SLOVENSKA MITOLOGIJA

[Nightflier]

Pa dobro, ako tako kažeš.

Bojim se da smo na različitim stanovištima, pa je bolje da ne nastavljamo sa ovom pričom.

[Truman]

Ako je verovati autoru dela Prokletstvo nacije Srbi su mešavina Slovena, Ilira i Tračani pri čemu ove potonje dve grupe nisu baš bile poznate po civilizovanom ponašanju.
Nego, zamolio bi da neko ko je upoznat sa literaturom, recimo Nightflier, ako ga ne mrzi ovde sastavi kraći spisak literature o slovenskoj mitologiji na srpskom jeziku. Znači par najznačajnijih naslova i autora. Mislim da bi to moglo da pomogne zainteresovanima za ovu temu ( recimo meni )

[J.Stickman]

Kupio sam knjigu - i to u dva primerka. U suštini, prilično je loša - kako po tekstualnom sadržaju, tako i po ilustracijama, koje su često neprikladne u odnosu na tekst, a priličan broj je svejedno neposredna kopija dizajna WoW-a.

Tekst pati od sindroma "Srbi narod najstariji", što se i može oprostiti, samo da je to objašnjeno iole razložno. Autor se poziva na mnoge autoritete koji su se bavili slovenskom mitologijom, pre svega na Čajkanovića, ali samo kada mu to odgovara. Kada Čajkanović govori nešto drugačije od onoga što autoru odgovara - ovaj to ignoriše.

U knjizi je izvršena svojevrsna sinteza mitološkog sistema, koja se svodi na nametanje sistema tamo gde sistema zapravo nema. Razna božanstva su na silu sažeta u jedno, po ugledu na keltsku mitologiju ili viku, ali problem je u tome što za to zapravo nema ni osnove ni pokrića u stanju na terenu.

U suštini, mislim da je ovo opasna knjiga - prevashodno zbog toga što je prvi pokušaj ilustrovanog bestijarijuma/mitologije starosrpske religije, koji će nesumnjivo završiti u rukama silne dece po Srbiji, a ta deca će steći veoma pogrešan utisak o svemu tome.

"Razna božanstva su na silu sažeta u jedno". Ovo me baš kopka. Svakako sam planirao kupiti knjigu, dvoumio sam se ali je ovo inicijalna kapisla, baš me zanima koja su to božanstva sažeta a više od toga i zašto?

Autor pokušava da sistematiše slovensku mitologiju, po uzoru na sistematizaciju grčke - što jednostavno ne može da uspe, niti je moguće. Primer je deo o Morani, koja je više neopaganska tvorevina, nego što je zaista staroslovensko božanstvo. "Enciklopedija slovenske mitologije" Ruske akademije nauka uopšte ne zna za nju. Dalje, Mokoš je istočnoslovenska boginja, koja je u južnoslovenskoj mitologiji bila daleko manje uticajna nego što autor knjige o kojoj je reč ističe. Potom, u knjizi ima stvari koje mi deluju potpuno izmišljeno; konkretno - činjarice. Pomenuta "Slovenska mitologija", na kojoj su sem ruskih akademika radili i naši ugledni etnolozi, uopšte ne zna za taj pojam, niti Srejović u svojim delima. Istini za volju, nisam pregledao kompletnog Zečevića, a ni Čajkanovića, ali nikada u životu nisam čuo za "činjarice".

Na kraju, ilustracije - stravično su pokradene. Najviše mi je upala u oči ilustracija koja je precrtani dark portal iz Warcrafta, kao i besramna kopija Frazetinog Death Dealera na 179. stranici.

Takođe, većina ilustracija ni ne odgovara tekstu, a kamoli postojećim mitološkim predstavama.

Sve u svemu, imam loše mišljenje o ovom izdanju.

Uf, a ja se ponadah nečemu. Nisam očekivao da će kopirati ilustracije iz Warcrafta, pa upisujem minus zbog toga. Glede sažimanja, nisam baš potkovan toliko sa Slovenskom mitologijom, da bih konkretno komentarisao, dok ne nadjem još štiva, pa da uporedim. Zbavio sam par knjiga, pa ću i ovu, čisto da se nadje. Onda, na koje naslove na temu Slavenske mitologije da se obrati pažnja, osim ove navedene enciklopedije?

[Nightflier]

Ogroman broj knjiga objavljen je u vreme SFRJ. Veoma veliki broj tih knjiga je plod zajedničkog rada srpskih i hrvatskih naučnika, koji se nastavio i po normalizaciji odnosa nakon skorašnjeg rata. Dapače, upravo se zahvaljući istraživanjima etnološke građe prikupljene u Lici došlo do nekih novih zaključaka o vampirima, recimo. Naravno, problem je u tome što je velika većina tih knjiga nedostupna, sem u antikvarnicama.

Od onoga što može da se kupi u srpskim knjižarama istakao bih "Slovensku mitologiju"  grupe autora, a u redakturi Svetlane Tolstoj i Ljubinka Radenkovića (inače, najuvaženijeg južnoslovenskog demonologa). Izdanje je iz 2001. a izdavač je Zepter Book. Ovo je leksikološko izdanje, što bi značilo da je urađeno u formi rečnika i može da se pretražije azbučno.

Kapitalno izdanje (premda mrzim tu etiketu) koje je od svakako ogromne važnosti i koristi za svakog proučavaoca slovenske mitologije i religije jeste "Srpska etnomitologija" Slobodana Zečevića. Ova knjiga su zapravo njegova sabrana dela, uključujući i članke i naučne radove. Za početnike je prijemčivije i jeftinije da kupe njegova "Mitska bića srpskih predanja" ili "Kult mrtvih u Srba".

Problem sa ovim knjigama je što su na ćirilici, pa su stoga manje pristupačne Bošnjacima i Hrvatima, ali mitološki korpus je gotovo istovetan, uz tek nešto malo regionalnih razlika, koje se pri tom posebno ističu i napominju. (Na primer, zduhać je u Crnoj Gori vjedogonja, a u Dubrovniku... zaboravio sam, ali tačno se pominje.)

Takođe, ova dela su operisana od "Srbi narod najstariji" fenomena; ne bave se dnevnom politikom ili time ko je kome zaklao babu, već su prava naučna dela - pisana vrlo prijemčivim i pitkim jezikom, samo da napomenem.

A od onoga što ima po antikvarnicama, svakako Čajkanovićeve knjige.

[cutter]

Kapitalno izdanje (premda mrzim tu etiketu) koje je od svakako ogromne važnosti i koristi za svakog proučavaoca slovenske mitologije i religije jeste "Srpska etnomitologija" Slobodana Zečevića. Ova knjiga su zapravo njegova sabrana dela, uključujući i članke i naučne radove. Za početnike je prijemčivije i jeftinije da kupe njegova "Mitska bića srpskih predanja" ili "Kult mrtvih u Srba".

Problem sa ovim knjigama je što su na ćirilici, pa su stoga manje pristupačne Bošnjacima i Hrvatima, ali mitološki korpus je gotovo istovetan, uz tek nešto malo regionalnih razlika, koje se pri tom posebno ističu i napominju. (Na primer, zduhać je u Crnoj Gori vjedogonja, a u Dubrovniku... zaboravio sam, ali tačno se pominje.)

Legromant, višćun generalno u Dalmaciji. Pridružujem se simpatijama za Zečevićeva pisanija.

[Lord Kufer]

Ako je verovati autoru dela Prokletstvo nacije Srbi su mešavina Slovena, Ilira i Tračani pri čemu ove potonje dve grupe nisu baš bile poznate po civilizovanom ponašanju.

Ali su ih Srbosloveni u svemu nadmašili  

[zakk]

evo još malo

Anticka Srbija; Ancient Serbian History; Srbi i Rusi; Serbs and Russians (in Serbian and English)

[scallop]

Kufer i ja smo Balkanci, a Balkanci su Sloveni.

[Lord Kufer]

Kufer i ja smo Balkanci, a Balkanci su Sloveni.

Takozvani Bogumili

[pokojni Steva]

Braća Katarići

[J.Stickman]

Ogroman broj knjiga objavljen je u vreme SFRJ. Veoma veliki broj tih knjiga je plod zajedničkog rada srpskih i hrvatskih naučnika, koji se nastavio i po normalizaciji odnosa nakon skorašnjeg rata. Dapače, upravo se zahvaljući istraživanjima etnološke građe prikupljene u Lici došlo do nekih novih zaključaka o vampirima, recimo. Naravno, problem je u tome što je velika većina tih knjiga nedostupna, sem u antikvarnicama...

Nightflier, hvala velika na ovim, za mene korisnim i vrijednim informacijama. Kako zapisujem neke Bosanske legende ali i predanja, ovo će biti super štivo i odlična polazna tačka da nešto iskristališem. što se tiče ćirilice, pripadam generaciji koja ju je učila tako da s tim nemam problema. Takodje, drago mi je što su to naučna djela. Bacam se u potragu. 

[ChikaLjuba]

Knjiga je dno. Na stranu kvazi-naucni pristup temi, vidi se da je dosta toga jednostavno prepisano iz wikipedije, ali ilustracije... ono nema blage veze sa temom. Ono je izgleda neko upao preko noci u SKC i iz skole Vlade Vesovica zagrabio crteze njegovih pulena. Neke od ilustracija sam vidjao i ranije i nisu imale blage veze sa slovenskom mitologijom.

[Alexdelarge]

Slovenska azbuka Svetog Jeronima i ostale mitske priče

Da bi se pobrojale sve netačnosti trebalo bi napisati tekst opsežniji nego Gajićeva knjiga, pretencioznog naslova Slovenska mitologija, koja će stoga imati veliki broj čitalaca, a zbog mnogobrojnih nedostataka i propusta ostaviti poguban učinak

Živimo u vreme kada počinje da prevladava jedno optimistično i razdragano uverenje da ,,svi mogu sve", da svako može da napiše knjigu na bilo koju temu. Negde su se pogubile elementarne skrupule, a stručnost je postala deplasirana i izlišna kategorija. Knjiga o slovenskoj mitologiji, koja se nedavno pojavila, dobar je primer takvog stanja. Iz sažete beleške o autoru saznajemo da je Nenad Gajić bio muzičar (gitarista, pevač i tekstopisac), bankar, menadžer, privatni preduzetnik, a onda, dok je razmišljao kojom će se novom profesijom dalje baviti, napisao je knjigu Slovenska mitologija. Očito je da nije imao ni svest o tome koliko je ozbiljna naučna oblast u koju je ambiciozno ušao.

Rukopis, bez kompetentnog mišljenja stručnjaka, prigrlila je izdavačka kuća ,,Laguna" i objavila u ovoj godini kao svoje luksuzno izdanje. Pri tom je skupila ilustratore, koji su, izgleda, većinom mladi ljudi opčinjeni kompjuterskim igricama, pa su shodno svojim preokupacijama i dali likovna rešenja slovenskih bogova i demona. Tako je arhanđeo Mihajlo, pošto je svrstan u red demona (!), prikazan kao razgolićena žena zanosnih oblina, sa isukanim mačem. Ne zna se, da li je ovde reč o pukom neznanju ili pak ruganju hrišćanskoj ikonografiji.

Da bi se pobrojale sve netačnosti trebalo bi napisati tekst opsežniji nego Gajićeva knjiga. Obimne recenzije na pojedina naučna dela objavljuju se u naučnim publikacijama, ali pošto ovde nije reč o naučnom delu, nema ni svrhe pisati takvu recenziju. Opet, smatramo da treba ukazati na knjigu koja ima pretenciozan naslov i koja će stoga imati veliki broj čitalaca, a koja će zbog mnogobrojnih nedostataka i propusta ostaviti poguban učinak. Ovim osvrtom želimo da na odgovornost podsetimo ne samo pisca, već i izdavača, recenzente i novinare koji su spremni da uz pompu i halabuku afirmišu razna pisanija, pre svega iz oblasti filoloških i istorijskih nauka.

Već podnaslov knjige ,,Panteon bogova" upućuje na amaterski pristup. Grčka reč ,,panteon"znači ,,svi bogovi", tj. ,,hram svih bogova", pa navedeni podnaslov predstavlja pleonazam. Knjiga je inače ,,ukrašena" i stihovima falsifikovanih srpskih narodnih pesama Miloša S. Milojevića.

Da bi se pristupilo pisanju knjige sa temom ,,Slovenska mitologija" mora se poznavati odgovarajuća ogromna naučna literatura koja je uglavnom na ruskom i poljskom jeziku, dok su sami izvori na latinskom i staroruskom jeziku, delom i na grčkom. Čak i ako se ne poznaju klasični jezici, izvori se mogu čitati u objavljenim prevodima na ruski i poljski, delom na engleski i nemački jezik. Prostor nam ne dozvoljava da podrobnije ukažemo na te značajne zbirke izvornog materijala.

Uporedo sa stručnim delima, počev od XVIII veka do danas, pojavio se veliki broj bezvrednih knjiga o slovenskoj mitologiji, koje same po sebi predstavljaju jedan vid mito-stvaralaštva. Neke od njih se zasnivaju na nekritičkom čitanju poznih izvora o slovenskoj mitologiji (XIV vek i kasnije), neke na dosetkama (kao što su, na primer, dela Borisa Ribakova), a neke predstavljaju čiste falsifikate, kao što je Verkovićeva ,,Vede Slovena", ili tzv. ,,Velesova knjiga". Da se Gajić oslanjao na knjige sumnjive naučne vrednosti pokazuje i njegova olako donesena ocena o vrednosti ,,Spisa o narodima" vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita. Primedbe koje iznosi pokazuju da izvornik nije ni video. Uz to, Gajić ,,oživljava" tezu da je Sveti Jeronim – čuveni egzegeta i prevodilac Biblije sa hebrejskog i grčkog na latinski (umro 420. g.) – sastavio prvu slovensku azbuku, pretpostavku koju su naučnici već poodavno ubedljivo opovrgli i odbacili.

Od dvadesetak naziva za bogove kod Istočnih i Baltičkih Slovena, koliko ih je posvedočeno u starijim pisanim izvorima, N. Gajić u svojoj knjizi navodi 12. Od toga, u naučnoj literaturi bogovima se ne smatraju Vesna i Morana (kao i lada, lelja, kupala, polelj, rod itd.). Naime, naziv vesna, koji je sporadično posvedočen u narodnom verovanju Slovenaca, odnosi se na neka mitološka bića, koja ljudima u rano proleće kazuju kada treba sejati bob (od vest-na, tj ,,ona koja donosi vest"), kao što su vile, krivopetje, žalik-žene, itd. Nazivi morena, kao i jarilo, kostroma itd. označavaju lutke koje su obredno spaljivane i ,,oplakivane" na nekim praznicima. Od navedenih bogova čak pet naziva su pogrešno napisani. Bogovi Jarovid, Svetovid pišu se nastavkom – vit (tu još pripadaju Rujevit i Porevit). Ženska boginja se ne naziva Mokoša, već Mokoš, dok Dajbog u izvorima postoji kao Dažbog. Kada je u pitanju Volos/Veles, jedino uz prvi naziv u pisanim izvorima stoji određenje ,,stočni bog". Drugi naziv je posvedočen u ,,Slovu o Igorovom pohodu", ali u atributivnoj funkciji – pevač Bojan se naziva Velesovim unukom, kao i u nekim kasnijim izvorima bez bližeg određenja.

O kakvom nesolidnom tekstu je reč, može se ilustrovati bližim komentarom na bilo koji segment knjige N. Gajića. Kao primer, uzećemo teonim Mokoš, ili po N. Gajiću – Mokoša (str. 66-67). U njegovom tekstu, pored ostalog, kaže se: ,,S druge strane, rasprostranjeno je bilo i verovanje da je posredi zlo božanstvo i njen kip izgledao je kao strašna nakaza sastavljena od različitih životinja". Na osnovu ozbiljne naučne literature lako se može pokazati da je ova konstatacija potpuno neutemeljena i da predstavlja čistu maštu. Podjednako je pogrešna i ocena da je ona bila poznata svim Slovenima, te da se nalazi na sredini između Vesne i Morane.

N. Gajić citira slovenačkog istoričara Josipa Mala, ne navodeći izvor, o ulozi Mokoški u slovenačkim pripovetkama. Inače radi se o istoričaru novije slovenačke istorije i bivšem kustosu Narodnog muzeja u Ljubljani, a ne o stručnjaku za mitologiju Slovenaca. Citat, ovde dat u defektnom obliku, potiče iz zapisa Davorina Trstenjaka, slovenačkog Ilirca, koji je u ,,Slovenskom glasniku", 1859. objavio kratku legendu o ajdovskoj kraljici, čarobnici Mokoški, koja je na reci Ložnici imala grad. Gajić ispušta iz teksta ,,ajdovska kraljica", jer, očigledno, nije upućen u to da su Ajdi naziv za divovski narod u Sloveniji (Ajdinja je prala rublje u reci stojeći jednom nogom na jednom brdu a drugom na drugom brdu). Zatim sledi, opet, pozivanje na J. Mala, o postojanju nekog rukopisa svetog Save, u prepisu iz XVI veka, i citat iz tog rukopisa. Kada se navede ,,sveti Sava", kod nas se misli na našeg svetog Savu (Nemanjića). Međutim, i ovde se radi o pogrešnom prepisivanju. Treba pomenuti da Ruska crkva u svome kalendaru obeležava tri praznika posvećena različitim svecima iz različitog vremena pod imenom ,,prepodobni Sava" (Sava Osvećeni ili Jerusalimski, Sava Kripeckij i Sava Storoževskij).

Mitologija nije književnost, niti neko maštovito štivo koje će svako dopunjavati zavisno od širine svoje uobrazilje i svojih literarnih sposobnosti. Zato je već jednom treba ostaviti filolozima, pre svega slavistima, da na osnovu kritičkog sagledavanja izvora daju strogi sud o njenom sadržaju i okvirima.

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Slovenska-azbuka-Svetog-Jeronima-i-ostale-mitske-price.lt.html

[Nightflier]

Potpisujem svaku reč.

[Truman]

Dobro de, ubedili ste me da ne dajem pare na ovo.

[HAL]

Oprao ga je kao sapunom, no onda sam primetio isti problem koji autor teksta kritikuje, a to je njegovo nestručno, lakoverno i brzopleto opovrgavanje slovenske autohtonističke istorijske škole.

[ChikaLjuba]

Koautor ove kritike je profesor Radic i posle toga moze da ide samo tacka.

Da sam ja autor ove Slovenske mitologije debelo bih se zamislio nad ovim tekstom.

[Nightflier]

Ne verujem da će biti zamišljavanja, pošto smem da potpišem da će kritika biti otpisana kao pokušaj prekrajanja autentinčne ( ) istorije i guranja prave srpske religije u ćošak - ili šta već.

Nije mi jasno kako je Laguna ovo dozvolila sebi. Ne sumnjam da će zaraditi na svemu tome. Knjiga se očigledno dobro prodaje. Ali da tako nešto bude objavljeno bez ikakve recenzije nimalo ne liči na Lagunu.

[J.Stickman]

Znači, ništa od kupovine. Što je u neku ruku dobro jer i nije baš jeftina 

[ChikaLjuba]

Znači, ništa od kupovine. Što je u neku ruku dobro jer i nije baš jeftina  

Amo vec hoces da se trosis - ima sluzbeni glasnik lepo Zecevicevo delo

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/120179_Srpska+etnomitologija_ISBN:978-86-7549-638-0

jeste da dosta kosta, ali ima skoro 1000 strana

[Nightflier]

Već smo pričali o Zečeviću. A u Glasnikovim knjižarama knjiga je 30% jeftinija. Just saying.

[J.Stickman]

Da, Nightflier je već spominjao Zečevića. U svakom slučaju hvala. Knjiga je već poručena i putuje ka meni. 

[Nanny Ogg]

Već neko vreme planiram da kupim Zečevićevu etnomitologiju i da li je stvarno toliko jeftinije u radnjama Službenog glasnika, jer, sudeći po sajtu, nešto ne verujem u to
http://www.slglasnik.com/biblioteka-drustvena-misao/edicija-izabrana-dela/srpska-etnomitologija-%E2%80%93-izabrana-dela

[Nightflier]

Meni tako rekli kada sam otišao u njihovu knjižaru. Ne znam da li je to i dalje aktuelno, a nadam se da jeste, pošto još nisam kupio svoj primerak.

[Nanny Ogg]

Daju oni toliki popust na sajmu knjiga, ali ako je tako u svakodnevnoj prodaji, odlično. Al ipak ne verujem 
Inače, iz oblasti slovenske mitologije preporučujem http://www.pesicisinovi.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=86:2010-03-30-21-05-53&catid=4:2010-03-23-22-49-31&Itemid=23
predobro napisana, i ima veoma malo slika, za razliku od ove slikovnice kojoj je posvećena ova tema xD

[Mr. Hyde]

 Srpska etnomitologija (Slobodan Zečević) na sajmu knjiga košta 2268 dinara što je dosta jeftinije u odnosu na cenu u knjižarama.
   

[zakk]

http://laguna.rs/v1473_vest_promocija_knjige_slovenska_mitologija_u_lazarevcu_laguna.html

Slovenska mitologija je idealan spoj modernog pristupa mitološkoj temi i naučne studije, koja kao jedini imperativ sebi postavlja činjeničnu zasnovanost, bogatstvo podataka i sveobuhvatnost i odgovornost naučne istine.

[Nightflier]

Da, dobra im je izjava...

[zakk]

To je izgleda sa poleđine knjige...

[Dr00d]

Eh što volem ovaj ZS! Ništa dok ovdašnja momčad ne odradi raskrinkavanje 

[Аксентије Новаковић]

Присетимо се свих злоупотребљених симбола, и сваки од њих је покраден од Срба.

[Аксентије Новаковић]

Данас је Перунов дан по старом календару.
Слава Богу Перуну, Слава нашим прецима!

[ALEKSIJE D.]

http://staroslavci.blogspot.rs/2014/07/blog-post.html
Zapostavio si svoj matični blog i došao kod nas. Lepo. Ali ovo nije bilo duga veka, izgleda. Šta se desilo? Tražili ste prostorije a ovi Vučkovi kerići vas ispalili?

[Scordisk]

Izraz rodnoverje me uvek asocira na neke radikalne feministkinje...

Inače, odlične ilustracije na ovom blogu!

[mac]

Odem na FB stranicu staroslavaca, i vidim stranicu lajkovao stari ZS član koji je neaktivan od aprila, a vrlo sporadično postuje i duže od toga. Zanimljivo je što bi na tog starog člana vrlo ličilo da usvoji potpuno novu personu, kao neki faceless man, i kao T2 krene da Lomi sve pred sobom...

[Nightflier]

A ko to?

Sent from Bigg Maggzzee

[Krsta Klatić Klaja]

NFu je izgleda vrijeme za spavanje

[mac]

Dao sam hint... Počinje na L a završava se na omi...

[Nightflier]

Zbunilo me je ono "stari clan".

Sent from Bigg Maggzzee

[tomat]

nema tabela, grafikona i koječega, tako da sumnjam. ili je mnogo lepo ušao u ulogu, šta znam.

[Krsta Klatić Klaja]

T2 je Linkin.

[Harley Quinn]

Dajte, ne pominjite ni Lonija ni Linkina bezveze.

[Аксентије Новаковић]

СВАСТИКА КОД СРБА
Званична лажна наука нам говори да је свастика санскритски симбол.
Но, та тврдња, као и многе друге тврдње лажне науке које су везане за нас Србе, нема везе са памећу јер cанскрит није природни језик већ санскрит представља "есперанто" старог доба који је настао када су аријевци, пре више од 4000 година, кренули из Србије и извели свој освајачки поход на Индију, након чега су измешали Србски језик са Бенгали дијалектoм а из чега је настао санскрит.
Да је санскрит мешавина Србског језика са Бенгали дијалектом пише и Алокананда Митер, унука познатог индијског песника Рабиндраната Тагореа (који је писао на Бенгали језику), која је као студент на Оксфорду, а затим и директор Института за статистику у Калкути, више од тридесет година изучавала Cрбски језик и после опсежних проучавања, Алокананда Митер је доказала да су од живих језика санскриту најближи Cрбски и бенгали.
О томе је у Калкути објавила и научни рад у коме је изнела да је око 20 одсто речи Cрбског језика и санскрита исто, а још око 10 одсто је слично, што значи да је укупно 30 посто изворних Србских речи сачињавало ову језичку мешавину која носи назив санскрит.
Све ово значи да подметачина званичне лажне науке која жели да представи свастику као санскритски симбол пада у воду, као што у воду пада и лажна прича да Србски језик вуче порекло из санскрита иако се добро зна да оригинал не може да вуче порекло из једне мешавине, но лажна званична наука је све и свашта Србима потурала и подметала као истину а Срби, ненавикнути да мисле већ навикнути да гутају све шта им се са запада сервира су гутали разноразне лажи.
Пошто смо видели да је санскрит мешавина Србског језика са Бенгали дијалектом, преостаје питање да ли симбол свастике потиче из Србије или Индије?
Одговор на ово питање се налази у Србији.
Прво, свастика се као симбол налази међу симболима најстаријег писма - винчанског протописма.
Друго, многе статуете на којима се налази свастика су пронађене на разним локацијама по Србији.
Реч је о статуетама из Винче, а сви већ знају да је Винча, уз Лепенски Вир, Плочник, Белицу..., један од центара најстарије светске цивилизације тј. Србске цивилизације и као таква представља једно од најстаријих светских налазишта чија је старост потврђена и од стране археолога.
Статуете са свастиком су пронађене и на другим локацијама у Србији, па ћу споменути статуету познату као Дупљајска колица, која је пронађена почетком 20. века у Банату.
И треће, најважније, свастика је симбол Србског Бога Перуна.
Кажем Србског а не словенског Бога Перуна због тога што су cловени још једна у низу измишљотина лажне науке, јер добро је познато да су се сви они које је лажна наука, у циљу расрбљавања Срба, стрпала под назив cловени некада називали Србима.
Такође, једино код Срба постоје презимена која воде порекло од Перуна.
Дакле, нема никакве сумње да је симбол свастика из Србије ишао ка Индији, као што се и Србски ген из Србије ширио и по Европи и ка Индији - управо као што су европска истраживања хаплогенома потврдила да је хаплогеном Н1А1 најзаступљенији у делу мушке Србске популације и да се седиште тзв. лажно назване индо-европске цивилизиције налази на Балкану, у Србији.
Но већини Срба и Србкиња ни сви докази овог света нису довољни јер су од малих ногу, кроз разне школске и верске програме програмирани, па ће неко од таквих поменути будизам, будисте и њихове манастире на којима се налазе симболи свастике, али и будизам и будисти су само преузели симболе свастике, пошто се добро зна да је будизам као правац тј. религија настао много касније од Србске цивилизације (са једним од центара у Винчи) али и много касније од санскрита.
Неко ће споменути Адолфа Хитлера, Националсоцијалистичку партију Немачке, нацизам и злочине који су почињени под симболом свастике.
Тачно је да је тај симбол, светски познат под именом свастика, такође и светски оцрњен баш заслугом црног мага Адолфа Хитлера.
Међутим, оно што мало људи зна је да постоје две врсте свастике (једнa - чији краци иду са леве на десну страну и друга - чији краци иду са десне на леву страну) и да Хитлер није злоупотребио већ је употребио свастику чији краци иду са десне на леву страну а која представља симбол лажног нордијског бога Тора и лажне индијске богиње Кали.
Греше сви они који сматрају да је Хитлер злоупотребио свастику коју је користио и њихов главни аргумент у доказивању те приче лежи у томе да кажу како је Хитлер заротирао кракове свастике и да је на тај начин извршио злоупотребу.
Истина је да је он заротирао свастику коју је употребио, али није истина да је тим чином Хитлер изменио симболизам свастике коју је користио јер, и поред ротације од 45 степени, то је и даље била свастика чији су краци упућени са десне на леву страну.
Наиме, свастика коју је Хитлер употребио (свастика лажног бога Тора и лажне богиње Кали), сама по себи, представља тамну, односно мрачну свастику, антипод правој свастици, тј. aнтипод свастици која представља симбол Србског Бога Перуна.
За разлику од Перуновe свастике чији краци иду са леве на десну страну и која представља светлост, свастика лажног бога Тора и лажне богиње Кали, односно свастика коју је употребио Хитлер и коју употребљавају будисти, представља таму и представља одраз од Перуновe свастике, негацију Перуновe свастике и као таква управо и служи за окултне ствари, па је зато и служила за све злочине које су нацисти (под вођством црног мага Адолфа Хитлера) са њом и под њом, као својим симболом, починили.
У нашем тродимензионалном свету нама видљиве манифестације светлости и таме су Сунце и Месец, односно Ра и Ар, а позната је древна борба између култова светлости и култова таме, односно борба између Срба и одпадника од Србства.
Иако многи желе да прикажу како има више врсти свастика - права истина је да их има само две, а од те две - само је Перунова свастика древни Србски симбол; самим тим - само је Перунова свастика она права.
Овде морам додатно да појасним неке ствари.
У неколико наврата сам споменуо да су краци Перунове свастике упућени са леве на десну страну, док су краци свастике лажног бога Тора и лажне богиње Кали, односно свастике коју је употребио Хитлер, упућени са десне на леву страну.
То није општеприхваћено тумачење, но пре свега треба рећи да међу тумачима симбола и окултним писцима који тумаче симболе постоји проблем дефинисања свастике кракова упућених улево и удесно, па тако већина тумача симбола и окултних писаца за свастику лажног бога Тора и лажне богиње Кали, тј. свастику коју је употребио Хитлер, кажу да она има кракове упућене са леве на десну страну, а за свастику Србског Бога Перуна (коју они уопште, из зле намере или заблуде незнања, не називају Перуновом) кажу да су јој краци упућени са десне на леву страну.
Тумачи симбола и окултисти своје погрешно тумачење свастике заснивају на смеру из кога се  краци свастике наводно шире тј. из средишта свастике. 
Међутим, овакво тумачење има две нејасноће односно грешке.
Прва нејасноћа, односно грешка оваквог тумачења се примећује голим оком, јер свако ко гледа у симбол свастике видеће да се њени краци из њеног средишта не шире само у правцу лево-десно, већ се краци из средишта свастике шире и у правцу горе-доле. 
Друга нејасноћа, односно грешка оваквог тумачења произилази из чињенице да свастика са крацима упућеним на лево привидно изгледа као да ротира удесно, а свастика са крацима упућеним на десно привидно изгледа као да ротира на лево.
Битна грешка коју већина тумача симбола и окултних писаца прави из зле намере или из заблуде незнања лежи у томе да они као симбол Сунца узимају свастику лажног бога Тора и лажне богиње Кали, тј. свастику коју је користио Хитлер, и то своје тумачење оправдавају тврдњом да су наводно краци те свастике упућени са леве на десну страну као што се са леве на десну страну Сунце привидно креће по небу. 
Међутим, несклад у њиховој теорији настаје са чињеницом да таква свастика привидно ротира улево, значи са десне на леву страну, што је сасвим супротно од привидног кретања Сунца по небу.
Због тога таква свастика, ма колико је разноразни тумачи симбола и окултни писци проглашавали симболом Сунца, не може никако да буде прави симбол Сунца.
Да би се свастика правилно протумачила, треба занемарити жеље и фантазије белосветских тумача симбола и окултних писаца већ треба кренути од почетка, а почетак свега је, као што смо видели, у Србији.
Србски Бог Перун је и Бог Сунца, и његова свастика је симбол Сунца.
Привидна ротација Перунове свастике је удесно, управо како се привидно и Сунце креће по небу.
Самим тим и краци Перунове свастике морају бити упућени са леве на десну страну, а не обратно како то белосветски тумачи и окултисти тврде.
Ми Срби пишемо са лева на десно, и симбол свастике нико неће написати/нацртати из њеног средишта већ ће свастика бити написана/нацртана са леве на десну страну, почев од левог горњег крака, ка десном доњем краку.
Сасвим супротна ствар је са свастиком лажног бога Тора и лажне богиње Кали тј. са свастиком коју је користио Хитлер.
Оно што треба да се зна је да је одпадницима од Србства, који су били прогнани из Србства, било забрањено да пишу са лева на десно, те су морали или да измишљају руне као своје ново писмо или да пишу са десна на лево.
Обзиром на чињеницу да су одпадници од Србства морали да пишу са десна на лево, и њихова свастика је била писана/цртана са десне на леву страну, супротно од привидног кретања Сунца по небу,  што се и подразумева јер се ради о симболу који представља Месец тј. таму, односно негацију свастике Србског Бога Перуна која представља Сунце тј. светлост.
Оно што је људима још мање познато је да су Срби имали своје називе за свастику, јер свастика је санскритски а не Србски назив за тај симбол.
Србски називи, од којих је касније настао санскритски назив свастика, су "кука окретуша" и "повијени крстач" (како се овај симбол називао у Кумодражу код Београда).
Кука окретуша је ( осим што се налазила у винчанском протописму и на статуетама из Винче и осим што представља симбол Србског Бога Перуна) била присутна у свакодневном животу код Срба и то путем Србског народног веза.
Наиме, у Србском народу је било доста народног веза и шара са куком окретушом.
Куком окретушом су биле испуњене тканине, а везла се и на појасевима, чарапама, кецељама, марамама, торбама, ћилимима.
Србкиње су куку окретушу везле црвеном вуном на зарукављу, скуту и колиру.
Зашто баш црвеном бојом?
Зато јер је црвена боја, и дан данас, традиционална боја Срба (добро је познато да су древни Срби користили биљку броћ за справљање црвене боје којом су се шарали по телу), па иако су окултисти учинили све да убеде Србе (и целокупно човечанство) да је црвена боја у ствари боја "ђавола" и боја "пакла", а што су радили из разлога да би нам се ругали и да би ми Срби замрзели нашу традиционалну црвену боју - ипак у томе нису успели јер је код нас Срба остала изрека "црн к'о ђаво" и кроз ту изреку се види да окултисти нису могли да нас убеде у баш све лажи које су нам сервирали.
Осим у свом народном везу, знак куке окретуше су Срби стављали и на надгробне споменике, па се тако и данас могу пронаћи Србски надгробни споменици на гробљу у Рајачким Пимницaмa, између Неготина и Зајечара, који датирају из друге половине 18. и 19. века а на којима се налазе симболи куке окретуше.
Код Срба се најчешће срећу краци куке окретуше који су упућени са лева на десно као што се и Сунце привидно креће са леве на десну страну неба (и таква кука окретуша је симбол Србског Бога Перуна, симбол светлости, симбол Ра, Сунчев симбол), а много ређе се код Срба срећу краци куке окретуше који су обратни и који су упућени са десна на лево (они представљају симбол лажног бога Тора, лажне богиње Кали, симбол таме, симбол Ар, Месечев симбол).
Кука окретуша је знак Сунца и кретања Сунца, такође и ватре ( a ватрa је имала велику улогу у животу и обичајима код Срба).
Кука окретуша као симбол Сунца даје слику са 4 шпице и та слика је верна слика неспутаних сунчевих зрака јер да је кука окретуша којим случајем затворена онда би и сунчеви зраци били затворени, а то је са Сунцем немогуће јер се сунчеви зраци простиру у бесконачност.
Самим тим, кука окретуша представља верну и непомућену слику Сунца ..
Уз то, кука окретуша је и симбол светског реда, правде и целокупног Свемира (Васионе, Космоса).
Све ово наведено а везано за куку окретушу добија на значају када се зна да Србски Бог Перун није само Громовник и Бог Сунца већ је и Бог Правде.
Тиме се добија још једна потврда да је управо кука окретуша Перунов симбол, а још један од доказа који потврђује чињеницу да је права свастика симбол Бога Перуна а не симбол лажног бога Тора и лажне богиње Кали је је један од руских назива за свастику који гласи - Перунов цвет.
Кад су већ поменути сви ови атрибути куке окретуше, морам на овом месту да споменем и Србску химну "Боже Правде" јер, као што је речено, кука окретуша је симбол светског реда, самим тим и правде, а Перун је Бог Правде који се као Врховни Србски Бог - Бог Правде спомиње у самом називу и тексту Србске химне.
Али, окултисти који су забранили и опоганили све Србско, укључујући и Бога Правде, су измислили лажну богињу правде - Јустициjу, која је слепа и њено слепило је јасна порука која је, од стране окултиста, послата нама Србима а која гласи да је Правда ослепљенa што у преводу значи да за нас Србе нема више Правде и да за нас Србе више не важе ни Правда ни право, а што се показало на делу пуно пута, кaкo у ближој и даљој Србској прошлости, тако и у Србcкој садашњости.
Да се ​​неки делови химне Боже Правде, као и њен назив, односе на Перуна - показују нам следећи стихови:
"Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром" - добро је познато да је Перун Громовник и да је његов атрибут гром;
"Кад наступе борбе дани к' победи му води ход" - такође се односе на Перуна који је Србски ратни Бог.

[Аксентије Новаковић]

Јуче. 23. фебруара текуће године, тачно у подне је започео Дан Сварога!!!
Променило се енергетско поље Земље и структура ауре човека.
Дошао је крај Ноћи Сварога!!!

Сегодня 23.02.2017 года, в энергоинформационном поле Земли, и у всего Человечества с душой от Бога, произошли позитивные, значимые изменения. Также изменения затронули, и всех лиц Библейской национальности - почитателей Саваофа, какие есть на планете Земля, у них ситуация ровно обратная. Если эти события описать, с позиции глобальных энергоинформационных процессов в мире, то их можно обозначить, как полное окончание Ночи Сварога - Отца Небесного, и успешного полного перехода Мироздания, Земли и Человечества в День Сварога - Отца Небесного, день вошёл в свою активную фазу. Так вот, у всех народов мира, и у нас Славян, сегодня праздник. Если рассмотреть более детально, что произошло, то хороший ясновидящий, или Человек занимающийся биолокацией, или чувствующий мир энергий, сможет подтвердить, что сегодня около 12 часов дня, изменилась энергетика у всех людей с Душой от Бога. Полевая структура(Аурические оболочки) у всех людей стали более светлые и более наполненные жизнью, увеличилась общая энергетика у всех людей, все чакры, улучшили качество своей работы. Абсолютно у каждого Человека с Душой от Бога проявилась личностная взаимосвязь с Отцом Небесным без посредников, выглядит как светлый поток(канал стяжения Святого Духа) от Создателя, проходящий через теменную чакру в сознание и душу каждого человека. Если рассматривать это событие с позиции, что энергоинформационная структура каждого человека выглядит как Древо, то мы увидим, что у каждого Древа человека, выстроилась энергоинформационная взаимосвязь с Древом Создателя Отца Небесного. Раньше, чтобы сделать обычному человеку подобное, надо было несколько дней медитировать, на специальных эзотерических курсах. А сегодня у всех и сразу, и на то есть Воля Создателя. То есть, с сегодняшнего дня каждый человек, если искренне, из своего сердца обратится в медитации - молитве к Отцу Небесному, то он и услышит и поможет. Главное читатель, сейчас нам всем необходимо научиться проявлять добро, здравомыслие и истинную любовь.

[Аксентије Новаковић]

https://www.youtube.com/watch?v=BivITYeIAdU

[Аксентије Новаковић]

Георгий Сидоров - Воинские традиции ариев

https://www.youtube.com/watch?v=skPissVe9EY

Decenijama ruski narod izučava borilačke veštine azijskih i evropskih naroda — Kine, Koreje, Japana, Tajlanda, Grčke, Engleske. Nije svestan da se u srcu ruskog naroda čuva sećanje na drevnu borilačku tradiciju, koja nema premca. Naši preci su uspeli da vekovima osvoje i drţe ogromne teritorije — od Amura do Dunava. Njihova glavna prednost bila je jedinstveni sistem obučavanja vojnika, koji uključuje ne samo rad sa oruţjem i borbu prsa u prsa, već i psihotehnike, što je dozvoljavalo ruskim ratnicima tokom borbe da se kreću nekoliko puta brţe od običnog čoveka.
U ovoj knjizi prvi put su otkrivene tajne drevnog borilačkog sistema slovena-arijevaca. Detaljno su opisani osnovni principi ruske borbe. Date su konkretne metodologije rada sa nesvesnim čoveka, koje mu omogućavaju da prima dodatnu energiju u borbi i poseduje superbrzinu, bez umaranja.

BORILAČKA TRADICIJA ARIJEVACA – Georgij Sidorov

SADRŽAJ

Predgovor..............................................................................................4
Glava 1. Nešto malo o prošlosti............................................................9
Glava 2. Provera borbom....................................................................13
Glava 3. Zašto je došlo vreme.............................................................27
Glava 4. Upoznavanje sa vojnim nasleĎem predaka ..........................30
Glava 5. Zašto "pet elemenata"...........................................................33
Glava 6. Ratnik i borac........................................................................35
Glava 7. Dva toka sile.........................................................................37
Glava 8. Superintuicija........................................................................39
Glava 9. Dostizanje superbrzine..........................................................42
Glava 10. Disanje ratnika....................................................................44
Glava 11. Upravljanje.........................................................................46
Glava 12. Sunčev vetar........................................................................48
Glava 13. Savez sa elementom vatre...................................................50
Glava 14. Savez sa elementom Zemlje...............................................51
Glava 15. Savez sa elementom vazduha.............................................52
Glava 16. Komunikacija sa svetom drveća.........................................53
Glava 17. Povećavanje brzine udarca.................................................54
Glava 18. Izbacivanje energije pri nanošenju udarca.......................55
Glava 19. Pravila koja je duţan da zna ratnik.............................56
Glava 20. Psihološka obuka ratnika....................................................60
Glava 21. Ulaţenje u sliku................................................................63
Glava 22. Samoprogramiranje. prva etapa meditacije........................64
Glava 23. Druga etapa meditacije.......................................................66
Glava 24. Ulazak u borbeni trans....................................................67
Glava 25. Osnovni principi severne borilačke joge............................69
Glava 26. Tehnika poboljšanja udaraca rukama..............................89
Glava 27. Forma ognja.....................................................................90
Glava 28. Forma zemlje.................................................................124
Glava 29. Forma vazduha..................................................................146
Glava 30. Upotreba u borbi različitih predmeta................................150
Glava 31. Put borca...........................................................................161

PREDGOVOR

Mene mogu da pitaju (i ovo pitanje sa tačke gledišta savremenog
čoveka na ulici, koji sebe smatra za velikog poznavaoca borilačkih
veština, je sasvim pravedno): zašto napisati još jednu knjigu o tome,
što je odavno poznato? I zaista, o istočnim borilačkim veštinama
napisana je masa različitih knjiga. Ima ih na stotine, ako ne i hiljade.
Sličnu literaturu piše i na Istoku i na Zapadu svako ko nije lenj. I čini
se da se ništa novo ne moţe reći o ovom pravcu čovekove kulturne
aktivnosti. Sve je davno rečeno. Pored toga, u svim gradovima sveta i
u malim provincijskim gradovima rade stotine različitih klubova za
proučavanje ne samo istočnih borilačkih veština, već i zapadnih. Ovi
drugi takoĎe ulaze u modu i počinju da se takmiče na svetskom trţištu
borilačkih nasleĎa predaka sa stilovima Kine, Japana i Vijetnama.
Samo kod nas u Rusiji je registrovano više od 10 naših, niko ne zna
odakle preuzetih, kako tvrde njihovi tvorci, nacionalnih stilova. Tu je i
kozački Spas i čuveni, blizu njega, stil Kadočnikova i "skobar" i
"kruţalo" i naravno, takozvana slovensko-gorička borba. U svakom
velikom gradu mora da postoji nešto svoje, sasvim nacionalno. Samo
u tome i jeste stvar: ako paţljivo pogledate i odbacite nacionalnu
kamuflaţu, umesto rodnog krvnog, mi ćemo videti uvek iste prilično
dosadne stavove i blokove Japana ili Kine. Pored toga, osobene
stavove imaju kozački spas, slovensko-gorička borba i borbena
samba; ali ako smo do kraja pošteni, poslednja dva previše su
preplavljeni istokom. Slovensko-gorička — u manjoj meri, ali što se
tiče borbene sambe, to je skup tehnika, od kojih se mnoge nalaze ne
samo na Kavkazu ili centralnoj Aziji, kako tvrde poznavaoci ovog
stila, već i na Istoku, posebno u Japanu. To je i razumljivo, jer
sovjetsku borilačku sambu stvarao je ne samo Anatolij Arkadievič
Harlampijev, koji je u potrazi za borilačkim nasleĎem predaka
proputovao čitav jug Rusije, Kavkaz i Srednju Aziju, već je takoĎe
proučavao japanske borilačke veštine Ošepkov. Iz svega navedenog može se zaključiti da je tema borilačke umetnosti odavno potrošena i tu se ništa novo ne moţe reći. A što se tiče naše nacionalne borilačke tradicije, ona u osnovi kopira Istok. Zaključak je, na prvi pogled, razočaravajući. Pored toga, ako se sećate, šta pišu naši ruski, ukrajinski ili beloruski stručnjaci borilačkih veština o joga borbi slovena, to postaje i tuţno i to je sramota. Na primer, poznati poznavalac istočnih borilačkih veština i odličan pisac A. E. Taras u svojim knjigama izričito kaţe, da sloveni nikada nisu stvarali svoje nacionalne škole samoodbrane. Stiče se utisak da uvaţeni A. Taras uopšte ne poznaje istoriju ili da je podlegao zapadnoj propagandi koja tvrdi da su autentične škole borilačkih umetnosti mogle nastati samo u Kini ili Japanu. Zašto je potreban Zapadu takav pečat, lako je pogoditi. OdreĎeni uticajni krugovi povezani meĎu sebom tajnim društvima vode rat protiv bele evropeoidne nordijske rase. Zašto se to radi, neću vam reći, to ne ulazi u okvir ove knjige. Vaţno je drugo: sva izvanredna dostignuća evropskih naroda ili su prećutana ili se pripisuju nekom drugom. Na primer, semitima ili čak arapima. Ali to je jedna strana medalje. Druga strana je u tome, što se kulture Istoka nasilno uvode na Zapad, dajući im savršen standard za imitaciju. U potpunosti se to odnosi na jogu i borilačke veštine. Zato na Zapadu sve istočno ima takav neverovatan uspeh. Imamo pravu stvarnu zamenu, ali ne znamo za to. Nama od detinjstva nabijaju u glavu da se kinezi sa japancima javljaju kao zakonodavci tradicija borilačkih veština i drugačije ne moţe biti — to je aksiom koji ne zahteva dokaze. A šta o tome kaţu sami kinezi? Ispostavilo se, sasvim drugo: mnoge studije čan-budizma tvrde da je borilačku umetnost doneo u Nebesko carstvo veliki Bodhidharma — prvi budistički sveštenik, koji je došao u Kinu iz Indije. Ali ovo se odnosi na šaolinske stilove. Udanovski stilovi su se pojavili u Kini sa severa od takozvanih "belih Ďavola", Dinlina i naroda Hun. Kineske studije o borbenoj jogi direktno kaţu da je u Nebeskom carstvu borilačka tradicija ljudi bele rase pronašla novu domovinu. Ako su kinezi nešto i stvorili, to su ţivotinjski stilovi na osnovu kojih se baziraju: stav, blok, udarac, potpuno isti kao i u svim drugim borilačkim veštinama. Ništa novo. Prvi put o tome, da ni kinezi, posebno japanci, nisu kreatori škola autentične borilačke veštine, da su oni samo talentovani imitatori, govorio je čuveni Sun-Lutang, predsednik borilačkih veština Kine sa početka XX veka. Sun-LuTang, kao sledbenik škole Lao-ci, pošto je proučavao tri glavna udanovska stila Sin-i (forma uma), Tajci (veliki princip) i Ba-gua (osam trigrama) došao je do zaključka da su ova tri pravca jedna celina, tri dela jedinstvene borilačke tradicije, koja je došla u Kinu zajedno sa belim plavookim Lţouncima, predstavnicima Velikog Severnog Carstva. Koja je to imperija, lako je pogoditi. Naravno, radi se o legendarnoj Biarniji ili tzv Sibirskoj Rusiji. Onoj, odakle su u davna vremena pokretana osvajanje Kine, a u srednjem veku i Istočne Evrope. Ali to je već druga tema, a zbog specifičnosti naše knjige nećemo je dodirivati. Vaţno je da i istočne hronike i mnogi majstori borilačkih veština, kako u Kini, tako i u Japanu, veruju da joga borba dolazi na istok od ljudi bele evropeoidne rase, a sami evropljani su uvereni u suprotno. Kako se to desilo? Sve je jednostavno: borilačka umetnost je cvetala na Zapadu meĎu predstavnicima nordijske rase. To se dešavalo u vreme tzv vedske civilizacije. Do sada, netaknuta i sigurna, moţe se naći kod Kšatrija u Indiji. U Evropi joga borba je bila pod koren uništena od strane hrišćanstva. Zato moderni evropljani, odlično znajući da francuski "savat" ili škotski boks nimalo ne zaostaju za slavnim udanovskim stilovima, ipak i dalje nastavljaju da daju prvenstvo istočnjačkim borilačkim veštinama. To je program, ali postavlja se pitanje, šta je borilačka tradicija indijskih kšatrija? Činjenica je da je ona neverovatno drevna, poznata je čak i iz Mahabharate. Zapravo, nju je predao pandavima i njihovim rivalima kauravima veliki majstor Drona. Najverovatnije, upravo ovu borilačku tradiciju su doneli u Kinu kšatriji i istovremeno budistički asketa Bodhidharma. Drugi je u to vreme nisu znali. O indijskoj borilačkoj umetnosti više ćemo govoriti kasnije. Nas interesuje nešto drugo. Ako su vedski indijci do našeg vremena uspeli da očuvaju drevnu borilačku tradiciju arijevaca, ona je trebala da preţivi ne samo u Indostanu. Verovatno negde i na drugim mestima u svetu, gde nisu stigli hrišćanski misionari i muslimanske mule. To je zaista tako: drevna borilačka veština arijevaca, bez obzira na to, dugo vremena je bila kultivisana od strane iranskih assasina, zapravo, zoroastrijanske sekte profesionalnih ubica. Assasini su u neoruţanoj borbi bili bez premca. Oni nikada nisu izgubili borbe protiv kineza ili nekog drugog. Ako ih je neko i pobedio, to su bili indijski kšatriji ili ratnici iz ruskih bojarskih porodica. Nisam napisao pravilno — vitezovi iz drevnih ruskih bojarskih porodica. Stvar je u tome, da se pored Irana, Baktrije i Sogdijanije arijevska borilačka tradicija dugo uporno čuvala i na ruskoj zemlji. Ona ţivi i u naše vreme. Ali ne u okruţenju kozaka, gde se vekovima gajio blizak njoj "Spas", već kod direktnih potomaka starih ruskih bojara, uglavnom na severu evropske teritorije zemlje i u Sibiru. U onim regionima, gde su se posle pobede hrišćanstva povukli, izgubivši vlast, predstavnici druge višeg klase, vedski bojari. Ali tako se dogodilo, o porodičnim školama drevne borilačke baštine u Rusiji se skoro ništa ne zna. Upravo iz tog razloga izmišljeni su različiti stilovi, zasnovani na principima borilačkih veština, koji se izdaju za naše nacionalne. Ovaj proces je razumljiv, ţelimo da imamo nešto svoje, drugačije od svega. Ali ako ga nema, onda je prazna niša ispunjena bilo čime i nikome to posebno ne smeta, što su ove novonapravljene stilove stvorili obično majstori, koji su dugo proučavali istočnjačke borilačke veštine. Onda se postavlja pitanje: zašto se principi drevnog arijskog borilačkog nasleĎa u Rusiji nisu širili? Sa jedne strane, zbog tajnosti škole. Tajnost je nastala zbog sukoba hrišćanske doktrine, u kojoj se uvek negiralo fizičko i slavio jedan, jedini, duh. Sa druge strane — kako ne bi dobili duhovno neiskusni ljudi moćno oruţje fizičkog uticaja. Borilačka umetnost kšatrija u Indiji još uvek se predaje samo svojima. Isto je i u Rusiji. Zbog toga su savremeni stručnjaci u istočnoj i zapadnoj borilačkoj veštini formirali mišljenje da u našoj zemlji škole vojnog obrazovanja nikada nisu postojale. I svi naši vitezi, počev od hramskih ratnika, a zaključno sa kasnijim epskim herojima, bili su prosto talentovani ratnici. Nevolja je samo u tome što svi "stručnjaci― borilačke tradicije predaka — i ne samo gore pomenuti A. Taras, već i mnogi drugi — su spavajuća kategorija ljudi. Oni su patriote, ali spavaju, ne znaju svoju nacionalnu istoriju, ne razumeju jednostavne stvari. Mnogi od njih nerado čitaju naše letopise i suviše su lenji da razmišljaju. Jednostavnije je izmisliti mit i nametnuti ga svom narodu. Eto primera kako iza akulisa svi ti Tarasovi, Šabeti, Šatunovi, Silveri i mnogi drugi upravljaju našom svešću. Oni sami ne shvataju, da vaspitani Zapadom, uglavljuju u glave saplemenika misao o tome, da naš narod nikada nije bio deo nekada jedinstvenog arijevskog sveta. Shodno tome, ne čuvamo u sebi kulturno nasleĎe zajedničkih predaka. Ja ne ţelim da kaţem da su ti stručnjaci po borilačkom obrazovanju — direktni neprijatelji i zlonamerni agenti uticaja. Ali, vreme je da shvate da nije sve tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Ako vas požuruju sa zaključcima, to znači da nešto stoji iza toga. Vreme je da se probudi, otvori oči i ne piše u svojim knjigama ono što nikada nije bilo. Od laži je naš narod smrtno umoran, njemu je potrebna istina o sebi, samo istina i ništa više.

[Аксентије Новаковић]

КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА - Мавро Орбини

https://www.youtube.com/watch?v=BFrsjsXAEAA

[scallop]

Mavra Orbinija smo predstavili još u GRBOVNIKU.

[Аксентије Новаковић]

Краљевство Словена је код нас било штампано без првих 240 страница.
Тек пре неколико месеци је код нас по први пут објављено комплетно преведено дело  Краљевство Словена.
Издавач - ИК Ганеша.

[mac]

Nema nikakvih dokaza da je ova knjiga zabranjena u Vatikanu ili bilo gde drugde. Ima samo priča o tome.