ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dok sam čekao da se 25 gigabajta instalacije XCOM2 spusti na moj računar (sirijsli? 25 gigabajta? čega, bre, jebote?) iz Valveovog digitalnog oblaka, iskoristio sam vreme da poigram vrlo dobri svemirski 2D šuter Galak-Z. Galak-Z je druga igra američkog nezavisnog studija 17-bit koji je svoje dobro ime zaradio na ime odlične potezne taktičke igre Skulls of the Shogun od pre par godina a koju sam onoliko hajpovao na svom blogu kada sam je igrao u PC verziji a kasnije i postovao jedan video nakon što sam je dobio na Playstation 4. Pošto je Skulls of the Shogun (nakon početnog kiksa kada je igra bila ekskluziva za Windows 8 i njegov AppStore) bio ozbiljan indi hit (s punim pravom, dodaću, veoma je to sveža interpretacija poteznog taktičkog modela), Galak-Z je još u najavama bio hajpovan kao ozbiljna indi igra, član Sonyjeve udarne jedinice u konzolnom ratu koji je besneo 2013. godine pred lansiranje Xbox One i Playstation 4, i još jednom vredi pomisliti kako je pre samo 7-8 godina pomisao da mali nezavisni studiji mogu da imaju bona fide konzolne hitove bila potpuno bizarna, a danas je potpuna realnost.

Elem, Galak-Z je izašao letos ali sam ga ja kupio tek pre neki dan i to na Steamu, zahvaljujući kombinaciji nesigurnih prihoda, lošeg exhange ratea na PSN-u i svesti da se radi o svemirskom 2D šuteru, naslovu u kome neko sa mojim refleksima i odsustvom koordinacije pokreta neće baš da izdominira. No, nakon što sam odigrao prve dve misije, vrlo sam zadovoljan jer je Galak-Z baš onakva igra kakvu sam zamišljao kad su je Jake Kazdal i njegovi zaposleni hajpovali u najavama.

Naime, ovo jeste u osnovi 2D šuter, u njemu vozikate lovački svemirski brodić po asteroidnom pojasu i borite se sa imperijalnim letelicama i džinovskim bubama, ali ovo nije prevashodno na refleksima i pamćenju obrazaca zasnovan old skul shoot 'em up, već i po tome što su taktika i hladna glava često bitniji od refleksa (u klasičnoj shmup postavci nema govora o prikradanju neprijatelju) a pamćenje obrazaca je bitno samo na meta nivou pošto je dizajn mapa proceduralan.

Galak-Z je, dakle, roguelite igra u kojoj je bitnije biti svestan generalnih zakonitosti sveta nego pokušavati da upamtite tačan raspored neprijatelja. Doduše, ako igrate u arcade modu koji snima poziciju posle svake misije, opcija za brzi restart vas vraća na istu mapu sa istim rasporedom predmeta i neprijatelja, ali Galak-Z je svakako igra bazirana na ideji ponovnog igranja nanovo kreiranih mapa i nakon što se malo izvežbate u arcade modu, treba je probati i onako kako je ona dizajnirana da se igra: sa jednim životom i stalno eskalirajućom opasnošću na nepoznatim mapama.

No, to na stranu, moment-to-moment gejmplej je odličan. Misije se sastoje u otvaranju delova mape i pronalaženju određenih objekata na njoj, presecano sukobima sa neprijateljem i sakupljanjem resursa. Galak-Z, kad se malo odmaknete i zažmirite, zapravo ima više sličnosti sa klasičnim roguelike dungeon crawlerima nego sa klasičnim shmupovima poput R-Type ili Gradius, ali je izuzetno oplemenjen letačkim modelom i kontrolama koje zahtevaju veštinu i koncentraciju. Za razliku od "pravih" shoot 'em upova, u Galak-Z vaša brodica ima masu i inerciju, upravlja se korišćenjem dve odvojene kontrole za potisak (unapred i unatrag) i savladavanje ovog modela u mnogome doprinosi uživanju u igri koja naprosto ne bi bila toliko zabavna da je ovo klasičan "hodajući" dungeon crawler.

Ostalo je takođe na prilično visokom nivou, igra ima prelepu grafiku oplemenjenu debelim crnim linijama koje oivičavaju modele ne bi li sugerisali strip ili crtani film, glasovna gluma je odlična a muzika izvanredno pogođena. Igra je 20 evra, što jesu ozbiljne pare (ja sam je kupio za 11, na popustu) ali ako imate inklinacija žanru (to jest i jednom i drugom žanru od kojih je ovo sastavljeno - roguelike dungeon crawlerima i shoot 'em upovima) i ako i danas povremeno maštate o scenama iz (stare) Galaktike, Star Wars i sličnih kosmičkih pustolovina, mislim da ćete uživati u ovoj igri.

Evo kako je izgledala moja druga misija u njoj:

http://youtu.be/QGZXPRKaG00

Odlican je Galak-Z. Kad je igra izasla, imao sam utisak da ga samo ja igram na ovim prostorima. Par ljudi je videlo gifove koje sam nasao negde na gafu, reklo 'kul', i vratilo se tripl-A igri du jour. Mada nekako je prebrzo potonula i diljem interneta, ne znam tacno do cega. Mozda je trebalo da ima vise razlicitih pozadina, mozda je kontrolni sistem ipak pretezak, ko ce ga znati.

Ja sam presao tri sezone i tu stao (verovatno mi se Destiny tad desio). Secam se da sam se tokom cele prve sezone ozbiljno batrgao s kontrolama, uopste nije bilo lako. Posle kad sam se kao stari vuk vratio u plicak, grohotom sam se smejao obigravajuci oko neprijatelja, deflektujuci napade i seckajuci ih laserskim machem.

A nista se nije poboljsalo sem mog licnog umeca. Mozda se vratim igri jednog lepog dana, al moracu sigurno da ponovo ucim kako se okrecu pedale.

* * * * *

Nego, jel igra neko Witnessa? Potpuno drugacije od svega ostalog. Ko bi rekao da ce tumaranje po pastelnom ostrvu od panela do panela, resavajuci beskonacne permutacije razvlacenja jedne linije od tacke A do tacke B biti tako hipnotisuce?

Bas uzivam. I opet imam utisak da malo ko to ovde igra sem mene.

Gledajuci ovaj Mehov gamingporn session (jeste, zavidan sam, ja jos ni XCOM 1 nisam odigrao) , dosla mi je u secanje jedna od najlepsih "svemirskih" igara koje sam ikada igrao, super mix takticke borbe u svemiru, menadzerske simulacije, glavolomki i RTS elemenata:
Space rangers 2, nevidjen dragulj medju igrama. Ne secam se jasno koliko sam je puta odigrao, al sam upravo dobio inspiraciju za jos jedan prelazak, samo ako uspem da nadjem disk (i to originalni!, kupljen u Tempu za 300 din). Trenutno mi gaming day izgleda otprilike ovako: par borbi u Banner Sagi, jedan pokusaj FTLa sa nekom egzotikom (trenutno vezbam da zauzimam brodove mantisima), a sad cemo na listu dodati i Space rangers 2.

UPDATE:
Proguglao sam Space rangere da bih evenutalno dodao neki link, kad ja tamo, a ono medjutim, naletim na ovo: Space Rangers HD: A War Apart  AAAA pa postoji nastavak!!! Ogrejalo me sunce odmah 

Igram Plants vs Zombies2 na velikom ekranu, i ko mi nađe manu ja jebaću mu nanu,
da se izrazim vako u reperskom fazonu, danas na prozaku nekad bio na trodonu.

Quote from: n00dle on 05-02-2016, 13:39:28


Nego, jel igra neko Witnessa? Potpuno drugacije od svega ostalog. Ko bi rekao da ce tumaranje po pastelnom ostrvu od panela do panela, resavajuci beskonacne permutacije razvlacenja jedne linije od tacke A do tacke B biti tako hipnotisuce?

Bas uzivam. I opet imam utisak da malo ko to ovde igra sem mene.

Ja ću to započeti tek kad skupim pare da ga kupim

Quote from: Meho Krljic on 05-02-2016, 13:02:55
Dok sam čekao da se 25 gigabajta instalacije XCOM2 spusti na moj računar

Ja sam sebe samopočastio sa Rise of Tomb Rider (legla plata koja je kasnila, ali šta je tu je, kasnim i ja na mnoga mesta i za mnoge stvari). Pristavio lepo preksinoć da se svlači, nadajući se da ću je kad dođem sposla (juče i danas) igrati...

Naravno, još je nisam ni upalio, samo sam izidlao kartice preko Idle Master programa. Juče na poslu ujdurma, neke zvanične zabilješke pisao, pa posle sa kolegom na piće, a danas sa posla nerođenu sestru vodio da je počastim nekakvim haljinama ili čime već i sad stigao.

Ali uhvatio me vikend slobodan nakon 6 sedmica, pa računam, SUTRA ĆU!!!

Sutra nikad ne umire kako reče i Džemsbond!!!!!!

Ja sam, pak, igrao XCOM2 dobar deo današnjeg dana i, ako to do sada nije bilo kristalno jasno, ovo je izvrsno. Rafinman koji je Ananda Gupta doneo u Enemy Within ekspanziji ovde je apsorbovan i iskorišćen da se produbi osnovni taktički model tako da su sada misije u kojima postoji vremensko ograničenje (zapravo ograničenje u broju poteza) pravilo, pa su jezive završnice u kojima potajete svesni da nećete ceo tim moći da dovedete do mesta predviđenog za ekstrakciju iz borbene zone helikopterom redovna pojava. Prikupljanje resursa na bojištu takođe je sada aktivnija, odnosno interaktivnija delatnost, sa ponovo predmetima koji ostaju iza ubijenih neprijatelja ali samo određen broj poteza.

Ono što je svakako primetno je da su Jake Solomon i saradnici radili na tome da strateški nivo igre bude bogatiji od samog početka. U Enemy Unknown ste prvih nekoliko sati manje-više linearno išli od jedne do druge tačke u strateškom planiranju dok se ovde vrlo brzo pojavljuju silne grane istraživanja, inženjerski projekti, mogućnost kastomizacije oružja, tako da igra počinje pomalo da podseća na X-Com UFO Defense (mada sa ipak manje mikromenadžmenta). Strateške odluke daju i dosta brze rezultate na samom bojištu, recimo jedan od prvih istraživačkih projekata koje sam uradio, modular weaponry, omogućava mojim vojnicima da ako na bojištu nalete na neprijateljske module za naoružanje, oni nama postanu dostupni, tako da sada imam rukije u jedinici ali oni imaju napredno oružje sa proširenim magazinima i povećanom štetom. Moj rani utisak je da je tehnološko drvo razgranatije nego u Enemy Unknown pa i Enemy Within i da se dosta rano u igri mora odlučiti kakva će vam biti generalna taktička filozofija i kakve ćete specijalizacije birati. S druge strane, pomaže što su klase dosta hibridne i imaju ozbiljne sposobnosti tako da, recimo, vojnik koji samo što je unapređen u grenadira, odmah ima mogućnost da bacačem granata dvaput u toku borbe daleko i sa velikom preciznošću izbaci granatu. Mislim da se u jednom od videa dole vidi da mi ovo spasava glavu. Takođe, vojnici koji na raspolaganju imaju male leteće robote mogu da leče na daljinu već od samog početka.

S druge strane, igra je u startu teža od Enemy Unkown. Ranjeni vojnici, čak bez obzira na lečenje na terenu, dobijaju ozbiljno dugačke periode poštede (do te mere da sam u petoj misiji trenutno sa tri rukija i samo jednim iskusnim vojnikom, svi ostali su mi u stacionaru), a od samog početka pored dobro naoružane pešadije u neprijateljskim jedinicama se pojavljuju i napredni sectoidi koji imaju moći kontrole uma ili dizanja sopstvenih poginulih jedinica iz mrtvih. Mind control je u originalnom Enemy Unknown/ Within bila sposobnost ostavljena za poslednju četvrtinu igre pa se ovde, jasno je, čim je moguće valja ići na istraživanje koje će ovo neutralisati. No, već u petoj misiji naišao sam i na shapeshifter vojnike na neprijateljskoj strani, maskirane u civile i to me je podsetilo da je Ananda Gupta u jednom intervjuu (za Espacistov podkast) pominjao da su se ovom idejom bavili još u vreme razvoja Enemy Unknown ali da nisu znali kako da je implementiraju.

Tako da je ovo značajno ekspanzivnija igra od prethodne, barem u ovom uvodnom delu a videćemo da li kasnije uspeva da zadrži ovaj široki a duboki fokus ili se nužno suzi na neku stranu.

Tehnički, igra je lepša i malčice skuplje producirana od prethodne (videti intro u prvom klipu ispod) ali s druge strane, kao i prethodnica, gadno štucka i zapinje pokazujući da su Firaxis dobri dizajneri ali i dalje ne sjajni Unreal programeri. 

No, to su sitnice. Ova igra je čista ekstaza.

http://youtu.be/rRzGZ7eWs0M

http://youtu.be/kPngygggon8

http://youtu.be/-XmY9_E5oxY

Mogu li dobiti u par rečenica definiciju ove igre u smislu kojem žanru -ovima pripada? Nikad nisam ovo igrao, odledao sam par klipova i pročitao ovo tvoje pisanije ali ništa ne mogu da zaključim. Vidim i da ima menadžerisanja (natrčao sam ranije na skrin nalik na...fallout shelter, dakle kao neki kompleks/baza u poprečnom preseku) ali i potezne borbe. Upravljačka simulacija sa elementima strategije? Obrnuto? Ima li RPG elemenata?

    Izvinjavam se, ja sam toliko u životu trubio o X-Com i XCOM da mislim da nema potrebe da dajem nekakve uvode tog tipa    Elem, XCOM je prevashodno taktička potezna igra u kojoj vodiš malu jedinicu pešadije (četiri do šest vojnika) kroz seriju borbi sa neprijateljem. Borba je potez po potez, dakle, prvo tvoji svi vojnici odrade svoje, pa onda svi njihovi svoje (ako si nekada igrao Lazer Squad, to je bila preteča originalnog X-Com). U XCOM i XCOM2 imaš dve faze poteza za svakog vojnika: kretanje i akciju s tim što se ne može pucati pa kretati već samo obrnuto (barem po difoltu). U starom X-Com si imao složeniji ali slobodniji sistem akcionih poena koje si trošio po želji.

Elem, pored ovog taktičkog sloja koji je najvidljiviji, tu je i strateški sloj koji podrazumeva građenje baze, istraživanje novih tehnologija, regrutovanje nove vojske i upravljanje razvojem iskusnih veterana, trgovinu raznim resursima i, razume se, odabir borbi koje ćeš onda direktno voditi na terenu. Ovaj strateški sloj je u principu serija menija ali je lepo sve to ipak našminkano tako da se čovek ne oseća kao da šamara Excel. Strateški sloj je i presudan za dobijanje cele igre jer je savim moguće dobiti sve borbe na terenu ali izgubiti rat time što nisi birao važne borbe ili nisi razvijao tehnologije neophodne za kasne faze igre.

RPG elemenata ima, dakle, postoje klase vojnika, napredovanje po nivoima i biranje specijalnih poteza sa svakim novim nivoom, ali je ovo dosta kruto da bi zadovoljilo nekog zahtevnijeg RPG igrača (dakle, nikako nema mogućnosti da jedinice pričom rešavaju konflikte ili da igraju isključivo support uloge), plus, ovo je igra u kojoj se podrazumeva da će ti vojnici u akciji ginuti i sa sobom odnositi iskustvo koje su stekli.

Hvala, znači iako vodim grupu vojnika, ne moram da im menjam gaće, razmišljam o njihovim fiziološkim potrebama, emotivnom stanju i slično. Moram priznati da nikad nisam igrao ništa ovog tipa, te ne znam da li bi mi prijalo ili ne. Nisam neki fan strategija ali ovo taktiziranje u kombinaciji sa menadžmentom bi moglo biti zanimljivo.

Pa... zapravo ima potrebe i da menjaš opremu vojnicima i da se brineš za njihovo raspoloženje  Pored ostalog, recimo, postoji parametar "will" u karakteristikama vojnika i on određuje ne samo koliko mu je lakše ili teže da se odupre kontroli uma već i kako će reagovati u recimo situaciji u kojoj ga neprijatelj flenkuje i rani. Vojnici sa nižim willom u takvoj situaciji mogu da se uspaniče, istrče iz zaklona, pucaju bez komande itd. Onda, ako su bili teže ranjeni u borbi, will im se smanji, a povećava se, recimo odmaranjem ili učešćem u uspešnoj akciji.

Strateški deo igre je, rekoh prisutan i vrlo bitan, ali je i veoma udoban i strimlajnovan da ne odvlači težište od taktike, pa mislim da bi ti igra prijala.

Quote from: Meho Krljic on 05-02-2016, 23:20:46
Pa... zapravo ima potrebe i da menjaš opremu vojnicima i da se brineš za njihovo raspoloženje 

Dakle, Petronije unfriendly seal

Quote from: Petronije on 05-02-2016, 23:52:10

Quote from: Meho Krljic on 05-02-2016, 23:20:46
Pa... zapravo ima potrebe i da menjaš opremu vojnicima i da se brineš za njihovo raspoloženje 

Dakle, Petronije unfriendly seal

Mislim da treba da daš šansu ovoj igri, barem Enemy Unknown. I ja sam bio skeptičan smatrajući da to nije moja šolja čaja, ali sam se oduševio. Vredi igra, stvarno.

Potezne takticke igre (i strategije u manjoj meri) su mi oduvek bile najomiljeniji zanr, svojevremeno mi je c-64 crko jer smo igrali na njemu Laser Squad II 96 sati bez prestanka. Ako je samo do poteznih squad based igara koje ne ukljucuju mikromanagament, odlican je i Silent storm (2. svetski rat pomesan sa SF Mecha tematikom).

Da ne zaboravimo Gorky 17 aka Odi-um kao i Jagged Alliance i Commandos.

Nejtan Grejson je napisao sjajan prikaz XCOM2, pa ću biti slobodan da iz istog citiram par egzemplarnih rečenica ne bi li to pomoglo Petroniju i eventualno drugim učesnicima foruma koji su skeptični po pitanju ove igre da prelome, zagrizu metak i makar je probaju:

Quote

Management is always a juggling act, and the majority of things you're juggling are chainsaws. Consider the following situation: you've built out your base to include multiple types of research labs and a place to heal your troops, but now you need a structure that'll let you communicate with a larger number of resistance groups in other countries. If you don't build that soon, you won't be able to make contact with the resistance in a nation where the aliens are hard at work on a portion of their mega-project that will—I can't stress this enough—doom all of humanity.

You've already let it linger for too long, and the doomsday bar at the top of the screen is filling fast. However, you're super low on supplies (currency, basically) because you recently researched armor that will hopefully keep your low level troops from getting one-shotted by The Big Shapeshifting Assholes, The Robot Assholes, and The Assholes Who Can Fucking Teleport Are You Fucking Kidding Me. Meanwhile, your strongest troops are in the infirmary after an especially gnarly mission, so all you have to go out on new missions are some spunky yet squishy B-teams led by a psychologically damaged A-teamer. You are not optimistic about your prospects.

You don't have time for doubt, though; gotta keep moving. You can't slow down and untangle the aforementioned world's-largest-yarn-ball-from-Cawker-City-Kansas of problems. There are too many clocks ticking, too many people relying on you. In XCOM 2, you have to find creative new ways to keep pushing forward.
Limp to an evac point with barely breathing squadmates slung over your shoulders. Make peace with the fact that some won't make it back at all. Accept that you might have to turn down a rescue mission in one country to pick up supplies and new troops in another. It might be frustrating in the moment, but when you get a chance to look back on it, you'll find a personal story fraught with intrigue and drama. Twists and turns. Momentum shifts.

You can't win 'em all, but you can win enough. You can make the aliens fucking pay for the times they backed you into a corner, for the times you put yourself in that corner with dumb decisions, for the deaths of your best and brightest. Your big ship is called The Avenger. There's a reason for that, I think, and it's not just a Marvel reference (though I do think it is partially a Marvel reference). It's thrilling when you succeed. It's morale-pulverizing when you fail.

Auh al sam uzivao u Gorky 17, hvala Meho za podsecanje! Nisam igrao Jagged Alliance i Commandos, valjda me odbilo to sto nisu imali u sebi SF elemente a ja nisam preveliki fan WW2. Ali Gorky 17 je bio bas slatkis.

Probao neko Dark Maus? Besramnu Dark Souls 2D kopiju ali sa mišem?

! No longer available

Nisam probala ali sam videla malo na Lobosovom strimu(LobosJr, često strimuje Soulsborne), šokirao se kad je video da ima mapa 

Ne vidim kako bih drugačije mogao da se snađem u ovim jednoličnim monohromatskim 2d hodnicima...deluje potpuno idiotski, nemam nikakvu želju da probam.

Pa nemam ni ja neku želju da igram, ali ima nekih interesantnih stvarčica nevezanih za DS.
Mene više interesuje Salt and Sanctuary, i ona druga, Eitr.

Rise of a Tomb Raider pretenduje da, kao i njen prethdonik, postane (za mene) igra sa najboljim gejmplejom u ovoj godini. Svaku dobru formulu iz prošlog dela autori ove igre su ostavili ili unapredili.

Radnja igre se dešava u Sibiru u Siriji, neimenično (zasad, pošto sam tek 9% igre otključao). Naša Lara sada pretenduje da postane pravi avanturista vođen željom za pronalaženjem raznih relikvija i koječega. Usput, kroz sibirske divljine i sirijske pustinje pronaći ćete i razne tekstove na mongolskom, grčkom i ruskom jeziku, te isčitavanjem istih vaša veština vladanja tim jezikom će rasti i moći ćete čitati razne obeliske i ostale stvari na koje budete nailazili.

O samom gejmpleju, kako rekoh, imam reči hvale i ništa drugo, jer je preuzeta formula iz prošle igre i, ako sam negde uživao IGRAJĆI, onda je to Tomb Raider naslov. Naravno, postoji tu i maaalllooo RPG elemenata (dobijate skill poene koje trošite na 3 reona, a sve zavisi koji preferirate, naravno).

Grafika je veoma dobra, te početna scena u igri, kada se osvrnete okolo, oduzima dah:

Da, veoma lepo izgleda a i svi vele da je i samo igranje rafinirana verzija već dobre prve igre. Ja ću ovo da igram kad izađe za PS4 krajem godine 

Pa Lara je uvek bila avanturistkinja koju pokreće potraga za relikvijama... Napredak u izgradnji njenog lika desio se najviše u domenu oblačenja - bar na ovom skrinšotu ne stoji šibana ledenim vetrovima, a odevena samo u šorc i usku majčicu.

I tebi je to napredak??? 

Quote from: Meho Krljic on 07-02-2016, 22:03:41
a i svi vele da je i samo igranje rafinirana verzija već dobre prve igre.   

Pa da, a meni je to sasvim ok, jer sam u prošloj igri uživao

Quote from: D. on 07-02-2016, 22:06:48
Pa Lara je uvek bila avanturistkinja koju pokreće potraga za relikvijama...

Jeste, ali serijal od igre Tomb Raider od pre koju godinu ustvari radi reboot. Tako da, Lara tek sad u ovoj igri stremi ka tome da postane ta avanturistkinja koju poznajemo...

Moja povremena vraćanja Street Fighteru IV (u pauzama igranja XCOM2) su uglavnom tragikomična.    Čime hoću da kažem da me uglavnom svi pregaze. A čak i kad pobedim, kao ovde, to više liči na dve ribe koje se praćakaju na obali nego na meč dvojice poznavalaca borilačkih veština:

http://youtu.be/NdgEgtnmrds

мехо, нек те теши то што стрит фајтер нема никакве везе са познавањем борилачких вештина! 

Dobro, toga sam svestan i ja, da ima, naslago bih ih ko mlado žito, nego to pišem da deluje dramatičnije i epskije.

Uspešno sam priveo kraju SOMA. Red šetnje, red zagonetki, red bezglavog bežanja lavirintima hodnika od agresivnih monstruma. Da nije bilo Mehe koji mi je ukazao na čudesni peč koji neutrališe monstrume (ne bukvalno, oni su i dalje tu, svesni mene, prate me, vrište, samo mi ne nanose štetu i ne udaraju) sigurno bih odustao negde na pola i to bi bila prava šteta. I dalje sam ja bežao i sklanjao se od njih, i dalje mi je bilo izuzetno neprijatno u njihovom prisustvu, ali ipak sam mogao da se fokusiram na ono što mi prija u ovoj igri, istraživanje i rešavanje zagonetki bez konstantnog umiranja pri svakom kontaktu. Sve ostalo je za čistu desetku, da ne ponavljam sad ono što je Meho već pisao.

Odoh da probam The Witness.

Da, SOMA je meni baš ono, dragulj koga nisu baš svi ignorisali, ali koji nije dobio količinu divljenja koju zaslužuje. The Witness... moj mozak drhti od pomisli na tu igru 

Sa malim zakasnjenjem prijavljujem simpaticni retro-roguelike-dungeon crawler pod nazivom Runestone keeper.
Runestone keeper sam igrao jos prosle godine, ali sam  posle duzeg vremena jutros opet bacio jednu partiju, a igra definitivno vredi da se pogleda. Iako je vise reklamiraju kao zajebanciju za mobilne telefone, ima dosta elemenata koji je cine punokrvnim roguelike-dungeone crawlerom. Pun prelaz traje dosta dugo, jedna partija ume da se oduzi i do dva sata, a nema snimanja. Parama zaradjenim u igri se otkljucavaju permanentni bonusi, koji dosta olaksavaju igranje, a novi heroji se otkljucavaju ponovnim prelaskom igre uz specijalne uslove itd. Sve je totalni random, i ako se igra bez neke taktike, tesko da se moze dospeti dalje od 10-og nivoa (inace ima 20 nivoa na normal i nightmare, a 25 nivoa na chaos tezini). Uz malo truda, kasnije se otkrivaju neke jako dobre strategije za otkrivanje nivoa, borbu sa mobovima, pa igranje postaje mnogo zanimljivije, i ne vise randomaticno kao sto izgleda u prvo momentu. Retro look nekome moze da smeta nekome da prija, ne igra previse bitnu ulogu. Evo zvanicnog sajta:

http://www.runestonekeeper.com/

Igrao sam malo Creeper World, pošto prirodno naginjem igrama koje glatko rade na mom arhaičnom računaru, koji - verovali ili ne! - još radi na XP-u. To je RTS jednostavne grafike u kome poslednji ostaci čovečanstva beže sa planete na planetu boreći se protiv Creeper-a, koji je poput najezde zombija pretvorene u jedan ogroman, tečni entitet, koji ne možete uništiti, već samo privremeno suzbiti dok baza ne pobegne. Mislim da sam već negde kratko pisao o toj igri, i, tražeći po arhivi igara šta bih mogao da uključim danas, rekoh sebi "a što da ne ovo?". Igrao sam već, dakle trebaće mi 10 minuta da se podsetim pravila, i partije su kratke.

A onda sam uključio Conquest of Elysium 4, i vreme je otišlo dodjavola...   O toj igri na posebnoj temi... uskoro. Zaslužuje.

The Witness je prelep ali nekako mi fali feedback, resio sam par setova zagonetki a igra mi nije stavila do znanja da sam nešto uradio, iako verovatno jesam. To je dosta problematično, morao bi postojati neki mehanizam nagrade koji igrača tera i motiviše da nastavi sa daljim istraživanjem i rešavanjem.

A flame in the flood je simpatičan. Nikad nisam igrao igre ovog tipa ali lako sam skontao da uhvatim zeca, kraftovanje kojekakvih potrepština itd. jedino što nisam rešio je pitka voda, imam filtere ali ne znam da li se zagađena voda vadi iz reke ili mora da se pronađe. Na kraju me je pojeo vuk jer sam usred noći, daleko od vatre tražeći rešenje za vodu, ignorisao vranu koja je privukla vuka a trebao sam je oterati. Predeli koji se istražuju nisu nešto veliki ali moram da naglasim da sam pristajao samo na mesta koja su označena kao kampovi, dakle obrisi civilizacije, dok šumi nisam ni prišao, pretpostavljam da tamo ima više prostora za istraživanje ali i da ne vredi ići bez oružja. Svakako vredi probati.

Da, ja ga upravo daunloudujem, pa ćemo da vidimo!!!!!!!!

Ajde ako mu posvetiš malo više vremena baci neki utisak i koristan tip. Ja sam bukvalno par puta krenuo bezveze i jednom malo ozbiljnije ali voda mi je ostala problem. Možda sam bio previše statičan, moguće da je trebalo ići napred.

Quote from: Petronije on 27-02-2016, 18:54:55
A flame in the flood je simpatičan.

Petronije, ovo mi deluje kao jako surov stav! 

Ako uzimaš iz reke vodu, treba ti filter, jer je zagađena, možeš da kupiš i kišnicu dok pada, mislim da je i ta zagađena, a možda si nekad naišao, zadesi se na nekom ostrvcu poneka česma, to je čista pijaća voda.

Inače, na početku igre dobiješ jedan filter koji je za tri upotrebe.

Skontao sam, kišnica je čista a voda se uzima pored splava i ta je zagađena. Neverovatna zaraza, već 10 puta krećem ispočetka.

Inače sam uspeo da namestim džojped da radi, milina igrati i voziti splav pečurkama.

Dakle, zaključak.

Skupljajte što više mace (cattail) i one biljke koja je potrebna za zamke, ne znam kako se zove tačno.

Kraftujte kanape od mace ali OBAVEZNO imajte kod sebe 1-2 suva drveta. Kiša non stop pada a posle kiše bez suvog drveta nema vatre a vatra je život.

Obavezno držite kod sebe podvez za slomljene kosti i čist zavoj. Vepar lomi kosti a vuk oštećuje tkivo.

Kraftujte zamke sa kopljem i one sa omčom. Sa kopljem su za vepra i vuka, omča je za zečeve. Nisam probao kutiju.

Ne znam zašto uopšte igram ovu igru iznova i iznova kad mi se svaki put desi nešto loše i razbolim se i umrem. Zadnji put sam skapao od gladi, povrede, parazita jer sam jeo živo meso, bio sam mokar i otrovan bršljenom. Sve odjednom.

Bolje pravi kutiju umesto omče, ona ima 2 upotrebe, uštedećeš materijala.

Hoću, hvala

Ja sam podučen ovim savetom napravio kutiju, ulovio zeca, odro ga, pojo i od kože napravio rukavice 

Naravno, pet minuta kasnije umro sam od gladi ali odlično je što igra ima multiple upotrebe za skoro svaki predmet.

Kad pogineš, sve što je bilo kod kera u šteku ostaje za sledeću turu.

Znam, poginuo sam već triput 

Kad slušam vas svetačke igrače kako kupujete originalne igre, prosto me satire sram i stid što još uvek jurim pirate (ustvari me nije stid pošto smo supruga i ja već 3 godine bez posla). Što je još gore, ni piratsku verziju Flame in the flood ne mogu da nadjem (odnosno pokusavam da nadjem GOG verziju koja je drm free), svi torenti koje sam probao do sad ne rade. Apsolutno ne tražim da mi neko pošalje working gog torrent, ali ću pomno motriti svoj inbox u narednih par dana, čisto onako.

Ja igram pirata.
Dobićeš večeras link ako se ne dotučem skroz od belog vina, a blizu sam. U suprotnom, sutra.

Dobio sam link, samo da dotucem tiranide u svom drugom prelazu Djon of vor 2 pa odo malo da prezivljavam po sumi

Ma, ja pirate trošim kad je nephodno, samo je retko neophodno, ipak imam 1001 igru na Steamu, više od 300 na GOGu i još bar 500 na konzolama. Kad se pojavi nova igra za koju nemam para, obično imam živce da je čekam na popustu ili dok je uhvatim polovnu itd.