ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

A, pa, fino onda. To znači da možeš da igraš i Monster Hunter World. Doduše, bez onlajna što nije ni pola iskustva, ali bar da vidiš kakav je...

oh mehmete, ti bas znas kako da nagovoris coveka da necemu pruzi sansu    ozbiljno, meni taj online aspekt vredi manje od makovog zrna. u zadnje vreme sam se opet navukao na mtg, dosta mi je to od ljudske interakcije u igrama.

Ma ja samo pokušavam da te konvertujem u "white hat" korisnika Playstation 4 koji će uredno da plaća PS+ i kupi Monster Hunter: World, kako ne bih uvek morao da igram samo sa strancima 

eh, za to je potrebna i izvesna doza gradjanske savesti, a ja to kao neko ko je takoreci u najboljim godinama mogu da priustim da ignorisem 

Meni je stalno na pameti da platim napokon PSN pretplatu, ali uvek ima nešto preče...

Sent from my LG G6

Mislim, ovog meseca se dobija Destiny 2 i God of War III uz PS+...

...da nije registracije za 20 dana, prvog rođendana ćerke od brata (blizanca, baj d vej ) i kredita za stan koji mi skidaju svaki mesec (pa tako i ovaj), možda bih se i usudio... [emoji38]

Sent from my LG G6

Hm. Moram pohvaliti Base: NI NO KUNI 2 naručen prošle sedmice, stigao jutros. A sa Zavvija naručen Nier: Automata i Yakuza 0, pre dve sedmice, nisu još stigli...hm.

Sent from my LG G6

Ja sam Kingdom Hearts HD 2.8 Final Chapter Prologue sa Basea čekao skoro punih mesec dana a onda su mi od istog distributera Shenmue, Yakuza 2 Kiwami i Monster Hunter Generations Ultimate stigle bukvalno svaka za po tri dana. Sad ćemo da vidimo koliko će Spajdermen da putuje...

Yakuza 0, nakon prvih pola sata, utisak:

Ovo je GTA.

Ukratko:

Ne volim GTA.

Ni No Kuni 2, nakon dva-tri sata:

Gejmplej je dosta bazičan i repetativan. Solidna priča. Čekam da dobijem opciju za menadžment samog kraljevstva, po prikazima na netu, na tom delu igra sija...

Zasad, jedna od onih 6-7/10 igara.

Sent from my LG G6

Samo da nešto razjasnimo:

Yakuzi je trebalo deset godina da postane popularan serijal na zapadu jer su kritičari u proseku pisali ovo "Yakuza je japanski GTA. Ali nije dobar kao GTA".


Pokušaću da budem koncizan:

Yakuza nema VEZE sa GTA. Nikakve. Potpuno je drugačija struktura igre, nema open worlda i emergentnog gejmpleja, već samo skriptovanih "priča", nema vožnje kola, nema korišćenja vatrenog oružja sem IZUZETNO sporadično, mnogo veći akcenat je na komunikaciji sa NPC likovima, igra ima razumno kompleksan sistem levelapovanja karakteristika glavnih likova itd.

GTA je u suštini vozačka igra ukrštena sa šuterom iz trećeg lica ubačena u veliki otvoreni svet. Yakuza je JRPG smešten u mali, ali gusto popunjen "svet", ukršten sa 3D brawlerom poput Dynamite Cop. Yakuza MNOGO više udara akcenat na priču, likove i dijaloge od GTA. Razlog što ih ljudi, kao, povezuju, je što su obe tematski vezane za urbani kriminal ali im je ton drastično različit. GTA je nihilističko igralište na kome nema mesta plemenitosti (i to kažem ja koji GTA veoma volim), a Yakuza je praktično folklorna priča o heroju koji polazi iz blata i nadilazi i svoje poreklo i iskušenja u okruženju.

Rszumem tvoju frustraciju izazvanu mojim poređenjem, ali takav utisak je nakon pola sata - tučeš se na isti način (ili vrlo sličan) a jedina razlika, pored katscena, i bolje priče, je što se mogu levelovati potezi (neki pijanac me podučio kako da novac investiram u sebe).

Ali to je tek početak, i ne sumnjam da je drugačije od GTA.

P.S.

Izbori su za manje od mesec dana, pa nemam vremena da se posvetim bilo kojoj igri kako treba i sa dovoljno koncentracije.

Sent from my LG G6

igraj ti to jos, pola sata je bas premalo i za prve utiske 

Premalo, premalo.

I zaista nema veze sa GTA 

Каке сад везе имају избори са играњем?!

Kako nema!!! Kad si u kampanji!!!

Sent from my LG G6

Sony Just Announced The $100 PlayStation Classic Console

E ovo vredi uzeti

Sent from my LG G6

Videćemo koje će igre da ispregovaraju.  Ako uspeju da dobiju Resident Evil, Silent Hill, Final Fantasy Tactics i Metal Gear Solid to će biti dobro, inače slutim da ćemo biti zatrpani Syphon Filter igrama...

blast from the past ili dokle može da dovede spremanje ostave 

Audio player na psx?

Sent from my LEX820 using Tapatalk

CD na PS1  
mislim da je ovo neko bombardovanje ili nešto pre, al mozak već trokira. 

Pa to, kad slušaš muziku na psx (playstation 1), to je taj legendarni plejer. Bilo pre mp3, audio cdovi. Glavna stvar je bila što si mogao da slušaš i saundtrek iz igara jer je većina igara imala tu mogućnost da se sluša muzika u bilo kojem cd plejeru.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

ma da!
kad rekoh bombardovanje, mislila sam na doba kad se igrao crash bandicoot.
uključih danas i spyro the dragon. fenomenalno je da smo posle 20 godina dobili spajdermena! kao da je bilo juče.

Sony je konačno popustio i sad deluje smešno što su se mesecima femkali i davali nebulozne razloge protiv....

Fortnite PS4 Is Getting Cross-Play, Beta Starts Today

Sony finally goes on the record to say it's working on a PS4 successor                                 

Dakle!

Izbori su prošli, na Zapadu ništa novo, a obzirom da sam uzeo nekoliko dana godišnjeg odmora (koji je upravo i istekao, pa sam od sutra - ili danas već - u punom pogonu) uhvatih i malo vremena i posvetih se jednoj od 3 igre koje čekaju svoj red na

PS4: Ni no Kuni II: Revenant Kingdom.

Možda je glupo krenuti priču o igri i odmah ukazivati na njene loše strane, ali, ja sam oduvek bio naopak, pa ću tako  krenuti, ali i napomenuti da ovo NIJE loša igra. Ako bih je ocenjivao, od mene bi igra dobila 3++ od 5. Ovo već asocira na to da je NNK jedna od onih "dobrih osrednjih igara", i nije to daleko od istine.

Naime, borbe su repetativne, i mogu slobodno reći, dosadne i blago užasne. Besomučno lupanje istog seta tastera na kontroleru, protivnici koji nisu izazovni a kojih ima na svakom koraku i koji ti ne daju da prođeš sa svojim junacima dalje. Ne ne! Čim izađeš iz grada po zadatku da odeš negde (što kasnije ne predstavlja problem, kad se overleveluješ ili otvoriš mogućnost brzog putovanja), dakle, čim kročiš na put, na svakih nekoliko koraka te krenu spopadati. Kažem, nije to problem, ali borbe su dosadne i ne pružaju zadovoljstvo, pa na početku (a početak je dug, računaj 7-10 sati igre, dok se stvari ne zahuktaju) je stvarno potrebna snaga volje da se igra izgura, obzirom da je i priča nadasve naivna i ne nudi neko zadovoljenje na početku.

U stvari, ako bih trebao da kažem kad igra STVARNO počinje, rekao bih: kada dobijete mogućnost izgradnje svog kraljevstva (a prije tog trebate da pobegnete iz jednog kraljevstva, dođete u neku drugu provinciju, u toj provinciji rešite zadatke, odete u treći grad, tamo rešite sve i tek onda dobijate mogućnost gradnje kraljevstva), ali treba dotle doći...

Ipak, za one koji istrpe dosadnjikav gejmplej te pomenute nebuloze na početku, otvaranjem opcija izgradnje kraljevstva i regrutovanja življa za isto predstavlja ono u čemu ova igra sija kao dijamant.

Jednostavno, sav taj mikromenadžment te navuče, postaješ ovisan o skupljanju novca, izgradnji rudnika i ostalih građevina koje za kraljevstvo život znače, osećaš se kao na heroinu prilikom regrutovanja novih radnika kroz sijaset sporednih kvestova što se nude u svakom gradu koji posetiš. I tu ide onaj momenat: još samo ovo da rešim, još samo ovo...i prođe tri sata dok si rekao keks.

Ali, treba pregrmiti početnu fazu od nekih 7-10 sati, a svi znamo da niko od nas nema toliko vremena za gubljenje (realno, da nisam bio na godišnjem odmoru, igru bih batalio posle maksimalno 3 sata).

Developeri su uveli i misije u kojima predvodiš vojsku a za cilj imaš da poraziš protivničke snage, ali i taj koncept ima svoje manjkavosti, te je takođe dosadan. Nekakav vid izazovnosti pokazuju protivnici koji su "tainted" (prepozatljivi po ljubičastom krugu koji se širi oko njih, a predstavljaju određene mini bossove koje je potrebno poraziti tokom nekih sporednih kvestova), a izazovne su i misije koje se odigravaju iza snovenih vrata (dream doors?) gde za cilj imaš da što brže dođeš do poslednjih vrata u nizu, jer kako vreme protiče, protivnici postaju sve jači i jači. Ali tih konkretno misija ima samo 9 i vrata je veoma teško pronaći, obzirom da se nalaze po skrivenim pećinama i lagumima.

Uglavnom, meni je igra OK (proveo sam 30ak sati za sada u igri, od toga mi je najviše vremena prošlo u sporednim kvestovima) ali nije nešto što ću ponovo igrati.

Verovatno ide na doboš kad je završim




Sent from my iPhone 7

Hm, da, tako su nekako i prikazi bili. NNK2 kao da se ponosi održavanjem JRPG tradicije besomučnih nasumičnih borbi i vrlo sporog otvaranja ostalih sistema igre, ali koliko se da razabrati, kad se ti dodatni sistemi otvore, to delje zanimljivo. Mene samo čudi da Level 5 nisu igru ipak malo podesili više na demografiju koja je, reklo bi se, najrađe igrala prvi Ni No Kuni, dakle, roditelje i decu zajedno, što bi smanjilo to početno grajndovanje itd.

ps4 prikljucen, exploit podesen, dad of war instaliran    sve okej za sad, sem sto sam prisiljen da se mucim s najsitnijim fontovima u istoriji covecanstva jer apdejt koji to sredjuje moze da se instalira samo na 5.50 firmwareu. malo mi je neverovatno da su izbacili igru u ovakvom stanju, svaka dva minuta se instinktivno pridizem iz kauca i kanalisem stanovitog profesora spanskog:

To je tek početak tvojih muka. Veliki broj igara za PS4 pravljen je sa očiglednom ambicijom da se one igraju na 4K ekranima pa su fontovi i u normalnoj HD definiciji premali. Mislim, zaigraćeš već jednom Witcher 3, videćeš.

skandalozno!

Objavljeno koje igre će sadržati Playstation Classic:

https://blog.eu.playstation.com/2018/10/29/announcing-playstation-classics-full-line-up-of-20-games/
Edit:

Ovo zapravo nije rđava lista igara, ali mislim da je očigledno koliko je ovakav lajnap manje primamljiv (čisto u smislu brand recognitiona) u odnosu na ono što je Nintendo napravio sa SNES Classic Mini, recimo.

Hoću da kažem, lepo je imati prvu Personu tu, ali mislim da bi ljudi pre očekivali da zateknu Vagrant Story u ovakvom paketu. Super je što ima Destruction Derby, ali mislim da će se svi složiti da je WipeOut igra bez koje ovakva konzola nije ono što treba da bude. Pa onda Symphony of the Night, naravno. Mislim, ja VOLIM Raymana ali nemojmo se zajebavati da je to važnija (ili bolja) igra od SOTN. Pa onda Gran Tourismo mi nekako deluje kao važniji od prvog GTA a mislim da je i Legacy of Kain morao da se ovde pojavi, da ne pominjem Tomb Raider pa čak i Spyro the Dragon i Crash Bandicoot...

Da, pa, generalno su po netu utisci da je ovo slab(iji) izbor igara, te se narod pita vredi li to sve 100 evra.


Sent from my iPhone 7

Čisto da se zabeleži:
Jim Ryan named new PlayStation boss                                 

Exclusive: What to Expect From Sony's Next-Gen PlayStation


Članak je u Wired i nije flaf, pošto se priča sa Markom Cernyjem.

Report: Sony starts talking PS5 strategy, and it seems very familiar

  PlayStation 5 rumored to be officially revealed in February 2020

Playstation Now, dakle Sonyjev pretplatnički servis za striming igara je značajno pojeftinio:

PlayStation Now Price Drops To $10 A Month, Adds New Games

An Update on Next-Gen: PlayStation 5 Launches Holiday 2020

Quote from: Meho Krljic on 08-10-2019, 21:38:36
An Update on Next-Gen: PlayStation 5 Launches Holiday 2020

Главни чланак
https://www.wired.com/story/exclusive-playstation-5/
Да се каже да ће конзола користити Ultra Blu-ray оптички читач.

 Sony positions PS5 as 'world's fastest console'

Ako već ovo nisam rekao na forumu, evo sad da kažem: meni je kul da ugrađuju SSD u PS5 i verujem da to može da promeni iskustvo igranja igara zapravo više nego hardverski ray tracing, ali imam dve prilično ozbiljne brige u vezi sa tim:

- SSD je i dalje skupa tehnologija, makar u poređenju sa normalnim harddrajvovima i Sony je svestan da ne može da se kurči sa cenom konzole kao što je pokušavao u vreme PS3, dakle, Playstation 5 nekako ne može da se zamisli da košta više od 500 dolara/ evra a tu bi SSD od samo jednog terabajta, čak i uz sve razumljive popuste koji dolaze kad pazarite više desetina miliona istog uzeo između trećine i polovine cene. A kamo onda grafički akcelerator koji treba da radi taj rej trejsing? Da ne pominjem kontroler sa svojim haptičkim fidbekom... Što znači da će Sony ići na neku superjeftinu varijantu SSD-a a to nas dovodi do druge brige:
- SSD-ovi su notorno kratog života. Evo, ovaj moj kod kuće umire poslednjih poola godine a jedva da je stariji od tri. Nemam veliku želju da kupim konzolu od 500 evra da bih se posle dve godine mučio sa umirućim drajvom i zamenjivao ga (a ko zna kako će to u Srbiji ići) za 200 evra...

Quote from: Meho Krljic on 24-10-2019, 15:42:44
Sony positions PS5 as 'world's fastest console'

Ako već ovo nisam rekao na forumu, evo sad da kažem: meni je kul da ugrađuju SSD u PS5 i verujem da to može da promeni iskustvo igranja igara zapravo više nego hardverski ray tracing, ali imam dve prilično ozbiljne brige u vezi sa tim:

- SSD je i dalje skupa tehnologija, makar u poređenju sa normalnim harddrajvovima i Sony je svestan da ne može da se kurči sa cenom konzole kao što je pokušavao u vreme PS3, dakle, Playstation 5 nekako ne može da se zamisli da košta više od 500 dolara/ evra a tu bi SSD od samo jednog terabajta, čak i uz sve razumljive popuste koji dolaze kad pazarite više desetina miliona istog uzeo između trećine i polovine cene. A kamo onda grafički akcelerator koji treba da radi taj rej trejsing? Da ne pominjem kontroler sa svojim haptičkim fidbekom... Što znači da će Sony ići na neku superjeftinu varijantu SSD-a a to nas dovodi do druge brige:
- SSD-ovi su notorno kratog života. Evo, ovaj moj kod kuće umire poslednjih poola godine a jedva da je stariji od tri. Nemam veliku želju da kupim konzolu od 500 evra da bih se posle dve godine mučio sa umirućim drajvom i zamenjivao ga (a ko zna kako će to u Srbiji ići) za 200 evra...

Не знам са каквим сте ценама SSD дискова баратали, али ако упоредимо цифре на pcberza.rs добијамо однос цена 1TB SSD M.2 NVMe и 1TB HDD 7200rpm 120EUR/40EUR = 3. Чак сам и ја дошао до SSD као преносне меморије. Еволуција је текла отприлике овако: бренднејм флеш меморија 64GB USB 2.0, ноунејм флеш меморија 64GB USB 3.0, бренднејм  флеш меморија 64GB USB 3.0, читач  USB 3.0 SD картице Class 10 V30 128GB, ноунејм 128GB SSD M.2.

Jedan terabajt za 120 Evra??? Jebote, ja sam 100 gigabajta platio 100 Evra poslednji put kad sam kupovao 

Playstation 4 je sa 102,8 miliona prodatih komada sada zvanično druga najprodavanija konzola svih vremena. Naravno, neće dostići Playstation 2 sa njegovih monstruoznih 155 miliona ali ovim je PS4 pretekao čak i Wii.


https://kotaku.com/sony-has-shipped-102-million-ps4s-1839462520

RIP Singstar, One Of The Most Important Games In PlayStation History

 Juče je bio dvadeseti rođendan konzole Playstation 2 – lansirana  je 4. Marta 2000.godine u Japanu – i u pitanju je i dan-danas najprodavanija konzola u istoriji sa, čini se, čak i za današnji drsko uspešni Sony nedostižnih 155 miliona prodatih komada. Notorno teška za programiranje zahvaljujući ambiciji Sonyjevih inženjera da naprave nešto do tada neviđeno – sećate se ,,emotion enginea"? – i pregorevanju sklona, konzola je ne samo dovukla desetine miliona ljudi u eru DVD-ja već i bila munja-u-boci koju je Sony, neuspešno, pokušao da ponovi sa Playstation 3, promašivši ne samo osećaj za trendove na tržištu već i bazičnu japansku ljubaznost prema potrošačima. Otud Playstation 2 ima pored objektivnih vrednosti i jednu veliku auru nostalgije oko sebe, jer je nastao u tački kada je gejming postajao mejnstrim forma zabave ali i kada je još uvek investiciona klima bila takva da se moglo eksperimentisati sa konceptima koji će u eri HD-igranja postati jednostavno preopasni. Red  je da, dakle, obeležimo ovaj jubilej, kreirajući definitivnu listu najvažnijih igara za ovu konzolu.

Pravila:

1. Igra ne mora da je PS2 ekskluziva ali mora da je prvo lansirana na ovoj konzoli, Dakle, zbogom Resident Evil 4, zbogom Rez. U redu? U redu.

2. Stavljamo jednu igru po serijalu, dakle, moramo se odlučiti koji GTA je stvarno najbolji od tri igre koje su lansirane na PS2. Što se tiče Metal Gear Solida, volim ja Raidena, ali Big Boss je Big Boss, jelte, a mada sa žaljenjem, zbog te poslednje scene u Shadow of the Colossus, Ico neće moći da uđe na listu. Isplači mi reku, rekli bi mangupi na engleskom.

1. Devil May Cry 3




Naravno da je mladi, drčni Dante morao da bude na vrhu liste ne samo zato što je ovo, možda, najbolja akciona igra ikada napravljena već i zato što ovu igru, evo, petnaest godina kasnije, i dalje igram kao opsednut. Hideaki Itsuno i njegov tim su verovatno mislili da prave poslednju igru u serijalu nakon što je DMC2 bio – s pravom – razapet gde god se krst mogao pobiti, pa su u ovaj prikvel ubacili bukvalno sve što im je ikada palo na pamet, oktrivši, uzgred, u poslednjoj sceni i zbog čega se serijal zove kako se zove. Playstation 2 nastavlja da živi na mom Switchu koji je dobio vrlodobar port DMC3 pre dve nedelje.

2. Shadow of the Colossus




Još jedna od igara koje žive u formi remastera i rimejkova jer bi, iskreno, bio gubitak za globalnu ljudsku kulturu kada ona ne bi bila dostupna. Cenim Sony ne samo zato što su Uedi i njegovom timu omogućili da naprave anti-akcionu akcionu igru gde su pozitivci negativci a kotemplacija i refleksija su prominentniji od mačevalačkih komboa, već i zato što ovu igru uredno ponovo prave za svoje nove konzole iako se ona nikada nije dobro prodavala

3. Katamari Damacy




Tendencija zapadnoevropskih medija je da na ovu listu tradicionalno uleti nastavak originalnog KD, We Love Katamari jer prva igra nikada nije ni izašla u Evropi, verovatno jer su u Namcu mislili da Evropljani nisu dovoljno solidni ljudi da izađu na kraj sa intenzivnom genijalnošću Katamari Damacy. No, mi sa čipovanim konzolama smo ušli na, takoreći prvoj stanici i svedočimo o tome koliko je prvenac Keite Takahashija savršena igra, od perfektnog kanalisanja najprimalnijeg ljudskog instinkta ka gomilanju, pa do suptilne, dobronamerne satire savremenog Japana. Još jedna PS2 klasika koja živi na mom Switchu.

4. Okami




Hideki Kamiya nije radio Devil May Cry 2 i 3 – predajući serijal u ruke sposobnog Hideakija Itsuona koji je sa njim napravio čudo – zato što je radio svoju fantazijsku bajku o božanstvu koje se vraća na zemlju da spase drevni Nipon od prokletstva. Okami nije samo demonstracija Kamiyinog intelektualizma industrijskog formata koji dobro krije oblačenjem kao da je skejter i nepristojnim onašanjem na tviteru, već i najbolja The Legend of Zelda igra urađena u prvoj deceniji ovog milenijuma. A čak i nema veze sa Zeldom.

5. Metal Gear Solid 3: Snake Eater




Metal Gear Solid 2 je trebalo da bude konfrontativni, strastveni, pa pomalo i gorki oproštaj Hidea Kojime od Metal Gear serijala jer je rekao sve što je imao i to najmanje DVAPUT, pokušavajući da utuvi u glavu poštovaocima ovih igara da je rat loš čak i ako su vojnici dobri. Ali kad je Konami napisao dovoljno veliki ček, Kojima je u sebi pronašao ne samo snagu da ponovo sedne u direktorsku stolicu i kanališe svoj najbolji džemsbondovski senzibilitet, već i inspiraciju da napravi šunjački, akcioni prikvel za ceo serijal koji je imao naprosto genijalan koloplet sistema da JEDAN ČOVEK porazi elitnu jedinicu sovjetske armije, ali i narativ koji je sve promenio.

6. Yakuza (aka Ryu Ga Gotoku)






Svakako, Yakuza 2 je bolja i ekspanzivnija igra, ali prva pustolovina Kazume Kirya u tokijskom podzemlju, blještavi kaleidoskop kockarnica, restorana, gangstera u skupim odelima i priča o žrtvovanju, dobročinstvima, oproštajima i izdajama, sve na pozadini mafijaškog rata ipak rezonira u kolektivnoj svesti na poseban način. Sega je sa ovom igrom spojila silovitost klasičnih beat 'em up igara i karakternu dubinu RPG-ova i samo je pogrešna percepcija na zapadu, da je ovde u pitanju japanski klon GTA, zaslužna što će serijal Yakuza tek više od decenije kasnije i na ,,našim" teritorijama postati blokbaster u kakav je u Japanu brzo izrastao.

7. Persona 4





Playstation 2 nije oskudevao u Atlusovim RPG-ovima i njihov klasični (meta)serijal Shin Megami Tensei je na ovoj konzoli imao pregršt voljenih igara (Nocturne, dva Avatar Tunera, dva Devil Summonera) ali je ,,tinejdžerski" spinof serijala, Persona, sa svoje dve igre napravio neočekivano najveći ršum, posebno Persona 4 koja je SMT transformisala iz vrhunskog RPG-a za posvećene u globalni skoro-mejnstrim fenomen. Persona 4 je toliko uspelo iskombinovala priču, sisteme i strukturu igranja vezanu za školski kurikulum i dinamiku malog mesta u japanskoj provinciji da je okinula generisanje talasa klonova koji i dalje uredno niču na sve strane.

8. Grand Theft Auto San Andreas




Prva ne-japanska igra na ovoj mojoj listi svedoči o zastrašujućoj istini koliko sam weeb, ali i o epskoj unutrašnjoj drami da između GTA III koja je moderni open world dizajn praktično kodifikovala, GTA Vice City koja je svemu dodala izraženiju dimenziju satire i socijalnog komentara, i GTA San Andreas koja je sve to ponovila, samo odvrnuto na jedanaest pa još deliričnije – odaberem jednu. Ultimativno, San Andreas pobeđuje za prsa ne samo zato što je veći i skuplji (Tri grada! Gomila manjih mesta između! Samuel L. Jackson igra... policajca?) već i što je bio duboko uronjen u afroameričku kulturu gangova i hip-hopa a ja koliki sam weebo toliki sam i wigga. Ne može se pobeći od svoje prirode.

9. God Hand




Shinji Mikami skoro da ne bi ni bio na ovoj listi uz surove kriterijume nametnute odozgo – i Resident Evil 4 i P.N.03 su originalno GameCube igre – ali je pred kraj konzolne generacije i pred svoj odlazak iz Capcoma sa Atsushijem Inabom i gomilom drugih Capcomovih developera koji će zajedno sa njima preći u novoosnovani nezavisni PlatinumGames napravio igru koja je istovremeno i najavila i parodirala Platinumov hipertrofirani akcioni fokus. God Hand je beat 'em up igra kao nastala u ranim devedesetima, ali sa pristupom tehnologiji sa polovine nultih godina narednog veka, spoj bizarne satire (na primer uz citat Mikea Tysona koji preti Lenoxu Lewisu), Mad Maxa, super sentai animea i surf-rock psihodelije, sve uz i dalje najbolji borilački sistem u kome igra igraču dopušta da dizajnira sopstvene komboe.

10. God of War 2




Druga ne-japanska igra na mojoj listi je ne samo najbolja God of War igra na Playstation 2 već, bez pobzira što sam voleo i God of War 3 i ributovani God of War na kasnijim konzolama – najboja God of War igra do sada napravljena. Cory Barlog je sa ovom igrom prišao veoma blizu idealu japanske character action igre izbacujući sa svojim timom ogromnu količinu svežih, jakih ideja, a onda ih implementirajući u najskupljoj produkciji koju je u to vreme bilo moguće zamisliti. Ako odlučite da poigrate samo jednu God of War igru u životu, to bi trebao da bude ova.

11. Gitaroo Man




Muzičke ritmičke igre su polovinom prve decenije ovog stoleća postale globalni mejnstrim fenomen nezadrživim usponom zapadnjačkog Guitar Hero ali je još početkom veka Gitaroo Man kreirao predložak koji se manje bavio simulacijom-sviranja-rok-gitare kroz tehniku a više idejom da je sviranje rok gitare transcendentna aktivnost kojom se osvežava duša ali i odbijaju invazije tuđina iz svemira. Fantastičan set kompozicija, jasna i poštena mehanika, te kvalitetno bizarna priča čine ovu ranu PS2 igru jednom od najvoljenijih ritmičkih igara ikada među ljudima od ukusa. Ili bar među weeboima.

12. Viewtiful Joe




Hideki Kamiya je toliko veliki šmeker da mu je ovo već druga igra na listi. Posle uspeha sa Resident Evil 2 i Devil May Cry, Kamiya će napraviti interesantan korak nazad u retro smeru, inspirišući se svojom ljubavlju prema super sentai kinematografiji i kreirajući jedan od najurnebesnijih, najlepših (i najtežih) 2D beat 'em upova ikada. Nastavci igre nikada nisu uspeli da uhvate savršenstvo originala, a to što Capcom poslednih pet godina remasteruje i reizdaje SVE druge igre koje je ikada napravio ali nikako i ovu je stvar na koju treba da reaguju u Hagu, ali se prave ludi.

13. Silent Hill 2




Još uvek, evo, 19 godina kasnije, najbolji Silent Hill i možda najbolja horor igra ikada napravljena, sa nekim od najekstremnijih momenata psihološkog horora ikada privoljenih u interaktivni medijum. Nije da kasnije nije bilo dobrh nastavaka i časnih pokušaja i čak su i neke od docnijih Silent Hill igara imale svoje dobre trikove (Sam Barlow nas je psihoanalizirao u Shattered Memories da bi igru učinio strašnom na jedan ličan, intiman način), ali jedina igra za koju možemo da zamislimo da bi prišla Silent Hill dvojci bi bio Kojimin i Del Torov Silent Hills koji NIKADA neće biti napravljen.

14. Beyond Good & Evil




Da ne završimo na baksuznih 13, završićemo na pozitivnih 14. Svakako, na nečijoj drugoj listi bi valjalo da se nađu i Prince of Persia: The Sands of Time, i Ratchet & Clank, i Dragon Quest VIII i Gran Turismo, i Final Fantasy X, ali ovo je moja lista i treba da ostavim i drugima prostora. Ničeovski naslovljena Beyond Good & Evil nema nikakve vidne veze sa Ničeom ali je u pitanju najbolja zapadnjačka interpretacija Zelda formule, zapanjujuće u sebe sigurna multižanrovska akciona igra sjajno osmišljenog sveta i iznenađujuće zaokružene ,,francuske" naučne fantastike. Još malo pa će 17 punih godina kako čekamo nastavak a u Ubisoftu ga prave kao da su im naše suze glavni resurs. Komercijalno neuspešni ali kulturno značajni klasik iz jednog boljeg vremena.

Bonus igre koje veoma volim, do mere da bih se bacio na bombu da ih spasem ako bismo se nekako neobjašnjivo zatekli usred nekog bojišta u Drugom svetskom ratu, ali možda ne spadaju u apsolutnu lektiru za nekog ko bi od nule da se upoznaje sa Playstation 2 bibliotekom:

   
• Gradius V: Treasureov masterklas iz shoot 'em up dizajna i ujedno poslednja velika shmup igra ikada napravljena?
• Shadow Hearts: Originalan i veoma topao JRPG iz ere kada je ovaj žanr proživljavao potpunu renesansu
• Final Fantasy XII: Smela reimaginacija serijala koja je maltene uspela da ga sahrani a danas se prepoznaje kao neumrli klasik
• Manhunt: Rockstar u grotlu kontroverze grafičkog nasilja i brutalne (kinematske) ekspoatacije a HD-Gaming je bio udaljen još koju godinu u budučnosti. No, Manhunt je bio i solidna šunjačka igra do poslednje trećine kada se deformisao u prilično neudoban ali i dalje napet šuter.
• Bully: Rockstar u grotlu kontroverze vršnjačkog nasilja i brutalne tinejdžerske ekspoatacije. Bully pored toga što se ovde ipak ne ubija, ima i tu distinkciju da je u pitanju jedanod najboljih saundtraka koje je Rockstar ikada imao BAŠ ZATO što nije sastavljen od licencirane muzike nego pisan sa srcem i dušom za ovu igru.
• Second Sight: Psi-Ops je poznatija igra iz pod-pod-podžanra ,,parapshiloški cover shooter iz trećeg lica" ali Second Sight ima dobru mehaniku i dizajn misija ali i izvrsno smišljenu priču koja zaziva filipdikovski egzistencijalni paradoks kad je to najpotrebnije.
• Kingdom Hearts: Naravno da je ova igra (pa onda i čitav serijal) pogodila moju slabu tačku spajajući weebo fantaziju sa celoživotnim fantaziranjem o druženju sa Diznijevim junacima, ali sve to na stranu, Nomurin prvi rad u poziciji direktora je i dalje šarmantan i mehanički iznenađujuće zdrav visokobudžetni akcioni RPG za koga mi je dan-danas pomalo čudno da je uopšte mogao da nastane na Playstation 2. Ali bilo je to, odaberimo prave reči: čudo od konzole.

jubilej vredan divljenja i lista dostojna istog! jedina igra koju si spomenuo a da mi se nije svidela je bully, koji sam pokušavao da startujem u više navrata i svaki put bivao odbijen relativizacijom vršnjačkog nasilja u općenito bezbednom školskom okruženju... a i kontrole su bile treš    ima tu i nekih igara od kojih sam brzo odustao pa ne mogu da ih ocenim, no kapiram da svi imamo neke rupe u znanju. inače, moj raspali ps2 je još na terasi, ne mogu da se nateram da ga se ratosiljam.

ja pri skrajanju svoje liste mogu da se držim pravila o 1 igri po serijalu, ali budimo realni, mrzi me da proveravam šta je prvo izašlo za ps2 a šta nije, pa ću samo staviti ono najbolje što sam igrao na njemu. dakle, biće tu resi 4, a bogami i max payne 2:

25 tekken 4
24 yakuza
23 pro evolution soccer 4
22 katamari damacy
21 klonoa 2: lunatea's veil
20 timesplitters 2
19 god of war
18 ace combat 5: the unsung war
17 amplitude
16 dragon quest 8: journey of the cursed king
15 gitaroo man
14 sly cooper and the thievius raccoonus
13 metal gear solid 3: snake eater
12 guitar hero 2
11 resident evil 4
10 max payne 2: the fall of max payne
9 need for speed: underground
8 shadow hearts: covenant
7 stuntman
6 god hand
5 okami
4 shin megami tensei: nocturne
3 shadow of the colossus
2 killer7
1 persona 4

ima tu par igara koje su mi retroaktivno malo pale u očima jer sam u međuvremenu odigrao njihove naslednike (yakuza, ratchet & clank) ili sam ih prosto najzad sagledao iz vizure odraslog čoveka (koliko odraslog se već da diskutovati) tipa god of war, ali to je otprilike to. suzdržao sam se od ubacivanja digital devil sage, ali nocturne je prosto morao biti tu kao predstavnik glavnog shin megami tensei serijala. moram primetiti da je malo sramota što ni ti ni ja nismo dodali gran turismo 

Pa, mene nije, pomenuo sam već da je to ipak za listu koju će praviti neko drugi jer ja, tradicionalno vrlo slabo igram vozačke igre i, da budem sasvim jasan, mislim da nikada u životu nisam igrao ni jednu jedinu Gran Turismo igru. 

Tekken 4 je, naravno good shout (mada bih ja, da sam išao na to stavio peticu jer sam nju daleko više igrao), ali ja sam svesno odustao od toga da i pomišljam na igre koje su originalno bile arkadni naslovi a PS2 im je možda bila prva kućna destinacija jer bi mi onda cela lista bili Tekkeni, Soulcaliburi, Virtua Fighteri... Da ne pominjem da mi, dok ovo kucam, iznad glave stoje kolekcije Street Fighter 2,3 i Alpha igara u PS2 verzijama...

Sly Cooper je takođe good shout i od celog tog PS2 talasa igara sa "maskotama", tipa Ratchet & Clank, Jak & Daxter i Sly Cooper, Sly mi je bio i najbolji. Naravno, imam remastere za PS3 i nadam se da će PS5 imati način da to potera (mada mi je PS3 i dalje uredno ispod televizora).

Killer 7 je meni izostao zbog tog kriterijuma vezanog za prvu platformu, a Ace Combat 5 nikada nisam igrao mada ga svuda hvale. Moram to jednom da probam.


Edit: A, da, Bully... Jeste,slažem se da ima, pogotovo na početku, jedna prilično neprijatan ton ali treba izdržati.

Podsećanje da danas u šest imate strim na kome će Sony davati detalje o Playstation 5. S obzirom da je Microsoft pre neki dan ozbiljno zatalasao scenu fetišista hardvera davanjem detalja o Xbox Series X (evo opširne analize Ričarda Ledbetera) Sony je imao par dana da pripremi, jelte odbranu. Abrovi insajdera kažu da što se sirove snage tiče, Playstation neće parirati Majkrosoftovoj konzoli (dakle, imaće manje teraflopsa) ali da Sony ima neke kečeve u rukavu pored već pominjanog ultrabrzog SSD drajva i haptičkog fidbeka na kontrolerima, koje bismo danas mogli da vidimo. Biće zanimljivo.