Novinari koje najviše volimo

[neomedjeni]

Pa, da pojasnim. Princa Valijanta sam čitao pre desetak godina u Milanovačkoj biblioteci koja je tad počela ozbiljno da radi na formiranju dobre zbirke stripova (zahvaljujući tadašnjem direktoru, Borisavu Čelikoviću, velikom zaljubljeniku u devetu umetnost), pa su između ostalog pribavili i desetak Marketprintovih knjiga Princa Valijanta (verovatno ono što se u tom trenutku još nalazilo u Marketprintovom magacinu). Očigledno, neki brojevi su falili, te sam imao priliku da pročitam priče o sukobima sa Hunima i priču o pripremama Vala i porodice da prezime zimu na američkom kontinentu. Ali sam na žalost propustio da pročitam pripovest o dolasku u Ameriku, jer prethodna knjiga nije nabavljena (ili ju je neko iznajmio i zaboravio da vrati).


Takođe, nisam siguran da shvatam na šta ciljaš kada su u pitanju protorenesansni momenti, ali i to je možda nešto što sam već zaboravio... 

[Meho Krljic]

Ma ja sam ga čitao pre četvrt veka, moja su sećanja još gora. 

I kad kažem "protorenesansni momenti" mislim na povremene arhitektonske, kostimografske, likovne a ponekad i tehnološke reference koje su očigledno postsrednjevekovne.

[neomedjeni]

Ah, pa dobro, verujem je Foster radu na Valijantu pristupao sa strašću jednog strip autora koji želi da stvori nešto oku ugodno, a ne sa strašću jednog profesora istorije koji izvodi učenike pred tablu radi propitivanja. 

[ridiculus]

Iako volim da pričam o fantastici u književnosti i stripu, vratiću se malo na temu.

U stvari, ovaj topik mi je nekako najprikladnije mesto da kažem sledeće. Do sada sam igre za PC kupovao ili preko GOG-a ili preko Humble Bundle, ali pošto sam se odlučio da instaliram Steam, izbor igara je porastao. Odlučio sam da počnem da pišem o manje poznatim igrama za koje mislim da zaslužuju pažnju. Nije sad to nešto drastično drugačije od ovog što sam do sada radio , ali mislio sam na pisanje celovitih, smislenih tekstova (smislenih koliko ja to mogu), ne kratkih komentara ili, praktično, dnevnika igranja kao ovde na forumu. A za celovite, smislene tekstove je najbolje prebivalište blog ili neki sajt koji se bavi tim temama. Možda se čak odlučim da se okušam na Adriji. (Mada je to, kako bi rekli, potrebno u cilju veće učestalosti plaćenog pisanja u odnosu na neplaćeno, sigurno nije i dovoljno.)

Na odluku da pišem o manje poznatim stvarima je možda uticala i moja trenutna situacija, pošto ne posedujem niti najnoviju generaciju konzola niti novi PC. S druge strane, verovatno bih delimično pisao o istim stvarima i da posedujem sav hardver na planeti, jer takva su moja interesovanja. Mada bih tu i tamo igrao (i pisao o) Rise of the Tomb Raider ili Somu ili The Witness. S treće strane, Chris Donlan je započeo pišući na Edge-ovom sajtu nedeljnu kolumnu o besplatnim igrama. Ili sam ga barem ja tako upoznao. Shvatite to kako želite.

[Meho Krljic]

Odlično, pa da na ovom topiku za koji mesec govorimo i o tebi 

[Perin]

Odlično, pa da na ovom topiku za koji mesec govorimo i o tebi 

Podržavam

Generalno smatram da ovde ima razboritih i visprenih ljudi i zaista se čudim što se ne uortačimo i pišemo o igrama u slobodno vreme (koje nemamo ). Ali ozbiljno.

[Meho Krljic]

Nego, tekstove na IGN Adria generalno ne čitam jer sam snob, jelte, al malopre kliknem na link na Jahuu koji mi je obećavao advance prikaz prve epizode druge sezone Daredevila a ispostavi se da je to prikaz na IGN-u. Ali pošto IGNov server shvati da sam ja u Srbijici, ridajrektuje me na Adrijin prikaz.

Alaha mi, pa ovo je ispod svakog standarda uređivanja i lekture koji bi smeo da važi u Srbijici. Mislim, ne da ja oću da hvalim svog konja, ta nisam romske nacionalnosti, ali Popboks je bre za ovo bio Modžo a Beforeafter je Wired... Katastrofa. Jasno je meni da Zif Dejvis zabole uvo da sipaju nešto mnogo para u balkansku adrijsku inačicu svog sajta, ali ovo je nažalost zaista bedno i treba da se stide.

Doduše, to jeste u skladu sa mojim sumornim predviđanjima da ovo neće biti uspešan projekat.

Šteta jer iako IGN i u Americi pljuju da je smeće, tamo o igrama ipak pišu i veoma dobri novinari (da pomenem još jednom Vinsenta Inđenita) a britanski IGN je imao jednu Kezu MakDonald za urednicu itd.... Ovo je beda.

[Father Jape]

Ne znam da li je neko ovo već kačio, ali Kvins priča o Disgaji 5:

! No longer available

[neomedjeni]

A Maher o orginalnom Wejstlendu i njegovom porođajnom procesu. I tome kako su roditelji kasnije menjali pol. 


http://www.filfre.net/2016/02/wasteland/#fn1-2254

[Meho Krljic]

U, vrlo lep tekst  I nekako otopli čoveku oko srca kad vidi da Fargo posle trideset godina baštini nešto što je u svojoj srži veoma '80s ideja 

[neomedjeni]

Mačete dont tvit!!!


https://www.rockpapershotgun.com/2016/02/29/rpgs-crafting-pc-games/

[Meho Krljic]

Kad već Kobetujemo, evo njegovog prikaza igre Town of Light za koju do pre četiri minuta nisam čuo a sada znam da je moram imati (i, nadajmo se, igrati  ). Zvuči kao eksploatacijska igra koja je uspela da izbegne najveći deo zamki eksploatacije. Plus, Kobet je prikaz sjajno napisao:


http://www.eurogamer.net/articles/2016-02-29-town-of-light-review

[ridiculus]

Mačete dont tvit!!!


https://www.rockpapershotgun.com/2016/02/29/rpgs-crafting-pc-games/

Dobri stari Kobet!

Naravno, on je generalno u pravu, ali se ta suvišnost - da stavim nepriličnost kao zamerku narativnog tipa sad na stranu - ne odnosi samo na sistem pravljenja čini ili objekata, već na mnoge sisteme u mnogim igrama. Kad je već pomenuo Elder Scrolls... Fallout 4 je pun takvih (nepotrebnih) stvari, koje su tu samo da bi se igrač osećao kao da ima slobodu da radi bilo šta, a u stvari to što radi ne menja ništa.

A onda ima igara, od kojih su neke RPG-ovi, makar i delimično, čija je glavna vrednost u miksovanju sastojaka i pravljenju novih, neočekivanih smesa. I, naravno, primeni tih razultata na ono sa čime nas igra sučeljava. Magicmaker i Lichdom: Battlemage su dva dobra primera.

[neomedjeni]

Nemam vremena sada da pišem o tome, ali jedno od dostignuća Underraila je što je igra uspela da kreira komplikovan i zahtevam krafting sistem koji je igračima - zabavan!!! 


Da, to je reč koju praktično svi koriste kada pišu o svojim iskustvima s kraftingom u Underrailu. Zabava. Hvale vredno dostignuće za Stigijce.

[Meho Krljic]

Meni to zavisi od dva faktora: prvi je koliko je komplikovano nabaviti potrebne komponente a drugi je koliko je fidbek dobro urađen. Ako u igri moram preterano da se smaram tražeći materijale, šeme ili alatke da bih zapravio taj mač koji će mi pomoći da šteta koju nanosim poraste za 1 onda se obično neću ni truditi oko toga. The Flame in the Flood je recimo ovde pogodio pravi duh jer igra ionako tera igrača da stalno ide napred i da prikupi samo ono što mu je u razumnoj blizini, ali je pravljenje predmeta logično i ne osećam se frustrirano ako posle pet minuta u igri već nema kamenu sekiru jer imam predmete koji su korisni napravljene od smislenih komponenti.

Drugo je fidbek, naravno. Ako sam već prošao kroz supstancijalan napor da napravim nešto, dakle, skupljao komponente, našao šemu, došao na određenu lokaciju gde se jedino mogu praviti stvari, levelapovao potrebne veštine onda bre oću da imam mač koji korisnošću i gizdavošću reflektuje toliki uloženi trud i vreme. Dakle, u najmanju ruku kreirani predmet treba da mi da primetnu prednost u daljem igranju (a ne kao u mnogim RPGovima gde potrošim sat vremena da pripremim sve za krafting, napravim taj neki jeben oklop od kože sa grifonove ćune a onda u sledećem rendom sanduku nađem oklop koji je za 40% bolji od ovog), a idealno, dopušta mi da kastomizujem taj predmet kako bih ga osećao kao "svoj". Ovo Kobet i pominje u članku (govoreći o KOTOR) a na pamet mi pada aktuelni XCOM2 koji nema krafting ali ima kastomizaciju formacijskog naoružanja koje nose vojnici i ne samo da se puške mogu nadograditi proširenim magacinima i modifikacijama koje daje bolje nišanjenje ili povećavaju štetu, nego im se mogu promeniti boja, tekstura i dati ime. Mnogo je to lep osećaj kada moj snajperista svojom zaista ubojitom modifikovanom piškom puškom koju vidim i prepoznajem iz aviona (bukvalno) skida glave mrskim tuđinima.

[neomedjeni]

Nisam igrao kraftera, ali kako sam pročitao, u Underrailu nije teško pronaći tražene komponente, ali nije uvek lako pronaći komponente najboljeg kvaliteta, a krajnji proizvod varira u odnosu na to kakav je kvalitet materijala ugrađenog u njega. Zato su igrači na terenu prinuđeni da donose odluke da li da naprave high capacity shield sa tim emiterom srednjeg kvaliteta koji im je upravo na raspolaganju ili da i dalje strpljivo čekaju jer su svi ostali delovi koji su im potrebni, a koje već imaju, prvoklasni.


A u pogledu drugog faktora koji pominješ, Underrail blista. Oružje, oklopi, eksplozivi, štitovi, hemikalije, ma sve što svojeručno napraviš, naravno, ako ulažeš u svoj krafting, često je duplo bolje od najboljeg što ćeš naći na telima palih neprijatelja ili u radnjama. Zapravo, zbog ovoga se priča o prelazu igre sa likom naučnika. Karakterom koji toliko ulaže u svoje krafting veštine da mu oprema i gedžeti suludog kvaliteta koje pravi nadoknađuju nedostatak drugih veština.


Plus, u poslednjoj trećini igre od novca koji si prikupio možeš da kraftuješ super still oklop, najbolji oklop u celoj igri. Recite, je li to samo kul ili baš baš kul. 

[Meho Krljic]

To je kul do jaja. Možda tako i odigram Underrail 

[Meho Krljic]

Rollercoaster Tycoon je bio veoma popularan naslov krajem devedesetih godina. Kris Sojer je jedan od dizajnera igara koga ljudi pamte po dobru. Šta sad radi? Vesli Jin Pul ima lep intervju:


http://www.eurogamer.net/articles/2016-03-03-a-big-interview-with-chris-sawyer-the-creator-of-rollercoaster-tycoon

[Meho Krljic]

Patrik Klepek ima metodičnu analizu najnovijeg rata koji se vodi između, eh, gejmera koji su, hajde da kažem konzervativniji u izvornom smislu i nekakvih (pro)feminističkih njihovih neprijatelja koji, navodno, svojim kužnim uticajem uništavaju medijum.


The Ugly New Front In The Neverending Video Game Culture War


Teško je zapravo i definisati strane u sukobu jer je i sam predmet sukoba bizarno shizofren. Naime, već izvesno vreme taj neki "konzervativniji" deo igračke populacije protestuje što se japanske igre, kada se lokalizuju za tržište SAD, "cenzurišu", odnosno što, konkretno Nintendo, menja sadržaj dijaloga u nekim slučajevima, a u drugim za ženske likove koji izgledaju kao ozbiljne maloletnice prerađuje kostime da budu malo zatvoreniji ili onemogućava promenu veličine njihovih grudi u character creatoru. Uobičajeno je da kada izdavač lokalizuje svoju igru za drugo tržište imate razne promene ovog tipa ali pošto ova partikularna vrsta konzervativaca (mnogi od njih 4Chan/ 8Chan porekla) voli loliporn i smatra ga tradicionalnim sastojkom japanske kulture, onda su protesti izdignuti na nivo borbe protiv cenzure i ima i primera da na primer, nezavisna grupa netuzijasta radi na fansubu najnovijeg Fire Emblem koji će biti "verniji" originalu, dok se drugi prosto zadovoljavaju napadanjem Nintenda (i drugih prestupnika) da kasape umetnost i ne poštuju kulturu itd.

E, baš zato je sad ova najnovija kampanja protiv Alison Rapp, zaposlene u Nintendu u Americi, bizarna i kontraintuitivna pošto isti ljudi traže od Nintenda da otpuste svoju zaposlenu jer je "pedofil". Njihov dokazni materijal? Njen seminarski rad sa koledža od pre pet godina u kome je objašnjavala razlike između američkog i japanskog odnosa prema seksualizaciji maloletnika i kako je insistiranje da Japan prilagodi svoje kulturne trope u domenu seksualizacije mladih imperijalističko po prirodi (ističući između ostalog ne samo tradiciju već i činjenicu da je u Americi age of consent 18 godina a u Japanu svega 13 itd.).

I sad, čak i da smatramo da je Rappova apsolutno prešla sve granice i diskutovala o temi o kojoj diskusije ne sme biti (mada ne smatramo, mislimo da je bitno da se raspravlja o tome šta je zloupotreba maloletnika i dece a šta nije itd.), teško je zapravo pomiriti činjenicu da grupa muškaraca(mahom) koja je makar naširoko anegdotalno poznata po loliporn simpatijama sada izigrava zabrinute roditelje zato što je studentkinja u radu napisanom pre pola decenije argmentovala da američki pogledi na seksualnost i pornografiju možda ne treba da budu po automatizmu smatrani za univerzalne i da postoje kulturn konteksti u kojima se seksualizacija mlađih osoba ne povezuje nužno sa njihovim zlostvljanjem itd...

[Meho Krljic]

Day of the Tentacle remastered izlazi 22 Marta. To je izvrsna vest. U to ime, evo ogromnog prajmera o igri iz pera Boba Mekija:


Day of the Tentacle: The Oral History



http://youtu.be/jsHKPPHdm7o

[ridiculus]

"If Pillars of Eternity is in pausable realtime, Superhot is in realtimeable pause."
Tom Chick

[Meho Krljic]

Ja neodgovorno sinoć kupio Superhot, praveći se da je to impulse buy 


Nego, druga vest, tangencilajno vezana za temu:

Pre par meseci sam negde na forumu (da li na ovom topiku? mislim da ne, sećam se da su komentarisali i ljudi koji na igre ne zalaze.) pominjao kako je Hulk Hogan tužio Gawker jer su oni objavili njegov seks tejp koji, da bude gore, je snimljen sa ženom njegovog drugara. Hulk ih je zamolio da ga uklone a oni su mu odgovorili uobičajenom rečenicom iza koje se kriju botom fideri tog tipa na svim meridijanima - javnost ima pravo da zna. El tako, kaže Hulk i presavije tabak, Gawker potvrdi da se saginjati neće jer principi slobodnog novinarstva ovo, dis iz madrfakin Amerika i nema cenzure ono -  i sudija sada presudi da je Gawker kriv za šta već - narušavanje privatnosti, duševnu bol ovoono i razreže 115 milijuna kazne, koliko je mister Hogan mislim i tražio. Nau, jeste da je ovo svinjarija u kojoj ni jedna strana nije preterano simpatična (mada je ipak manje gnusno polno opštiti sa bračnim partnerom svog prijatelja iza njegovih metaforičkih leđa od toga da snimak takvog čina koristiš da zaradiš pare izvodeći nekog na stub srama) ali ono što mene brine je da je Gawker još početkom procesa rekao da te pare nema i da ako izgubi nema odakle da plati. Tu stižemo do problema da su u vlasništu Gawkera, najcrnjeg gutter press (samo što nije press nego praktično trač-blog) medija kome ovdašnji Kurir-Alo pregaoci samo teže i čijeg mi dimajza ne bi bilo žao, nažalost i nama bitni sajtovi poput Kotaku i io9 i da je sada pitanje šta će s njima biti. U teoriji, naravno, i da Gawker zglajza, njih će neko kupiti ali... šta će onda s njima biti? Nisu ni Kotaku ni io9 najintelektualniji gehming i SF mediji na svetu ali imaju svoju funkciju za koju mislim da je prilično dragocena i brine me mogućnost da budu ovako ugroženi.

[ridiculus]

Kad smo već kod Kotakua, evo šta je Stiven Totilo tvitovao pre neki dan.

Nema veze s aferom oko Gawkera, samo je zanimljivo.

[Meho Krljic]

Dara O Briain's Go 8 Bit is the UK's next video game TV show

[ridiculus]

Ričard Kobet radi na igri The Long Journey Home. (Već pomenuto, ali hajde da stavimo i ovde.) Osim toga, kako sam kaže u linkovanom unosu u dnevnik, računar mu je "spreman za strimovanje".

Takodje, Tom Čik je počeo sa strimovanjem. Njegov sajt, Quarter to Three sada ima zvanični kanal na JuTubu, koji ne mogu da linkujem sa mobilnog, ali staviću koji primer na odgovarajuću temu.

Sve manje novinarstva imamo ovde. No, ako ćemo iskreno, ni Kobet ni Čik nisu bili pravi novinari, ljudi koji se bave vestima. Više mu dodju kao komentatori ili recenzenti, a sada i ljudi čije ćemo igranje gledati u realnom vremenu.

[Meho Krljic]

Pa, da, Dan Whitehead je jednom, u Jurogejmerovim komentrima, kada je neko tamo prozivao Jurogejmerove autore da nisu "pravi novinari" i sam rekao da sebe smatra "writerom" a ne "journalistom". Mada su tu sad definicije naravno prilično maglovite. Da li si novinar samo ako si "reporter" ili možeš da budeš i kritičar ili opinion writer itd.

[Meho Krljic]

Danas će možda biti dan kada ću izvršiti istorijsku kupovinu Street Fighter V.

A tim povodom zgodno je da ukažem kako Street Fighter opsesivac, hevimetal basista, zabavni podkaster i generalno omiljeni mi gejming frilens novinar, Andihero, već izvesno vreme ima Fightin' Talk kolumnu u PC Gameru. Evo teksta koji govori o drugim borilačkim igrama, dakle, onim koje nisu Street Fighter a koje možete igrati čak i na PC-ju:


Beyond Street Fighter: the PC's other tournament fighting games

[Meho Krljic]

E, da, pošto ova cela bizarna epizoda sa Jimom Sterlingom i dalje traje, evo jednog, kao brejkdauna:



JIM STERLING vs DIGITAL HOMICIDE... WHAT'S REALLY GOING ON? - by Mr Biffo

[Meho Krljic]

Vesli Jin Pul u još jednoj karakteristično izvrsnoj reportaži, ovog puta o pogolemoj griferskoj zajednici koja pravi haos u Elite: Dangerous:


Griefers or saviours? The Elite Dangerous players causing a rift in space

[Meho Krljic]

Sajmon Parkin kvalitetno piše o Miitomo:



Miitomo: Nintendo's attempt to clean up social media

[Meho Krljic]

I još jedna izvrsna reportaža Veslija Jina Pula, ovog puta o razlazu Martija O'Donela sa Bandžijem:


The day the music died: When Bungie fired Marty O'Donnell

[Meho Krljic]

Pošto je najvaljen kraj produkcije Xbox 360, vreme je za kvalitetne retrospektive. Džon Hiks je za Jurogejmer napisao baš takvu, obrazlažući ono što sam ja procedio u nekoliko reči pre par dana, nejmli da je Xbox 360 u velikoj meri definisao neke od danas fundamentalnih elemenata konzolnog igranja i igranja uopšte:



One machine to rule them all: the triumph of Xbox 360

[Meho Krljic]

Kita Stjuarta smo već na ovom topiku citirali, ali kako i ne bismo kad čovek odlično piše... Ova kolumna mu je zaista JAKO dobra, sa jasnim ispisom teza i dokaza i odličnim primerima.



Why is video game lore so awful?

[Meho Krljic]

Hahahah, Džim Sterling 



Game Critic Uses Brilliant Workaround For YouTube's Copyright Bullshit

[ridiculus]

Kita Stjuarta smo već na ovom topiku citirali, ali kako i ne bismo kad čovek odlično piše... Ova kolumna mu je zaista JAKO dobra, sa jasnim ispisom teza i dokaza i odličnim primerima.



Why is video game lore so awful?

Jel treba biti mudrac pa pogoditi da je Bethesda najgora u tom aspektu?

[Meho Krljic]

Ma, svi su najgori. Ima notabilno malo suprotnih primera. Meni su i BioWare i Bethesda u tom smislu podjednako loši.

[ridiculus]

Da, imaš pravo za Bioware. Mada, generalno, ja tu vidim samo Sterdženov "zakon" na delu, ništa više, ništa manje. Zadnjih par godina uglavnom igram igre koje imaju dobro zamišljenu podlogu predanja i sveta, i većinu sam pomenuo na temi "Fantazija u igrama".

[Meho Krljic]

Pa, da, mada Stjuartov tekst ima zanimljive opservacije na temu toga zašto lore u igrama deluje neinteresantno čak i kada su se autori potrudili da bude detaljan i autoreferentan itd.

[Meho Krljic]

Sajmon Parkin:


His Story: How Sam Barlow rewrote the video game script

[Meho Krljic]

Standardno izvrsni Vesli Jin Pul ima detaljnu reportažu o uspehu i nestanku Lionheada. Makar Perinu će ovo biti zanimljivo:


Lionhead: The inside story

[ridiculus]

A Čik daje Stellarisu jednu zvezdicu (od pet). Jednu zvezdicu! Moram da priznam da sam zatečen, pa još nisam ni pročitao čitav prikaz. No, treba imati u vidu da to u Čikovom rečniku znači da mu je iskustvo igranja bilo mrsko... što, opet, nikako ne vadi stvar, s obzirom da Čik visoko poštuje (i voli) Paradoksove istorijske strategije.

But if the price of playing Stellaris is navigating a bad interface, that doesn't set it apart from lots of games we play anyway.  The trick is that we have to want to play the games badly enough to bang our shins against their bad interfaces.  Stellaris fails at the crucial task of making me want to play by committing a cardinal sin for any game, regardless of genre, platform, or production values.
It is without personality.

[Meho Krljic]

Sad treba gledati reakcije na Paradoxovom forumu. Kaisera su se spremali da kamenuju, Chicka bi mogli da rastrgnu. 

[ridiculus]

Imagine that your favorite history professor has written a sci-fi novel. You're intrigued.  You read it.  It's dry, bereft of imagination, and misses the point of sci-fi by light years.  It's even full of typos and some of the pages are blank.  But you still read all 912 pages. It's flat.  It's lifeless.  It's terrible. You're crestfallen.  That's Stellaris.

[ridiculus]

A na reddit-u postoji poseban topik o pomenutom prikazu, i, za divno čudo, izgleda da se većina komentatora slaže sa Čikovim zapažanjima, iako možda ne sa samom numeričkom ocenom.

[Meho Krljic]

Novi Doom (nećemo ga zvati ributom jer je jasno da je u pitanju, uprkos odsustvu cifre u imenu, kanonski nastavak) je osvojio svet pomalo neočekivano. Urnebes širom interneta kojim je igra dočekana (ne zaboravimo da Bethesda nije dala rivju kopije unapred, dakle, svi igru otkrivaju u isto vreme) me čak čini i malo nervoznim što hoću prvo da završim Ratchet & Clank pre nego što pređem na Doom. Elem, u svoj toj atmosferi Keith Stuart za Guardian piše jedan odličan tekst o tome zašto je originalni Doom bio takvo otkrovenje:


Doom was video gaming's punk moment

[Meho Krljic]

Keith Stuart stvarno dobro piše ovih dana. Odličan tekst o neobičnom vremenu:

That time I was blacklisted by Sega while editing a Sega magazine

[Meho Krljic]

Sajmon Parkin stvarno zaslužuje sve pohvale koje regularno dobija. Na Jurogejmeru je trenutno aktuelan njegov intervju sa Hideom Kođimom (Parkin je i praktično jedini novinar koji je sa Kođimom radio intervjue u vreme razlaza sa Konamijem i provajdovao publikumu informacije iz prve ruke) u kome se priča o tome kako Kođima obilazi studije po svetu istražujući ne samo tehnologije koje bi njegov studio mogao da koristi već i radne filozofije koje bi bile dobre za njegovu firmu. Jako zanimljivo i jako lepo napisano. Parkin uspeva da pitoresknu ličnost Hidea Kođime predstavi a da nikada ne poseže za klišeima tipa "Haha, ekscentrični Japanac".


On the road with Hideo Kojima

[ridiculus]

Tom Čik na Patreonu!

Odlomak:

A review is a carefully articulated expression of a person's experience with a piece of entertainment. Preferably by someone who knows the medium well. In my case, that's mostly videogames. And preferably by someone who uses his own medium well. In my case, that's mostly writing.

Sorry for the boldface up there, but that's 99% of it. At this point, I hope you get a sense for whether my writing is worth your support. But if you want to know more, well, get comfortable. I've got a lot more to say!

My reviews are not recommendations and they aren't intended to be a measure of quality. They are snapshots in time of my experience with something. There is a date and a byline at the top of every review for a reason. I hope you can infer from a review whether you'll like something, but I can't possibly know what you'll like or won't like. I can't possibly know whether something is worth your time or money. That's a fool's errand.

A review should contain some insight and not just be a checklist of features followed by an arbitrary declaration of whether it was "fun". I consider it a point of pride that you won't find the word "fun" in my reviews. Not because I hate fun. There's always a better way to articulate that idea when you're trying to talk about something on a level deeper than an informal conversation. There's always a better way to express something to someone who might not share my idea of fun. Calling something fun is as lazy as calling it boring.

Naravno, 200% se slažem sa delom gde kaže da ne može znati da li je nešto vredno vašeg (našeg?) vremena ili novca, i uvek se čudim prikazima kada se pomene tako nešto. Osim možda u slučaju kada je igra slomljena na tehničkom nivou.


Jedna od najglupljih vrsta prikaza ikada: "Ova igra nije vredna 30 dolara!"

[n00dle]

Tom Chick mi je medju najomiljenijim recenzentima. Fantasticno pise covek. Nadam se da mu borba protiv raka ide uspesno. 

[Meho Krljic]

Uobičajeno odlični Wesley Yin-Poole ima opširnu reportažu o započetoj i nikada završenoj Legacy of Kain igri za PS3 i Xbox 360. Vrlo vredno čitanja.

A i Martin Robinson ima odličan intervju sa finskim studio Housemarque (Resogun, Super Stardust, Alienation). Vredno čitanja encore