ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ako nekog slučajno interesuje sadržaj onog čemu je posvećen topik...ok, znam da to nije baš uobičajeno na Sagiti  ali eto, slučajno, ako nekog zanima, evo mog prikaza broja 16 na goodreadsu...
NOVELE:​Jurica Ranj: Možeš li vidjeti zvijezde?Odlična priča za početak. Tečno pripovedanje, meki sf, nešto, rekao bih, u bredberijevskom stilu. Fantastično je tu oko nas-može nas zadesiti sasvim neočekivano, tamo gde se najmanje nadamo, npr. u trgovini u susretu sa usamljenim komšijom. Dobar kontrast u priči proizvodi precizan, uređen i isplaniran život glavne junakinje, nasuprot susretu sa fantastičnim, pri kome se njen uređen svet poljulja iz temelja. Nevidljive granice, ceo jedan svet , mikrokosmos, polako se gasi i sužava. Priča za uživati.
Radoslav Slavnić: TkivnaNa zabavan i ironičan način, Rašo nam precizno secira izopačenost društva, baveći se jednom od svojih , čini mi se omiljenih tema, devedesetim godinama prošlog veka i njihovim posledicama. Rezovi na koži i tkivu Tkivne, zapravo su rezovi svih moralnih i društvenih normi jednog društva, čije je propadanje počelo pomenutih godina a kome se još ne nazire kraj.
Marko Marciuš: Sedmi ključeviZapisničar slovenskog panteona bogova umoran je od besmrtnosti. Tu su i druga natprirodna bića, tajne svemira i postanka koje bacaju drugačije svetlo na čovekovu ulogu u svetu. Kroz mešavinu fantastike i sf-a, koristeći mitološke i religijske elemente, autor tka priču na zanimljiv i duhovit način, pomalo i filozofski, ali ne gubeći na dinamici.
Ante Kraljević: Pad sa zvizdarniceJedna čisto sf priča, mistična i snenog ritma, za koju nisam siguran da sam je ponajbolje shvatio. Dosta je kratka, ali moram priznati da poveća upotreba lokalizama u govoru definitivno nije moja šolja čaja u čitanju, i u ovoj priči mi je to prilično otežavalo čitanje. Verujem da će nekom drugom bolje leći.
Aleksandar Petrović: BušotinaDa li umesto nafte i drugih energenata okeani i kopno mogu da se buše da bi se došlo do-sećanja?Otiču li sećanja nepovratno u svemir, mogu li se nekako uskladištiti i upotrebiti?Neobična, psihodelična priča, kratka i efektna.
Aleksandar Obradović: Oblak u odijeluSve izraženijem problemu klimatskih promena, autor je prišao na simpatičan i duhovit način. Potrebno je obezbediti tri sunčana dana za vreme Obamine posete Crnoj Gori, a u te svrhe angažovaće se poznati klimatolog. Nevolje će mu praviti neposlušni kišonosni oblak. Duhovita priča, nemam nekih zamerki, osim što bih voleo da je bila duža.
Irena Hartmann: KljučeviUh, opaka priča. Počinje relativno lagano, a onda sve strašnije da bi kulminirala sa krvavim krajem. Ali više je strava u ovoj priči proizvod teskobne atmosfere i bolesne psihe, nego krvavih detalja. Priča o novoj, smrtonosnoj drogi kojoj se ne može ući u trag, samo je okvir za stravu uma i psihe. Mislim da je autorka dobro obavila posao u ovoj priči. Dobra priča.
Iva Šakić Ristić: Sjećanje u kostimaJoš jedna vrlo efektna priča. I ovde imamo oživljena sećanja, ali i mnoštvo drugih tema-svemirsku kolonizaciju, dvojnost, vladanje i podložnost, manipulaciju...a sve to dobro spakovano i nije pretrpano i izveštačeno. Vidi se da je autorka sigurna i da dobro barata veštinom pisanja kratke priče.
Jelena Krističević: TerapijaOd kauča kod psihologa, iznurene i poremećene svesti, do jedne tužne, orvelovske sf priče. Dotiče se mnogih savremenih tema i bolnih tačaka društva. Totalitarizam, usamljenost, čežnja, nada koja dolazi i gasi se...
Vladimira Becić: UtvareMeki sf, a tu su i meni omiljene živuljke-zmajevi. Prevara u prevari, deblji kraj u ovoj priči izvući će onaj koji nije baš očekivao.Lagan i tečan, lep Vladimirin stil, imamo sve potrebne elemente uključujući i obrt i razrešenje. Nemam nekih krupnih zamerki, sem što bih opet voleo da je priča duža.
Mario Lovreković: JedanaestaJedanaesta je naslov priče, a jedanaesta je i po redosledu u UBIO-u. Nakon raznih zanimljivih ideja, stilova, žanrova i podžanrova u ovom broju, imamo i priču sa izraženijom erotskom fantastikom. Malo mi je klimavo objašnjenje fantastičnog u priči, ali hajd da ga jednostavno prihvatimo kao takvog.
Ksenija Kušec: BogatstvoOva priča mi deluje kao da ima neku priču unutar priče, i neki sloj u koji možda nisam uspeo proniknuti. Pomalo na momente i jednoličan ritam pripovedanja. Najbolji deo su mi zapravo aluzije na drugi svet u kome je voda nafta a nafta voda. Nije me se dojmilo često pominjanje izbora, levih i desnih, žutih i plavih, nekako mi to ništa specijalno ne doprinosi priči i moglo je biti nešto drugačije, komotno. Ideja je dobra, ali mislim da se moglo još poraditi na razradi.
Biljana Malešević: Crvljive trešnjeMračna, horor vizija, savremenog urbanog društva...otuđenost, očaj, sve podređeno profitu, svakodnevni užasi koje se pravimo da ne primećujemo, a vrebaju nas svuda, od zadimljenih klubova do marketa. Ima li bega, da li je moguć izlaz?
Boris Mišić: Dete DinareDešavanja u ovoj vampirskoj priči, sa flešbekovima ratne prošlosti glavnog junaka iz devedesetih, smestio sam delom u Novi Sad, delom na Dinaru. Svako ko je krstario ogromnim prostranstvima Dinare, tim beskrajnim carstvom tišine, stenja, kamenja, vetra, zna koliko se gore čovek oseća sićušnim...Tako da mi je Dinara prosto bila prirodan izbor, idealan teren za priču o natprirodnom.
Goran Glušćić: HiperprokletnikProfesor etike i forumski smarač, istovremeno je i lovac/sakupljač demona. Iako pomalo trapav, uspešan je, a kad se nađe u nevolji, pomoći će mu izvesne sile. Zanimljiva i zabavna priča sa nizom referenci na probleme savremenog društva.
Sara Kopeczky: Igrati se BogaStare dileme o stvaranju žene-robota, igranju Boga, je li legitimno i moguće od usamljenosti i samoće bežati u umetni svet, može li se nedostatak sreće u vlastitom svetu pronaći u njegovoj svojevrsnoj imitaciji...jednu Sarinu priču sam već čitao u Istrakonskoj zbirci, i reč je o mladoj autorki koja dosta obećava.
Stevan Šarčević: Sa one strane reke, gradoviZavršna novela donosi nam dosta dobru, i jako emotivnu priču, svojevrsnu mešavinu horora i sf-a, postapokalipse. Dobro dočarana atmosfera, lovci, plen, Krvopije, plaćenik koji doživljava sudbinu janjičara kad sazna ko je zapravo njegov plen...prilično upečatljiva priča za završnu u ovom broju.

TEORIJA:
​Ursula K.Le Guin: Trebat ćemo pisce koji mogu pamtiti sloboduKratko, ali veliki pisci u malo reči sve kažu. Savremeni korporativni kapitalizam odavno je stavio šape i na kulturu, književnost i fantastičnu književnost, podređujući sve zakonu profita i sputavajući slobodu i imaginaciju pisaca. Jedan tako vispren um kakav ima Ursula, ne može a da se ne pobuni protiv toga.
Steven Shaviro: Melankolija ili romantički antisublimnoO eseju koji se bavi filmom Larsa Von Trira ,,Melankolija''. Nije u pitanju samo kraj sveta i katastrofa koja dolazi iz svemira, već i istančani psihološki odnosi između junaka i njihove promene, i neke dublje analize kapitalističkog realizma, otuđenosti zapadnog čoveka i njegovog sveta koji je pretvorio u svojevrsni zatvoreni mikrokosmos. Za filmske sladokusce.
Petra Mrduljaš: Buđenje bajkeZa sve ljubitelje bajki, a i uopšte fantastične proze, kvalitetan tekst koji se bavi stvaralaštvom Anđele Karter, njenom dekonstrukcijom savremenih mitova i upotrebom bajki u sasvim novom ruhu.

ZAKLJUČAK U VEZI NOVELA:​Preciznije bi bilo reći priča, jer su po dužini to zapravo kratke priče. Ali nemam pravo da se bunim jer sam i sam poslao jednu takvu od deset strana. Volim ja kratke priče, ali nadam se da će u sledećem broju biti i neka duža novela. U nekoliko priča sam baš uživao u čitanju, ostale solidne, dve tri mi možda nisu najbolje legle (što naravno ne znači da drugima neće) ali ni one mi nisu bile dosadne ni loše napisane. Svideo mi se pluralitet ideja, stilova, žanrova, podžanrova u ovom broju, dobra je ta raznolikost. Sve u svemu, zadovoljan sam pročitanim i preporučio bih čitaocima UBIQ 16 za čitanje.

Mene jako zanima i voleo bih da saturnica pojasni gde je u dzekovom postu videla da on smatra da pisca pokrece "osrednje skribomansko okruzenje"? Evo vracam se nekoliko puta i ne vidim, moguce i da sam umoran.

Sent from my SM-G355H using Tapatalk

Ajd ne budite dosadni... Ovde se radi o UBIQ-u, a ne o amaterskim udruženjima...

eh da...

STIPANE STOP!!!

Sent from my SM-G355H using Tapatalk

Jel to neka vrsta pretnje, šta li?

Inače nikada ne pretim, a taman posla da pretim oskarovcu, to mi nije ni na kraj pameti...

Samo mi smešno da si ti dao sebi za pravo da skrećeš nekome pažnju na offtopike, a prvi si sa komentarima čim negde namirišeš da bi rasprava mogla da eskalira u sranje...

E, sad mi je mnogo lakše kad znam da imam posla s vickastom ekipom.

Zašto prozivaš ljude koji ne pišu ovde i koje ne poznaješ, oskarovac? Namnožile se gliste, zavist, da se pokaže ko je gazda, želja za konfrontacijom iz dokonosti ili sve u paketu?

Nemam pojma o čemu pričaš, al' to nije ništa neobično.

Zaista, nije neobično da nemaš pojma.
Zaboravio si da ti je ta ista "vickasta ekipa" među prvima čestitala na romanu, uprkos svim tvojim sranjima koje si bacao na "vickastu ekipu"

Stvarno, nemaš pojma.

Razgovor je završen.

Uzgred, da iskoristim ovo prijateljsko ćaskanje pa da pozovem Viskastu Ekipu u Gradsku Biblioteku Novog Sada 31. marta. Biću tamo da promovišem nešto... Baš bi bilo zanimljivo da se još jednom sretnemo...

Quote from: hidden on 20-02-2016, 00:42:23
Mene jako zanima i voleo bih da saturnica pojasni gde je u dzekovom postu videla da on smatra da pisca pokrece "osrednje skribomansko okruzenje"? Evo vracam se nekoliko puta i ne vidim, moguce i da sam umoran.

Sent from my SM-G355H using Tapatalk

pa čuj, meni je žao ako sam koga povrijedila, no ako se pisac ( u ovom slučaju džek) obraća u komentarima sa zamjenicama tipa; mi, nas, nama, i ako je grupa u kojoj djeluje ona startna i završna pozicija njegovog stvaranja, onda ne možeš doći do drugog zaključka nego do ovog. po meni, prirodno je da pisac radi sam. u izolaciji. da su mu ciljevi da bude najbolji. da dosegne sve jebene vrhove svijeta, a ne da licemjerne cijuće da ga za to boli patika jer to naprosto ne odgovara istini. da odjebe grupe, jer su protuprirodan okoliš gdje stvara jedan pisac. mislim, može neko vrijeme, kao suradnja, drugarstvo, tapšanje po leđima i slične stvari, kao invalid kojem trebaju štake, ali samo dok ne prohoda sam. ili cijeli život ostaje invalidom a da toga nije ni svjestan.

čoper je evolutivno bolja opcija nego pojedinac; ali vrhovi ipak pripadaju pojedincima...

Nemam neke velike želje da ga branim, ume i sam. Što se tiče "grupe" koja je diskretno pomenuta u kontekstu skribomanije, potom u još nekoliko srodnih, reći ću samo ovo - to nikada nije bila formalna grupa. I nikada nije imala pretenzije to da bude. Njene veze počivaju u iskrenom prijateljstvu, znam da vam je u to teško poverovati...

Zašto pojedine osobe koje sa tom grupom imaju zajedničku istoriju konstantno žele da je omalovažavaju, manje ili više mi je jasno...

A što se Džeka i te štake tiče, pa jebeš ga ne stoji ti argument...on je čovek u godinama, inspiracija prirodno slabi osim ako niste Stipan ili Stiven King, ali evo, imam info da će njegova novela ovih dana biti objavljena u najprestižnijem domaćem SF časopisu... možda grešim, no...

Saturnice, ponovo mi učitavaš stvari koje nisam rekao, ni uradio. Tvoj ton je pun zlobe i pokvarenjaštva. Nedavno si mi učitala da sam nameštao glasanje u radionici i da sam zato bio nekoliko puta prvi. To je gnusna laž proistekla iz mržnje i verovatno, zavisti.

A sada ovo.
 
Neću da ti objašnjavam moju motivaciju pisanja, nema to veze sa takmičenjem i svaki rođeni pisac to oseća. U grupi koja funkcioniše jednom godišnje, kada pregledavamo radove i kada ih sređujemo, sam primetio da "biti bolji od drugih" nije osnovni pokretač pisanja. Upravo to vodi u kvantitativnu skribomaniju. Osnovi je "biti bolji od sebe, tj, prethodnih radova", ali ne možeš ti to razumeti.

I opet lažeš i imputiraš da sam sa ovom grupom započeo pisaniju, što nije istina i lako se proveri. Štake tebi trebaju, da malo podbočiš svoje laži koje mi namećeš. I prestani cijukati kada god nešto napišem, dosadna si, ista si D, puna neke huje i gnoja.

Ne širi te svoje laži i ne spominji me više. Idi se istresaj negde drugo. Sikter.

Quote from: Boban on 20-02-2016, 14:25:41
čoper je evolutivno bolja opcija nego pojedinac; ali vrhovi ipak pripadaju pojedincima...

Nije svaka saradnja čopor i pripradnost grupi nije nužno loša stvar.

Slažem se da do vrha stižu oni koji se sami bore i ne traže da taj put prelaze u čoporu....

Samo mi se sere od izigravanja usamljenih rendžera i  raspomamljenog zapišavanja svega na šta smo se nekada mogli  ubosti...

Quote from: Stipan on 20-02-2016, 14:10:04
Uzgred, da iskoristim ovo prijateljsko ćaskanje pa da pozovem Viskastu Ekipu u Gradsku Biblioteku Novog Sada 31. marta. Biću tamo da promovišem nešto... Baš bi bilo zanimljivo da se još jednom sretnemo...

Rado ću da dođem i podržim. Javi tačno vreme, ima do tada još vremena...

Svaki autor je u nekom momentu sarađivao sa drugim autorima, to je jednostavno tako a Torta dođe kao redakcija koja radi dva meseca u godini. Ostalo vreme se druže i najmanje trtljaju o pisaniji.
Bez veze je što to pravdam ovde, ali čisto neka ostane zapisano, da ne bude recidiva histerije oko toga.

Quote from: hidden on 20-02-2016, 14:41:09

Quote from: Boban on 20-02-2016, 14:25:41
čoper je evolutivno bolja opcija nego pojedinac; ali vrhovi ipak pripadaju pojedincima...

Nije svaka saradnja čopor i pripradnost grupi nije nužno loša stvar.
Slažem se da do vrha stižu oni koji se sami bore i ne traže da taj put prelaze u čoporu....

Interesantno je porediti ovo sa usponom na Mont Everest, ali prave ispovesti, ne romantizovane verzije... ljudi idu zajedno do pred vrh, pomažu jedni drugima i većinom ne bi ni uspeli da stignu da se ne oslanjaju jedni na druge; a onda, poslednjih 500 metara nema više milosti. Ko poklekne, niko mu ne pomaže; ljudi padnu i ostali idu pored ili preko njih. Niko nikoga ne nosi i ne vuče jer jedva može i sam da hoda. Ako staneš da pomogneš onome ko je posrnuo, biraš da umireš s njim.
Taj trenutak kada nekome pomažeš, a kada više ne smeš to da radiš je ključan u uspehu.

Quote from: hidden on 20-02-2016, 14:46:26
Rado ću da dođem i podržim. Javi tačno vreme, ima do tada još vremena...

Ofkors, s tim da ću ovog puta jednim okom zažmuriti na usamljenog rendžera i ostale žaoke.

Quote from: Stipan on 20-02-2016, 16:36:42

Quote from: hidden on 20-02-2016, 14:46:26
Rado ću da dođem i podržim. Javi tačno vreme, ima do tada još vremena...

Ofkors, s tim da ću ovog puta jednim okom zažmuriti na usamljenog rendžera i ostale žaoke.

Eto vidiš, to me nervira kod tebe. Jesi li sam pozvao? Jesi.

Nemoj žmuriti, leba ti.

Kako god želiš... Samo mi nemoj posle skvičati.

Quote from: Boban on 20-02-2016, 15:12:35

Quote from: hidden on 20-02-2016, 14:41:09

Quote from: Boban on 20-02-2016, 14:25:41
čoper je evolutivno bolja opcija nego pojedinac; ali vrhovi ipak pripadaju pojedincima...

Nije svaka saradnja čopor i pripradnost grupi nije nužno loša stvar.
Slažem se da do vrha stižu oni koji se sami bore i ne traže da taj put prelaze u čoporu....

Interesantno je porediti ovo sa usponom na Mont Everest, ali prave ispovesti, ne romantizovane verzije... ljudi idu zajedno do pred vrh, pomažu jedni drugima i većinom ne bi ni uspeli da stignu da se ne oslanjaju jedni na druge; a onda, poslednjih 500 metara nema više milosti. Ko poklekne, niko mu ne pomaže; ljudi padnu i ostali idu pored ili preko njih. Niko nikoga ne nosi i ne vuče jer jedva može i sam da hoda. Ako staneš da pomogneš onome ko je posrnuo, biraš da umireš s njim.
Taj trenutak kada nekome pomažeš, a kada više ne smeš to da radiš je ključan u uspehu.

znači, to je to. nemam više što na ovu temu dodati ni oduzeti.

Quote from: Stipan on 20-02-2016, 16:45:02
Kako god želiš... Samo mi nemoj posle skvičati.

Stipane, jeli rode, jes ti nas zvao na promociju?

O kakvom skvičanju pričaš?

Sve ćeš na vreme saznati. Ne trči pred rudu.

Quoteznači, to je to. nemam više što na ovu temu dodati ni oduzeti

Ni lagati, kevčati i konstruisati.

Quote from: Džek on 20-02-2016, 16:55:19

Quoteznači, to je to. nemam više što na ovu temu dodati ni oduzeti

Ni lagati, kevčati i konstruisati.

ma normalno, dragi džeki...

Quote from: Stipan on 20-02-2016, 16:53:41
Sve ćeš na vreme saznati. Ne trči pred rudu.

Stipane ne glumi mangupa.

A ja ću definitivno da prestanem da glumim majmuna, pošto sam to sebi dozvolio odgovorivši na poziv za promociju.

Quote from: saturnica on 20-02-2016, 16:58:38

Quote from: Džek on 20-02-2016, 16:55:19

Quoteznači, to je to. nemam više što na ovu temu dodati ni oduzeti

Ni lagati, kevčati i konstruisati.

ma normalno, dragi džeki...

Apsolutno, draga D.

Quote from: Džek on 20-02-2016, 17:02:14

Quote from: saturnica on 20-02-2016, 16:58:38

Quote from: Džek on 20-02-2016, 16:55:19

Quoteznači, to je to. nemam više što na ovu temu dodati ni oduzeti

Ni lagati, kevčati i konstruisati.

ma normalno, dragi džeki...

Apsolutno, draga D.

uvijek volim primiti kompliment. hvala.

Obasipaću te takvim komplimentima dok se ne rastočiš od miline. Više neću ignorisati tvoje kevčanje. Zaboravio sam da je džentlmenstvo rezervisano samo za dame, a ne za pokvarene lažljivice poznih srednjih godina

Razgovor je završen, dok mi se ne ćefne ponovo, a i spamujem temu.

Quote from: Džek on 20-02-2016, 17:05:42
Obasipaću te takvim komplimentima dok se ne rastočiš od miline. Više neću ignorisati tvoje kevčanje. Zaboravio sam da je džentlmenstvo rezervisano samo za dame, a ne za pokvarene lažljivice poznih srednjih godina

Razgovor je završen, dok mi se ne ćefne ponovo, a i spamujem temu.

....o sudbo kleta....

Quote from: hidden on 20-02-2016, 16:59:09
...glumim majmuna...

Šta? Glumio si?

Ko bi rek'o, bilo je tako prirodno...

Quote from: Stipan on 20-02-2016, 18:42:28

Quote from: hidden on 20-02-2016, 16:59:09
...glumim majmuna...

Šta? Glumio si?

Ko bi rek'o, bilo je tako prirodno...

Iz usta jednog oskarovca ovo je ogroman kompliment...živ bio!

Ajd', kad već editujemo...


Živ i ti meni bio.

Izašao je UBIQ 17:
https://ubiqsf.wordpress.com/2016/03/01/izisao-17-ubiq/

Sadržaj:


50 kn
220 str.
Nakladnik: Društvo za znanstvenu fantastiku "SFera", Zagreb
Dizajn: Melina Mikulić (Plavi dabar)

Uvodnik
Novele
Danilo Brozović: Usporednice
Saša Robnik: Okno K-14, Azra
Marija Pilić: Poe, doktor i knjižničarka
Filip Nikolić: Škrinja baziliskova
Martina Barišić: Lijepo spavaj
Zoran Janjanin: Lupus
Mira Satarić: Pobunjenici
Goran Gluščić: Crkni već jednom, Đeni
Igor Ivanišević: Ko(l)jač
Toni Juričić: Škifovilka
Nataša Milić: U dobru i zlu
Boris Mišić: Vipera ursinii macrops
Nenad Pavlović: Preko peska i zvezda
Aleksandar Obradović: Čardak i na nebu i na zemlji
Stevan Šarčević: RX5
Milena Stojanović: Beskovo prokletstvo
Aleksandar Petrović: Jutarnja kafa
Aleksandar Žiljak: Nosorog
Marko Marciuš: Samo za vas
Vladimira Becić: Nijedan
Riva Zmajoki: Uspavani princ
Kritička praksa
Fredric Jameson: U hipersvemiru (prevela Milena Benini)
Daniel Mendelsohn: Roboti pobjeđuju! (preveo Tomislav Šakić)

A evo i online Uvodnika za ovaj broj UBIQ-a.
Od mene imaju veliki plus zauvek što su u Uvodniku pomenuli Rašu i njegovo stvaralaštvo.
Što se tiče ovog drugog dela, i tu se u osnovi slažem, a možda je pitanje za širu diskusiju-ne samo kod njih (u Hrvatskoj)nego i kod nas-sve je manje klasičnih SF priča, a pogotovo tvrđeg sf-a, a sve je više raznih drugih oblika fantastike, horora, epske fantastike, priča sa nekim pomakom od stvarnosti, itd. Zašto je tako, verovatno je za neku širu analizu i diskusiju. Moguće da je i veliki broj nas koji sada piše pomalo ,,zatvoren'' u lokalne teme, i da nas to okupira-da u sivilu u kome živimo, smo više orijentisani ka lokalnim temama, a da su hipersvemir, kolonizovanje planeta, naučna dostignuća, daleko od nas i da nam nisu na vrhu liste interesovanja. Opet, ne mogu govoriti u ime drugih, mogu u svoje-ne bežim od toga da me interesuju lokalne teme, pišem i o zavičaju, ratnom i posleratnom periodu tamo, nasleđu devedesetih. Radnja moje priče u ovom broju ubiq-a dešava se na planini Jadovnik (ponekad na kartama označenoj i kao Vijenac) koja se pruža između Drvara i Bosanskog Grahova. Ionako o tom kraju skoro niko ne piše, mene interesuje i ljudi tamo, i priroda, i sudbina tog prostora, i budućnost, i prelamanja posledica rata i politika. Naravno i Srbija, i ono što se dešava ovde. Priznajem da mi je to više u fokusu, nego neka univerzalna tema, kosmopolitska, kako menjati svet, arapsko proleće, rat u Siriji ili Ukrajini. A možda se i bavljenje lokalnim bar na neki način uklapa i u opšte?


Evo Uvodnika:




Dužni smo, sviđalo se to nama ili ne, na početku jednu ispriku: broj 17 poprilično kasni. Najveća krivnja za to na onom je dijelu uredničkog dvojca koji počinje sa Ž, a isprike su (da citiram što je o njima rekao Oliver Stone u Platoonu kao ... znate već. Svatko ih ima. Poslovne
obveze, obiteljski razlozi, ali i nešto o čemu ćemo više kasnije.

Uvodnik nastavljamo tužnom viješću. U listopadu 2015., sa samo trideset godina, zauvijek nas je napustio Radoslav Slavnić, autor dviju izvrsnih priča objavljenih u našem časopisu: "Tkivna" (broj 16) i "Oprost i šest suprotstavljenih P" (broj 15). Rođen 1985. u Sremskoj Mitrovici, Radoslav Slavnić bio je glazbenik (frontmen rumskog sastava i pisac koji je fantastične priče objavljivao u brojnim zbirkama i časopisima. Samostalne su mu knjige zbirka priča Svetlost na kraju ulice Nemezis. Njegovim preranim odlaskom izgubili smo izvrsnoga pisca pred kojim je mogla biti velika budućnost.
Da se vratimo na isprike. Jedan od razloga zašto je uređivanje ovog broja trajalo bilo je nezadovoljstvo pristiglim materijalima. Iako kvantiteta ovog puta nije bila problem (nadamo se da će i dalje biti tako), u jednom smo trenutku bili ne baš presretni onime što dobivamo za Ubiq. I dalje osjećamo odmak od prave znanstvene fantastike, iako znanstvenofantastičnih priča, srećom, još imamo (Brozović, Barišić, Satarić, Gluščić, Pavlović, Šarčević, Žiljak, Becić). Kao da se većina autora s gotovo pa mazohizmom zatvara u memljive ćelije ovih naših stvarnosti što nam ih nameću korumpirani i nesposobni političari i njihovi korporacijski gospodari, a koji sad već bezobrazno odbacuju čak i onaj privid demokracije sadržan u izbornom cirkusu. Tim smjerom pogotovo idu horori i ono što se može nazvati pomaknutim stvarnostima (Robnik, Pilić, Janjanin, Ivanišević, Juričić, Milić, Mišić, Petrović, Marciuš). Konačno,  se u pričama u značajnoj mjeri svodi na neki specifični oblik ispričane, da ne kažemo prepričane bajke (Nikolić, Obradović, Stojanović, Zmajoki). Ne želimo time reći da su novele slabe (nemamo strpljenja za slabo!), ali nekima bi trebalo još malo promišljanja, možda drugačiji autorski pristup, drukčija točka gledanja, u nekim slučajevima i definiraniji krajevi, a nadasve aktivniji pristup svemu onome što nas okružuje, svijetu i vremenu na kojem i u kojem živimo i gorućem pitanju kako da ih promijenimo... Međutim, Ubiq se sastavlja iz onoga što pristigne (nije uzalud njegovo prvo godište rađeno pod egidom "Održivi razvoj") ili ga nema, pa smo ipak – sigurni u to da i dalje održavamo visok nivo proze – morali nadvladati naše nezadovoljstvo i napraviti odabir kakav je pred vama.
Također žalosti to što su nas neki autori, čijim smo se novelama u sad već sedamnaestbrojnoj povijesti veselili, pomalo zapostavili. Raduju nova imena, ali žalosti nestanak starih. Što rade, gdje su? Evo ih – pišu romane! Godina 2015. definitivno je godina romana. David Kelečić objavio je Dublje od bezdana, Iva Šakić Ristić Prolaz za divljač, Danijel Bogdanović Noćni vlak za Dukku, a Milena Benini Da en i Prodavača snova, s tim da Bogdanovićev roman i Beninin ]Prodavač snova svojim opsegom (500, odnosno 600 stranica) ozbiljno konkuriraju za "raosovsku" titulu "romana pune duljine". Onaj dio uredničkog dvojca Ubiqa koji počinje na Ž objavio je pak omladinski roman Zagonetka Zmajskih otoka. Milena Benini postigla je romanom Svećenica mjeseca (koji već ima i nastavak, Da en značajan uspjeh: prvi je to fantazi roman koji je bio finalist natječaja T-portala za najbolji roman. Luka Bekavac pak, pisac s ruba kako mainstreama tako i znanstvene fantastike, objavio je treći roman, Policijski sat, a prva dva – o kojima smo objavili važan esej u 14. Ubiqu – priskrbila su mu ove godine i Nagradu Europske unije za književnost (EUPL). Za prave osvrte na ove romane, nažalost, malo ćemo se načekati: već godinama ne uspijevamo doći do nikoga tko bi pratio produkciju, a od ostatka ostataka naše književne kritike hrvatska znanstvena fantastika može tradicionalno očekivati šutnju na granici s omertom. I tako nam ostaje da gledamo kako se kvalitetni pisci bore za svoje mjesto u nakladama od par stotina primjeraka, čije je objavljivanje i plasman do sada (a od sada ćemo tek vidjeti!) ovisilo o raznim oblicima državne potpore, da bi se konačno našli suočeni sa zidom šutnje, ili možda tu i tamo simboličnim kimanjem glave, kao da se netko na trenutak sjetio da u nas već desetljećima postoji i održava se, svima i svačemu usprkos, žanr spekulativne književnosti.
Tomislav Šakić i Aleksandar Žiljak, prosinca 2015.
https://ubiqsf.wordpress.com/
http://twitter.com/Ubiq_sf[
Sva izdanja u distribuciji Hangara 7 (Ubiq, Sirius B, Biblioteka Solaris, Nebula, Titan i SFerine knjige) mogu se naručiti na www.bestseller.jutarnji.hr/izdavac/hangar7

Točno na vrijeme i po planu, za SFeraKon 2016. objavljen je 18. broj Ubiqa. Ovaj put sve je pod kontrolom, osim samog pisanja – možemo (i htjeli bismo) brže, više i jače. No kao i uvijek, novi Ubiq presjek je onoga najboljega što hrvatska SF&F&H (&td.) pripovjedna scena nudi, uz malu pomoć regij— pardon, susjedstva.

200 str.
Nakladnik: Društvo za znanstvenu fantastiku "SFera", Zagreb
Dizajn i priprema: Melina Mikulić
Naslovnica: Melina Mikulić i Goran Paulin

Novele
Darko Macan: Pukotine
Ed Barol: Na kraju duge
Vladimira Becić: Vrata
Mira Satarić: Klon
Marko Marciuš: Arhitekt
Milena Benini: Oni koji prežive
Nataša Milić: Dama Herc
Maja Orešković-Igrić i Tomislav Tomašević: Afrodita i Adonis
Marko Fančović: Timeo Danaos
Marija Solarević: 2146, Mars
Milena Stojanović: Moranina deca
Riva Zmajoki: Kavez u kavezu
Aleksandar Farkaš: Prodavnica besanih noći
Stevan Šarčević: Daničina ljubav
Kritička praksa
Tihana Bertek: Autentičnost kopije: posthumanističko čitanje Blade Runnera
Silvestar Mileta: Unutarnji svemir posthumanizma i vulgarno piskaranje budućnosti: prilozi Leslieja Fiedlera opisu znanstvene fantastike
Ivan Šunjić: Pripovjedni modeli u zbirci priča Mars Asje Bakić
Gillian Polack: Širimo svoje svjetove: kako izgradnja svijeta komunicira kulturalne interpretacije






Uvodnik 18. broju




Ubiq_18_KoricaOvaj broj Ubiqa, iako ne pretjerano debeo, donosi čak 14 priča i četiri teorijska teksta, što nas raduje. Možemo konstatirati da je spekulativna fikcija na našim prostorima dosegnula određenu kvalitativnu i kvantitativnu razinu. Imamo jedan relativno visoki prosjek, koji se održava već neko vrijeme, ali ostaju zapažanja iz uvodnika prošlog broja, o premalom udjelu znanstvene fantastike, pretjeranoj zatvorenosti autora unutar nekih svojih promišljanja te nedovoljno aktivnom odgovoru na probleme koji se nadvijaju nad ljudski rod. Poneki tekstovi podsjećaju me (A. Ž.) na pekinezera kojeg sam nedavno vidio u jednom dvorištu: kad me psetance ugledalo, svo se uzlajalo, očito uznemireno iako ga nisam čak ni mrko pogledao, i počelo sumanuto loviti vlastiti rep! Možda zabavno, ali ne baš učinkovito, ni kao obrambena ni kao napadačka strategija preživljavanja. Ali, kao što smo isto tako napisali, Ubiq se sastavlja iz onoga što stigne, a ne iz onoga što bismo možda željeli.

Što ne znači da broj nije raznolik. Imamo tu iskusnog majstora (Macan) s višestruko provokativnom hladnoratovskom alternativnom poviješću Jugoslavije. Slijedi nekoliko klasičnih, gotovo pa siriusovskih SF priča (Barol, Orešković-Igrić i Tomašević, Solarević, Šarčević). Potom primjeri znanstvenofantastične akcijske priče (Fančović, Satarić). Fantasy zastupaju Benini (s prequelom svojemu dobro primljenom romanu Svećenica Mjeseca) i Stojanović, i dalje čvrsto ukorijenjena u slavenskoj mitologiji. Konačno, ostaju priče koje bismo uvjetno smjestili u kategoriju literarne fantastike (Becić, Marciuš, Milić, Zmajoki, Farkaš). Teorijski tekstovi, u ovom broju njih čak četiri, bave se Blade Runnerom (Bertek), djelom teoretičara Leslieja Fiedlera (Mileta), zapaženom zbirkom priča Mars Asje Bakić (Šunjić) i kulturalnim interpretacijama izgradnje svjetova (Polack u prijevodu Milene Benini). Posebno su nam tu dragi tekstovi o filmu i o domaćoj knjizi, kakvih svakako u Ubiqu imamo premalo i kakvih bismo voljeli dobivati u što većem broju. Činjenica je da se težište žanra u komercijalnom smislu definitivno preselilo u svijet audiovizualnih umjetnosti − filma, televizije, igara (što god mislili o njima, a ima razloga za nezadovoljstvo i potrebe da se o tome piše!) − i držimo da bi Ubiq teorijsko-kritičarski to morao popratiti. Također, s obzirom na živost spekulativnofikcijske književnosti u nas, smatramo da je velika šteta što mnogo naslova, sad već čak i autorskih opusa, prolazi uz malo osvrta ili komentara. Zašto unutar naše tzv. SF scene skoro da nema ozbiljne valorizacije novih romana i zbirki priča, ostaje za raspravu, ali htjeli bismo da se ovi reci, kao i objavljeni članci, shvate kao poziv ili čak bačena rukavica. Bili bi nam dragi ozbiljni, polemički tekstovi, koji bi konačno pokrenuli rasprave što nam nedostaju i čiji se izostanak, bojimo se, pomalo i osjeća.

U situaciji kakva je, u potpunoj nekomercijalnosti spekulativne fikcije kod nas (jer u nas je vizualna spekulativna fikcija više eksces nego novčano primamljiva praksa − gdje je nestao Teleport Zovko?), u zaglušujućoj šutnji koja vlada oko SF-a i većine ostalih žanrova, smatramo kako ipak ima nade. Neki dan je onaj dio uredničkog dvojca koji počinje na Ž promovirao svoje knjige u jednoj zagrebačkoj knjižnici. Publika su bili učenici šestog razreda osnovne škole. Za početak, bilo je zanimljivo koliko su bili koncentrirani pri slušanju jedne priče iz zbirke Tajna Grimiznog mora i jednog poglavlja iz romana Zagonetka Zmajskih otoka. Tko god je radio s učenicima, zna što znači zadržati pažnju te dobi kroz pola sata čitanja. Još ljepše, pokazalo se da ima nekoliko učenica koje su se primile spisateljskih pokušaja. Za sve one koji sad kolutaju očima: jedan od najboljih  fantasy romana u Hrvata − Čudesna krljušt − napisala je autorica − Zvjezdana Odobašić − koja je tada bila možda tek koju godinu starija od ovih dvanaesto-trinaestogodišnjakinja. Nažalost, bilo je to prije dvadeset godina. Svejedno, smatram da u takvim pokušajima, ukoliko ih bude pratila ustrajnost (je li ono Heinlein rekao: završite što ste započeli?), leži budućnost. Kao što mi se čini da bi bilo pametno pisati SF ili fantasy prozu namijenjenu mlađim uzrastima, prenijeti zanos maštanja o drugačijim svjetovima novim naraštajima, s očekivanjem da iz njih niknu i nova spisateljska imena. Većinu onih starijih, mozgova opranih od bilo kakvih pokušaja promišljanja nečeg novog, budućeg, čarobnog, ušančenih u rovove davno završenih ratova, ionako nećemo preobratiti: od njih se više ne da puno što očekivati. Na mladima svijet ostaje!

Tomislav Šakić i Aleksandar Žiljak, svibnja 2016.

Quote from: Stipan on 16-05-2016, 15:48:13Stevan Šarčević: Daničina ljubav

Čestitam, Stipane. Nažalost, ujedno si se diskvalifikovao za Anomaliju 3 jer...

3.   Na konkursu mogu učestvovati samo radovi koji prethodno nisu objavljeni u štampanom ili elektronskom obliku, a nisu dozvoljene ni prerade već objavljenih priča.

Pre nego što neko pomene da su Anomaliji 2 objavljene priče (bar dve) koje su u međuvremenu objavljene drugde, do toga je došlo usled kašnjenja objavljivanja same zbirke, te nije bilo korektno kažnjavati autore zbog nečeg što je bila moja krivica. U ovom slučaju konkurs je upravo u toku, te razumevanja nemam. To što je priča objavljena u drugoj državi nimalo ne menja stvar.

Jebiga...

Otimačina Stipe, ne daj se!

Ako se priča prevede na hrvatski, možda može da izađe u obe zemlje istovremeno?

Ma ko će sa svim tim urednicima na kraj izaći...

Dozvoliću malu digresiju. Tek sada sam skontao da je moja Azra izašla u tri izdanja. Ili dva, kako se uzme;  E- torta, štampana Torta (uskoro) i u UBIQ-u 17.

Eto, samo treba malo razumevanja kod urednika i sve je moguće.

Uzgred, onako skroz nepristrasno i objektivno (hahaha, laže taj Džek čim zine), priču Okno K-14, Azra bi bilo sevap ekranizovati. I jeftino.
Naime, glavnih protagonista komada dva. Jedan mojih godina, drugi stariji; taman toliko da mu bude otac. Ali i ne mora, može i istih godina. Duhovi ne stare, ili sećanje na pokojnika ne stari. Kako god čitalac, tj, gledalac shvati priču. Za glavnu ulogu predlažem sebe. Niko ne poznaje protagonistu bolje od mene, a jeftiniji sam od Mel Gibsona ili nekog superstara. Čak bih glumio i za dž.

Sporednih likova komada nekoliko, uključujući nekoliko dečaka koji vole fudbal i jednu devojčicu koja ume da peva.
Ceo urnebes na četiri lokacije. Stan protagoniste (najviše tu), automehaničarska radionica (imam jarana automehaničara, ustupio bi svoju radionicui), supermarket (tja, na nekoliko minuta, najviše sat vremena, kratka je to scena) i radnička baraka sa bašticom. Ovo potonje je jako bitno.

Naslov vuće na rudnik, ali uopšte nije potrebno, mada, bilo bi lepo da se snime neki kadrovi u praznom oknu.

Od rekvizita, jedan stari 125-p, poznat i kao Pezejac, ali može i neka stara Lada, Kec, Volga, nebitno.
Za jedinu scenu nasilja, kuhinjski nož, tepsija pite i tepsija baklave. Ja bih ustupio nož, a napravio bih i tu pitu. Baklave ne umem da spremim, a i bile bi neupotrebljive posle snimanja. Pitu bi pojela ekipa kao topli obrok. 

Eto, to ja onako...   

Kako god... Ako nekog zanima moju priču iz ovog broja može pročitati ovde:

https://belegbg.wordpress.com/2016/03/05/stevan-sarcevic-danicina-ljubav/

Quote from: Milosh on 16-05-2016, 17:35:43

Quote from: Stipan on 16-05-2016, 15:48:13Stevan Šarčević: Daničina ljubav

Čestitam, Stipane. Nažalost, ujedno si se diskvalifikovao za Anomaliju 3 jer...

3.   Na konkursu mogu učestvovati samo radovi koji prethodno nisu objavljeni u štampanom ili elektronskom obliku, a nisu dozvoljene ni prerade već objavljenih priča.

Pre nego što neko pomene da su Anomaliji 2 objavljene priče (bar dve) koje su u međuvremenu objavljene drugde, do toga je došlo usled kašnjenja objavljivanja same zbirke, te nije bilo korektno kažnjavati autore zbog nečeg što je bila moja krivica. U ovom slučaju konkurs je upravo u toku, te razumevanja nemam. To što je priča objavljena u drugoj državi nimalo ne menja stvar.

konkurs na kome Stipanovi pokušaji pisanja prođu samim tim diskvalifikuje sam sebe...

Mda... Samo si mi ti još falio...

Sa današnjim danom, broj ljudi koji su izjavili da nikada neće dati priču Ubiqu jer im je Stipan redovna mušterija popeo sa na 8.