ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ma nije baš TAKO crno ("Колико видим, таквих игара данас нема ") Na primer, tri najvažnija RPG-a koja su izašla ili izlaze ove godine su potezne igre: Torment: Tides of Numenera, Persona 5 i Divinity Original Sin 2. Da ne pominjem Colony Ship (mada, da ga ne pomenem, Neomeđeni bi platio da mi polome noge u nekom mračnom sokaku) koji verovatno neće ove godine al možda uleti. Ima  toga ohoho, samo ne baš možda među stvarima koje pravi Electronic Arts ili Activision...

Da, ako nečeg imamo danas, onda je to igara. Svih mogućih žanrova, grafičkih stilova i tehnologija, uticaja, mehanika, i šta god još spada tu. Ima i pravih roglajkova, i igara sa ASCII grafikom, i igara sa mnogo teksta, i FMV avantura, i - najteže od svega! - rolplej igara koje se svidjaju neomedjenom!!!

Reći da nema poteznih igara je isto što i reći da sam sanjao nekih 2-3 hiljade sati iskorišćenih u poslednjih nekoliko godina na nepostojeće igre.

Harvi, probaj obavezno Age of Decadence i Underrail. Obe su potezni RPGovi, a Underrail je igra koju su kreirali naši ljudi i koja je na RPG Codexu proglašena za RPG godine. Zasluženo, za mene je, onako objektivno, RPG milenijuma. 

Quote from: Meho Krljic on 28-06-2017, 06:41:09
Da ne pominjem Colony Ship (mada, da ga ne pomenem, Neomeđeni bi platio da mi polome noge u nekom mračnom sokaku) koji verovatno neće ove godine al možda uleti.

Igra je konačno dobila ime, zvaće se New Worls, ali planirani datum izlaska je 2020. godina. ITS ne veruje u žurbu i nema šanse da stigne ranije.


E da, Banner Saga je prilično dobra, otkrio sam je zahvaljujući Perinu. Čuo sam dosta lepih reči i o Battle Brothers, kombinaciji RPG-a i strategije.


A kao kombinaciju RPG-a i avanture, tebi lično bih preporučio da ispratiš nešto što bi za 4-5 meseci trebalo da izađe i što dosta obećava. Priču o policajcu bekriji koji dobija kao poslednju priliku da se dokaže posebno zajebanu istragu:


http://youtu.be/n5vOj6TagqY


http://zaumstudio.com/

stvarno, poteznih igara danas ima koliko hoces. tekstualnih avantura bas i ne, ali za to ipak postoji solidan razlog 

u drugim vestima, firewatch je pristojna igra i lepo iskustvo. to je sve!

Quote from: Calavera on 28-06-2017, 13:29:47
stvarno, poteznih igara danas ima koliko hoces. tekstualnih avantura bas i ne, ali za to ipak postoji solidan razlog  [emoji38]

U stvari, tekstualnih avantura ima, nije da nema. Ako misliš na grafičke avanture, point & click, one su slabo zastupljene, osim ako ne računaš one skrivene predmete i bekstva iz prostorije i tako to, što nas opet dovodi do pozicije da ima svega, samo treba naći.

A što se tiče tekstualnih avantura, Choice of Games je primer kompanije koja se bavi samo tim. Imaju svoju publiku i neke njihove "igre" (izaberi-svoju-sopstvenu-avanturu, zapravo) su cenjene medju publikom koja voli takve stvari. Njihovih igara ima i na Stimu, i uglavnom imaju "choice of (nešto)" u nazivu. Ja sam se više "igrao" na StoryNexusu, koja je konkurentska platforma od Failbettera, ali CoG je očigledno odneo pobedu u svojoj niši. A onda su tu i japanski vizuelni romani.

A imaš i danas avanture sa parserom, i to je prilično obimna kategorija, ali još opskurnija.

ja sam pod tekstualnim avanturama i mislio samo na one s parserom, s obzirom da je meni isti esencijalni deo zanra. vizuelne novele/romani i cyoa igre su ipak u neku ruku naslednici pravih™ tekstualnih avantura, pitanje je da li je to dovoljno hardkor za harvija 

ali naravno, slazem se s glavnom poentom da danas ima vise nego dovoljno igara za svaciji ukus i potrebe.

Добро, добро, ако сам се зезнуо у процјени, тим боље Иначе, cyoa не сматрам озбиљним играма. То ми је било забавно у папирном облику кад сам био млад (хелл, вјероватно би ми било занимљиво и данас!), али не вјерујем да тако нешто преточено у програм може да се назива игром (хелл, ако је ТО игра, онда је и Дреамфалл). Истина, пробао сам неколико таквих ствари, углавном јапанских, искључиво због хентаи садржаја. Наравно, кад кажем "текстуална авантура", подразумијева се парсер.

Што се Ундерраила тиче, њега сам букмарковао на ГОГ-у, ал мало ме брине опис у Свету компјутера, Кузмановић му дао 70

Nebitno, Kuzmu odavno ne prati oreol bezgrešnika. Mislim, svojevremeno je ishvalio Dragon Age 2. A Bioshock je za njega igra decenije.


Evo rivjua koji će biti od veće pomoći.


http://www.rpgcodex.net/content.php?id=10525



Summary


Underrail is a fantastic game that stands proud as both a spiritual successor to the original Fallout and as a legitimately great game in its own right. Whilst Underrail does have its areas of contention (Deep Caverns, backtracking, walking speed, ability cooldowns) Styg has demonstrated through recent updates that he does understand and appreciate at least some of the issues people have with Underrail and is committed to making it as great a game as he can. Despite the struggle that is the Deep Caverns the rest of the game is more than worth playing and only slightly detracts from the whole experience.


Napomena: ovo za ability cooldowns je neka vrsta Kodeksove lične karte - 90% ljudi tamo ne podnosi tu mehaniku.

Quote from: neomedjeni on 29-06-2017, 08:35:21
Nebitno, Kuzmu odavno ne prati oreol bezgrešnika.

A nekoć je pratio? 


Ja ga čitam zato što uspe ponekad da me nasmeje - evo, u prikazu Dawn of War 3 kaže kako je tržište toliko zagušeno Warhammer igrama da neko može da pomisli kako se sve pretvara u Warhammer, i njegovo susedstvo će postati krajolik iz Warhammer sveta jednog jutra. Ali argumenti mu nisu jača strana. Mada je solidno (ali oprezno) nahvalio The Long Journey Home, dao je prilično bled prikaz Endless Space-a 2. A još ako je nahvalio poslednju Civilizaciju, kao što neko reče ovde...a joj! 

Quote
Napomena: ovo za ability cooldowns je neka vrsta Kodeksove lične karte - 90% ljudi tamo ne podnosi tu mehaniku.

Imaju li neki objašnjiv razlog?

Smatraju to lenjim dizajnom koji služi samo za to da spreči igrača da u svakom potezu koristi svoj najjači napad. Kako Codex kaže, umesto cooldowna, developeri bi trebalo da se posvete kreiranju većeg broja različitih sposobnosti od kojih svaka ima svoju situacionu primenu i onda dizajniraju combat encountere oko toga.

A sposobnost da se najjači napad koristi u svakom potezu kao nije lenj dizajn? Mislim, što bi iko koristio u normalnoj situaciji (a to je više od 50% situacija) išta drugo sem "najjačeg" napada? Evo, AoW 3 ima ogroman broj borbenih sposobnosti od kojih svaka ima svoju situacionu primenu, pa opet neke sposobnosti imaju period hladjenja. Ali ne "najjače", već samo one za koje dizajneri osećaju da bi mogle biti zloupotrebljivane*. A zaista najmoćnije sposobnosti (one sa najkorisnijim efektima) obično možeš da aktiviraš samo jednom. Zamisli da omanu! Ali, pošto je u pitanju strateška igra, mora se računati na to, i planirati za taj slučaj.


Najidealnije bi bilo naći tematsku vezu između sposobnosti i razloga za kuldaun, ali shvatam da to nije uvek moguće.




*jedno od osnovnih pravila pristupa igrama: ako nešto može biti zloupotrebljeno, budimo sigurni da će biti

Nisam dobro objasnio, Codexovci su stava da ne bi trebalo da postoji sposobnost koja je toliko iznad ostalih da je jedini način da sprečiš igrača da je spamuje da uvedeš cooldowne. Cooldowni su potpisano priznanje da nisi umeo da dobro izbalansiraš listu sposobnosti koje si namenio svojim likovima. Oni od dizajnera očekuju da budu dovoljno kreativni da naprave dosta raznovrsnih sposobnosti od kojih je svaka na svoj način korisna i potrebna liku koga vode u avanturu.

Ma, ne preterujmo, to je samo jedan pogled na dizajn. Meni je sasvim blisko pameti da ćeš neke sposobnosti napraviti značajno moćnijim od drugih ali ih učiniti "skupljim", da li kroz kuldaun period, da li kroz ogromnu potrebnu količinu mane/ magičkih poena da se izvedu, da li kroz potrebu da budeš blizu protivniku da bi ih izveo, ili, kao u Shin Megami Tensei: Digital Devil Saga, da ti potezi direktno smanjuju tvoje sopstveno zdravlje. U XCOM, recimo, ni nema kuldauna, neki specijalni potezi se mogu izvesti samo jednom tokom borbe (napad hladnim oružjem, raketom, korišćenje robotskog protokola za lečenje itd.) pa je onda taktika praktično po nuždi osmišljena tako da odabereš apsolutno najbolji - odnosno najekonomičniji - trenutak da izvedeš taj konkretni potez, a da to uzima u obzir i kako će bojište izgledati posle tog poteza, kao i da nisi siguran šta dalje u toku misije možeš da susretneš. I to nikako nije lenj dizajn, naprotiv.

Naravno, to čak nije ni moj pogled na dizajn, samo pokušavam da, koliko sam to u stanju, objasnim vladajući stav na Codexu.



Inače, mislim da je primer kako ovo treba uraditi sistem iz Pillars of Eternityja, što je umnogome paradoksalno (ali nije do kraja, ako se uzme u obzir ko im je developer) jer je u pitanju real time igra. Aktivne sposobnosti članova družine su podeljene na aktivne i pasivne. Aktivne sposobnosti koje pripadaju jednom liku, pak, imaju gomilu namena - od nanošenja štete protivniku, preko buffova, debuffova, odbrambenih reakcija, do lečenja i nanošenja štete gomili protivnika. Kad uzmemo u obzir da sposobnosti iste namene mogu imati donekle različite posledice i vremensko trajanje i da protivnici mogu biti imuni na neke od njih, dobijate sistem u kome zaista ne biste imali razloga da koristite isti napad do besvesti, čak i da sposobnosti za svaki slučaj nisu dodatno ograničene time što ih možete primenjivati samo određeni broj puta per rest ili per encounter.

Quote from: neomedjeni on 29-06-2017, 09:49:32
Nisam dobro objasnio, Codexovci su stava da ne bi trebalo da postoji sposobnost koja je toliko iznad ostalih da je jedini način da sprečiš igrača da je spamuje da uvedeš cooldowne. Cooldowni su potpisano priznanje da nisi umeo da dobro izbalansiraš listu sposobnosti koje si namenio svojim likovima. Oni od dizajnera očekuju da budu dovoljno kreativni da naprave dosta raznovrsnih sposobnosti od kojih je svaka na svoj način korisna i potrebna liku koga vode u avanturu.

Dobro, ta zamerka već ima smisla. Ali, treba li reći da je moje stanovište potpuno suprotno? Balans je za partije između više igrača, da ne bi drugi imali nepoštenu prednost u odnosu na mene (nije problem da JA imam prednost, razmišlja naglas Igrač). U solo igrama hoću ludilo bitke, i što više neuravnoteženih situacija. Ako imamo jednu sposobnost koja remeti standardna pravila igre na neki način, onda treba ubaciti i druge takve sposobnosti da nastane potpuni haos. Iz tog haosa, dobar strateg će umeti da napravi red, koliko-toliko.


Napraviti dobar odnos između rizika i nagrade. Najbolje je tematski povezati zašto se neka sposobnost ne može koristiti stalno, recimo, troši vaš HP. "Dajete svoju krv da biste bacili neku strašnu kletvu." U Conquest of Elysium, Baalovi anđeli, Posmatrači (egregoroi), znaju krvnu magiju i mogu da bace čini zvane rupture, koje nanose štetu svim živim bićima na bojnom polju, i neprijateljima i saveznicima podjednako. Sreo sam jednom jednog koji je pobio skoro čitavu svoju armiju tako - armiju koja nije bila mala, nikako. Takvu vrstu haosa želim da vidim, ali donekle "balansiranim" drugim ludačkim sposobnostima protivnika. A ne balans i pažljivi odabir i selekciju sposobnosti. To je za realistično-istorijske bitke (da bi igre imale smisla, a ne udariti vilama na tenkove*), ne fantaziju ili SF.




*srpske ratne igre

А шта су Дееп Цавернс и у чему је проблем са њима?

Finalna regija Underraila. Pošto je u njoj Stig veoma pokvareno promenio pravila igre i posejao mnoštvo lažnih tragova i teško shvatljivih nagoveštaja, u svom prvom otelotvorenju Duboke Pećine su bile previše čak i za Codexovce. U međuvremenu je stepen izazova i u nujima značajno smanjen.

Developerima bi trebalo seći prste za svaki bug koji nađete u njihovoj igri. Nasilje uvek uspešno prenese poruku, strpljenje i razumevanje ne. 


Elem, na preporuku našeg druga Meha uzmem da igram XCom - Enemy Unknown i za kratko vreme se zaljubim u igru. Preguram bez problema prvi mesec i moji overlordovi iz senke mi daju ocenu A za postignuto. Dva satelita, istraživanje koje šljaka kao sat, gradnja postrojenja fino napreduje, nijedan izgubljen vojnik u borbama sa vanzemaljcima, tone zaplenjenog materijala za proučavanje i oko 120 kredita ili čega već u plusu na kraju meseca. Odmah nakon toga pojavi se neprijateljska letelica, moj lovac je obori (uz teška oštećenja, ali letelice nisu previše skupe) i ja odem na misiju da osiguram teren oko palog broda. Sve obavim kako treba i...


... kad sam se vratio u bazu bio sam u minusu 476 kredita!!!! Za šta, sunce vam jebem?!!!!!


Naravno, poslednji sejv je bio tri borbe ranije. Pokušao sam da nastavim, ali u tolikom minusu možete samo da istražujete, ali građenje postrojenja i proizvodnja opreme bi čekali da prođe 3-4 meseca. Ostaje mi jedino da krenem ispočetka, ali ću prvo da završim Icewind Dale EE. Tamo nema smrtonosnih buba.

Čekaj, ako sam dobro shvatio, ti si siguran da je to bag? Proverio si putem gugla da takav bag postoji u igri?

Mislim, ne kažem da nije, ali ako imaš sagrađena razna postrojenja, letelice itd., to sve ima "monthly upkeep" cenu koja se obračunava na kraju (ili na početku sledećeg) i nije isključeno da je to u pitanju.

Nisam, ali šta drugo može da bude?


Na kraju meseca sam bio u pomenutom plusu i trebao da dobijem još oko 280 kredita prihoda. Pratio sam svoje finansije, održavanje opreme i postrojenja je trebalo da me košta oko 100 kredita. Ne vidim apsolutno nikakav razlog zbog kog bih preko dana upao u toliku rupu.


Možda ima neke veze sa tim, možda ne, ali igra je prilikom polaska na tu misiju blokirala na nekih 15-tak sekundi.

Sad sam bacio pogled i izgleda da zaista postoji bag ovog tipa: http://steamcommunity.com/app/200510/discussions/0/648811127018535896/

Druže Neomeđeni, zaista mi je žao. Pouka je da snimate STALNO. Mislim, ja, recimo, sad dok igram XCOM2, iako igra automatski snima na početku svakog poteza ipak paranoično radim i ručno snimanje, za zlu ne trebalo. 

Ma, druže Meho, ja sam oduševljen što ste me ubedili da pribavim ovu igru, moj gnev je jednostavno uperen na developere koji su, s obzirom da su prodali tri miliona primeraka igre, mogli da ovako gadne bugove istrebe. Igra ipak nije juče izašla, prošlo je dosta vremena, dođavola.

Da, pa, i ja sam začuđen i zato sam i pitao jeste li sigurni da je bag, pošto niti sam ga iskusio (a imam skoro 100 sati u originalnom XCOM) niti sam ikada čuo za njega. Ali eto, izgleda da ste baš kurate sreće... 

To mi možda samo bogovi haosa poručuju da se držim RPGova. 

XCOM i jeste RPG! Doskočili smo im!!!!!!!!! 

Zapravo se i sam pitam, uprkos tome što bih ga lično svrstao u strategije. Nikad nisam igrao Jagged Alliance koji se vodi kao taktički RPG, a prema onome što sam čuo, formula je praktično ista. Banner Saga je takođe na sličan fazon, serijal borbenih izazova sa malo mikromenadžmenta između.

 Da, pa, zaista XCOM uspeva da ozbiljno nagrize tu granicu između RPG-a i taktičke igre. Što je, razume se, podsećanje da su RPGovi i nastali evolucijom stonih ratnih igara koje su pre njih bile popularne...

Да попијемо по једну за добра стара времена у којима су игре прво направили па онда продавали.

Ako misliš na pravljenje igara bez bagova, onda, generalno, pijemo za vreme koje verovatno nikad nije bilo. Nema veze, samo da se pije!

Ali da danas preteruju - preteruju. No, to je posebno vidljivo u kompleksim igrama, kao što su 4X strategije. CEO kompanije Stardok, Bred Vordel, je pisao o tome da misli da publika ne želi doteranost koliko želi zanimljiv gejmplej, pa je današnja situacija samo rezultat toga, ako je to tačno.

Vala, ja sam pohlepno kopile, pa bih oboje, ako je moguće.

Popimo i u to ime, druže neomedjeni, pošto sasvim podržavam stav!

Mislim na "želju za oboje", ne na "pohlepno kopile"! [emoji38]

Rado dužem čašu/pehar/bokal da se kucnem sa vama i drugom Harvesterom, druže Ridiculus.


Što se pohlepnog kopilanstva tiče, što bi rekao Logen Devetoprsti, čovek ne sme da se zavarava. 

Даклем, ZORK: THE GREAT UNDERGROUND EMPIRE је прилично зезнута игра. Не у смислу гадних загонетки због којих се човјек заглави (мада сам сигуран да ће и то да наиђе, ин дуе тиме), већ због схеер простора расположивог за игру. До сада сам измапирао неких седамдесет и кусур локација, а још практично нисам ни почео да играм. Ту је укључен и загуљени лавиринт, за који ми је требало неколико дана да направим функционалну (не и савршену) мапу. Наравно, огроман проценат тих локација не служи ничему већ постоје само да вам отежају путовање између битних мјеста. Инвентар је ограничен (игра узима у обзир и број и тежину предмета, што је прилично напредно за нешто тако старо), а има много предмета да се покупи, тако да је апсолутно круцијално да се изабере нека квалитетна локација на коју ће се остављати предмети које не планирамо да користимо тренутно, а не да буде (као мени јуче) "Мајко, на којој ли сам од ових седамдесетак локација оставио проклето уже...". Нашао сам једну која је релативно погодна за то, далеко је од неког савршеног хуб-а, али за сада може да послужи.

Додатни проблемчић је што је доста локација у мраку, за што је наравно неопходно свјетло, које није проблем наћи на неколико мјеста (шибице, бакље, лампе...), али исто се троши, а чим останете без свјетла у мраку, гинете. Тако да с тим ресурсом треба пажљиво, заправо најбоље је након што се измапира велика количина локација игру почети испочетка и онда свјетло користити само кад је неопходно, а не за истраживање и мапирање (које, логично, укључује велику количину бектрекинга).

Још један додатни проблемчић су тајни пролази. Испритискао сам неку дугмад и активирао неку брану и онда сам исушио некакво језеро, чиме сам добио приступ додатним локацијама, али исто тако сам потпуно случајно открио да сјеверни пролаз из собе са огледалом из потпуно мистериозних разлога више не води на локацију коју сам означио на мапи, већ на неку сасвим десету, тако да сад покушавам да бектрекујем и видим шта сам тачно урадио да то побаталим.

Ово је прва текстуална авантура оволиког обима коју играм, тако да сам још увијек млад и неискусан, али мислим да полако улазим у штос. Направио сам већ неке пречице за лавиринт (у принципу, листу команди за пут од улаза до излаза, уз посјету још једној битној локацији, тако да не морам да гледам у своју "мапу" јер то одузима доста времена, него их само брзински откуцам), а планирам да их направим и за још неколико локација, што ће да ми доста убрза путовање. Тренутно имам 68 поена од 350, повезао сам некакво уже са некаквом оградом и спустио се негдје, отворио сам неку брану, средио некаквог трола и томе слично. Али потпуно ми је нејасно за шта игра даје поене, јер их за неке активности (нпр. поменуто везивање ужета) нисам добио, а неке уопште нисам регистровао.

У игри и даље нема ни помена некакве приче ни поенте, појма немам ни ко сам ни гдје сам ни шта радим ту. Видјећемо како ће све то даље да изгледа.

Heh, Zork je ipak praktično deda avanturama koje smo mi igrali osamdesetih, a koje su imale manji broj lokacija, nešto fokusiranije probleme 'n' zagonetke i (neke od njih) bolje pričan narativ. Zork je ipak rodonačelnik žanra, nastao vrlo brzo posle Colossal Cave/ Adventure i uspeo da tu igru već rafinira.

Privedoh kraju The Walking Dead: New Frontier.

Ništa se tu novo nema reći, ko je igrao bilo šta od Telltale-ovih avantura već zna na šta se igra svodi: povremeni izbor prilikom dijaloga i pokoja Q E sekvenca.

No, i ptice na grani znaju da se Telltale-ove avanture ne igraju zbog gejmpleja. Željno sam isčekivao nastavak avantura drage nam Klementine. Prva sezona je zaista bila dobra, druga je donekle pratila njen tempo (Michonne je bio relativno slab) dok su sa New Frontier karte malo lošije promešane, ruka je lošija, tu su samo dva para u odnosu na prvi fulhaus i drugi triling.

Klementina odrasta, i kroz svaku sezonu upoznaje novu grupu ljudi, sa kojima provodi vreme. Priča se solidno veže i nadograđuje na prošlu sezonu, ali u prvi plan nikada ne stupa Klementina, uvek je tu neko drugi da preuzme glavnu ulogu. U ovom slučaju, to je Javi Garcia, propali bejzbolaški vunderkid, neodgovorni brat, zaljubljen u svoju..SPOILER: snajku.

I priča je ok, tragedija je na svakom koraku, ali mi se čini da su scenaristi malko bolje mogli napisati skriptu. Jedna od finalnih scena i susret Klementine sa Gejbom je isklišeizirana do besvesti. I nekako, nedostaje mi Klementine u ovom naslovu.

Ali, nije ovo loše, naprotiv, dovoljno je dobro. Valja pomenuti i da mi je dosta dobar utisak ostavio lik kojeg zovu Isus.

Telltale je izdavač čije igre ovog tipa imam u kompletu na Steamu (Tales from the Borderlands, The Wolf Among Us, The Walking Dead 1 i 2, The Walking Dead: Michonne, The Walking Dead: 400 days, The Walking Dead: New Frontier, Game of Thrones, Batman) tako da je jasno da se MENI ovakav tip igara sviđa. Dragi moji, ovakve igre imaju šmek zanimljivog filma od 10ak sati, filmskog ostvarenja koje drži pažnju gledaoca prikovanu za monitor, a ta pažnja je tek ponegde ispresecana Q E sekvencama i izborima dijaloga, čisto da nam bude još zanimljivije i da uvek budemo u pripravnosti jer ko zna kad će se nešto dogoditi, kada će doći do kulminacije i svet će se okrenuti naopačke.

Ovo ostvarenje (kao i ostale Telltaleove igre) možete slobodno igrati uz vrećicu čipa i čašu hladne koka kole.

Ovo je, ukratko, igra za odmor, za razbibrigu, za one koji bi nešto igrali, ali im se često ne da ni sesti kako treba, kamoli koristiti zamršene komande na tastaturi.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

Nisi me ubedio ali drago mi je da uživaš. [emoji4]

Сигурно не може бити лоше као Драгон'с Лаир.

Quote from: Harvester on 03-07-2017, 18:22:28
Сигурно не може бити лоше као Драгон'с Лаир.

Dajte ljudi, Telltale igre su zaista sjajne.

Ja sam sad pri kraju prve epizode Betmena [emoji38]

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

Nije poenta jesu li loše ili dobre, verujem da su odlične, već jesu li to uopšte igre.

bayonetta je ispunila ocekivanja, ali nekako nisam mogao da se nateram da je igram vise od 1 sata u komadu. ja u principu vise volim kad su mi brawleri sporiji i metodicniji, u stilu god handa i revengeancea. dobro, to je bio mikami, a ovamo kamiya, ali ipak...    u bayonetti je gameplay prilicno haotican, ali veci problem je sto se igra na normal tezini (hard i climax se moraju otkljucati) bez mnogo problema prelazi spamovanjem dodgea i velikodusnim koriscenjem lizalica i ostalih itema. ucenje protivnickih komboa i napadackih patterna je skoro pa nebitan faktor, sve se da proci na sirovu snagu. takav pristup mahom rezultira najnizim ocenama na kraju nivoa te blagim osecajem nezadovoljstva, ali ko danas ima vremena da prelazi igre vise od jednom?
normalno, ti neki sitniji problemi me nisu sprecili da se u potpunosti prepustim kamiyinoj mocnoj viziji. kakav sou    kakva predstava    svaki sinematik je remek-delo in-your-face campa i glorifikacije zenske seksualnosti, svaka borba je festival stilizovanih kadrova i preteranog nasilja. pokusavam da se setim jos neke igre koja nudi 1 ovako kompletan spektakl, ali mi nesto ne uspeva. eto mozda bulletstorm, ali momci iz people can fly bi mi ipak bili na dalekom drugom mestu. od prologa na tornju sa satom koji pada u bezdan pa do konacne bitke s vrhovnim bozanstvom u svemiru, bayonetta je strasan tour de force koji se konstantno vrti na maksimalnom broju obrtaja. koga briga sto prica nema previse smisla? ova igra savrseno funkcionise van okvira zemaljske logike.

https://www.youtube.com/watch?v=dKd-yfQv_Jg

Dobro, priča ima neku unutarnju konzistenciju i bavi se relativno zaboravljenim elementima religije i mitologije koje interpretira na vrlo slobodne načine, ali ne mogu da kažem da Kamija nije obraćao pažnju na makar neku elementarnu logiku.

Enivej, pošto se radi o jednoj od mojih omiljenih igara, da kvalifikujem malo "optužbe" da je igra laka. Naravno, nije "teška" onako kako su to možda bile Kamijine prethodne ige (prvi Devil May Cry ili Viewtiful Joe) ali ovde nikada nije ideja bila da se igra prosto pređe i vidi kraj. Ima razloga što svaka borba ima obračun skora na kraju, kao i da se svako poglavlje u igri posebno boduje i da se dodeljuju nagrade na osnovu učinka igrača. Kamija je vrlo arkadno orijentisan čovek i obe Bajonete grade na sistemima bodovanja iz Devil May Cry, podstičući igrača da igra ne samo "dovoljno dobro", pa čak ni samo "efikasno" već što je atraktivnije moguće, dakle, uz nimalo pretrpljene štete, što duže komboe i najveću moguću raznovrsnost u komboima i korišćenju oružja. Slažem se sa sentimentom ("Ko danas ima vremena da prelazi igre više od jednom?") ali većina Platinumovih igara je kreirana da se prelazi više od jednom, sa vrlo arkadnim mentalitetom u domenu bodovanja, učenja dubljih tehnika, otkrivanja tajni i dosezanja viših nivoa razumevanja sistema i ekspresije. Bayonetta 2, recimo, ima i nekoliko post-game misija koje nemaju nikakve veze sa narativom i samo su serija sve težih borbenih iskušenja u kojima igrač treba da demonstrira sve veću efikasnost i ekspresivnost itd.

Enivej, dobra je Bajoneta i vredi i istaći da si ti igrao u suštini najgoru verziju igre. Platinum je igru napravio ekskluzivno za Xbox 360 na kome sam je ja prvo i prešao. Posle je SEGA sama radila port za Playstation 3 i on je nadaleko ozloglašen kao vidno slabiji, sa nižom rezolucijom i padovima frejmrejta - kombinacija teške arhitekture Sonyjeve konzole i činjenice da je port radio tim koji nije radio original je zaslužna za ovo. No, ja sam je dosta igrao i na Playstation 3 i, mada se naravno razlika vidi, igra je svakako i dalje impresivna. Wii U verzija je zato odlična, glatka i superlepa, a PC verzija izašla pre par meseci takođe vrlo dobra - Durante lično potvrdio - mada, iako je u pitanju igra stara više od pola decenije, novi port zahteva solidno jaku mašinu u slučaju da hoćete da se iživljavate sa visokim rezolucijama.

Moj kompjuter je dosta skroman ali tera igru okej, mada frejmrejt pada kad upalim FRAPS:


https://youtu.be/BJ69n9jUcR8


Inače, Platinum od juče spemuje tviter ne naročito prikrivenim aluzijama na Bajonetu na Switchu što je jako lepa vest i, iako već imam keca u četiri verzije i dvojku na Wii U, rado ću ih ponovo kupiti... Doduše, Kamija se po starom, dobrom običaju sad zajebava po tviteru najavljujući ne samo Bajonetu 3 nego i Viewtiful Joe 3 i Half Life 3, ali zajebancija na stranu, sve ovo MOŽDA na kraju može da se završi time da stvarno dobijemo Bayonettu 3. UZBUĐEN SAM!!!!

Quote from: Meho Krljic on 04-07-2017, 16:16:31
Slažem se sa sentimentom ("Ko danas ima vremena da prelazi igre više od jednom?")

Samo da se javim kao neko čiji je sentiment potpuno suprotan. Nije to do vremena niti do "danas", već do ličnih želja. Širina nasuprot dubini. Svaka čast igrama poput Some, čije je iskustvo toliko intenzivno da nadomešta nedostatak ponovoigrivosti, ali sve drugo što sam igrao u poslednjih godinu dana vapi za ponovnim igranjem, od Redout-a do Age of Wonders 3. (Ovde treba pomenuti da je u strategijama kampanja praktično detaljni tutorijal, a pravi izazov je na pojedinačnim mapama, tako da je "prelazak igre" vrlo diskutabilan pojam.)

Usput samo želim da javim neomedjenom da bi za koji dan trebalo da započnem demo za The Age of Decadence. Od sledeće nedelje sam na odmoru, i ovaj forum me neće mnogo vidjati neko vreme, ali trebalo bi da isprobam barem nekoliko igara.

Quote from: Meho Krljic on 04-07-2017, 16:16:31Enivej, pošto se radi o jednoj od mojih omiljenih igara, da kvalifikujem malo "optužbe" da je igra laka. Naravno, nije "teška" onako kako su to možda bile Kamijine prethodne ige (prvi Devil May Cry ili Viewtiful Joe) ali ovde nikada nije ideja bila da se igra prosto pređe i vidi kraj. Ima razloga što svaka borba ima obračun skora na kraju, kao i da se svako poglavlje u igri posebno boduje i da se dodeljuju nagrade na osnovu učinka igrača. Kamija je vrlo arkadno orijentisan čovek i obe Bajonete grade na sistemima bodovanja iz Devil May Cry, podstičući igrača da igra ne samo "dovoljno dobro", pa čak ni samo "efikasno" već što je atraktivnije moguće, dakle, uz nimalo pretrpljene štete, što duže komboe i najveću moguću raznovrsnost u komboima i korišćenju oružja. Slažem se sa sentimentom ("Ko danas ima vremena da prelazi igre više od jednom?") ali većina Platinumovih igara je kreirana da se prelazi više od jednom, sa vrlo arkadnim mentalitetom u domenu bodovanja, učenja dubljih tehnika, otkrivanja tajni i dosezanja viših nivoa razumevanja sistema i ekspresije. Bayonetta 2, recimo, ima i nekoliko post-game misija koje nemaju nikakve veze sa narativom i samo su serija sve težih borbenih iskušenja u kojima igrač treba da demonstrira sve veću efikasnost i ekspresivnost itd.

Enivej, dobra je Bajoneta i vredi i istaći da si ti igrao u suštini najgoru verziju igre. Platinum je igru napravio ekskluzivno za Xbox 360 na kome sam je ja prvo i prešao. Posle je SEGA sama radila port za Playstation 3 i on je nadaleko ozloglašen kao vidno slabiji, sa nižom rezolucijom i padovima frejmrejta - kombinacija teške arhitekture Sonyjeve konzole i činjenice da je port radio tim koji nije radio original je zaslužna za ovo. No, ja sam je dosta igrao i na Playstation 3 i, mada se naravno razlika vidi, igra je svakako i dalje impresivna. Wii U verzija je zato odlična, glatka i superlepa, a PC verzija izašla pre par meseci takođe vrlo dobra - Durante lično potvrdio - mada, iako je u pitanju igra stara više od pola decenije, novi port zahteva solidno jaku mašinu u slučaju da hoćete da se iživljavate sa visokim rezolucijama.

ja sam vrlo svestan da igre s bodovanjem svoj pun potencijal pokazuju tek na visim nivoima tezine, i sam sam par puta uzdahnuo pri pogledu na gomilu kamenih statua koje sam skupljao manirom pohlepne voluharice. ovo je uglavnom licni problem, i svakako da nije kamiya kriv za moj masivni backlog i nedostatak slobodnog vremena. on je znao kakvu igru zeli da napravi, u tome je apsolutno uspeo i svaka mu cast. medjutim, to je ujedno i glavni razlog zasto mi je revengeance ipak nesto bolje legao. znas i sam da se cak i na normal tezini revengeance ne moze proci bez savladavanja tehnike pariranja; ljudima poput mene je to dizanje plafona vestine (mora postojati bolji izraz za ovo  ) dovoljno da se osete mocno i pri prvom prelasku, a kompletisti uvek mogu juriti bolje ocene kasnije.

video sam poredjenje x360 i ps3 verzija na jutjubu, i zaista jeste prilicno jasno ko tu izlazi kao pobednik. ako nista, bar sam nasao pecovanu verziju koja je uklonila morbidno dugacka ucitavanja i malo poboljsala framerate, cuo sam da je igra na launchu usled tih problema bila prakticno neigriva. ostaju te isprane teksture i uopsteno bledilo u poredjenju s boljim verzijama, ali ne moze se sve imati. ako neko ima podobnu konfiguraciju i xbox gamepad, pc bayonetta je ocigledan izbor.

Quote from: ridiculus on 04-07-2017, 16:50:35Samo da se javim kao neko čiji je sentiment potpuno suprotan. Nije to do vremena niti do "danas", već do ličnih želja. Širina nasuprot dubini. Svaka čast igrama poput Some, čije je iskustvo toliko intenzivno da nadomešta nedostatak ponovoigrivosti, ali sve drugo što sam igrao u poslednjih godinu dana vapi za ponovnim igranjem, od Redout-a do Age of Wonders 3. (Ovde treba pomenuti da je u strategijama kampanja praktično detaljni tutorijal, a pravi izazov je na pojedinačnim mapama, tako da je "prelazak igre" vrlo diskutabilan pojam.)

naravno, sve se svodi na licne preferencije™. ja sam u poslednje vreme poceo s podozrevanjem da gledam na roguelikeove i slicne igre koje jedu vreme, i sad uglavnom sebi postavljam ciljeve nakon kojeg cu igru mirne duse moci da obrisem s harda. razlog je jednostavan: nakon odredjenog broja sati meni takve igre prosto prelaze u prijatnu, ali i relativno beskorisnu naviku.

recimo, nakon prve (i jedine) pobede nad olmecom u spelunkyju sam dao sebi nedelju dana da pokusam da stignem do hella i yame. u najboljem runu sam uspeo da prodjem kroz city of gold i uzmem necronomicon, ali sam nakon toga slavno propao na olmecu. nakon tog perioda sam prosto obrisao igru, ne zbog toga sto jos uvek nisam uzivao u njoj, vec zato sto sam znao da ce mi za pobedu nad yamom po svoj prilici trebati najmanje jos pedeset sati igre. s gledista ove gomile igara koje jos nisam ni probao, toliki timesink je prilicno tesko opravdati.

Sve mi je jasno, osim zašto bi se pravdao? [emoji38]  Čak i pred samim sobom. Oni iz starijih, neigračkih generacija će sigurno jednako mrko gledati na nekog ko "gubi" vreme na jednu i onog ko "gubi" na pedeset i jednu igru. Tako da se opet svodi na ono što svako želi da dobije iz medija. Roglajkovi su slučaj koji sam baš hteo da pomenem, ali sam odustao, jer bih onda morao da prodjem svaki žanr posebno. Mislim, ako već igram ijednu trkačku igru, naravno da želim da spustim vreme na minimum ili pobedim poznanike, a to zahteva igranje ponovo i ponovo i ponovo. Meni nikakvo drugačije igranje takvih igara naprosto nema smisla, mada ne odričem ljudima pravo da to rade ako žele. Slično važi i za sportske "simulacije". Slično važi i za ratne igre strateško-taktičkog tipa.

zapravo se i ne pravdam, samo mislim da je to vreme moguce pametnije utrositi    ako mogu da biram izmedju 50 sati u igri u kojoj sam vec otkrio 95% onoga sto je imalo da se otkrije i 50 sati utrosenih u prvi prelazak bayonette, uncharteda, heavy raina i demon's soulsa, uvek cu pre izabrati potonju opciju. zabavio bih se ja s oboje, ali od tih dodatnih 50 sati spelunkyja se nakon par godina verovatno ne bih secao nicega sem da sam na kraju eventualno porazio yamu.

doduse, ja od igara i inace uglavnom zelim nove svetove i nova iskustva. nismo svi tako narihtani™, sto takodje postujem i podrzavam 

На овом свијету не постоји ништа глупље од роглајкова. Не разумијем зашто би било ко играо такве игре.

"Prvenac tročlanog kanadskog tima ThirtyThree, čiji se naziv može prevesti kao ,,Hop, cup, poskočiću, tebi glavu rašrafiću", inspiraciju crpi iz novotalasnih indie naslova poput Super Meat Boya i sličnih produkta analne drenaže u kojima je preterana težina sama sebi cilj, bez potpore u gameplayu i tehničkim segmentima, sve to po ceni od osam evra koja ne pokriva troškove neuropsihijatrijskog lečenja."

Бесмртни Јан Чмелик

Ne razumem ovog Čmelika, iako poštujem njegov rad. Šta je to "potpora u gameplayu i tehničkim segmentima"? Ajde neka mi neko objasni konkretno za SMB, i priznaću da sam noob, ili woona, što bi se reklo u njegovo vreme. Ovo mi liči na : "kad sam ja bio mlad, igre su bile najbolje, ovo sad ništa ne valja!".

Quote from: ridiculus on 04-07-2017, 16:50:35

Quote from: Meho Krljic on 04-07-2017, 16:16:31
Slažem se sa sentimentom ("Ko danas ima vremena da prelazi igre više od jednom?")

Samo da se javim kao neko čiji je sentiment potpuno suprotan. Nije to do vremena niti do "danas", već do ličnih želja. Širina nasuprot dubini. Svaka čast igrama poput Some, čije je iskustvo toliko intenzivno da nadomešta nedostatak ponovoigrivosti, ali sve drugo što sam igrao u poslednjih godinu dana vapi za ponovnim igranjem, od Redout-a do Age of Wonders 3. (Ovde treba pomenuti da je u strategijama kampanja praktično detaljni tutorijal, a pravi izazov je na pojedinačnim mapama, tako da je "prelazak igre" vrlo diskutabilan pojam.)

Usput samo želim da javim neomedjenom da bi za koji dan trebalo da započnem demo za The Age of Decadence. Od sledeće nedelje sam na odmoru, i ovaj forum me neće mnogo vidjati neko vreme, ali trebalo bi da isprobam barem nekoliko igara.

Čekaćemo nestrpljivo vaš povratak sa odmora i utiske o AoD, druže Ridiculus!!!!

Ja pretpostavljam da to "bez potpore u gameplayu i tehničkim segmentima" znači da igra svoju veliku težinu ne pravda mehanikom koja igru čini teškom ali igrača inspiriše (kao što ima pomenuti Super Meat Boy) niti je u smislu tehničke izvedbe impresivna - dakle da ima lepu grafiku, animaciju, itd. - pa da joj na ime toga praštamo pomenutu težinu. Nije najidealnije sklopio rečenicu, ali opet, to je kratak prikaz, svako slovo se tu gleda, jebeno je pisati za novine, ja sam svojevremeno bukvalno terao tipa koji je radio prelom da za moje prikaze koristi manji font jer nisam mogao da ih skraćujem. Poslušao je i taj časopis je izgledao... užasno 

Enivej, Jan Čmelik je dao 90 Wonder Boyju 3 (tj. The Dragon's Trapu) koji razuzdano igram na Switchu ovih dana u pauzama XCOM-a pa sam spreman da prema njemu budem blagonaklon koliko god je potrebno