ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Da ti jednom pokažem kako izgleda objavljeni tekst kod nas posle "bazične lekture"? Kad nauče da budu "sam svoj lektor" neće im odbacivati tekstove kao nečitljive. Juče mi se drugar, na PM, zahvali za nemilosrdan komentar romana posle preko godinu dana. Poslao ga, ipak, nisu mu odgovorili, pa mu kol'ko prekjuče poručili da bi tekst prosledili drugom izdavaču koji vapije za "dobro napisanom domaćom knjigom". Možda je i to otaljavanje, ali, savetovao sam da pristane na sve, pa će da sami čistimo. Jesi li primetio? Na PM! Mi ovde pričamo otvoreno ili nikako. Radionica Znaka Sagite i ostalo na tom delu foruma je radnog karaktera. Neću sad da kritikujem vas koji ste obučeni za pisanje, ali ste se ušuškali u bezbedne niše. Ovima, ko Kanjoš Macedonović jedva i ja dopado'.


Valjda je jasno da nisu svi na radionici viđeni za spisateljsku karijeru. Tragamo za onima koji mogu. Pokušavao sam ja sa pričama tabak formata (16 strana), javili su se upravo oni koji mogu ili veruju da mogu. Ali, kilavo je online sa tim formatom. Izgleda da taj deo priče ide lakše individualno. Sa druge strane, kad god se dohvatim poređenja pisanja sa mojim iskustvom, zameri mi se. Pa, valjda se ne očekuje da pišem o hipotetičnom pisanju? Hajde, pitaj kako kreiram narativ, svetove i likove i ja ću odgovoriti. Dokle god postoji samo reakcija, neće biti akcije.

Јoš jedno pitanje: koliko se autori spremaju za priču?


Jeste, desi se da bljesne prekrasna ideja, odjuriš kući da ne zaboraviš, sedneš da pišeš i posle jedne besane noči imaš prvu verziju, ili bar kostur priče. Mnogo lepo... i mnogo retko.


Obično je proces duži, a kod mene se oduži u pi... Dobro, da budem pristojan: Zavidim autorima koji odmah imaju zaokruženu ideju.
Ja bih uglavnom  zaplovio, a nisam bio siguran kakav će biti kraj. Koliko god  to čudno zvučalo.


A što se tiče detalja, s vremenom sam postao fanatik detalja: Ne preporučujem, nije neiphodno... ali meni autentičnost daje određenu sigurnost, čak može da dopni ideju!


Kad sam postmodernisao po bajkama, na primer, nisam se samo podsećao nekih poznatih bajki, nego sam pregledao kataloge ala i bauka, strane i domaće. A nije mi bilo dosadno ni da pročitam znamenitu knjigu B. Betelhema  Značenje bajki.

Ne biste poverovali koliko je vremena uloženo u uporednu hronologiju nekih otkrića u fizici, i u čitanje biografije nekih ljudi, da bi se što verovatnije složile kockice za omanju priču  Noć koja bi mogla da promeni sve.

Jednog junaka priče Beli vitez sa velikim zadovoljstvom opremio sam prilično egzotičnim revolverom (Le Mat model). Imalo je smisla, dodalo je još jednu crtu tom liku. U istoj priči omakla mi se, međutim, faktografska greška: Napisao sam da je nešto počinio Kju Kluks Klan, a onda dođe Skalop i podseti me da je Klan nastao pet godina kasnije!  Hvala mu!!


Za ovo što sad pišem...  Rekoh, sad sam fanatik. Da bi jedan dijalog imao veze sa realnošću - nađoh na Internetu knjigu, u mom slobodnom prevodu: Cene i plate u Vizantiji... 


Da li se i vi pripremate za pisanje?

I
Ima ovdašnjih autora koji imaju priču pre nego što se zada tema. Videli u bioskopu. Kad god sam povukao radionicu u pripremu, torpedovan sam. Naši pisci uporno pokušavaju da se ne pripremaju. Posisaju iz prsta. I sadašnja tema je "ja ne volim tebe, ti ne voliš mene, a moramo zajedno". Nema pripreme. Svi smo videli taj bioskop.

Nasumične postavke priča su istog ranga, kao i napamet istorija. Uverljivost je u osnovi bilo kojeg pisanog dela. Svejedno da li je u pitanju istorija, politika, geografija, fizika, hemija ili astrofizika. Čim se napiše ofrlje, neko to vidi i opaliće po tintari. Dobro se sećam Nivenovog PRSTENA. Seli studenti i izračunali da bi prsten vremenom spao sa zvezde oko koje kruži. Poslali demarš Nivenu, pa on seo i pogledao fakte. Posle napisao roman INŽENJERI PRSTENA. Ako sedneš pa ti se na naslovnici romana KONSTANTINOVO RASKRŠĆE pojavi "dugi rimski mač", neko će ti nabiti na nos da je to SPADA, da je to mač onih koji su se branili, a ne onih koji su napadali. Da ne tupim sa naučnom fantastikom. Sinoć, još mi je sveže, neko reče da je u Srbiji kulturni nivo posle I. sv. rata bio vrh kulture Evrope. Neko bi pomislio da se šalimo, ali mi iste večeri, Mića dokaže da je u istovremeno Srbija bila vrh fantastike u Evropi. Neki Zrnić i neki Jovanović omogućili da sve što su štampali Amazing stories u SAD iste godine bilo i u Beogradu. Neoborivi fakti su osnov uverljivog pisanja i ko to zanemaruje zloupotrebljava i sebe i svoje čitaoce.

Kad smo već kod riba, nemam ja ništa protiv da počeprkam po neku kost iz zubala, pod uslovom da je sve to spremljeno kako valja. A za Tolkina je druga stvar: tamo su stvari pošteno podeljene, na crno i belo, kelte i gote, elfove i orkove, pa prosto nisam imao problem sa razumevanjem poente kada je tako nedvosmisleno nacrtana, već sam se radije pitao kada će bombadil i ostala bratija prestati da pevaju, pa da se vratimo na nazgule u krčmi

Nego, ko što reče Meho, mene interesuje da čujem neku malo opširniju analizu ove varvarinove priče (kad se čovek već ponudio): jel valja ili ne valja, šta je dobro, šta loše, gde se može šta dodati a šta oduzeti, koje su stvari na koje valja obratiti pažnju, koliko je ovo inovativno i tako dalje, da ne dužim, neću ništa da pazarim pošto sam kokuz, ja bih za džabe ako može   

Ipak, da ne bude zabune: mada mi je donekle glupo da sada ulazim u neku dublju analizu "Marice", pošto sam obično forumsko piskaralo, i pride ne poznajem gospodina varvarina, pa će još i ispasti da mu nešto solim pamet, a to može da bude neprijatno, ali bih da objasnim šta rekoh u prošlom postu. 

Naime, ne mislim da je "dohororisanje" bajki nešto što ispada iz mode, dapače, volim i cenim dekonstrukciju poznatih narativa (nešto u stilu stripa watchmen), samo smatram da je za takav poduhvat ipak potrebno nešto naknadno dodati. Gledam baš ovaj kanal 24 kitchen, i tamo ameri mnogo vole da spremaju tradicionalnu, domaću klopu, ali sa onim što oni zovu "twist". Jesu to makaroni sa sirom, ali su ih škropili nekim začinima, ili su promenili sir, ili je nešto treće dodato, da se to unapredi i promeni i stekne drugačiji oblik.

Mislim da je isti slučaj i ako se priča bavi bajkom, a meni, čisto na idejnom nivou (pisaqnje mi se, dapače, svidelo), nije bilo baš najjasnije šta je promenjeno, i kako to utiče na kraj. U smislu da u originalu imamo vjšeticu koja se sprema da pohasa Ivicu i Maricu, Marica se nekako oslobodi, gurne vešticu u vatru (ili je na bilo koji drugi način eliminiše), i onda se zajedno vrate kući.

U ovoj priči već na početku saznajemo da to nije cela istina, i da se nešto drugo desilo od opštepoznate fabule, samo, ja sam nekako propustio da vidim šta: Marica se oslobodi, ubije vešticu (plus minus peripetije koje se tu događaju) i onda se sa Ivicom vrati kući (samo sa dodatkom peripetija, opet). Razlika je što Ivica na kraju pogine, ali ne vidim kako to utiče na kraj.

E sad, s izuzetkom Ivice koji je skončao na kraju, priča se manje-više pridržavala oriđinale bajke, pa mi nije jasno gde je twist, a pravo da kažem, nije mi jasno ni zašto bi sada Marica jela decu posle toga, kao što je spomenuo scallop... Pre bih od Marice očekivao, da nakon tog tako stresnog iskustva, ne bude veštica umesto veštice, ili još bolje, ako već jeste, onda ostaje pitanje: zašto? Da su možda Ivica i Marica bili primorani da pojedu vešticu (jer nije bilo hrane okolo), pa su shgvatili čari ljudskog mesa, to bi mi bilo u redu, ili još bolje, da je Marica morala da pojede Ivicu, pa je shvatila da je dečija butkica posebno sočna, i sada se ne može osloboditi želje...

Ovako, ako je zaista poenta priče da je Marica sada zla veštica, ostaje mi to prilično nedorečeno (osim ako je njena osveta nad roditeljima nije prevukla na tamnu stranu, ali i to mi je nekako nategnuto)

Tako, nadam se da se nisam nekulturno ubacio između razgovora, i da niko ne zamera. Eh, da, i da ne zaboravim:

Quote from: varvarin on 14-12-2016, 13:31:13
nađoh na Internetu knjigu, u mom slobodnom prevodu: Cene i plate u Vizantiji... 

Daj nam linkaaa!

Ne usuđujem se da zajebavam Varvarina. Priča je okej, ali nije baš da sam pao na dupe. Nego, povuklo me je njegovo pitanje, pa evo... Mada znam šta će Scallop reći...

Ako ne napišem minijaturu za petnaest minuta, nikad je neću ni napisati. Druga je stvar doterivanje i glancanje, to zna da potraje i mesecima... Gotovo isto koliko i da napišem roman...

Uzgred, postoji i moja priča na temu bajki, odnosno crvenkapice. Doduše višestruko je objavljivana, a verzija iz "Dolaska tame" gotovo više i ne liči na ovo što sam tu okačio, ali svejedno.

Ako nekog zanima tu je:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9819.0
 

Prvo za Skordiska:

Prices and Wages in the Byzantine World

http://www.iisg.nl/hpw/byzantium.pdf

I vodi računa da zlatnik nije uvek isti, bile su bar dve nočane reforme!!   


A sad, o kraju nesretne  priče: Postavio sam sebi pitanje - da se Marica vratila kući, posle svih dešavanja u šumi - da li bi nastavila srećno da živi s ocem i maćehom koji su praktično odbacili nju i brata ... ili bi poželela da im  jebe mater svima ??!!  Toliko.

Volim ja dobru raspravu. Samo mislim da ti je Tolkin bio pod nogom, kao što je sad Varvarin, i njega bi ritnuo. Lakše je ostrviti se na dostupne. Nisi ti novitet. Prsten je nosilac zla kod Tolkina, zašto to kod Varvarina nije nož? Uzgred rečeno, napisao sam u RAŠANIMA bolju analizu alhemije nego Kueljo, koji je, ugred, prepričao Borhesa, koji je prepričao priču iz Hiljadu i jedne noći. I, sad, gde je Varvarin našao platežni sistem u Romejskom carstvu? Isto tamo gde i ja u svojoj pripremi. Kad prestanete da se ritate možda nešto i naučite.


Video sam šta je napisao Stipan. Možete da birate. Ili kao on, ili kao ja.

E, hvala, varvarine! Ma puzsti te novčane reforme, svojevremeo sam i sa talirima krv propljuvao, kao da su ih iz godine u godinu menjali...

Što se tiče kraja priče, pretpostavio sam da je tako šta u pitanju. No, bezveze je sada naknadno se praviti pametan s moje strane, tako da živio, i hvala za linkove! 

Quote from: varvarin on 13-12-2016, 20:24:57
Definitivno, za odrasle. Da li bi ovo dali detetu? 
Iz vremena kad sam hteo da malo postmodernišem...

znači, priča je napisana/rekonstruirana za odrasle. e pa tu ja kao odrasla imam problem. jbg, nije mi hororistično da vještica jede djecu. to su priče za malu djecu, i meni je to smiješno i neuvjerljivo. vještice u svijetu odraslih rade neke druge svinjarije, ali teško da su u pitanju kanibalistički porivi. te fore mogu jedino djeca progutati. imala bih još primjedbi, ali moguće da nisam u pravu, pa da ne duljim više...

Quote from: scallop on 14-12-2016, 14:58:59
Samo mislim da ti je Tolkin bio pod nogom, kao što je sad Varvarin, i njega bi ritnuo

Ako i Tolkin dođe na temu posvećenu pisanju fantastike i okači svoje zlodelo i kaže: ritajte, đeco, nemam ništa protiv, onda da, definitvno bih i njega ritnuo (ali kulturno i bez zlih primisli, jer sam ja lepo vaspitano čeljade)

Koje svinjarije rade veštice u svetu odraslih?

Quote from: varvarin on 14-12-2016, 14:56:33
Prvo za Skordiska:

Prices and Wages in the Byzantine World

http://www.iisg.nl/hpw/byzantium.pdf

I vodi računa da zlatnik nije uvek isti, bile su bar dve nočane reforme!!   


A sad, o kraju nesretne  priče: Postavio sam sebi pitanje - da se Marica vratila kući, posle svih dešavanja u šumi - da li bi nastavila srećno da živi s ocem i maćehom koji su praktično odbacili nju i brata ... ili bi poželela da im  jebe mater svima ??!!  Toliko.

Marica bi morala postati odrasla osoba da bi im, da prostite na izrazu, jebala mater svima. iz ove pozicije, hajde što je spretnošću vrhunskog kriminalca sjebala vješticu, nego u svojoj nejačkoj dobi kreće i u osvetnički pohod na "roditelje". mislim...

Quote from: scallop on 14-12-2016, 15:05:04
Koje svinjarije rade veštice u svetu odraslih?

scallope, vi ste začarani a toga niste ni svjesni...

Quote from: saturnica on 14-12-2016, 15:07:38

Quote from: scallop on 14-12-2016, 15:05:04
Koje svinjarije rade veštice u svetu odraslih?

scallope, vi ste začarani a toga niste ni svjesni...

Naravno da jesam. I znam tačno kad su me smandrljali. Šifra je: "Ne možeš ti to...!"

Baš sam sinoć pogledao film Ivica i Marica - poslednja verzija kada kao odrasli postaju nemilosrdni lovci na veštice, mada su to već kao mali imali u sebi.

Jao, jao! Na teme sam pao!

Ja sam se setio jedne fantastične priče koja govori da se zla kob nasleđuje. Možeš uništiti zlo, ali zauzimaš mesto koje je zlo zauzimalo. U Piratima sa Karima, takođe, možeš ubiti nosioca zla, ali postaješ on. Tema je prilično rabljena, ali izgleda da samo Varvarinova verzija nije dobra. Čisto sam zapanjen.

moguće je da je priča sasvim solidna ali da je moje viđenje iskrivljeno. nisam ja stručnjak. samo sam pomislila da varvarin želi čuti i neka druga mišljenja koja uopće ne mora uvažiti. nadam se da se neće ljutiti i zamjeriti.

Možda će biti glupo pitanje, ali meni nije  ( pošto muku mučim s tehničko tehnološkim  stvarima)-kako se pripremate za pisanje ,,tvrđih'' sf priča, onih gde je neophodno poznavanje određenih nauka i tehnologija, bar u nekoj meri?Da li konsultujete neku stručnu literaturu?Neka nova istraživanja ili radove iz određene oblasti?U kojoj meri plasirate same naučno tehničke stvari, i kako podvučete granicu između ,,dovoljno je i potrebno'' i ,,previše je tehnike, narušava ritam priče'' ?
Npr. ako neko želi da napiše priču  koja će u značajnoj meri zavisiti od kvantne fizike, pretpostavljam da priča neće biti uverljiva ako se bude zasnivala na onome što se u medijima pročita o istoj i problemima prostor-vremena i sl?Neophodno je neko više znanje, zar ne?

Odlično pitanje Lako ćemo mi sa vizantinskim novčićima, nego, kako da lansiraš lika na drugu planetu?

Nije ga problem lansirati, nego lansirati ga da zvuči uverljivo.

Možda bih odgovorio Saturnici da pojedinačno mišljenje nije presudno, ali da je važno imati ga.


Ipak, Anomandere, tvoje pitanje je zanimljivije.


Ako je išta važno, onda je to priča koju želimo da ispripovedamo. Još jednom ću da naglasim: SF motiv nije cilj nego sredstvo. Ako treba, ponavljaću to do besmisla. Moguće je da je Boban u istoj meri u pravu kao i ja. On insistira na odnosu koji želimo da opišemo, ja da ako to treba da bude fantastično mora da ima i odgovarajuće ruho. Zašto bi ti običnu ljudsku priču zaodevao u fantastiku, ako ne postoji fantastična okolnost koja će priču učiniti prihvatljivijom? Voliš da pišeš o svom rodnom kraju. Ima li misterije? Postoji li neispunjeno obećanje? Legenda? Ako ima, a sigurno ima, onda ćeš naći ispisano o tome, vagnuti šta ti odgovra, a šta ne. Recimo, ja strašno volim Glamočko gluvo kolo i njegovo keltsko poreklo. Da želim da pričam o neborivom nasleđu, pisao bih o tome. Ali, nije zakon ono šta ja ovde napišem, zakon je da se fantastični motiv koristi samo ako doprinosi priči.


Ni jedno ni drugo, već zašto bi ga lansirao. Lako ćemo ga lansirati, ako znamo zašto.

Bravo! Najzad razgovaramo!!

Za Anomandera:
Brate po peru, temi ili čem god hoćeš... Ako želiš da napišeš verodostojnu priču, koristićeš šta god ti dođe pod ruku: Enciklopedije, naučne radove, popularne časopise , ili History - kanal na TV...  Sve što može da doda malo boje na priču, na odnose između protagonista, dobro došlo je. Koristio sam i pseudonaučne časopise, i Vojnu enciklopediju. Kako mi više zatreba.
Ako možeš da iznenadiš čitaoca - samo napred!! Mogu aktuelne  ideje u fizici.
Izbegavam da dam sopstveno tumačenje pojava u  fizici, jednostavno nisam dorastao.

Za Saturnicu:
Gospođice ili gospođo, oprostite... Imao sam vrlo jednostavnu ideju pišući MARICU (koja je prekratka da bi se zvala priča).
Elem, u bajkama i mačori nose čizme, i konji imaju krila, zato ne sudite prestrogo o likovima... 
A ja sam se zapitao - ako deci uskratimo ljubav i pride ih odbacimo - šta da očekujemo od njih???
Pri tom uopšte ne branim svoju priču, možda je sranje, iako se na jednom konkursu ZNAKA SAGITE solidno plasirala...
Toliko.

Hvala na odgovorima  .
Razumem šta hoćeš da kažeš Scalope, ako znamo zašto nešto radimo, naćemo  način i kako to
da uradimo.
Varvarine-pošto oduvek volim planine, i ranije sam čačkao i tražio razne tekstove o geografiji, geologiji, planinarenju, raznom životinjskom svetu na planinama i sl što mi je možda pomoglo oko nekih priča, barem malo, plus neka moja iskustva.
Za fiziku se slažem, pogotovo ovu ,,moderniju'' jednostavno se ne usuđujem puno da se upuštam u nju u nekoj priči, jer mi je znanje tu pretanko, ali možda nekad i pokušam.

Nisam siguran da se sasvim razumemo. Danas je vreme da pisac ne mora da dokazuje SF alat koji koristi, ali mora da ga bar površno poznaje. Recimo da je tvom protagonisti neophodan 3D replikator da bi spasio život nekom ko mu je izuzetno značajan. Neće uzeti šrafciger i motorcangle da ga napravi, ali će saznati gde može da ga se domogne i eto drame. Pročitaćeš nešto o tome i saznati da pored uređaja moraju da postoje i odgovarajuće sirovine. Kao kod kolor printera. Ako nema farbi nema ni slike. Abrakadabra tu ne pomaže. Abrakadabra je najbrži način da se zezne priča.

Anomandere,
predložiom bih ti da probaš nešto, ako ti se u startu ne dopada - ništa, a ako misliš da tu ima nešto, onda... Razmisli.
I ne treba nikakva povratna informacija na forumu.
Da li si čitao ŠUPLJI ČOVEK, od Dena Simonsa?
Odmah da kažem, roman i nije neki, u ocenama od 1 do 5 ja ga cenim sa 3 na 4. Ali:
Simons tu uzima jednu u tom trenutku vrlo aktuelnu teoriju iz fizike (teorija fraktala), i spaja je sa životima svojih junaka, već nekako.
Iako sam se mrštio na opšti utisak - skidam mu kapu za povezivanje jedne teorije iz najsavremenije fizike, i života junaka njegovog romana.
Knjiga je dobra upravo da je pročitaš i razmisliš -  ovo jeste nauka, Simons je iskoristio, i šta je dobio? Da li se meni proizvod sviđa ili ne sviđa, i zašto??
Bilo da ti se dopadne ili ne dopadne - već samo razmišljanjem, napravićeš veliki korak u pravom smeru: Povezivanje naukei i priče.
Od mene dosta, raspričao sam se, a  nemam nameru da nekom solim pamet. 

Mudro zbori scallop.

A ovo, varvartine, što si rekao za Šupljeg čoveka, čudna je kojncidencija, jer sam baš pre neki dan završio isti roman, i to je bio i neki moj utisak (mada, ja nisam prepoznao teoriju fraktala, odnosno, nije mi pala na pamet). Doduše, meni taj roman nije čak ni za dvojku, niti trojku

Quote from: scallop on 14-12-2016, 14:58:59
Video sam šta je napisao Stipan. Možete da birate. Ili kao on, ili kao ja.

A ?

Aha!

Quote from: varvarin on 14-12-2016, 17:32:22
Za Saturnicu:
Gospođice ili gospođo, oprostite... Imao sam vrlo jednostavnu ideju pišući MARICU (koja je prekratka da bi se zvala priča).
Elem, u bajkama i mačori nose čizme, i konji imaju krila, zato ne sudite prestrogo o likovima... 
A ja sam se zapitao - ako deci uskratimo ljubav i pride ih odbacimo - šta da očekujemo od njih???
Pri tom uopšte ne branim svoju priču, možda je sranje, iako se na jednom konkursu ZNAKA SAGITE solidno plasirala...
Toliko.

varvarine, nema potrebe za persiranjem i podizanjem ograda u našoj komunikaciji. u virtualnoim svijetu nisam ni gospođa ni gospođica, već saturnica. ponavljam još jednom, nemam ja problema s mačkom u čizmama od sedam milja ni krilatim pegazima, te stvari savršeno funkcioniraju u svijetu dječije mašte, ali imam problem kod prekrajanje takvih priča. jer stvari postaju nelogične i nefunkcionalne. da bi dijete postalo patološki ubojica, meni nije dovoljno reći da je ono istraumatizirano i da iz osvete kolje na sve strane. meni je neuvjerljivo. mene kao odraslu osobu moraš uvjeriti da je to moguće. može vještica i jesti djecu, ali me uvjeri da ili ima poremećaj u hranjenju ili da joj dječija đigerica treba u magijskim ritaulima. shvaćaš? ako je u pitanju ono što je scallop naveo da se poništavanjem jednog zla, to isto zlo premješta u ruke zločinca, onda bi stvar svakako trebala biti bolje prikazana jer ovako nije. to je moj utisak. slažem se i da bi priča bila uvjerljivija da je dulja, i da se pri tom vodilo računa i o atmosferi  i malo dubljoj psihologiji likova. ovako je sve ostalo prilično plošno i nedorađeno.

Eto, sad i ova o atmosferi!

Quote from: scallop on 14-12-2016, 23:43:11
Eto, sad i ova o atmosferi!

scallope, ne miješajte se...
vi niti pišete niti čitate niti gledate horore. ako u hororima izostaje atmosfera, ma možete sve fino zafrljačiti u smeće...

E, sad tačno znam šta mi smeta u hororu - atmosfera. I, kako da se ne mešam na svom topiku? Jel' to postala neka moda?

Ne verujem da smo završili sa pametnijim i iskusnijim od mene i mog višedecnijskog kolege i prijatelja Varvarina, ali znam da njemu više neće pasti na pamet da se izlaže čerečenju.


Sinoć sam imao višesatno drndanje oko značenja odrednice - virtual. Preživeo sam čvrsto se držeći jedinstvenog prevoda na moj maternji jezik - privid. Možda je izgledalo kao banalno prevodilačko natezanje, ali u pitanju je bilo direktno nasrtanje na fantastiku u celini. Ako je virtual reality oksimoron, onda je to i fantastika, zar ne? Ustvari, u doba kad odrednice postaju sve nedovoljnije u odnosu na intenzitet koji želimo da im pripišemo, fiktivno nam sve više postaje virtualno, a razmere eksploatacije neverovatne. Iako su u američkim knjižarama razdvojene police fiktivne i dokumentarne literature, tvrdim da je literatura generalno fiktivna. U literaturi uvek postoji mesto gde se pisac odvaja od izričite realnosti, pa realnost literature ne postoji. Nemam nameru da dokazujem primerima i boli me uvo za cititranje autora koji drugačije kazuju. Dokaz je i da je ovo moje viđenje sinoćne rasprave već zagazilo u virtualno. Moja percepcija je privid.


Dobro, neko će reći da često napominjem da pisac, pre svega, piše sebe, da upoznajem autora jer pred nama bukvalno "skida gaće". Da, ali piše o virtualnom/noj sebi, a mi vidimo virtualno njega/nju. Osetili biste se poraženim kad bih vam rekao šta o kome vidim posle samo nekoliko tekstova. Introvertniji bi prestali da pišu. Međutim, ovde mi je cilj da pokažem da pisac neminovno u svom rukopisu odstupa od stvarnosti, da nam prikazuje izmeštenu, prividnu stvarnosti, fiktivnu, virtualnu. Realna, dokumentarna literatura je čak nemoguća, jer se uvek pojave trenuci o kojima ne znamo dovoljno ili nam i nije najprijatnije da ih iznesemo na videlo.


Uvek postoje tendencije da se odredi kad fiktivno postaje virtualno. Nema to veze sa Gibsonom, privid je bio u fokusu i Velsu i Asimovu. Nema santimetra koji bi odredio prelomnu tačku, jer prelomne tačke nema. Velsov fantastični svet je bio srazmeren svetu u kojem je živeo i svetu koji je mogao da izmašta. Gibsonov svet se da opisati istom rečenicom. Fantastična priča se oblikuje rubno, na ivici sveta kakav nam se priviđa da jeste u priči kakvu bismo želeli da ispišemo.


Na ovoj našoj radionici pojavilo se više stotina priča, manje ili više fantastičnih i nijedna ne viri iz pomenutog okvira. Dajte mi jednu za koju mislite da nije i ja ću vam dokazati suprotno. Jedino ograničenje je što smo različito upoznati sa materijom koju obrađujemo i zato toliko insistiram na pripremi za priču. Dostignuti dovoljnu uverljivost je pola posla.

Quote from: scallop on 17-12-2016, 19:36:36
Ne verujem da smo završili sa pametnijim i iskusnijim od mene i mog višedecnijskog kolege i prijatelja Varvarina, ali znam da njemu više neće pasti na pamet da se izlaže čerečenju.

Pa ko ga tero da kači priču? Sagita je ovo, jesi li zaboravio?

Quote from: scallop on 17-12-2016, 19:36:36direktno nasrtanje na fantastiku u celini.

Samo da napomenem da je ovo golema neistina. Hvala.

Dobro de, nije Varvarin toliko osetljiva dušica...
Mogu ja još poneku priču da izložim čerečenju, braćo i zemljaci, ali  da malo razgovaramo. Konkretno.
Skalop, ja i još dvoje - troje... Mršavo za razgovor.
Možda grešimo nudeći određene  teme.  E, onda bi bilo fino da neko napiše o čemu bi voleo da se ovde priča.
A možda vam je razgovor sa dva matorca (kao ona dvojica iz Mapeta) prosto nezanimljiv.  OK, ako je tako frke nema.

Quote from: scallop on 17-12-2016, 19:36:36


Dobro, neko će reći da često napominjem da pisac, pre svega, piše sebe, da upoznajem autora jer pred nama bukvalno "skida gaće". Da, ali piše o virtualnom/noj sebi, a mi vidimo virtualno njega/nju. Osetili biste se poraženim kad bih vam rekao šta o kome vidim posle samo nekoliko tekstova. Introvertniji bi prestali da pišu.

Malo udaljavanje od teme (šta ono beše tema?), ali zar pročitano ne zavisi i od čitaoca?
Svi smo mi introvertni.

Tema je: Iskustva pisanja naučne fantastike.


Da, sve vreme napominjem da su pisanje i čitanje u istoj ravni. Jedina razlika što je pisac uvek jedan, a broj čitalaca je različit. Veliko pitanje je koliko čitalac utiče na pisca. I obrnuto. Mislim da nije mnogo zgodno kad čitaoci utiču na pisca. To iziskuje kompromis koji mi se ne dopada. Recimo, vidljivo je da na neke radioničare utiče kakav će dojam ostaviti na par tuceta čitalaca radioničkih ispisa. Tanka je fajda od toga. Vi izgrađujete pisca koji će se suočiti sa tiražem koji postigne, a to je druga priča.


Kao pisac početnik znao sam da se probijam kroz otpor redakcije Siriusa, oni su bili targetirana redakcija, jer nije bilo drugih. Glavni urednik Borivoje Jurković, na čudan način je preferirao pomalo seksi naučnu fantastiku. To je moralo da prođe i kod recenzenta, a moja sudbina se pozicionirala na odeljku "Nije za Sirius...". Izbor je bila priča o nekom svemirskom tucanju, tipa priče gde se realizuje seks između svemirskog pilota materijalnog sveta i cure sazdane od antimaterije. Ili nastaviti u već pomenutom odeljku. Odabrao sam pobunu i sa drugarom Monjom napisao priču "Mozaik od sto kockica", kojom smo se popišali na uredničku politiku, urednika, recenzenta, objavljene domaće seksi priče... Mislim da nismo zaboravili ni sve ostale koji su se tada u SFRJ bavili pisanjem naučne fantastike. Izgleda da su neki u redakciji Siriusa pukli od smeha, pa se priča našla u broju 100, kome smo je i namenili. Do kraja postojanja Siriusa niko mi više nije odbio nijednu priču.


To ne znači da agitujem na pobunu, nego da pisac mora da ima svoj stav u pisanju, da ga doteruje i usavršava, a oni koji vuku ka kompromisu traju onoliko koliko i trenutak u kojem stvaraju. Duge staze su malo ozbiljniji zadatak. Naravno, u ovom trenutku nije nimalo lako potencijalnim piscima. Izdavači su prilično zabarikadirani onima koji su kod njih već izdavali. Marketinške studije, targetiranje čitalačke publike i slične ujdurme stvaraju pritisak sa kojim je teško suočiti se. Preostaje jedina dobra strana, a to je radionica ZS koja nije laka za podneti, ali ono šta vas ne ubije, ojača vas.


Ima li još pitanja, jer Varvarin mi je nesrećen što vas je tako malo? Trebalo bi da uzme u obzir da ovaj topik ima već skoro dve hiljade čitanja, pa ako neko ne pita, ne znači da ne čita.

Quote from: scallop on 17-12-2016, 19:36:36
Ne verujem da smo završili sa pametnijim i iskusnijim od mene i mog višedecnijskog kolege i prijatelja Varvarina, ali znam da njemu više neće pasti na pamet da se izlaže čerečenju.

ako ovo ide na moju dušu, a sve mi se čini da ide, onda znajte da nikada više ni jednu priču neću komentirati. (osim ako budem na to primorana)ja samo znam da varvirina nitko ni u jednom trenutku nije čerečio nego se njemu dogodilo mnogo gora stvar, a to je da je ostao izignoriran od strane čitača. nema gore stvari za pisca od toga da te netko zaobiđe riječima i počasti šutnjom. a ovdje se, ako zanemarite moj nadasve skroman i iskren komentar, u biti nije dogodilo ništa.
tako. a sad ću utonuti u šutnju.

Ma, nema tu nikakvog čerečenja, svi smo bili veoma fini, ljubazniji nego prema radioničarskim (ne)delima inače, a baš i da nismo - to je samo jedna kratka priča, zar ne?
Ja u prošlom krugu preživeh ono Danijela Stil - ruganje, pa ne mislim da se manem Radionice.
Neće valjda ni Varvarin odustati od budućeg kačenja priča?

Jel' sad treba da se svađam? Kol'ki ulog takav i pazar. Pošto ste zreli pisci i ne treba vam, ne majte se. Ja ću i dalje da očekujem raspravu o pisanju, a ne o napisanom. Ko shvati shvatio je, ko ne shvati neshvatio je.

Vala, scallope, kako je krenulo, zapravo ćeš morati i da čitaš priče  na radionici 

Jok, ukinuću i ovaj topik. Pošto vam ne odgovara ni džabe, počeću da naplaćujem. Vi možete da pokupite ono što sam do sada, poslednjih pet godina napisao.

E, samo kad se i ovde planira naplaćivanje... Vrli novi svet kuca i na naša vrata....

stipane, to što ti objavljuješ knjigu svaka 4 meseca ne menja stanje da si beznadežno nepismen i da nijedna tvoja rečenica ne zavređuje da se pamti.

E vidiš, po tome smo neverovatno slični. Valjda jedino u čemu se može povući paralela među nama.

Svima sam se popeo navr' pričom o


SITNICE KOJE RUŽE PRIČU


Samo jedan pasus iz knjige, a tri puta sam se presek'o.


Najpre jedan ređi pleonazam.  "...bili su sada već daleko iza njega. Da li je moglo ...bili su sada daleko iza njega, ili ...bili su već iza njega? Mada, moglo je i bez jednog i bez drugog.


...kada nedaleko ispred sebe ugleda neke obrise. Da li nam je ikada neko/neka/neki objasnio bilo šta?


Roj besmislica, predvođen strahom, tog trena mu se razlete po moždanoj kori kao insekti u plamtećem osinjem gnezdu i on se prvi put te večeri pokaja što ga je budalasti ponos još jednom doveo u nezavidan položaj, ali hrabro nastavi dalje.

Jebote, naramak rečenica, četiri reda u knjizi! Da li bi bilo bolje da glasi:

Roj besmislica, predvođen strahom, razlete mu se po moždanoj kori kao insekti u plamtećem osinjem gnezdu. Pokaja se što ga je budalasti ponos još jednom doveo u nezavidan položaj, ali hrabro nastavi dalje.

Bio sam večeras na nekoj tribini koja je najavljena kao "Srpski pisci u epskoj fantastici", ali nekolicina najavljenih nije se pojavila, a neki drugi jesu, pa se to izrodilo u "srpski pisci u epskoj i naučnoj fantastici." Mislim da će nevidljivi da okači ceo snimak... ja nisam baš odslušao sve, morao sam povremeno da izlazim i povraćam, ali sem aj' da kažem Nebojše Petkovića, većina ostalih je pričala prilično nesuvislo, a neki kao SF autor (pisac Belila") je toliko lupetao, da nije uspeo da sastavi niti jednu suvislu rečenicu. Toliko amaterskih, deplasiranih zaključaka, toliko umišljaja i neshvatanja niti istorijskih niti savremenih odnosa... u nekom trenutku, pred kraj, primakao sam se s namerom da postavim pitanje, ali sam shvatio da već ionako imam previše neprijatelja u životu i zašto bi ih stvarao tek tako na gomile, odjednom, okupljeni i samozadovoljni, umišljeni da otkrivaju stvari i da razumeju odnose... gomila nadobudnika koji smatraju... ... neprepričljivo je, čekamo Nevidljivi snimak.

https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/27/10-fef-u-domu-omladine-prvi-dan/