote from: "Nikola9"Da li ti znaš da džinovska sipa postoji u mitologijama drugih naroda sem severnoevropskih, ali da se ne zove kraken?

U originalu stoji "Kraken", konju. U našem rečniku stoji Kraken, konju.

Quote from: "Nikola9"Edukativni karakter epske fantastike? O čemu pričaš? Pazi njega, jedino rešenje. Bilo bi smešno da nije tužno.

Edukativni karakter bilo kog romana, jebem te slepog. Pričam upravo o tom nipodaštavalačkom stavu koji imaš. Bilo bi smešno da nije tužno.

Quote from: "Nikola9"Hvala što si za Casterlys lepo potvrdio moj stav: nigde ne piše ni ko su (ni šta su). Gledano iz sveta u kome žive junaci Sedam kraljevstava oni pripadaju mitskom vremenu. Šta tu nije jasno? Uzgred, Livačka stena se savšreno uklapa u kontekst, i baš se u tome ogleda dobar prevod – naći elegantno rešenje koje čitaocu pruža ono što je pisac želeo. Naravno, odgovor si izbegao: Kasterliška stena? Stena Kasterlija?

Nigde nisam potvrdio tvoj stav, ali bi ti voleo da je tako. Kao što se u tom citatu ne kaže nigde da su porodica, ne kaže se ni da nisu. To se kaže na nekim drugim mestima u serijalu, ali šta bi ti znao kada ga nisi čitao, već samo "prevodio". Livačka stena lepo zvuči, Stena Kasterlijevih je pravilnije.

Quote from: "Nikola9"Kopilanski mač je jedina varijanta koja ne dolazi u obzir. Kopilanski – prisvojni pridev – mač koji pripada nekom kopiletu – promašen smisao.

Budalo nepismena. Kopilanski takođe određuje i svojstvo. Tvojom logikom bi "Pustinjsko" u "Pustinjskom vozilu" određivalo isključivo pripadnost pustinji, a ne i svojstvo.

Quote from: "Nikola9"Nije mi na kraj pameti padalo da se družim sa tobom, već sam samo hteo da ti pošaljem tekst, pa da ovde okačiš "nakazne" delove, da ti objasnim šta ne razumeš. Ti si od mog prvog pojavljivanja na onom drugom forumu bio izuzetno neprijatan, sa nekim kvazi-duhovitim familijarnostima,
snishodljivim stavom i glupim primedbama (za koje su te ljudi tamo
pokopavali i pre nego što bih ja stigao da odgovorim). I odakle tebi uopšte ideja da sam ja dužan da ti odgovaram na bilo šta? Znaš, ja imam i život – a posle Gozbe čekaju i lektura Robin Hobb i prevod Guy Gavriel Kaya...

Neka. Prekucavaću ih za publiku kada opet pobegneš i dobićeš priliku da ih objašnjavaš javno.

Niko mene tamo nije pokopavao, nego si ti samog sebe ubedio da je tako. Prekopiraj postove, pa da vidimo.

Nisi dužan da odgovaraš. Nisi dužan ni da se konsultuješ s nekim i uvidiš koliko si zasrao. Nisam ni je dužan da kupujem te tvoje prevare.

Quote from: "Tarantula"Ali ja stvarno ne vidim kakva je razlika izmedju sipe i lignje u konkretnom slučaju.

Sipa - Cuttlefish
Lignja - Squid (kako i stoji u originalu)

@Nar

Jeste, ABN u prvom Monolitu.

I da dodam... Čini mi se da je u intervjuu za Krčmu kazao kako je Igra prestola prvo Martinovo delo s kojim se sreo.

@Nidža

I interesantno, majku mu, kako ama baš svi koji su čitali prevod i original napadaju stil trenutno... Ccccc... Gde je sada taj tvoj "odličan" prevod, cuco? Gde su ti stručnjaci koji će da nas upokoje svojim znanjem?

Ovako, iako je odavno odmakla rasprava ovde, moram samo nešto da dodam na Lurdovu priču o diftonzima.


Evo finih sajtova koji govore o njima u staroengleskom i srednje-engleskom jeziku:

http://www.wmich.edu/medieval/research/rawl/IOE/pronunciation.html#pronounce:vowels

http://www.kami.demon.co.uk/gesithas/readings/readings.html
(na ovom sajtu možete skinuti i audio snimke staroengleskog jezika)

http://mockingbird.creighton.edu/english/worldlit/teaching/upperdiv/mideng.htm

http://faculty.goucher.edu/eng211/middle_english_phonology.htm



S tim da moram napomenuti jednu stvar – diftong ae koji je vrlo često zapisan u formi ligature Æ, æ ne dolazi iz engleskog jezika, već iz latinskog i grčkog, i danas se čita kao vokal 'e' ali otvorenije sa težnjom da pređe u 'a'. Pogledajte šta kaže Random House Webster's Unabridged Dictionary:

ae,
a digraph or ligature appearing in Latin and Latinized Greek words. In English words of Latin or Greek origin, ae is now usually represented by e, except generally in proper names (Caesar), in words belonging to Roman or Greek antiquities (aegis), and in modern words of scientific or technical use (aecium).

A potom, ovde imate odličnu tabelu izgovora:

http://www.omniglot.com/writing/oldenglish.htm


http://en.wikipedia.org/wiki/Ash_(letter)

Sve zavisi šta ćete izabrati kao glavni reper. Primeri:

za Egejsko more Englezi pišu Aegean Sea, ali početni diftong danas izgovaraju kao i mi – e.

Opet, aerobic ili aerial će izgovoriti više sa tendencijom da se čuje taj početni otvoreni vokal a.

Ako ćemo po izvornom latinskom (po Mironu Flašaru) – ae će se čitati kao aj, dakle Kajsar (za Cezara – Caesar)), Ajneja (za Eneju - Aenea). Opet, ako ćemo se povoditi za pravilima srednjevekovne latinštine, imaćemo slučaj Cezar (za Caesar) i Eneja (za Aenea). Refleksi izvornog latinskog su vidljiviji u germanskim jezicima (Anglo-Saksonci i staroengleski), nego u romanskim koji se više naslanjaju na srednjevekovnu latništinu (Normani – srednje-engleski). Uzmimo ime Erik koje je germanskog porekla.

Prvobitni oblik ovog imena je bio Eirik (danas je ovaj oblik i dalje prisutan kod Skandinavaca) i izgovaralo se kao Ejrik, potom ono menja svoj oblik u Erik (u obliku Eirick je prisutno kod Francuza). No, postoje dva refleksa čitanja ovog diftonga – ej i aj (Ajhman, Ajnštajn)... opet, imamo u engleskom reči koje ovaj diftong u izgovoru prepoznaju i kao ej – eight i kao aj – either.

Opet u prilagođenom izgovoru u našem jeziku, prepoznajemo ove diftonge i kao odvojene glasove i kao jedan glas, obično onaj potonji koji čujemo – tako da će biti: aerobic – aerobik, Lordaeron – Lorderon i najmanje sa refleksom aj (obično se taj refleks javlja u izgovoru latinskog, ali ne i engleskih reči koje imaju ovaj diftong).

Što se tiče Raegara – legitimna su rešenja i Regar (kako bi ga izgovorila većina sa engleskog govornog područja), a može i Rajgar. Jednostavno, najsigurnije bi bilo kada bi sam Martin postavio odgovor kako želi da se izgovori to ime.

Mahom je danas prisutan i prost fonetski prenos, po ugledu na reči koje dolaze iz grčkog jezika – dakle, ae kao ae. Standardni srpski jezik nema diftonge, što jeste svojevrsna lepota, jer ne moramo da razmišljamo kako se nešto izgovara. Malo zakučastija situacija je bila pre XI veka, kada smo, recimo, imali prisustvo nazala on i en (nažalost, nemam u vordu te glagoljičke grafeme iz staroslovneskog jezika da vam ih pokažem), kao što se izgubilo i ono dz (recimo u reči knendz (išla je jedna grafema) koja je danas prosto 'knez'). U makedonskom jeziku nailazimo na to dz – dzid za zid, a takođe nemamo ni ono šc. Lepote fonetskog pravopisa su neopisive.

Izvinjavam se ako sam ugušila ovom pričom, ali nadam se da će možda nekome i biti od koristi.

Najpre nekoliko pitanja za Nimrodel: zar nisu diftonzi također obrađeni pravilima transkripcije? Pitam zato što stvarno ne znam, transkripcija me mimoišla u formalnom obrazovanju. A pored toga, moram da kažem kako me čudi potreba za prevodom mitoloških pojmova; da li je to nešto skorašnje? Lično, prvi put čujem za tako nešto.

Također, nadam se da će neko ipak naći malo slobodnog vremena da postira 'diskutabilne' segmente, original paralelno sa prevodom.

Naravno da imamo regulisana pravila transkripcije, no, Matičin Pravopis iz 1994. godine u tabelarnom prikazu prenosa sa engleskog na srpski jezik ne daje rešenje za 'AE', s tim da postoji prisustvo nekih od diftonga tipa – OU – 'često se izjednačuje sa U u raznim pozicijama'. Naš pravopis mnogo se više bavi francuskim i holandskim jezikom kada su diftonzi u pitanju.


Inače, ne postoji potreba za prevodom mitoloških bića kada ne postoji pandan u našem jeziku i to će reći svaki čovek sa filološkog fakulteta - goblini, orci, leprikani su nepoznate kategorije našem mitološkom svetu, specifični, tako da ostaju u originalu, jer bi po toj logici Zevsa trebalo prevesti kao Perun, Mere kao Suđaje, a ostajemo veoma kratki sa Erinijama/Eumenidama i satirima, zar ne? Šta bismo tek radili sa Scilom i Haribdom? Postoje univerzalni, tipski likovi u mitologijama i verovanjima, tako da će witch biti prevedeno kao veštica, wizard kao čarobnjak, čarobnik, sorcerer može biti volšebnik, elf kao vilovnjak, fairy kao vila (ne vilenjak, po Akademijinom rečniku vilovnjak tačnije opisuje ono što označava elf), itd. Dakle, kada nemamo pandane, ne prevodimo. Ista je situacija sa engleskim - potražite na netu prevod Baš Čelika... neće biti imenovan kao Real Steel, Exactly Steel ili Just Steel, već ćete ga imati u formi Bash Chelik. Takođe, Nil Gejmen u Američkim bogovima ne stavlja Whitegod/Blackgod, već Belobog, Chernobog.




Evo simpatičnog sajta kada su te stvari u pitanju:

http://host.sezampro.yu/jezikdanas/4-97/4-97_1.htm

A u celini ću preneti ovaj tekst od Ivana Klajna, iako je ovo tema o Martinu (bitno je da se ovo vidi, da bi se shvatilo da su srpski i engleski jezici različitih fonetskih, gramatičkih i ortografskih sistema, te da se ne može uvek 100% ispoštovati original – izvorno pisanje se može praktikovati u latinici, ali ćirilica traži prilagođeno pisanje, te su stoga ova dva teksta odličan izvor informacija, takođe, na sajtu, http://www.maticasrpska.org.yu/download/index.htm
možete skinuti brojeve ovog časopisa, Jezik danas, a u nekoliko njih možete naći izuzetne tekstove profesora Tvrtka Prćića o anglo-srpskom jeziku i o problemima prenosa se engleskog na srpski.



Tekst preuzet sa: http://host.sezampro.yu/jezikdanas/5-98/5-98_6.htm

Ivan Klajn
O JEDNOM MUTNOM VOKALU, ILI ZAŠTO ,,SPAJS GERLS" NE MOGU BITI ,,SPAJS GRLS"

1.  Sve do Drugog svetskog rata poznavanje engleskog u Jugoslaviji znatno je zaostajalo za poznavanjem nemačkog i francuskog. U drugoj polovini našeg veka taj odnos se promenio, pa smo dosta brzo došli do današnjeg stanja, kad je u većini srednjih škola teško obrazovati odeljenja za druge jezike, jer svi roditelji zahtevaju da im deca uče engleski. Možda i nepotrebno, jer mladi imaju dosta prilike da i van škole upoznaju taj jezik, zahvaljujući interesovanju za kompjutere, zabavnu muziku, filmove, televiziju i tako dalje. To nije neka naša specifičnost, već deo opšteg procesa kojim je engleski zauzeo ulogu jezika za međunarodno sporazumevanje, istinski ,,svetskog" jezika kome po globalnoj rasprostranjenosti nema premca u istoriji.
Ako tako stoje stvari, moramo se začuditi kad ustanovimo da su se u nekim detaljima, kao što je transkripcija engleskih imena, naši dedovi pokazali kao bolji znalci nego mi. Oni su imena kao Churchill, Curtis, Burt prenosili na način najpribližniji izgovoru, tj. Čerčil, Kertis, Bert. U novije vreme, naprotiv, ,,e" je zamenjeno sa ,,a": glumac Richard Burton kod nas je nazvan Barton, medijski magnat Ted Turner — Tarner, njegov kolega Rupert Murdoch — Mardok.
Nema nikakve sumnje da je od ova dva načina transkripcije samo prvi ispravan. Englesko u u navedenim imenima izgovara se kao tzv. ,,centralni" ili ,,mutni" vokal, najpribližniji nemačkom ili mađarskom ö, francuskom eu, a ti glasovi uvek su se kod nas prenosili sa e: Göring Gering, Köln Keln, Petöfi Petefi, Eugene Ežen, Montreux Montre itd. Pisanje sa a moglo je proisteći samo iz pukog neznanja. Neko kome nije bilo jasno da r u engleskom gotovo uvek menja izgovor prethodnog naglašenog vokala1 pobrkao je imena tipa Burton sa onima u kojima slovu u NE sledi r i gde engleski zaista ima vokal najpribližniji našem a, npr. Huxley Haksli, Dublin Dablin, Russell Rasel. Zabuna je utoliko neugodnija što onemogućava razlikovanje parova imena koja se u engleskom razlikuju samo za jedan vokal. Naime, ako Burton, Burns, Hurt pišemo Barton, Barns, Hart (umesto ispravnog Berton, Berns, Hert), izjednačavamo ta imena s onima koja i u engleskom i u našoj transkripciji imaju ar, tj. Barton Barton, Barnes Barns, Hart(e) Hart.
2. Pokušajmo da sagledamo raznovrsne načine na koje se ovaj problematični vokal ispoljava u komplikovanoj engleskoj ortografiji i u našoj nesređenoj i anarhičnoj pravopisnoj praksi. Recimo najpre da ga fonetičari obično beleže sa / :/, to jest znakom ,,šva" koji inače označava kratki nenaglašeni ,,poluglas", ali kome su ovde dodate dve tačke — znak dužine. U engleskom se ,,centralni" vokal javlja isključivo ispred r, i to pod uslovom da iza toga r ne sledi drugi vokal2. Poslovično nedosledna engleska grafija beleži ga na više načina: sa ur kao u maločas navedenim imenima, ali i sa er kao u Ernest /' :n st/, Sherlock /'š :lok/, sa ir (retko yr) kao u Irving /' :vi /, Kirby /'k :bi/, Byrd /b :d/, sa ear kao u Earp / :p/, Hearst /h :st/, uz još neke ređe kombinacije kao što su or posle w, npr. world /w :ld/, ili our u Melbourne /'melb :n/.
3. Ukoliko je u originalu grafija er, transkripcija ne zadaje teškoće. Tako će se imena Ernest, Bernard, Bertrand, Ferdinand, Ferguson, Herbert, Perkins, Vermont i dr. potpuno jednako pisati i kod nas, a er će ostati neizmenjeno i u (New) Jersey (Nju) Džerzi3, Sterne Stern, Percy Persi, Pershing Peršing, Perth Pert, Gertrude Gertrud, Sherlock Šerlok, Sherman Šerman, Sherwood Šervud, Macpherson Makferson, McDermot Makdermot (Mekdermot) itd. Spoj ear može izazvati nedoumice utoliko što treba razlikovati imena kod kojih se ea izgovara /i/, npr. Lear Lir, Pearson Pirson, od onih gde ima vrednost / :/. Tako se Beardsley (prezime slikara iz prošlog veka, a danas jednog engleskog fudbalera) na radiju i televiziji najčešće čuje kao ,,Berdzli", dok je stvarni izgovor Birdzli, kao i u zajedničkoj imenici beard /bi d/ 'brada'. Ako ostavimo po strani takve slučajeve (što nije lako, jer kao i obično u engleskom, pravila nema), oni drugi su jasni: Earl(e) Erl (kao i u nazivu plemićke titule earl -> erl), Pearl Perl4, Searle Serl, (Wyatt) Earp (Vajat) Erp, Hearst Herst, Stearns Sterns (srednje ime pesnika Tomasa Sternsa Eliota) itd.
4. Za ir odnosno njegovu varijantu yr u Pravopisu, u već pomenutoj tački 119s, data su samo dva primera, Birmingham Birmingem i Byrd Berd, uz napomenu ,,retko je u imenima, pa nema ustaljenog uzusa". U stvari, broj engleskih imena sa -ir- uopšte nije mali, a pregledom njihovih oblika u našoj transkripciji može se zaključiti da se uzus ustalio u obliku ir, dakle prenošenjem grafije, a ne izgovora. Možda je u tome presudnu ulogu igralo ime Shirley Širli, umesto očekivanog Šerli (najpre Širli Templ, u godinama pred Drugi svetski rat, kasnije i Širli Meklejn itd.). Na isti način preneta su i druga imena glumaca: Myrna (Loy) — Mirna (Loj), Kirk (Douglas) — Kirk (Daglas), Dirk (Bogarde) — Dirk (Bogard), Kirstie (Alley) — Kirsti (Eli), (Jane) Birkin — (Džejn) Birkin, a tako imamo i Irving (prezime ili ime) — Irving, Irvin ili Irwin — Irvin, Kirby (prvenstveno Rip Kirby, junak stripova) — Kirbi, Kirkpatrick — Kirkpatrik, Stirling (Moss, auto-trkač) — Stirling (Mos), Virginia (žensko ime i toponim) — Virdžinija itd. Američki avijatičar i istraživač iz međuratnog razdoblja Richard Byrd, pomenut u Pravopisu, zaista je kod nas prenošen kao Berd, ali košarkaš (Larry) Bird, osamdesetih godina, redovno je u našim sportskim rubrikama nazivan ,,Bird". Među retke izuzetke spadaju prezimena dvojice engleskih lingvista, (Randolph) Quirk i (John Rupert) Firth, koja se u našoj literaturi prenose kao Kverk odnosno Fert: ali tu je reč o ličnostima koje nisu poznate van stručnih krugova. Posebno je zanimljivo što se u ovom slučaju prenošenje pisanog oblika uobičajilo samo za vlastita imena, dok kod apelativa imamo pravilno er: ser (od sir), gerla (od girl), flert (od flirt). Štaviše, i nazivi automobila kao Thunderbird i Firebird kod nas se obično prenose kao tanderberd i fajerberd. Za naziv Spice Girls vidi niže, u odeljku 7.
5. Najveća je nedoslednost u imenima sa slovnom grupom ur. Kao što smo napomenuli na početku, do pre nekoliko decenija bila je uobičajena ispravna transkripcija sa er, npr. Churchill Čerčil, Hepburn Hepbern, (Tony) Curtis (Toni) Kertis, (Michael) Curtiz (Majkl) Kertiz, Burt (Lancaster) Bert (Lankaster). Mada manje poznata, u tom obliku su se ustalila i prezimena Berns (Robert Burns, najveći škotski pesnik), Kervud (J. O. Curwood, američki književnik, svojevremeno dosta prevođen kod nas), Terber (James Thurber, američki humorista), Persel ili Persl (Henry Purcell, engleski kompozitor). U novije doba, nažalost, ako se izuzmu poneka ,,ponovljena" imena (Bert Rejnolds kao i Bert Lankaster, Džejmi Li Kertis po ugledu na svog oca Tonija), uzeli su maha pogrešni oblici sa ar. Izgleda da je sve počelo s prezimenima dveju filmskih zvezda, (Lana) Turner i (Richard) Burton, koja su se umesto očekivanog Terner, Berton odomaćila u obliku Tarner odnosno Barton. Potom je usledilo i Murphy Marfi, Murdoch (ili Murdock) Mardok, Hurt Hart (u pitanju su dva poznata filmska glumca, Englez Džon Hert i Amerikanac Vilijam Hert: kako smo već naveli, transkripcija sa a ovde je posebno štetna, jer onemogućava razlikovanje od čestog prezimena Hart ili Harte — Hart). Ista greška danas se sreće i u ponekim ređim imenima, npr. Curly, Hurley, Purdue, Hazelhurst, Lyndhurst, Burbage, Burnett, Tottenham Spurs (fudbalski klub), Deep Purple (rok sastav), transkribovano ,,Karli", ,,Harli", ,,Pardju", ,,Hejzelharst", ,,Lindharst", ,,Barbidž", ,,Barnet", ,,Totenhem Spars", ,,Dip parpl", umesto ispravnog Kerli, Herli, Perdju, Hejzelherst, Lindherst, Berbidž, Bernet, (Totenhem) Spers, Dip perpl. Od toga se u poslednjim godinama spasao možda jedino britanski ministar (Douglas) Hurd, koji je uglavnom prenošen pravilno kao (Daglas) Herd.
Kod pojedinih imena, analogno onome što smo videli za ir, javlja se i prenošenje grafije ur: (James) Coburn (Džems) Koburn (češće nego Kobern), Blackburn Blekburn (gotovo uvek tako u sportskim izveštajima, kad je reč o fudbalskom klubu tog imena), Burbank Burbank (pored ispravnog Berbank), Durban Durban (pored ispravnog Derban), (Uma) Thurman (Uma) Turman. Prenošenje grafije je najredovnije kod imena gradova kao Pittsburgh Pitsburg, Williamsburg Vilijamsburg, Gettysburg Getisburg itd.5, ali se tu može pravdati uklapanjem u već tradicionalni obrazac germanskih imena tipa Hamburg, Salcburg, Sankt Peterburg.
6. Spoj our sa vrednošću / :/ javlja se uglavnom samo u reči journal (u naslovima raznih časopisa) i u imenu Melbourne. U oba slučaja naša transkripcija povodi se za grafijom, ali na različite načine, jer jednom daje or (džornal) a drugi put ur (Melburn)6.
Slovna kombinacija wor /w :/ javlja se u više ličnih i geografskih imena, ali je većina njih slabo poznata kod nas (Worth, Worthing, Worthington, Edgeworth, Hawksnjorth, Hepworth, Wentworth itd.). Za reči koje se nešto češće javljaju u našem kontekstu, možemo reći da je ustaljena transkripcija po grafiji, tj. vor: njorld vorld (u imenima listova, kompanija i dr.), Daily Worker Dejli vorker, (Rita) Hayworth (Rita) Hejvort, Galsworthy Golsvordi (pored pogrešnog Golsvorti). Takav postupak gotovo je neizbežan, o čemu najbolje svedoči prezime poznatog romantičarskog pesnika, Wordsworth: njegov izvorni izgovor /'w dzw : / toliko je daleko od našeg glasovnog sistema da nam praktično ne ostaje drugo nego da pišemo Vordsvort7.
7. Rezimirajući dosad iznete primere, možemo zaključiti da se fonetski najprikladnija transkripcija, naše e, dosledno primenjuje samo tamo gde je izvorna grafija e odnosno ea (Bernard Bernard, Hearst Herst). Za druge grafije obično se transkripcija upravlja prema pisanju, tako da može biti sa i (Shirley Širli), sa o (Galsnjorthy Golsvordi) ili sa u (Pittsburgh Pitsburg), s tim što se za u javlja i pravilnije e (Churchill Čerčil), ali i sasvim pogrešno a (Turner Tarner). Drugim rečima, kao ekvivalent engleskog vokala / :/ javljaju se svih pet naših vokala!
I to nije sve. Poslednjih godina, pojedini prevodioci i novinari došli su na originalnu ideju da engleski vokal uopšte i ne prenesu, nego da umesto njega upotrebe slogotvorno r. Tako se u titlovanim prevodima filmova mogu pročitati imena ,,Brdi" umesto Berdi (Birdie), ,,Krner" umesto Kerner (Kerner), ,,Trnbul" umesto Ternbul (Turnbull). Rok ansambl Jardberds (Yardbirds) u jednom TV programu označen je kao ,,Jarbrds", a mnogo pominjane engleske Spajs gerls (Spice Girls) barem u jednom dnevnom listu nazivaju se ,,Spajs grls" — što se čitaocu mora učiniti kao štamparska greška dok ne utvrdi da se isti oblik ponavlja iz broja u broj. Ime distributerske firme ,,First Production" obično se u TV i radio reklamama izgovara ,,Frst prodakšn". I u štampi već srećemo primere kao ,,londonska firma Risrč Internešenl" (Politika, 29. IX 1996: posredi je imenica research, istraživanje), ,,28-godišnja šou-grl... prvi put na filmu" (isto), ,,Stjuart Grinčrč, američki filozof... Mnogi rok muzičari se pozivaju na Grinčrčovu teoriju" (Greenchurch: Dnevni Telegraf, 18. I 1998), ,,scenario je nastao dramatizacijom novinskih tekstova Endrjua i Lesli Kokbrn" (Cockburn: časopis Profil, br. 13, 1997) itd.
Jasno je da se ovakvim ,,novatorima" učinilo da će pišući slogotvorno r, na primer ,,Brdi", vernije preneti zvučni utisak engleskog izgovora nego sa er (Berdi). Pri tom su ipak načinili veliku grešku, jer se ne može vokal prenositi pomoću konsonanta. Treba podsetiti da se vokali (samoglasnici) od konsonanata (suglasnika) razlikuju po tome što pri njihovom izgovoru vazdušna struja prolazi slobodno, dok se pri izgovoru konsonanata stvara prepreka ili suženje8. Takvu prepreku imamo i kod našega r, jer ono nastaje uzastopnim udaranjem (vibriranjem) vrha jezika o ispupčeni deo nepca (alveole). Stoga je r uvek suglasnik, pa i u rečima kao brdo, prst. U njima r nije ,,vokalsko" (pogrešno se u nekadašnjim školskim gramatikama učilo da su samoglasnici A, E, I, O, U ,,i ponekad R"), nego je slogotvorno. Tu osobinu, da mogu biti nosioci sloga, imaju i neki drugi iz podgrupe konsonanata koje nazivamo sonanti, na primer l (an-sam-bl) ili n (Nju-tn).
Englesko r, naprotiv, barem u položaju posle vokala, nije konsonant. U britanskom izgovoru ono se uopšte ne čuje; u američkom se čuje, ali kao ,,vokal obojen u r" (R-coloured vowel), po slikovitom izrazu poznatog fonetičara Danijela Džonsa. Nema vibracije kao kod našeg r, nema dodira između jezika i nepca, usled čega američki fonolozi obično definišu /r/ kao poluvokal, naporedo sa /j/ i /w/. To znači da u imenu Birdie po britanskom izgovoru /'b :di/ između b i d postoji samo vokal, a po američkom /'b :rdi/ vokal i poluvokal. Naše brdo, nasuprot tome, izgovara se tačno kao što se piše, i u njemu je jedini vokal o.
Ipak, osnovna greška onih koji pišu ,,Brdi", ,,Trnbul", ,,Spajs grls" i slično nije u ovim fonetskim detaljima, nego je načelne prirode. Kao što obično biva kad diletanti sami sebi određuju pravila, oni su se usredsredili samo na konkretno ime pred sobom i transkribovali ga ,,po sluhu", ne upitavši se ni za časak da li isti takav glas postoji i u drugim engleskim imenima i kako ga tamo prenosimo. Zaista, ako bismo prihvatili slogotvorno r u maločas navedenim primerima, onda bi se po istoj logici moralo pisati i ,,Brnrd", ,,Hrbrt", ,,Šrlok", ,,Šrli", ,,Brmingem", ,,Črčil", ,,Brton", ,,Mrfi" i tako dalje; Kirk Daglas bi se ubuduće zvao ,,Krk", Bert Rejnolds — ,,Brt", Vajat Erp bi postao Vajat ,,Rp", umesto Irving pisali bismo ,,Rving", umesto Ernest ,,Rnest", i da dalje ne nabrajamo!
8. Navedeni primeri potvrđuju konstataciju iz Priloga Pravopisu9 da je ,,u rasprostranjenom postupku prilagođenog pisanja... došlo do haotične i proizvoljne transkripcije, koja nema primjera kod drugih kulturnih naroda i koja je i dosad nanijela dosta štete našoj prosvjeti, priručničkoj literaturi i uopšte jezičkoj kulturi". Potvrđuju ujedno i opravdanost napomene u novom Pravopisu, u uvodu poglavlja o transkripciji (t. 103a): ,,U prilagođenom pisanju imena najvažniji je cilj postojanost oblika svih važnijih imena, da bi se pouzdano znalo kako kod nas glase i da se bez dvoumica i domišljanja mogu tražiti i nalaziti u azbučno obrađenim priručnicima. Zato u ovoj materiji nema mesta uspostavljanju novih dvojstava, niti se može autorima školskih i opštih priručnika priznavati pravo da tuđa imena uobličuju prema svojim transkripcionim shvatanjima." U praksi, nažalost, kao što smo videli, to pravo sebi prisvajaju ne samo autori priručnika nego i neuki prevodioci, novinari i sastavljači zabavnih rubrika raznih vrsta.
Jezički stručnjaci moraće da ulože izuzetne napore kako bi ovakve ,,sluhiste" ubedili da o transkribovanom obliku imena — ma koliko bilo njihovo stvarno ili zamišljeno poznavanje stranog jezika — ne mogu odlučivati sami, nego se moraju držati ustaljenog običaja. U tom cilju potrebno je među svima onima koji pišu proširiti svest o tome da novi Matičin pravopis sadrži iscrpna pravila za transkripciju imena iz blizu trideset najpoznatijih svetskih jezika, i navići ih da u ta pravila zagledaju. Što se tiče engleskog, s obzirom na njegov izuzetno složen glasovni sistem i proizvoljnu ortografiju, neophodna je i specijalizovana literatura, kako se ističe i u samom Pravopisu (t. 120: ,,Imena iz engleskog jezika zasluživala bi i poseban rečnički priručnik, sa obradom mnogo iscrpnijom nego što je bila mogućna u ovom prilogu"). Početak takve literature dobili smo u već pomenutom rečniku Tvrtka Prćića, a bilo bi poželjno da se što pre pojavi i opširniji rečnik, koji bi obuhvatio i geografska imena, fabričke marke itd., a u uvodu bi dao iscrpna pravila za transkripciju svih engleskih glasova.
Evo kako bi, na osnovu ovde iznete građe, mogla izgledati takva pravila za vokal / :/:
1) Englesko er, ir, yr, ur ispred suglasnika, u jakoj poziciji10, izgovaraju se / :/, pa ih u načelu treba prenositi našim er: Sherlock Šerlok, Perkins Perkins, Quirk Kverk, Byrd Berd, Churchill Čerčil, Curtis Kertis. Isti izgovor važi i za grupu ear, ukoliko ea nema vrednost /i/: Earl Erl, Hearst Herst.
1a) Za većinu imena sa ir, ipak, kod nas je preovladao izgovor prema pisanom obliku, pa se on mora prihvatiti kao uobičajen11: Irving Irving, Shirley Širli, Virginia Virdžinija.
1b) Za grupu ur, izgovor prema grafiji opravdan je samo u imenima gradova na -burg(h), jer smo završetak -burg odranije primili iz nemačkog: Pittsburgh Pitsburg, Williamsburg Vilijamsburg. U ostalim imenima treba pisati er, a ne ur, npr. Blackburn Blekbern, Thurman Terman.
1c) Pogrešno je grupu ur prenositi sa ar, jer takva transkripcija nema oslonca ni u izgovoru ni u grafiji. Otuda je pravilno samo Turner Terner, Murphy Merfi, Burton Berton, Hurt Hert.
2) Spoj wor prenosi se prema pisanju, npr. Wordsnjorth Vordsvort, Galsworthy Golsvordi.
3) Reč journal kod nas se po tradiciji prenosi kao džornal, a ime Melbourne kao Melburn.
Može se videti da ovakva pravila idu pretežno ka ujednačavanju i doslednom usvajanju odavno utvrđene prakse, izbegavajući ono što je u maločas citiranom tekstu iz Pravopisa nazvano ,,uspostavljanje novih dvojstava". Ujednačavanje je silom prilika ograničeno, jer se pored osnovne er priznaju još tri druge transkripcije, ali nametati oblike kao ,,Šerli" ili ,,Pitsberg" bilo bi nerealno. S druge strane, važno je da se stane na put relativno novim greškama kao što su ,,Barton" i ,,Trnbul". Tačka 1s verovatno bi u početku izazivala otpore, posebno kod novinara koji su navikli da pišu ,,Ričard Barton", ,,Edi Marfi" i slično. Ipak, i dugogodišnje greške daju se ispraviti, kao što nam pokazuje oblik Los Anđeles, danas opšteprihvaćen u medijima, posle najmanje pola veka pogrešnog pisanja ,,Los Anđelos". Osnovno u svemu tome jeste pitanje da li će biti volje da se u javnom ophođenju primenjuju pravopisne odredbe, ili će transkripcija i dalje biti ,,haotična i proizvoljna", ostavljena na milost i nemilost pojedincima.

________________________________________
1  Iz sličnih razloga pokatkad se javljaju pogrešne transkripcije kao ,,Merdžori" (Marjorie), ,,Džervis" (Jarvis), ,,kertridž" (tehnički termin, cartridge), umesto ispravnog Mardžori, Džarvis, kartridž.
2  U Pravopisu Matice srpske (1993), tačka 119c, ovaj položaj je opisan kao ,,R ispred suglasnika, u jakoj poziciji". Takav opis odgovara gotovo svim imenima koja dolaze u obzir za transkripciju, ali preciznost bi zahtevala da se kaže ne ,,R ispred suglasnika" nego ,,R kome ne sledi samoglasnik", kako bi se obuhvatile i reči u kojima je r na kraju, kao sir /s :/ (naše ser), fur /f :/, her /h :/ i slične. Ukoliko posle r dolazi još jedno vokalsko slovo, izgovor prethodnog vokala potpuno je drukčiji, npr. sire /'saj /, fury /'fjuri/, here /hi /, i tu se nikada ne javlja vokal / :/.
3  Pravilnije nego Džersi, Nju Džersi, pošto se u engleskom izgovara sa /z/.
4  Žensko ime: jednako i u toponimu Pearl Harbor Perl Harbor (bolje nego Harbur, što se u našoj štampi javilo pogrešnim čitanjem britanske grafije Harbour).
5  Ekstremni slučaj je Edinburgh Edinburg, gde je engleski izgovor toliko udaljen od grafije (približna fonetska transkripcija kod nas bila bi ,,Ednbaro") da se u svim kontinentalnim jezicima upotrevljava prilagođeni ovlik zasnovan na uobičajenom izgovoru morfeme -burg.
6  Češća su imena u kojima ista slovna kombinacija ima vrednost /o:/, nrp. Court(e)ney Kortni, Bournemouth Bornmut, (Mickey) Rourke (Miki) Rork, Sigourney (Weaver) Sigorni (Viver). I ovde se javljaju transkripcije sa u (,,Rurke", ,,Sigurni"), ali samo kao greške izazvane nepoznavanjem engleskog izgovora, odnosno zabludom da se ou uvek čita u (kao u francuskom).
7  Tvrtko Prćić, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Novi Sad 1998, daje Vordsvort, Golsvordi kao bolje nego Vordzvort, Golzvordi. Ovde z odgovara originalnom izgovoru, ali je s u skladu s našom transkripcijom krajnjeg s (usvojenom i u Pravopisu), npr. Čarls, Evans, Vuds, Iako se u engleskom i tu (posle zvučnog suglasnika) izgovara /z/.
8  Vidi: Ž. Stanojčić, Lj. Popović, Gramatika srpskoga jezika, Beograd 1997, 31-33.
9  Pavle Ivić (i deset drugih autora), Prilozi Pravopisu, Novi Sad 1989, Uvodna riječ, 8.
10  Ove dve odredbe preuzimamo iz Pravopisa, pri čemu za formulaciju ,,ispred suglasnika" važe ograničenja izneta u fusnoti 2. Izraz ,,u jakoj poziciji" znači prvenstveno da je vokal u naglašenom slogu, ali obuhvata i neke druge slučajeve gde on zadržava svoju punu vrednost, npr. u Hepburn /'hepb :n/ ili Vermont /v :'mont/. ,,Slaba pozicija", nasuprot tome, jeste ona u kratkom nenaglašenom slogu, gde se vokal svodi na poluglas / /, a kod nas se u tom slučaju prenosi prema grafiji (Pravopis, t. 117b i 119c): Edward Edvard, Albert Albert, Connors Konors, Wilbur Vilbur itd.
11   Shodno načelu iz Pravopisa, t. 103c (4): ,,Ako su se za imena nekog jezika u spontanoj praksi stvorila postojana pravila, ne treba ih menjati radi izgovora bližeg izvornom jeziku."

>ali nisu omanuli tamo gde ti jesi: tačno su osetili stil Martonove proze. A taj stil je hladan i sveden, taj stil kroz celo njegovo stvaralaštvo ( 20 godina pre Igre prestola ) govori ZIMA DOLAZI. I to je najveća tvoja greška, Martin u tvom prevodu može da izgleda i kao bilokoji drugi pisac, a ne dal si Drefort preveo kao Užasnik ili bastard sord kao mač-kopile.

Martinove pripovetke sam čitao još davno. Igru prestola sam čitao u originalu još '98 (tada sam živeo napolju). Stvarno mi je žao što si stekao utisak da sam promašio "ton". Iskreno smatram da nisam "preterano kitio" (na to kao prevodilac naravno nemam ni prava), i da eventualni stilski propusti leže baš na drugoj strani – gde je moj prevod  previše "suv" i nedovoljno arhaičan u odnosu na original. Drugo – ovo je delo od nekoliko hiljada stranica, i taj piščev "ton" se veoma razlikuje od poglavlja do poglavlja, tako da taj "zima dolazi" stil, sveden i hladan jednostavno negde odgovara, a negde ne. I reci mi, zar nije malo kontradiktorno ovo što pišeš – istovremeno govoriš i da zvuči kao bilo koji drugi pisac i da je previše nakićeno i arhaično (Zaharije Orfelin i siroti Dositej).
Za kraj, možda si me zamenio s nekim, ali ja nikada nisam pričao da je prevodilački posao bogomdan, i uvek hoću da čujem normalno iznesena mišljenja normalnih ljudi.

>Pa da. Izgleda da si samo tehnikom uvlačenja u dupe preko pp-a u stanju da opravdaš svoje prevodno rešenje.

Kada pristojno razgovaraš s ljudima onda je to uvlačenje? Dobro da znam.

>I posle trabunjaš kako si operisan od sujete.

Operisan. Časna reč.

>Dobro, ja sam u manjini, ali gde je ta tvoja većina da te podrži? Da su bili i na "onom drugom forumu" ne bi tako lako pobegao.

Ako neko ne zna za ove forume, samim tim i ne postoji. Hm.

>A i vređa, obzirom da si najobičniji arogantni džukac.

Reče mi ti, ako.

>Sigurno ih ne "kanonizuju" polupismene budale koje se bave prevodom samo da bi se hvalile po komšiluku.

M-da.

>Puši kurac.

Sada brzo da opereš usta sapunom.

>Budalo nepismena. Kopilanski takođe određuje i svojstvo. Tvojom logikom bi "Pustinjsko" u "Pustinjskom vozilu" određivalo isključivo pripadnost pustinji, a ne i svojstvo.

Evo sad ću polako da kucam. Kad čuješ izraz "Pustinjsko vozilo" pomislićeš da je to vozilo za pustinju. Kad čuješ izraz "Kopilanski mač" pomislićeš da je to mač za kopilad, mač nekog kopileta. A bastard sword je mač koji nije ni jednoručni ni dvoručni, već nešto između. Ok?

Quote from: "Nikola9" Evo sad ću polako da kucam. Kad čuješ izraz "Pustinjsko vozilo" pomislićeš da je to vozilo za pustinju. Kad čuješ izraz "Kopilanski mač" pomislićeš da je to mač za kopilad, mač nekog kopileta. A bastard sword je mač koji nije ni jednoručni ni dvoručni, već nešto između. Ok?

 Evo i ja ću polako da kucam. Samo zbog svoje ljubavi prema cefalopodima. Kad čujem izraz "Pustinjsko vozilo" pomislim da je to vozilo za pustinju, kada bi pripadnost bila u pitanju morao bih da je nađem u fusnoti. Kad čujem izraz "Kopilanski mač", pomislim da pripada nekom kopiletu (kao što i PRIPADA u romanu, ali ti si zajedno na operaciji sujete izgubio i mogućnost da shvatiš igru reči, izgleda), dok bi svojstvo tog ukrštanja između teškog dvorukog i dugog jednorukog mača morao da pročitam u fusnoti jer nisam stručnjak za SV oružje. Ok?

Kada vidim da si "mač-kopile" promenio po padežima, odmah trčim da operem usta sapunom, i javno se izvinjavam što sam te seksualno zlostavljao u 2D.

I kako si preveo naslov Ašinog poglavlja?  

I, molim te, nauči već jednom da citiraš u porukama. To ti je ono quote dugmence sa desne strane poruke, ako nisi znao šta to znači na engleskom.  

Nimrodel, da si čitala postove diskusije u kojoj učestvuješ, mogla si da primetiš da sam ja naveo da je Martin rekao da se lik izgovara Ray-gar.

To je dobrodošlo uputstvo, a ima ih na netu mnogo, pouzdanih i korisnih, samo je potrebno malo truda. No, ima još jedna fora, a to je da svako ime Targarijena prosto vapije za nekakvim "egzotičnim" prizvukom - zbog istorije, običaja, ludila i svega ostalog što ih prati.

Meni to "E" u transkripciji smeta najviše zbog akcentuacije, koja može transkribovana da oduzme melodiju, a naravno da se slažem da se ne mora uvek isto transkribovati "ae".

No, to su sve neke finese i osećaji koji su normalni za svakog ko voli da čita, a posebno bi trebalo da to važi za osobe koje se bave prevodjenjem. Ali, jebiga, nama upade osoba kojoj ništa to ne znači, koja ima osećaj za jezik i atmosferu ravan nuli.

Šta onda očekivati kada je u pitanju stil pisanja? Kako takav duduk da razume da je najveći kvalitet Martinovog pripovedanja to što ti ne provaljuješ da išta čitaš, već se dogadjaji odvijaju "sami od sebe"?

Kada se to uzme u obzir budalaštine tipa "džinovska sipa", "MaloprstiĆ" i slične izgledaju minorno.

Što se tiče moje motivacije - da objasnim i to za svaki slučaj ako postoji još makar jedna osoba kojoj to nije jasno.

Jedna od stvari koja mi najviše znači u životu i koju najviš volim je umetnost. Jedna od stvari koju teško trpim i za koju mislim da su  jedna od najopasnijih stvari za opstanak ljudske vrste su mediokriteti. No, ne moram da govorim iz ličnog ugla da bih objasnio zašto se nerviram i zašto pizdim kada neki mediokritet upropasti vrhunsko književno delo.

Problem, konflikt i drama nastaju jer taj mediokritet, poput većine ostalih mediokriteta, ne shvata da je mediokritet, već ponosno, glasno i bezobrazno ističe da je mediokritet.

Song of Ice and Fire je izuzetno delo u svakom pogledu, daleko, daleko, daleko iznad svakog proseka. Te knjige vas čine boljim, šire vam vidike, oplemenjuju, a u Srbiji su došle u ruke osobe kome poznavanje značenja reči "kraken" traži visoko obrazovanje. To prevodi čovek koji ne poznaje igru reči, da ne pominjemo ostalo.

Ne može vrhunsku književnost da prevodi čovek koji ne zna da se igra, to jednostavno ne ide.

No, teši me jedna stvar, a to je da je jako lako širiti istinu. Samo nekome ko je čitao prevod daš original i stvari dodju na svoje mesto. Svako, i ponavljam, svako ko je prešao na original smejao se prevodu. Bukvalno smejao. To je služilo za sprdačinu.

Samo mi je žao što ima ljudi koji ne znaju engleski...

Lurde, jesam čitala postove, samo što u brzini nisam zapamtila da si to rekao... opet vileniš bez potrebe   . No, sad je problem ovo Ray-gar, jer onda imamo refleks ej (evo fonetskog izgovora po Longman Dictionary of Contemporary English: / reI /), ne aj, da je napisao Ry-gar, onda bi bilo kao aj.  Sad, još uvek se nisam srela sa refleksom ej za diftong ae. Zbog Tolkinovih mističnih spisa sam prekopavala po Staroengleskom Gordane Korać, a ni kod srednje-engleskog ne verujem da bih naišla na takav slučaj, jerbo Normani sa svojim romanskim jezičkim nasleđem ne bi ae čitali kao ej. Ne znam, tu bi već trebalo konsultovati Ghoula ili nekoga od anglista.

Trebalo bi, valjalo bi. Možda je i sa "ray" mislio na nešto tipa "rei"? (Zar sam ja rekao "aj"? Ja to uvek izgovaram kao "ej", no nije nemoguće) Šta god da je, fora je u tome da nije to crno-belo i da traži osećaj, slično kao u muzici ili drugim granama umetnosti. Tu treba da nastupi prevodilac i da oseti, ne pročita, ne zaključi, već oseti šta kome odgovara, kakva melodija izgovora (ovde mislim bukvalnog izgovaranja, na glas) leži kom liku i kojoj oblasti Westerosa.

Zato mi je glupo da se staro prestono mesto takve porodice prevodi bajkoliko-nevinim "Zmajkamen", na primer. Potpuno maši smisao mesta i ljudi koji su ga izgradili.

>Jedna od stvari koja mi najviše znači u životu i koju najviš volim je umetnost

Video sam da si to napisao i u jednoj prethodnoj poruci, to je stvano hvale vredno, ali te baš te zato i ne razumem – umesto da prevod koji je zaista umetnički hvališ i braniš, ti ga najstrašnije pljuješ.

>"MaloprstiĆ"

Ali baš to ć na kraju je ono što daje pravu zvučnost i "šmek" tom imenu – to jedan od onih sitnih detalja po kojima se razlikuju otaljani i dobri prevodi. Zašto ti sve što ima prizvuk srpskog toliko ide na živce? (Užasnik, Egon, Maloprstić?) To je naš jezik, takav kakav je.

>Ne može vrhunsku književnost da prevodi čovek koji ne zna da se igra, to jednostavno ne ide.

Hm, prvo udri po sirotom Maloprstiću i Zmajkamenu, a sada ne znam da se igram – nije mi baš jasno. Ili se igram na način koji se tebi ne sviđa? E, to je već nešto sasvim drugo i za to, bojim se, nema leka.

>To prevodi čovek koji ne poznaje igru reči, da ne pominjemo ostalo.

Ovo je netačno. Skoro svaka igra reči je adekvatno prevedena.

>Problem, konflikt i drama nastaju jer taj mediokritet, poput većine ostalih mediokriteta, ne shvata da je mediokritet, već ponosno, glasno i bezobrazno ističe da je mediokritet.

Ali ja nigde, ama baš nigde nisam tvrdio da sam mediokritet, niti da je moj prevod Martina osrednji ili otaljan – već da je odličan, i da je u njega uložena ogromna količina ljubavi i truda. Zašto mi stavljaš reči u usta? Znam da prilično glupo zvuči da ovako pišem o sebi, ali tek preko prstiju ne mogu da prevalim ono što su drugi (kolege, urednici, čitaoci) govorili o mom radu, jer bi to tek zvučalo kao užasno hvalisanje.

>Svako, i ponavljam, svako ko je prešao na original smejao se prevodu. Bukvalno smejao.

Opet – jako je lako istrgnuti nešto iz konteksta i sprdati se. Skoro svakom književnom delu (a o prevodima da ne govorimo) možeš da se na taj način rugaš, ako to želiš.

Nikola, vidi. Jako nam teško ide komunikacija, ali potrudiću se da dodjemo do razumevanja reči bar.

Nisam ja rekao da si ti rekao da si mediokritet. To je moja ocena. Ja sam procenio da si ti mediokritet. To sam zaključio na osnovu izbora reči i zaobilaženja supstance, "magije" koja promiče medju redovima priče. To sam zaključio i zato što ti to hvališ i misliš da je odlično. A promiče ti čitav kosmos ispuštenih i ubijenih stvari.

Evo, na ovim primerima. Egon je madjarsko ime koje je u Srbiji prilično često. Maltene je svakodnevno prisutno u našim životima. To je naše predznanje u Srbiji od koga ne možemo da pobegnemo čitajući delo. Zato mislim da je mudro biti toga svestan i dati mu neki drugačiji prizvuk, kojim bi čitaocima u Srbiji bilo omogućeno da odmah osete da je ta porodica drugačija, da je taj lik drugačiji.

(Ruku na srce, mislio sam da si jako pametno uradio što si Sandor transkribovao kao Sendor, jer sam mislio da si to uradio da bi izbega mešanje sa imenom Šandor, da ne pomisli neko da Martin forsira Madjare. Kasnije sam shvatio drugačije...)

Užasnik više odgovara imenu nekog zamka rutinskog F-a za decu do 13 godina, ne sedištu jezive porodice sa hladnog severa koja na grbu ima odranog čoveka i koja ima običaj da kože svojih neprijatelja nosi kao ogrtače. Dalje, tvoje objašnjenje zašto si se odlučio na ovo rešenje takodje me je navelo na mišljenje da si mediokritet. Naime, rekao si da si odabrao da izbaciš "fort" iz navedenih razloga. To me podsetilo na insistiranje i nedostatak osećaja kod drugih rešenja, tipa "Gvozdenljudi". Izgovori to na glas, molim te, pa mi reci kako to zvuči i da li u sebi nosi zvuk koji opisuje te ljude.

Maloprstić je jednostavno nepoštovanje i nepotrebna srbizacija. Piter Bejliš (Beliš) Maloprstić. Kako to zvuči? Maloprsti bi u sebi nosilo i onu notu pohlepe i predanosti koja krasi ovaj karakter, dok mi Maloprstić zvuči kao da je lik, kako se popularno kaže, sitna pizda. A i to zvuči toliko srpski da efektivno razbija iluziju svaki put.

U Dorneu, u Reachu u slobodnim gradovima priča se o zaverama, magiji, zmajevima, osveti, krvi, vatri, izdajama i..."Maloprstiću"?

Slažemo se da postoje pravila i da se ona moraju poštovati, ali pravila se mogu i zaobići ako je to za dobrobit dela, ali to treba uraditi na pravi način, na način koji ne kvari iluziju, ne menja delo i oslikava kvalitet jezika i pisma.

Ja stvarno cenim trud, svačiji, za bilo šta, ali ne cenim kada je proizvod truda promašaj, a onaj ko se trudio svojim nastupom poništava proliveni znoj.

Uh, bre Lurde, što si težak...

Pesmu leda i vatre stvarno nemam vremena da čitam,
iako znaš koliko Martina volim. Čuvam je za neko mirnije vreme.  
Ipak, naterao si me da pročitam par stranica prevoda, na preskok.

Ne znam što si toliko zabidžio. Prevod je korektan.
Ne možeš od prosečnog srpskog prevodioca koji je plaćen onoliko koliko je plaćen, da zahtevaš da bude Martin.

Ma, nisi Lurde ti rekao aj, moja greška u sećanju - sad pogledah ponovo taj post i smućkalo mi se u glavi ono Ray-gar sa Tajrion... a jebaga, dugi postovi i čovek izmeša šta je sve pisalo. No, ne vidim šta kvari jezički osećaj rešenje Regar? Zanima me u čemu se tu sastoji odsustvo jezičkog osećaja. I šta je po tebi osećaj za jezik, kako ga definišeš? Koje stavke u to spadaju, to jest, kakva rešenja je trebalo staviti da bi to bilo ono pravo? Nikako ne mogu da pohvatam u čemu je tolika manjkavost prevoda, pošto nisam čitala u originalu, te me zanima da li je to na zvukovnoj ravni, da li na sadržinskoj, da li u globalu na nivou aspekata i sveta dela.

Zvukovna ravan je već istaknuta u imenovanju Regar - Rejgar, da li to ime treba da ima na prvom slogu dugosilazni akcenat, a ne kratkosilazni?

Ovo te ozbiljno pitam jer me zanima. Niko ovde nije još ponudio alternativna rešenja za koja smatra da su bolja (sem Trola, ali ti njegovi stavovi su mi poznati još sa Krčme). I kako je u originalu Maloprstić?

Inače, što se tiče imena Egon, nije mađarskog porekla, oni su ga preuzeli od Germana.

EGON   m   German
Medieval German name derived from the Germanic element eg, which means "edge of a sword".

Egon Teutonic  The point of a sword.  

S tim, Egon i oblik Eagon se javljaju i u gelskom govornom području i to u nekoliko oblika:

EOGHAN, EGAN, EGON, EOGHANN:  young fighter

Eagan Irish Fiery; forceful.
Eagon Irish Fiery

A evo i Emona:

Eamon Anglo-Saxon Wealthy defender
Eamon Irish Guardian

Živela sam punih 15 godina među Mađarima, naučila i njihov jezik, a i njihove običaje, i veoma dobro znam njihovu prilježnost ka germanskom.

Árpád, Zoltán, Pista, Csábi ili Csaba, István, Átila su njihova imena, s tim da verujem za Átilu da su preuzeli od Huna, pošto neki od njih vole da pričaju kako potiču još od njih.

Jebi ga i ti, Mićo. Nisi čitao original, bacio si pogled na prevod.

Može to da se pročita, ali ne vidi se da je knjiga, da citiram Saleta Markovića jer mislim da mu više veruješ, epohalna.

Kaže mi drugarica da joj u prevodu erotske scene izgledaju vulgarno, a da su u originalu odlične. Na primer. Milijardu sitnica, zbirno pokvareno. Mogu u detalj nekada kasnije, u neko mirnije vreme.

Eh, lurde, lurde. I ti za sebe tvrdiš da si pažljiv čitalac...  

>Nisam ja rekao da si ti rekao da si mediokritet. To je moja ocena. Ja sam procenio da si ti mediokritet.

Meni je veoma drago zbog toga, pošto si prvo govorio da je moj prevod ispod nivoa za objavljivanje i da ga treba spaliti, a sada si došao do ocene da je mediokritetski (znači osrednji) a da sam ja mediokritet u svom poslu (osrednji prevodilac). To je veliki napredak za mene u prilično kratkom vremenu, i veruj mi, još malo da razgovaramo, pa će se, siguran sam, tvoje mišljenje o meni i mom radu dodatno poboljšati.

>A promiče ti čitav kosmos ispuštenih i ubijenih stvari.

Opet, ubeđen sam da grešiš. Tvrdim da mi (uz sve greške kojih sigurno ima) nije promaklo baš ništa – a kamoli čitav kosmos (o ubijanju da ne govorimo). I da su atmosfera i stil izuzetno verno preneseni.

>Evo, na ovim primerima. Egon je madjarsko ime koje je u Srbiji prilično često.

Ne slažem se da je prilično često. Ja nijednog Egona u životu nisam upoznao, ni za jednog jedinog (u Srbiji) nisam čuo (osim Egona Savina). A često sam u životu išao u Vojvodinu, imam prijatelje Mađare, služio vojsku u sfrj, itd. Da je Egon često ime na ovim prostorima čuo sam, veruj mi, samo od tebe. Sve je stvar percepcije. Drugo, da je on Aegon, onda bi to otvorilo nove probleme sa Emonom, Deneris itd. Zar ne?

>da ne pomisli neko da Martin forsira Madjare.

Tu je, po meni, Martin bio tanak – ne znam iz kog razloga, ali se jednostavno poslužio mađarskim imenima koja, valjda, američkim čitaocima treba da zvuče neobično: Janos, Sandor. Uzgred, ne bih želeo da sam u koži mađarskog prevodioca koji usred silnih Džejmija, Džonova i Lorasa mora da u priči ima Janoša i Šandora (Janka i Aleksu).

>Užasnik više odgovara imenu nekog zamka rutinskog F-a za decu do 13 godina, ne sedištu jezive porodice sa hladnog severa koja na grbu ima odranog čoveka i koja ima običaj da kože svojih neprijatelja nosi kao ogrtače.

Tvoj stav, poštujem, ne slažem se.

>Izgovori to na glas, molim te, pa mi reci kako to zvuči i da li u sebi nosi zvuk koji opisuje te ljude.

Zvuči grubo (da, i pomalo rogobatno), ali ima zvuk koji opisuje te ljude.

>Maloprstić je jednostavno nepoštovanje i nepotrebna srbizacija.

Sa ovim baš nikako ne mogu da se složim. Ne govorimo o prezimenu. Maloprstić je nadimak. Nadimci se prevode. On je čovek sa Prstiju, i pritom je malog rasta – otud deminutiv. Sada ja tebe molim da oslušneš reči Maloprsti i Maloprstić. Ne razmišljaj o značenju i o tome da te ovo drugo podseća na neko naše prezime, već samo o zvučnosti. Zar ti ono prvo ne zvuči nekako kuso, mlako i slabo? Zar ovo drugo nema onu dodatnu trunku prizvuka šićardžije i spletkaroša? Čak i da ne osetiš tu razliku, to se svodi na stvar ukusa, ali nije razlog za pljuvanje po meni.

>Slažemo se da postoje pravila i da se ona moraju poštovati, ali pravila se mogu i zaobići ako je to za dobrobit dela, ali to treba uraditi na pravi način, na način koji ne kvari iluziju, ne menja delo i oslikava kvalitet jezika i pisma.

Potpisujem.

Nikola, da razjasnimo. Za mene je osrednji prevod vrhunskog dela i dalje za spaljivanje i ispod nivoa za objavljivanje. Osrednjost je najveći ubica umetnosti, njen najgori i najljući neprijatelj.

A kad smo već kod imena, šta je zajedničko za Aegona, Aemona, Daenerys? Upravo to i to je, na primer, lupam, mogla da bude neka crta koja će ih dodatno odvojiti od ostalih velikih porodica Westerosa.

Dalje, ne zna svako ko čita koja je bila tvoja namera kada si deminutizovao Littlefingera (zašto si ga deminutizovao, btw?), to jednostavno neodoljivo podseća na prezime i remeti iluziju.

Za ovo ostalo, izvini, ne mogu stvarno. Ja, jednostavno, ne razumem takav ljudski stav. Stvarno ne shvatam kako neko može za bilo šta svoje da tvrdi da je savršeno. "Nije ti ništa promaklo". Aferim.

I uzgred, Martin se kune da su imena bila slučajnost i da nije imao pojma kada je svoje likove nazivao. On je rekao da želi da sva imena budu neutralna i nepoveziva sa bilo kojom nacijom, ali da nacija ima jako mnogo i da je teško promašiti. Zato je i neka imena pisao drugačije, ali je izgovor ostao isti, što je potkrepio primerom narečenog Littlefingera, čije se ime izgovara isto kao Peter iako se piše Petyr.

>Nikola, da razjasnimo. Za mene je osrednji prevod vrhunskog dela i dalje za spaljivanje i ispod nivoa za objavljivanje. Osrednjost je najveći ubica umetnosti, njen najgori i najljući neprijatelj.

Bolje osrednji nego užasan (zamisli da je Martin pao šaka izdavačkoj kući x ili y). U svakom poslu se čovek uči i razvija. You should learn to crawl before you walk. A opet ti tvrdim da nije osrednji, daleko od toga. Uzmi, bez predrasuda, pa iščitaj recimo već spominjano poglavlje o Brenu i trookoj vrani. Ili prepeve. Svaki dijalog u kome učestvuju Tiron ili Džejmi.

>Dalje, ne zna svako ko čita koja je bila tvoja namera kada si deminutizovao Littlefingera (zašto si ga deminutizovao, btw?), to jednostavno neodoljivo podseća na prezime i remeti iluziju.

Pa zato što je čovek izuzetno malog rasta. Mene na prezime ne podseća neodoljivo, i to 'ć' mi je tu savršeno, ali savršeno leglo.

>Za ovo ostalo, izvini, ne mogu stvarno. Ja, jednostavno, ne razumem takav ljudski stav. Stvarno ne shvatam kako neko može za bilo šta svoje da tvrdi da je savršeno. "Nije ti ništa promaklo".  

Vrati se na moju prvu poruku. Nikada nisam tvrdio da je savršeno. Uvek, baš uvek može bolje. Za pet godina, kada budem imao još deset hiljada stranica iza sebe, radiću ovaj posao još bolje. Kako da bude savršeno kada ima jedna gnusna smisaona greška u Sudaru kraljeva? I sada kada listam, vidim rečenice koje su mogle bolje da se urade. Ali je kao celina veoma dobro, po smislu, duhu, stilu. I to ja ovde branim. A o konkretnim rešenjima možemo da raspravljamo (ako smo civilizovani) koliko god hoćeš.

Lurde, dosadan si ko proliv, a bar da išta pametno kažeš.
Stvari koje ti prigovaraš uglavnom su potpuno irelevantne.
Pisci i prevodioci koje ti ceniš često su promašeni skroz, a ti to u svoj svojoj ograničenosti ne vidiš.

Sećam se jednog mog poznanika koji nikako nije mogao da oprosti Stanojeviću za prevod Tolkina što je nekoliko imena pogrešno transkribovao... jebalo ga nekoliko imena na 2000 strana teksta.

Kada bi, kojim slučajem, ti bio u prilici da prevodiš jednu Martinovu knjigu, i da imaš godinu dana vremena za taj poduhvat i da dobiješ para koliko oćeš, garantujem da rezultat ne bi bio dobar ni dupe s njim da se obriše. Ono što ti ne shvataš i što meni ide na živce, jeste da nimalo nije lako sastaviti OGROMNO delo i OGROMAN prevod bez propusta i grešaka, a ti se onda uhvatiš jednog nepostojanog R i ne može čovek da dodje do reči od tebe.
Rado bih ti rekao da odeš negde i lečiš se, ali mislim da si beznadni slučaj...

Prvo i prvo, želim da iskoristim ovaj svečani trenutak i da budem prvi koji će čestitati rođendan Nikoli Pajvančiću, pre njegove žene, dece, ukućana, rođaka, prijatelja, kumova... čime ću svima staviti do znanja da je moja briga za ovog čoveka, koji je objavio nepomirljivi i večni rat jadnim cefalopodima blatantno mešajući vrste i podvrste tih divnih jestivih stvorova, prevazišla sveukupni altruizam moga bića.

Nidžo, cuco moja najmilija, u 36. godini života želim ti nadaleko bolje prevode od onog koji si uradio sa serijalom Pesme Leda i Vatre, ma koliko ti smatrao da je otaljavanje prevoda za 120 dindži po šlajfni nešto što bi Laguni trebalo da služi na čast. Želim ti, takođe, da nabaviš i za +2 veću dioptriju, kako ne bi lagano preskakao sve ono što ti ljudi po forumima govore iz najbolje namere, čak i kada njihova urođena agresivnost ne može da se izbori sa tvojom oštećenom percepcijom da pročitaši argumentuješ ono na šta ti je nebrojeno puta ukazano da obratiš pažnju.

Drugo, džabe pizdiš kada te neko prozove za prevod određenog imenovanja. Obrni-okreni, tu će svako imati svoje argumente, a ipak sam mišljenja da kada ljudi forsiraju svoj ukus treba posegnuti za savetom učenog čoveka/žene. Meni se, lično, dopadaju prevodi toponima, i na zvukovnom i na značenjskom nivou, ne samo zato što smatram da je ovo i dalje Srbija na ovaj ili onaj način, pa da stoga treba prevoditi nazive mesta jednog sveta koji je literarno stvaran za drugo jezičko područje, već i zato što mislim da to dodatno stvara atmosferu čitaocu koji uopšte ne govori engleski, a i ne treba ako ćemo pošteno. Doduše, tu si opasno omanuo kada je reč o uspostavljanju, pa i poštovanju nekih uspostavljenih normi kada ćeš koja imenovanja da prevedeš, a koja ćeš ostaviti neprevedena. Toponime si prevodio, i meni je to OK, jer su Martina čitali ljudi koje fantastika i ne interesuje previše, kao ni epovi. Ali, opasno si omanuo kod imena. Neka si prevodio, neka ne. I to se može opravdati kada se ime jednostavno preuzme, ali nisi stavljao toliko bitne fusnote da omogućiš čitaocima koji su onemogućeni da čitaju u originalu da primete tako bitne detalje vezane za imena koja imaju značenje. Nisi preveo Grejdžoje, i to je dobro, ali trebalo je staviti fusnotu, makar sa najgrubljim prevodom tog imena da bi čitaoci na srpskom shvatili vizije i proročanstva koja se kasnije u serijalu vezuju za njih. Ovo je samo najupečatljiviji primer miliona igara reči koje se javljaju u delu, koje je ponekad nemoguće adekvatno prevesti i/ili ukazati na njih bez fusnota. Tim rečenim, potpuno pada u vodu tvoj argument da nisi želeo da prekidaš pripovedni tok, jer si prevod doveo do nivoa kada gubi značenje u bezbroj situacija, i iz literarnog dela spada na masu nabacanih rečenica bez nekog dubljeg smisla.

Dalje, moram da se složim sa Lurdom da si sa MaloprstiĆem zajebao debelo. Možda to Lurdu zvuči previše srpski, moj problem je druge prirode. To meni ne zvuči nimalo srpski, već mi zvuči kao nadimak nakog ljigavog matejevačkog mešetara, imenovanog od strane nepismenih komšija. Prethodna izjava bi bila nešto oko čega bismo mogli ukusima da se prepucavamo i do tvog 46. rođendana, kada te ne bih unapred poklopio sledećim retoričkim pitanjima: Koji srpski velmoža je imao takvo ime koje se završava na Ć? Da li naša istorija prepoznaje Dečanskog ili Dečanskića? Prepoznaje li Prvovenčanog ili Prvovenčića? Nije li onda zaista bolje Maloprsti? Mrzim kad moram da ti potanko objašnjavam samo zato što se stalno praviš lud i na taj način živiš u pogrešnom ubeđenju da si bogomdan da budeš prevodilac.

Nemoj da misliš da je ovo fanovsko naklapanje, jer ne postoji pisac za koga mogu reći da sam njegov fan. Martina sam čitao samo dvaput kompletno. Prvo u prevodu, a zatim u originalu. Hej, pa još ni Gozbu nisam priveo kraju, iako sam među prvima koji je knjigu nabavio u elektronskom formatu (originalni PDF), jer pored nje čitam još nekoliko knjiga pritisnut kojekavim obavezama. Sa Martinom sam se sreo još ranije, ali nisam čitao nijedan njegov roman sve do Igre prestola. Znaš li zašto sam počeo da se maltretiram originalom ispred monitora od 19"? Samo da vidim čuveni kopilanski (bastardni) mač u originalu, kome ti bez ikakvih argumenata oduzimaš svojstvo u tom ukrštanju i daješ isključivi karakter prisvojnog prideva. I, onda... jao...

Tebe kolege mogu iz pristojnosti da lažu i do tvog 136. rođendana, ali na ovakvim mestima će ti ljudi reći upravo ono što misle. Prevodnim sistemom reč-za-reč uspeo si da postigneš upravo ono za šta ti optužuješ toliki broj svojih kolega. U prve dve knjige serijala uspeo si da svedeš Martina na nivo bilo kog drugog fantazi pisca, doduše odličnog zanatlije, ali ništa više od toga. Treću knjigu si toliko uništio van granica poimanja, da si imao gafove gde si u jednom jedinom pasusu tri rečenice zaredom počinjao sa "A". Svako ko je čitao original zna da Martin tako ne piše. Na takvim mestima se i iz avaksa vidi (copyright by Bitchdoctor) da si posao otaljivao za onih poslovičnih 120 dindži po šlajfni, toliko mizernih  da su ispod svakog dostojanstva prevodilaca u nekoj tamo normalnoj zemlji.

Da je onako kao što kažeš, duh jezika postignut, čitanje bi bilo makar upola lako kao u originalu. Pojedini delovi su kasapljeni kao da ih je radio srednjoškolac navučen na D&D. (Znači, zato si pitao da li na to mislim?)

Znaš, ne bih imao ništa protiv toga da lepo kažeš: "Koliko sam plaćen, toliko sam dobro i preveo." Naprotiv, ti sopstveno nepoznavanje (pa i nepismenost i nenačitanost, kada smo već kod toga) krpiš nekim tajanstvenim i sumnjivim autoritetima koji se nigde ne oglašavaju, makar na tvoj lični poziv da dođu ovde, ili bilo gde drugde i objasne zašto je jedna nepatvorena brljotina, kao što je Džinovska Sipa, bolje rešenje od onog koje je primenjivano mirijadama puta u prevodnoj književnosti kod nas.

Kao što rekoh, u originalu stoji Kraken, mi priznajemo postojanje te reči i ne postoji nijedan razlog zašto bi napravio ono što jesi. Neko je kritikovao Skrobonju što je u neku fusnotu stavio objašnjenje za Gargojla. Pih. Bolje objašnjenje onima koji ne znaju, nego da ga je tvojom logikom preveo kao Okamenjenog Demonskog Čuvara Katoličkih Katedrala, ili tako nešto nebulozno.

Dokle god odbijaš da se argumentima uključiš u raspravu, zaobilaziš postove ljudi koji imaju šta da ti kažu konstruktivno, ili, ne daj Bože, progutaš tu sujetu za koju kažeš da je nimalo ne poseduješ, samog ćeš sebe u startu diskreditovati kao ozbiljnog sagovornika o prevodu i samim tim se staviti u tabor klinaca navučenih na D&D koji prevode za evro po šlajfni. A dokle god prećutkuješ napade (što je u mom slučaju, više nego pravilo) stavljaš svima koji ovo čitaju do znanja da sam u pravu, i da jednostavno nemaš šta da kažeš, a da to ne bude: "Ne smem da prekrajam prevodni kontinuitet, naljutiće mi se diša, pa će da me ostavi."

Dakle, hoćemo li sada da razgovaramo, ili ćeš opet da pobegneš bez argumentata na sve moje stavove? Ili ćeš me opet okarakterisati kao svinju, samo da ne bi morao da čitaš postove na koje nemaš argumentovanih odgovora?

Uhhh.... Komplikcirate komplikaciju.  

Quote from: "Nimrodel"I kako je u originalu Maloprstić?

Ovo videh tek sada... Littlefinger.

Quote from: "Boban"Lurde...

Mrš!

Ovde pričaju ljudi koji čitaju knjige.

Nestani.

Naravno, voleo bih kada priča tekla u pravcu onog važnog - očuvanja pripovedanja i duha dela, a ne da se gadjamo imenima. Prevodjenje jeste nužno zlo, ali se to "zlo" ne ogleda u pojedinačnim primerima već u kompletu.

"Džinovska sipa", na primer, uopšte ne bi izgledala tako nakaradno da je ostatak dobar. Kada kažem "dobar", mislim (ovo ponavljam verovatno 500. put) na lakoću čitanja...itd. već sam pisao i mrzi me da se ponavljam.

Raeghara sam uzeo za primer onog nedostatka osećaja dela, ne da bi se secirao i "dokazivalo" šta je šta. Uostalom, Nimrodel, valjda smo se dogovorili da ti dam original kada budeš dolazila u Begeš. Ja sam to ozbiljno shvatio, pošto Martina delim naokolo svakom slučajnom prolazniku.  

I da, Nim. Stvarno je pohvalan tvoj trud, ali videćeš i sama kada budeš čitala original šta se zamera prevodu - nije to ista knjiga. Ma ni slična.

baš zanimljiv odgovor. svakako ga treba zapamtiti.

Ma, naravno, da te držim za reč, što se tiče originala, š'a si mislijo, da sam poboravila? Počim (ovako ovde kažu za prilog čim) dođem u Bejograd, ete me da uznem taj komat.

Jedan moj profesor engleskog jezika je rekao - prevod je kao žena - ako je lep nije veran, a ako je veran nije lep - i tu je bio 100% u pravu. I evo, iako rizikujem da me i jedna i druga strana omalaju stajskim đubrivom, reći ću sledeće:

Postoji problem leksikološke i unutar toga semantičke prirode u prevodu Littlefinger u Maloprstić kao i u Maloprsti. Mogu se kladiti da lektor nije primetio zezu koja se javlja sa ovim imenom, s tim da pretpostavljam da nije imao original kod sebe, a i što bi, on je lektor nije redaktor. Kada kažemo Maloprstić, ako prenosimo to finger u jednini i deminutivu, javlja se negativna jezička pojava - pleonazam. Ako je prstić onda se već zna da je mali, a ako dodamo to mali, onda se šalje poruka čitaocu da je u pitanju množina, a ne jednina - dakle, da je u pitanju čovek koji je malih prstiju, , čovek koji ima manje prstiju ili ih ima samo nekoliko, ili je neki njegov predak imao male prste ili bio bez većeg broja istih. Dakle, Littlefinger je prstić ili mali prst, nikako maloprsti ili maloprstić. Sa rešenjem Maloprstić ne samo da se javlja pleonazam, već i druga negativna jezička pojava koja se zove amfibolija - dvoznačnost, odnosno, višeznačnost. Kada kažemo Maloprstić, mislićemo na čoveka koji potiče od neke porodice čiji je neki predak imao to telesno svojstvo ili je živeo na terenu čiji je toponim bio Prsti, a tek objašnjenjem prevodioca mi dobijamo drugo značenje - doduše, nategnuto i ono u kojem je sadržan pleonazam. Dakle, tu se nalazi greška, ali to već nije do prevodioca, prevodilac ne mora da zna te stvari, niti je ponekad u stanju da vidi ovakve finese, jer ima i milion drugih stvari o kojima misli kada prevodi. Dakle, Maloprstić nije pravilno, ne govorim o vernosti, on je zapravo Prstić, koliko god se to ljudima ne sviđalo, eventualno je Maloprsti.