ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dok sam čitao roman MICKEY7 Edwarda Ashtona, nisam mogao da prestanem da mislim na Predraga Raosa, uprkos tome što sasvim sigurno možemo naći puno američkih SF klasika koji su se bavili ovim temama globalno prepoznatljivije i verovatno pre našeg velikana. Međutim, nešto u ovom veoma uspešnom rukopisu - prodat je za film Bonga Joon Hoa još pre izlaska knjige - podsetilo me je na njega jer je na sličan način uspevao da spoji fascinaciju novumom za uzbudljivom pričom i psihološkim profilom junaka.


Ashtonov roman se bavi budućnošću sličnom onoj iz BRODOLOMA KOD THULE - čovečanstvo je odavno ušlo u fazu kolonizacije drugih svetova. U stanju je da bioprintuje sve, pa i ljude, a ima i uređaje za skeniranje uma. Otud na svemirskim putovanjima postoje "potrošni ljudi" koje posada šalje na samoubilačke misije, a posle ih generiše u bioprinteru i unese im skeniran um, sećanja i ličnost. Glavni junak je Mickey7, sedma inkarnacija Mickeya Barnesa, junaka koji je prihvadio ovaj nezavidni posao bežeći od dugova na jednoj od kolonija, a priča počinje kada on na jednom zadatku ne pogine već se vrati u bazu, gde shvata da je u međuvremenu generisan njegov naslednik. Jednostavno rešenje bi bilo da neki od njih bude ubijen i recikliran ali nijednom Mickeyu se ne umire.


Uporedo sa tim, Mickey7 shvata da bi u sukobu sa zatečenom civilizacijom na kolonizovanoj planeti on možda mogao biti ključ za opstanak ljudi jer izgleda da se tokom njegovih ranijih smrti desilo nešto o čemu ga preživeli nisu obavestili.


MICKEY7 je dinamičan i uzbudljiv roman, stilski rudimentaran i konkretan ali pitak i efikasno ispripovedan. To svakako nije osobina BRODOLOMA KOD THULE, ali osećaj ulaska u neki drugi svet je veoma sličan, samo efikasnije izveden.


Mickey7 je lik sa kojim lako možemo da se identifikujemo. Svet u kome živi je zanimljiv. Priča u koju se upleo je zanimljiva. Psihološka pitanja i prepreke sa kojima se susreće kao junak su uzbudljiva, tiču se identiteta i tretirana su nepretenciozno ali opet ne i nepažljivo.


Bića koja sreće na drugoj planeti podsećaju malo na Koontza i Screamerse, malo i na bube iz Heinleinovih STARSHIP TROOPERSa, i sasvim je jasno da je Ashton veoma obavešten pisac koji zna na koja dela se nastavlja. Svakako da deo tema kojima se bavi dotiče i Orsona Scotta Carda, recimo.


Ipak, ono što on nudi je nov spoj u kom ono što preuzima od velikih prethodnika izvodi kako treba, sa velikom dozom smisla za humor, energije i samouverenosti.


Najavljen je i nastavak romana ANTIMATTER BLUES, tako da postoji potencijal za održivu space operu ovde. Ipak, pošto je u ovom romanu obradio dosta fundamentalnih tema koje se tiču junaka ovog profila i sveta u kome se našao, postoji mogućnost da će eventualni nastavci biti manje supstancijalni.

Kolonizacija je u SFu nešto što me najviše privlači i što želim čitati tako da ću paziti nabaviti i pročitati tu knjigu

nažalost predrag raos je puko kao kokica koliko sam pročitao na hvaru je i 2 godine nije izašao iz kuće i sad je u nekom sudskom procesu da ga stave u ludaru

da, veoma tragična sudbina...


Sent from my iPhone using Tapatalk

O, bože, užasno... Nisam znao to za Raosa.

A ovaj roman zvuči vrlo zanimljivo. I vidim da je osvežavajuće kratak. Rado ću mu dati šansu.

https://m.youtube.com/shorts/KCvK270F_IE


Sent from my iPhone using Tapatalk

Uradio sam intervju s književnikom.

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/411/film-i-tv/5119067/edvard-eston-intervju-mickey7.html


Sent from my iPhone using Tapatalk

Nisam jos sve procitao ali oprema intervjua je profesionalna i zadovoljava sve zurnalisticke norme
Medjutim neka su pitanja dulja od odgovora...to nije dobro kao da je otaljao intervju preko neke stvari

Kada je STARSHIP TROOPERS izašao 1997. godine, koštao je 105 miliona da se snimi, što je današnjih 208 i na globalnom box-officeu zaradio je 121 što je značilo da je reč o teškom promašaju.

MICKEY 17 je koštao 118 miliona da se snimi po nekoj proceni koju je posle otpisa poreza izneo Warner (verovatno je skuplji) i koštao je još 80 miliona da se promoviše i zaključno sa 30. martom je na 121 milionu zarade globalno.

Dakle, STARSHIP TROOPERS i MICKEY 17 su bukvalno ista ravan finansijske propasti.

U vreme kada je izašao, STARSHIP TROOPERS je imao prosek ocena na Metacriticu 52 a MICKEY 17 ima 72.

Danas je međutim STARSHIP TROOPERS multimedijska franšiza koja je iznedrila dva dosta dobra DTV naslova koja su (za razliku od sličnih stvari) radili autori filma, i još pored toga animirane DTV naslove i seriju. 

O kultnom statusu STARSHIP TROOPERSa ne treba trošiti reči. Činjenica je da je Paul Verhoeven imao i sa svojim najmanje cenjenim SF filmom HOLLOW MAN neki DTV nastavak a da su ROBOCOP, TOTAL RECALL i STARSHIP TROOPERS generisali i nastavke i serije i rimejkove. To je Verhoeven Effect i to je posebna priča.

Bong je imao sličan efekat na svom jedinom filmu na engleskom koji je imao tu vrstu mejnstrim kapaciteta i iz SNOWPIERCERa, snimljenog po francuskom stripu, nastala je serija od četiri sezone, i to dosta bolja i trajnija od onih koji su dobijali Verhoevenovi naslovi.

Slično Verhoevenu, koji je za potrebe svog filma ekranizovao roman Roberta Heinleina, koji nije pisan kao parodija, tako je i Master Bong ovde ekranizovao roman Edwarda Ashtona koji ima smisao za humor ali nije pisan kao satira.

U oba slučaja, reditelji koji su transplantirani u Holivud snimili su dakle jednu mutaciju izvornog materijala.

Heinlein kao mrtav pisac nije imao priliku da se žali dočim verujem da je Ashton presrećan što mu oskarovac ekranizuje roman.

Ono što se postavlja kao pitanje jeste da li će MICKEY 17 dostići po kultnosti STARSHIP TROOPERS koji 28 godina posle izlaska i to oko premijere MICKEYa baš, dobija najave da će ga rebootovati Neill Blomkamp, rizničar Verhoevenovog SF spektakla u današnjem Holivudu.

Paralele između dva filma su zbilja neverovatne pa bi bilo lepo da i ishod za MICKEY 17 bude takvo prepoznavanje i svojevrsni kulturalni hepiend.

Bong je snimio film koji je po svojoj fizionomiji holivudski spektakl o kolonizovanju planeta. Ipak, kao što me je Ashtonov roman kad sam ga čitao podsetio na Predraga Raosa, tako me je i film - ali sa drugim predznakom podsetio kako na njega, tako i na Kusturicu.

Ako je Ashtonov roman kao Raos iz faze BRODOLOMA KOD THULE, tako je Bongov film Raos iz faze stolovanja kod Malnara.

Vrlo je nevaljao i anarhičan, a moram reći da sam u samo jednoj sceni imao problem sa onim sa čim gledaoci i kod nas i u svetu imaju najviše problema a to je Ruffalovo kanalisanje Trumpa. U toj sceni gde imam problem, on više proističe iz dramske postavke scene nego zapravo iz Ruffalove karakterizacije i reč je o situaciji opšteg razjašnjavanja pred finalni konflikt.

Dotle mi je Ruffalo kao trumpovska figura koja spaja socijalni konzervativizam i razobručenu tehnološku deregulaciju vrlo zanimljiv jer prosto mogu zamisliti takav lik koji na "svojoj" svemirskoj misiji diktira nekakav vrednosni kredo po kome se ona izdvaja.

U tom smislu rekao bih da je Toni Colette kao njegova partnerka možda problematičnija u toj šmirologiji i da ga je ona "odigrala" problematičnije nego Ruffalo.

Međutim, u odnosu na recimo Gyllenhaala u OKJAi, ovo mi je funkcionalnije sve u svemu a ja generalno jesam funkcionalista.

Robert Pattinson je s druge strane ovde dobio priliku da snimi svemirski ep a da to nije koji je radio s Claire Denis a da se opet malo i razglumi i Bong mu nudi zanimljiv materijal, nekoliko verzija istog lika od kojih je jedna bliža holivudskom čoveku od akcije a druga nekom bongovskom luzeru iz južnokorejske radničke klase.

U pogledu spektakla, Bong uspeva da stvori lažni utisak kako je ovo veliki svemirski SF iako je zapravo jedna buddy komedija sa elementima SF akcije, i sa mlađom ženskom ekipom koju čine Naomi Ackie, Anamaria Vartolomei i Patsy Feran i one zapravo daju balans filmu.

I STARSHIP TROOPERS i MICKEY 17 imaju određene neravnine zbog kojih nisu savršeno balansiranj holivudski blokbasteri. I ko je došao da gleda tu verziju ova dva filma dobiće je u EDGE OF TOMORROW Douga Limana koji je upravo - takođe na bazi literarnog predloška - do krajnje granice mejnstrimizovao ove dve premise i takođe - verovali li ili ne, krahirao na blagajnama a potom stekao kultni status i već godinama se javnost nadražuje na ideju nastavka.

Kao i STARSHIP TROOPERS ovo je razbarušen film i ko traži pedantnu verziju nek se odmah okrene EDGE OF TOMORROWu, s tom razlikom što je Verhoeven u svom filmu ponudio vrhunske akcione prizore dočim je Bong jači u karakternim interakcijama i manjim scenama.

Verhoevena je palila ideja da su svi likovi svedeni na action figure lutkice u njegovoj parodiji totalitarizma koja mu je istovremeno fetišizacija jer su borbe tako energične, dočim je Bongu ideja da ima psihološki koliko-toliko utemeljene ljude u bizarnim SF okolnostima i u tome je njegov film jači.

Ipak, strukturalno, bitno je napomenuti da je najveći pad Verhoevenovog filma antiklimaktična završnica a da Bong ima upravo suprotno, ironičnu ali strukturalno holivudsku završnicu "sa više krajeva". Isto tako, iako Ashton ima novi roman o Mickeyu - Bongov film je zaokružen a Verhoevenov zbog svoje strukture pulpy serijala nikada nije bio.

Ako bih poredio svoje utiske posle prvog susreta sa filmom, MICKEY 17 mi je ostavio snažniji utisak od STARSHIP TROOPERSa kada sam ga prvi put gledao a videćemo kako će se držati vremenom.

U Bongovom opusu, ovaj film u izvesnom smislu kombinuje ono što je on već radio u filmovima SNOWPIERCER i OKJA, sa kojima deli neke vrlo slične motive pa čak i elemente zapleta i slojeve značenja - recimo inverzija gde projektovani monstrum postaje nežno biće i žrtva, ljudi koji vode putovanje vode i izolovano društvo svojim drakonskim merama itd. Kao što je uostalom dosta DNK iz ROBOCOPa preneto u STARSHIP TROOPERS preko reditelja i scenarista.

Tako i MICKEY 17 meni stoji u odnosu na SNOWPIERCER, otprilike kao STARSHIP TROOPERS u odnosu na ROBOCOP, raniji film je skladniji i pravi je prototip briljantne reinterpretacije žanra.

U MICKEY 17 ima raznih tenzija između raznih elemenata i samim tim on nema tu propulzivnost SNOWPIERCERa ali to je taj hangout ugođaj STARSHIP TROOPERSa koji je prosto drugačiji.

U svakom slučaju, MICKEY 17 je film kom ćemo se sigurno vraćati a ja se iskreno nadam da će iz u njemu biti prepoznat neki potentan kalup za izlivanje lepe žanrovske satire u manjim formatima kao što je Verhoeven ostavio u amanet sa STARSHIP TROOPERSima.

* * * / * * * *

Ja se sad pitam da li da čitam roman pre gledanja filma ili ne. Mišljenja, iskustva, saveti?

moon (2009)

Quote from: Meho Krljic on 31-03-2025, 17:29:56Ja se sad pitam da li da čitam roman pre gledanja filma ili ne. Mišljenja, iskustva, saveti?

ja ću pogledati film
pa kad ga zaboravim...što će biti ubrzo
onda knjigu

film je sranje
7/10

onako preozbiljna tema ne bi trebala biti toliko komična

Mehmete, prvo pogledaj film.

Rodžer det! I hvala!