ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Trumane, a šta misliš o filmu Mali Budo?

Isto što i za Samuraja, film sa gomilom rupa u radnji i loših dijaloga.

Trumane, raspadaš se!

ne znam, ja bih recimo reko da su to filmovi koji bar ne liče na neke druge domaće filmove

nije da nemaju svojih mana, ali ne može niko reći e ovo sam već vidio u domaćem filmu

ja bih ipak podržao takav pravac nego da se štancaju jedne te iste stvari

Upravo obrnut utisak imam, tipični izdanci novije srpske kinematografije. Recimo Jesen samuraja nije mogao da prođe bez bespotrebnih vulgarnosti. Odakle onolika potreba za psovkama osim najjednostavnijeg objašenjanja - a to je da srbi ne mogu bez srpskog primitivizma. Takođe, naveo sam već primere loše snimljenih i besmislenih scena. Nije to do budžeta, može se sa relativno malo para snimiti film koji ne bode oči vulgarnostima i glupošću. Recimo, Mali Budo ne znam da l ima dva dijaloga gde sam se nasmejao (koliko se sećam niko se u bioskopskoj sali nije odvalio od smeha gledajući tu "komediju"). I isto tako razne nabacane scene u nelogičnoj naraciji.
Žao mi je bato, ali srpska kinematografija s takvim autorima stvarno ne može da dobije ni prelaznu ocenu. No na svu sreću, postoje i drugačiji autori poslednjih godina. Čak bih se moglo reći da su najbolji srpski filmovi zapravo oni koji najmanje liče na srpske filmove. A to filmovi D.V-a sigurno nisu.

Quote from: Truman on 23-10-2024, 02:13:18
https://www.index.hr/magazin/clanak/hrvatski-redatelj-srpski-glumci-remekdjelo-koje-nitko-ne-svojata/2609150.aspx
Za ovaj film nisam čuo, nek stoji ovde. Da ne zaboravim da treba da pogledam.

https://www.imdb.com/title/tt0180029/
Sa zadovoljstvom sam pogledao OSMA VRATA, film hrvatskog reditelja sa srpskim glumcima iz '59 godine. Par crtica:
- nema eksplicitnih scena i vulgarnosti kao u gotovo svim modernim (domaćim) filmovima
- dijalozi su čisti i prirodni; nema gluposti, logoreje i nelogičnosti
- po prvi put se upoznajem sa glumom Milivoja Živanovića, u gornjem tekstu piše da je on bard našeg glumišta. Nisam ranije čuo za njega.
- muzika je odlična, diže tenziju. Malo me asocira na Hičkoka
- Rada Đuričin je kao mlada bila baš lepa. Šteta što nije dobijala više uloga, posebno glavnih (ni ovde je nema)
- Pavle Vuisić je sa 33 godine izgledao kao da mu je barem 43

šteta što ne prave više ovakve filmove, verujem da bi publika umela da ceni to.

Operacija Ticijan
https://www.imdb.com/title/tt0180026/

Američko-jugoslovenska koprodukcija snimana u Dubrovniku na engleskom jeziku. Mešavina američkih i domaćih glumaca. Prosečan krimić o Ticijanovoj slici i navodnom nasledniku stare dubrovačke porodice. Ipak, bilo ga je zanimljivo gledati zbog okruženja, a Rade Marković je u ulozi inspektora ostavio solidan utisak. 6/10

Pogledao sam IZOLACIJU, film Marka Backovića sa (ne)slavnim Bikovićem u glavnoj ulozi. Ovakvi filmovi su potrebni srpskoj kinematografiji a ne oni za koje me je Bata prozivao. Iako se ovaj film žanrovski može svrstati u horor triler ja bih ga pre svega predstavio kao misteriju. Ko voli tvistove i te stvari nek pohrli u bioskop. Šta god detaljnije da kažem bit će spoiler, ali recimo da se film bavi jednom aktuelnom temom a da glavni negativac liči na vlasnika jedne...Ovo je po svom izrazu film koji podseća na američke horore (čovek sa zadatkom samo ostaje u šumi i čudne stvari kreću da se događaju), ali je lepo naštimovan domaćim prilikama i za domaću i regionalnu publiku. Tumač glavne uloge Bikoviće je standardno nit-smrdi-nit-miriše, mogli su da nađu nekog boljeg glumca za ovako zahtevnu ulogu, ali kapiram da su hteli zvezdu. Ovo je i film koji se može prikazivati i na stranim festivalima a da se ne postidimo. Zamerka bi bila da je tvist možda došao prerano što čini efekat antiklimaksa i da deo posle toga nije dovoljno intenzivan i uzbudljiv.
Backoviću je ovo koliko vidim rediteljski prvenac kada je reč o dugom metru, a poznat je i kao scenarista horor filma Mamula. Prelaznu ocenu je dobio, nadam se da će samo tako da nastavi. 7/10

Odgledao sam ČUDOTVORNI MAČ, antologijski film rađen po našoj bajci. Treba čestitati celoj ekipi što je uspela da napravi ovako upečatljiv film davne 1950. godine.
Po prvi put ovde vidim mladog Radeta Markovića dok Baš-Čelika glumi Milivoje Živanović koga sam na jednom mestu gore i spominjao. Treba reći da je i muzika jako efektna. Ovo je fantasy film koji slobodno može da se nosi sa svetskim pandanima iz tog vremena.

E sad možeš da pogledaš i "Zemlju istine, ljubavi i slobode"

Quote from: mac on 12-11-2024, 10:09:13
E sad možeš da pogledaš i "Zemlju istine, ljubavi i slobode"

Opis deluje zanimljivo. Hvala mac. Ali pre toga me čeka Život i smrt porno bande.


p.s. Nevjerojatno! Na imdb-u mi stoji ocena 10 za Zemlju istineblablabla, a uopšte se ne sećam da sam to ostvarenje gledao. Al se omatorilo.

Dobar je ZILjiS.

QuoteAli pre toga me čeka Život i smrt porno bande.

Mene je istraumirao. Srećno.

Oba su traumatični filmovi ali smo u jednom imaš Milutina Petrovića kao profesionalnog ubicu tako da....

TATIN SIN (2000) - RADOMIR BELAĆEVIĆ

Reprizirao sam kultni treš, sada već klasik domaće kinematografije; ili bolje rečeno: sada već kultni klasik vanzemaljske sineastike sa elementima ovdašnjeg folklora znan po imenu "Tatin Sin".

Inače, što se estetike tiče - ovo je pasulj serviran na dlakavom stomaku Hromog Dabe, ovo je porcija prasetine poslužena na haubi fiće; svaki kadar ovog ostvarenja emanira kobasice i čvarke direktno ih sprovodeći svojim frekvencijama u perceptivni i psihički aparat recipijenta. Kalorično i zamotano u najzamašćeniju burek formu, stilistike snimanja i filmske fotografije ispraćaja i svadbi; lošijeg dana pijanog Blagoja Topličića u okviru reportaže izveštaja kakve okružne lige, presnimavanog nekoliko puta sa lokalnih video rekordera da bi stiglo do redakcije TV Beograda - film "Tatin Sin" upravo ovako definisanom upečatljivošću doseže do neslućenih, kosmičkih visina nepobedive neperfekcije, uzvišenog šarma mnogima nedodirljive nesavršenosti! Recimo, mom prijatelju je na NS premijeri pre dvadeset i kusur godina bez ikakvog razloga ispao zub koji je pritom i progutao od ushićenja i šoka povodom snažnog dejstva ovog dragulja sedme umetnosti.

Autor filma, harizmatični renesansni kreativac Radomir Belaćević (književnik, naučnik, publicista, pronalazač, filmski autor, i pre svega auto-mehaničar) snima epski auto-panegirik sopstvenog životnog puta, pravu mitologiju dostojnu kakva Odiseja, gde nas samouvereno sprovodi kroz koridore brojnih ekscesa, bonvivanluka začinjenim seksualnim trijumfima, raskrinkavanja pedofilsko-filmskih bandi po parkovima, spašavanju konja, udomljavanju malih izgubljenih kuca i ostalih preuzbudljivih situacija od kojih zastaje u paketu i dah i knedla u simbiozi istog grla. Inače, jedini profi glumac koji se pojavljuje u ovom filmu je Bata Paskaljević, a u manjoj ulozi se oprobao i poznati eminent domaće folk muzike Bora Drljača. Videti u istom kadru Belaćevića i Drljaču je zaista neprocenjivo: prvog u svom šamansko-morisonovskom plesu gde iz kolena energično zabacuje nogu kao da degažira nepostojeću limenku, a drugog sa karakterističnim pokretima batrgajuće bebe - u kombinaciji sa neobičnim kretanjem troprstog lenjivca koji se svojim dugim rukama jedva održava, ali istovremeno i kreće na grani u nadi da će umaći čeljustima gladnog jaguara.. Pored ovoga, u filmu se pojavljuju i legende obdarene osebujnošću kao što su Stole Piksi, Travolta iz Borče, mister Dabović i mnogi drugi...

Već nakon ludačkog intra (gde nekakvi urbani razmaženi tatini sinovi potcenjivački zapišavaju trošni jugo mladića sa sela, a njihova surova djeva likuje i predlaže da spale tako nedopustivo patetično vozilo, potom brutalne osvete ovog poniženog mladunca uz over d top odglumljen vrisak do tada bahate devojke...),  posle ove pomalo tajanstveno nedorečene epizode iz mladosti, vidimo odraslog Belaćevića koji sebe prikazuje kao moćnog zavodnika, te surfujući na istom sindromu Tomija "the Room" Vizoa - ubeđuje nas kroz čaroliju svoje filmske magije da je potpuno normalno kako starac od sedamdeset godina podrazumeva erotsko društvo putenih devojaka od jedva dvadesetak leta, uz izvesnu činjenicu da ih sa natprirodnom lakoćom osvaja i romantično sprovodi u svoje groteskne erotske odaje, gde na brzinu srolane pantalone otkrivaju šareno uprljan spremnik ljubavnih kugli koji iznenada poprima formu čudnog meškoljenja i rvanja dva tela predstavljalo ga kao seks ... Dakle, pravila ovako aranžiranih scena nam nimalo suptilno sugerišu da je ovo univerzum lišen simpatičnih, bebolikih kupidona koji nežno odašilju svoje ljubavne strelice u duše zanesenih ljubavnika, već više predstavlja mesto gde ti pijani navijači Rada isporučuju baklju u analni otvor.  Naravno, ovde se iz ugla autora i njegovog fiktivnog alter-ega (koji je bukvalno ON) ni krajičkom mozga ni ne pomišlja na simpatisanje žena mlađih makar tridesetak godina od sebe, a kamoli vršnjakinja, u slučaju samog Belaćevića možemo slobodno konstatovati - baba. Svakako, nama se ovde prećutno plasira fiktivna iluzija, možda čak sa visprenim namerom da to ne primetimo, da je on kakav mladac u punoj snazi, i samim tim što pere kosu naftom kao i pomenuti Vizo, mi treba da progutamo mamac kako su oni gistro tridesetogodišnjaci, a ove inače pedesetak leta mlađe djeve, u deluzijama naših metuzalemskih autora tek su nekoliko godina kasnije rođene od njih... Takođe, farba na Belaćevićevoj kosi treba da nas odvoji od više nego realne i jasne optike da je čovek koji igra njegovog tatu verovatno mlađi od njega, u najmanju ruku (čak ruku Bilba Baginsa) njegov vršnjak. No, za razliku od Tomija Vizoa, koji je imao mnogo više para (koje je doduše stukao na nepotrebne efekte, da bi mu na kraju film ličio na spotove Marka Gormlija) vidi se da Belaćević nema taj budžet, ali ipak, u odnosu na Vizoa, on  poseduje refleksiju i viši nivo svesti, i tako namerom i očiglednim auto-šaljivim humorom sočinjava stabilnost ove naoko sklepane filmske tarabe. Takođe, ne znam da li se ovakva opuštenost što se tiče upotrebe tuđih saundtrekova može nazvati krađom, no mi bez ikakvog zareza u pozadini scena slušamo Morikoneove hitove iz Leoneovih filmova, atraktivne deonice iz "Fleš Gordona" gde pri svakom ozbiljnijem nesporazumu čujemo energično "Fleš!!!" iz grla Fredija Merkjurija...

Što će reći, u "Tatinom Sinu" ima isuviše briljantnih detalja i situacija koje su neprepričljive, pa bih sve sažeo i zgužvao u par finti koje se odnose na filmski postupak. Zanimljivo je da ceo film ima titl: srpski jezik je preveden na srpski jezik, sve do trenutka dok nekakav lažni Nebojša Čović i još neki lik ne prozbore na engleskom - tada prevod jednostavno nestane, sve do trenutka dok se ponovo ne progovori na srpskom jeziku... Ovo je već poprilično oduševljavajuće, a mozaik egzaltacije popunjava činjenica da je film najverovatnije montiran u prvoj, najrudimentarnijoj verziji muvi-mejkera. Belaćević je tražio od montažera da stave sve efekte, kako bi se iscedio apsolutan potencijal raznovrsnosti tranzicija između scena.. Pa, tako, imamo one rotacije ekrana, kvadratiće koji ulaze jedni u druge dok ne prepuste štafetu idućoj sceni, pa imamo čak i onaj efekat gde se scena pretvara u veliki pozorišni zastor koji svojim rastvaranjem doprinosi da nam percepcija odlučno zagazi u kadar koji sledi. Sećam se da je u nekom drugom filmu, gde se odvija triler scena u kojoj manijak proganja devojku kroz mračne prostorije kuće, Belaćević tražio montažeru da stavi u pozadinu muziku Dragane Mirković - na šta mu je ovaj odvratio da je to apsurdno, te je bolje da stave adekvatno sceni uzbudljiv saundtrejk koji bi dočarao triler. Međutim, Belaćević pod ovakvim pritiskom mediokritetske logike normalnog nije popustio, odlučno insistirajući na pesmi Dragane Mirković - praveći žestoki vizuelni-audio kontrapunkt, takvim činom pobedivši i Darija Arđenta u njegovim egzibicijama sličnog tipa.

U filmu "Tatin Sin" dramaturgija je istretirana kao nekakvo nepotrebno levo smetalo, pa su scene kompresovane do te mere da postaju lišene  nekih dosadnih uvertira i nepotrebnih standardnih logičnosti, već Belaćević alhemijski vadi iz svega suvišnog klimaks i suštinu - da bi ih samolepljivom trakom iz magacina spajao u niz uzbudljivih, dramatičnih situacija. Mislim, imamo mi ovde glavni tok radnje gde naš heroj na konju odlazi u Beograd kako bi raskrinkao tatine sinove i urbanu elitu, i to ni manje ni više snagom umetničkog izraza, u pokušaju ubeđivanja korumpiranog upravnika "Narodnog Pozorišta" da stavi njegovu predstavu u  program, ali ovaj glavni tok se potpuno raspljinjava i nomadski traži svoje utočište u mnogobrojnim digresijama, slepim ulicama zaumih radosti koje uopšte nemaju nameru da opravdaju svoje postojanje. Recimo, konobar u kafani, ničim izazvan, postavlja pitanje glavnom liku i njegovoj gospi: "šta piju pičke?"  što već nagoveštava potencijalne neprijatnosti, koje, naravno, pored dodatne provokacije jednog nedopustivo konkretnog gosta u vidu stavljanja prsta u piće glavnog lika uz konstataciju "upravi sam pišo a nisam opro ruke" i odgovora našeg heroja da ovo niti je u redu, nit je higijenski -  završavaju opštom tučom, ali Belaćević ne pravi temporalnu pauzu, ili makar rez nakon dramatičnosti tuče, već se opušteno popije to piće u aromi neopranog prsta i prelazi na bilijar... Poslednjih pola sata filma možda mogu da zaliče na materijal koji treba da izazove moralnu paniku, a jedino konkurentna stvar viđenom na ovim prostorima je spot Bobana Zdravkovića na bazenu za pesmu "Klinka" ili poznatije kao "Mlado, ludo, a zna da se šminka...". Doduše, mora se priznati da je Belaćević i inače u ovom filmu toliko prezupčio mejl gejz da ga je doveo do sopstvenog obesmišljavanja, te bi čak i  najradikalniji kop feministkinja bio zbunjen, odšetajući bez reakcije nakon ovakvog tipa transgresije...

Iako "Tatin Sin" neograničeno inspiriše čoveka na nevaljali humor, Radomira Belaćevića ne samo da ne treba potcenjivati (kao što su to uradili neki u intervjuima ne razlikujući čoveka iz realnosti i njegovu umetnost) već ga treba iskreno pohvaliti, jer on postiže ono što je u filmu i uopšte u pop-kulturi najvažnije, a to je ZABAVA. Iako nije voleo da ga zovu ćirilični Ed Vud, uvek napominjući da ni ne zna ko je sad pa taj, a govoreći za sebe da je on više Hičkok domaćeg filma, svakako ostaje žal što nismo videli u dugometražnoj varijante filmove "Ne pušim više" i "Starac u Parizu" koji već u svojim "trejler" verzijama govore da srpski film izgubio premnogo. Naravno, pre no što zatvorim svoju verbalnu radnju, red je da pomenem i čuvenog "Dečaka iz Junkovca" kojim ga je Dejan Zečević proslavio.

Radomir Belaćević je započeo svoju karijeru u sedamdesetoj godini, ali ga je smrt koja je došla  dve godine kasnije sprečila da nas uveseli novim ostvarenjima. Film "Tatin Sin" u svom pomalo naprasitom kraju govori o ljubavi prema ovom vidu umetnosti uz moćnu poruku "Svaki film ima svoju vrednost" izvodeći odličan zaključak svega viđenog, te tako stavljajući tačku na ovo ćirilično i.

Svaka tebi čast na ovolikom tekstu. Belaćevića nisam mnogo gledao, a mogao bih čisto da se prisetim koliko nisko ide ljudska bedastoća. Skoro sam baš gledao jednog američkog treš reditelja.

Quote from: Truman on 05-12-2024, 13:44:37
Svaka tebi čast na ovolikom tekstu. Belaćevića nisam mnogo gledao, a mogao bih čisto da se prisetim koliko nisko ide ljudska bedastoća. Skoro sam baš gledao jednog američkog treš reditelja.

. Hvala, ali ovaj Tatin Sin je stvarno inspiritivan, čak sam gledao da što kraće sočinim tekst u odnosu na punoću sadržaja. Interesantno je da mi je ovaj tekst zabranjen. Prvi sam mislio da je FB pa sam stavio tačke na slova kod problematičnijih reči, međutim u pitanju je filmska grupa koja izgleda nije mogla da podnese ovakvu promociju neukusa... Mada šteta, jer ovo je ipak sjajan incident u istoriji filma.

Stric
https://www.imdb.com/title/tt21113810/
Odgledao sam na HBO film koji se na imdb-u naziva hrvatsko-srpskom koprodukcijom. Striko (Miki Manojlović) dolazi iz Njemačke da proslavi Božić sa svojim sestrićem (nezaobilazni Goran Bogdan) i njegovom porodicom kasnih 80-ih u HR, i od prvog momenta ih psihički a kasnije i fizički zlostavlja. Ovo je psihološki horor - drama, nećete tu videti mnogo krvavih scena. Sama ideja mi se sviđa, razotkriva se na kraju poenta pa da ne otkrivam, ali mi je izvedba nekako previše mlaka. Reditelj  i scenaristi  trebalo je da naprave mnogo hororičnije i surovije scene da bi se ovo moglo nazvati dobrim horor filmom. A ovako, nit je skroz horor, nit je prava drama. Jedino je glumačka ekipa dobra, al sa ovakvim predloškom i uglom ne može se tu postići bogzna šta. Od mene 6.
Voleo bih da čujem i druga mišljenja, vidim po onlajn mestima da su utisci podeljeni.

Mudbrick
https://www.imdb.com/title/tt11344264/

Rekao sam da u ovoj godini neću pisati na sagiti o filmovima jer to slabo ko i radi pa ne bih da pravim uzastopno po 5-6 komentara. No, pošto je reč o domaćem filmu ipak ću baciti koju. Video sam da je ghoul napljuvao ovo horor ostvarenje ali ja ne bih bio baš toliko strog. Činjenica je da je ovo još jedan od onih domaćih filmova za koje važi "drži vodu dok majstori odu" odnosno naracija i scenario jednostavno nisu dovoljno kohezivni. Ono što mi se sviđa je sama tematika i igranje sa određenim motivima. Jasno je da vidimo paganizam u pozadini, a što se tiče druge teme mislim da je od početka jasno čiji je mali.
Najbolja strana ovog filma je gluma, i domaći glumci i dva Britanca su obavili dobar posao. Dijalozi su inače vođeni na nekoj južnjačkom dijalektu, pretpostavljam da je selo blizu Bugarske ili Makedonije. Ovo je film koji možete da pogledate ako volite folk horore i mešavinu različitih kultura. Od mene 6/10
Sad vidim da je Britanac Andrew Howard glumio Jakova, nije mi jasno kako je tako uspeo da nauči srpski ili su mu nalepili tuđi glas.

Solidan domaći film. Nije neko remek delo, ali dobar je za Netfliks. Čak i uz par tih scenarističkih crnih rupica ima dovoljno drugih kvaliteta da se može pogledati jednom, a da se ne pokaješ izgubljenog vremena.

Hm, ne bih baš rekao da je dovoljno dobar za netflix. Odiše nekom jeftinoćom.

Pogledao sam domaći film "Lazarev Put". Nešto više metafora i simbola negoli inače u kinematografiji Srba, a i teme su isprovocirale šlagvort za video analizu, pa evo:

https://youtu.be/1Y-kWuFxdHY?feature=shared

Taj film planiram da pogledam. Deluje zanimljivo. Jedino mi je malo neobično što glumi Bosiljčić. 

U stvari, ja nisam imao predrasude, jer nisam apsolutno ništa gledao gde se on pojavljuje, iako su mi ovlaš poznati ti sadržaji. Mogle bi se ovde neke stvari malo iskritikovati, ali sam više bacio fokus na pozitivno, pošto film ima kvalitet, poučan sadržaj i značenjski potencijal.