SCALLOPOVI TRIPOVI

[scallop]

I meni je prva verzija nesputanija, ispunjena žarom nepismenosti. Sve u svemu, sa prvom verzijom treba otpočeti, a sa drugom postati zreo pisac.

[scallop]

Upravo si sada detektovao šta je tvoj problem u pisanju.

Naravno, ne znam da napišem roman, nerazumljive su moje kratke priče, a naći ćeš manu i za sve ostalo. Zašto sam tvoj najobjavljivaniji pisac?

[Boban]

ali ne možeš da izbaciš "sada" jer ta reč pojačava utisak.
Ne može se pisati književnost tako što ćeš izbaciti svaku reč koja ti se učini suvišnom.
Umetnost je poigravanje sa raznim stvarima, ne prosta matematika koliko priloga, glagola, gde ide subjekat, gde predikat... ja pišem instinktom, u zanosu, ti kalkulišeš.

[scallop]

Da li znači da se upravo ja borim protiv upotrebe suvišnog (što je neknjiževno po tvom mišljenju), a ne oni koji prisvajaju isto? Namesti se jednom. Tebe bi isključili i iz dvoboja.

[mac]

Samo su suvišne stvari suvišne.

[Boban]

pa ima raznih "suvišnih" reči u nekoj rečenici... ali insistiranje na tome da je potrebno detektovati svaku suvišnu reč i odstraniti je vodi u drugu krajnost jer je i ovde na delu pravilo sive zone. Ima vrlo jasno lako izbacivih reči i nedvosmisleno neizbacivih, ali postoji i nešto između, ponekad neki dupli pridev stvori drugačiju atmosferu. S tim što se ja time uopšte ne opterećujem; kao samouk ja sam pisac na osećaj; ne znam mnoga pravila za građenje rečenica i vremena ali ću retko pogrešiti. Znam neke (ovoga puta ne mislim na tebe) koji se grozničavo upinju da svaka reč bude na mestu i na kraju im tekst izgubi životnost. Ja se ne bojim literarne nesavršenosti i omaški u svom pisanju; OK, tako rizikujem padove i slabija mesta ali obezbeđujem i prave visine do kojih se uzdržanošću nikada ne dolazi.

[scallop]

Sad je prihvatljivije. Kad bismo pisali kako lektor kaže svi bismo pisali isto. Ipak, ne možemo se baškariti dok ne naučimo. Počeo sam da kršim pravila tek kad sam ih naučio. Danas bi svaka moja rečenica bila nervni slom za lektora. Ne možeš biti Pikaso dok ne iscrtaš sveske iz anatomije.

[Mica Milovanovic]

Slažem se. Nekada taj "višak" može doneti mnogo.
Evo primera iz jedne od najlepših priča srpske proze: Zapisi o darovima moje rođake Marije.


Moja mati doznav ublede i samo promrmlja: "Jesam li kazala!" Šta je to imalo s njene strane značiti, pokajanje ili zluradost, nedokučno mi ostade, jer više pokojnicu nikad ne pomenu. Ali bi uoči praznika i na zadušnice palila na našem groblju po sveću više. Jednom se oslobodih zapitati je: "Za koga to?" - "Za tuđe mrtve, sinko!" kaza mi rasejano i ne gledajući me u oči, moja majka.
Kada me ovo snađe i njoj odavna paljena je sveća za dušu.


Iz teksta je sasvim jasno ko govori i rečenica bi mogla da se završi iza "oči" tačkom i sve bi bilo čisto, jezički besprekorno, ali taj "nepotrebni" dodatak, odeljen zarezom, čini ključnu razliku izmešu običnih tekstova i tekstova velikih pisaca.

[scallop]

I posle sam ja nerazumljiv! S čime si se složio? Da "višak" MOŽE da ima značenje? MORA da ima značenje. Ako ga nema, onda je višak.


Kad citiraš, nemoj mi davati zadatke. Da nađem, priču, da nađem pisca, da prokljuvim da je pasus sto godina star, da je reč o specifičnom srpskom pripovedanju, o čemu sam pisao i razjašnjavao, ukazujući na razlike između mojih SF priča i "prigovaranja" u "Grbovniku".


Mogao si da dodaš da su reči iza "oči" zapravo stilska figura koju nazivamo eklipsa, jer na tom mestu, čitalac treba da zastane, udahne i uzdahne, kao što je učinio pripovedač ispisujući reči, da pojmimo njegovu muku zbog gubitka roditelja, moj stari druže.


U svakom slučaju, dobro je da se podsetimo pisanja. I ne zameri nego ponovo pročitaj priču "Zrno", ona je samo dijaloška gradnja dva lika u kratkoj priči.

[Mica Milovanovic]

Izvini, mislio sam da je naslov "Zapisi moje rođake Marije" dovoljan. Kadijević je napravio film po toj priči...

Jedna od najlepših priča srpske fantastike...

Pa naravno, višak mora da ima značenje.
Ono može da bude, kao što kažeš, stilska figura, ali to "značenje" može da bude i promena ritma, nešto što doprinosi stvaranju tenzije...


Ako imaš mogućnost na TV-u da gledaš emisije unazad, jutros u 7:30 emitovan je Trezor sa Ljubom Radičevićem. Nemontiran materijal. Snimak iz oktobra 2018. Priča i o Cipelicama...

[scallop]

Pa naravno, višak mora da ima značenje.
Ono može da bude, kao što kažeš, stilska figura, ali to "značenje" može da bude i promena ritma, nešto što doprinosi stvaranju tenzije...

Aha, stigli smo i do ritma. Sećaš li se jedne Lidijine priče, o nekom dvorištu, ogradi... Zbog ritma je upotrebila 83 puta svezu "i". Brojao sam, pakovao u svoj mozak. Objasni Bobanu.


Dosta mi je "Cipelica", sad nosim bakandže. Neki dan sam ponovo gledao "Ljubav i moda" i doživeo prosvetljenje. Godinama sam mislio da sam ja bio loš glumac u filmu, stideo se pomalo, a činjenica je da je Radičević uvek bio loš reditelj, kome nisu mogli da pomognu ni Beba Lončar, ni sjajni glumci, ni sjajna muzika.

[Mica Milovanovic]

Kako da ne - Udno palisada. Jedna od meni najdražih priča...


Joj... Mnogo si kritičan. Pogledaj ostale filmove iz tog vremena. Ne možeš očekivati da ljudi gotovo bez škole ili sa školom Vjekoslava Afrića mogu biti spektakularni reditelji... Tokina pustili da skonča... Slavko Vorkapić u Americi... Trebalo je da prođe dosta vremena - i dosta filmova da se pogleda - da se dođe do kvaliteta...

[scallop]

Joj... Mnogo si kritičan. Pogledaj ostale filmove iz tog vremena. Ne možeš očekivati da ljudi gotovo bez škole ili sa školom Vjekoslava Afrića

I ti bi da si pedeset godina verovao da samo ti ne valjaš. Bio sam bolji u predstavi kod Afrića, u pozorištu "Boško Buha".

[scallop]

I kako da ne popizdim? Jutros u "Šarenici" predstavili Kecmanovića kao pisca koji je rekao da "nijedna priča nema početak", ali da se negde mora početi. Ispoljava li se kod mene sindrom paranoje, prepisuju li oni mene ili ja njih?

[D.]

Nije paranoja, ceo svet vas plagira. 

Inače, Kecmanović lupeta da bi zvučao mistično. Besmislene mistifikacije su vam zajedničke, zato zvuči kao vi.

Svaka priča IMA POČETAK. Početak priče je razlog za priču, ne može se bez početka.

[scallop]

Jednostavno je. Treba sabrati mene i tebe. Ko u kafani.

[varvarin]

... "nijedna priča nema početak", ali da se negde mora početi.

Čovek je u pravu. Pitali jednog Poljaka - zašto Poljaci  ljube ruku ženama, on odgovorio: "Znate, odnekud morate početi."

[dark horse]

Ne znam šta je u citiranom "mistifikacija".

Jasno je da pisac želi reći da je svaka priča u suštini kompleksnija nego što se prezentuje čitaocu, da stvari o kojima priča govori hronološki izviru pre samog početka priče.

Upravo to je glavni razlog zašto se, npr. rade prikveli, tj. nastavci koji se hronološki dešavaju pre originalne priče. I objašnjavaju i te delove priče.

[scallop]

Jedini relevantan početak je:


Trilion dana posle Big Benga svemir se još tresao po obodima, a ja sam...

[Boban]

I kako da ne popizdim? Jutros u "Šarenici" predstavili Kecmanovića kao pisca koji je rekao da "nijedna priča nema početak", ali da se negde mora početi. Ispoljava li se kod mene sindrom paranoje, prepisuju li oni mene ili ja njih?

ja sam ovo napisao u svojoj priči Noć koja neće doći 1981. godine... To je mali uvodić pred priču. Predrag Marković, tadašnji urednik Vidika, koji je ovu priču objavio izbacio je taj uvodić i vidim, dva broja kasnije, u nekom njegovom izboru pesama postoji uvodić sa istom poentom. Sada vidim da si me i ti plagirao, a i Kecmanović...

Mislim da je tebi neophodna knjiga SMISAO SLIČNOSTI U KNJIŽEVNOSTI (https://www.kupindo.com/Istorija-i-teorija-knjizevnosti-i-jezika/57892483_SMISAO-SLICNOSTI-U-KNJIZEVNOSTI-DRAGISA-VITOSEVIC) gde se vrlo potanko i postupno na skoro 600 strana objašnjava kako dolazi do preklapanja književnih ideja i postupaka a da to nema veze sa plagiranjem i prepisivanjem, čak ni inspirisanjem.

[scallop]

UVOD u UNAZAD
Priča nikada ne počinje događajem koji odabere pisac.
Neposredne okolnosti i podsećanja navode pisca da se pomeri
unazad u vremenu, tako da se slobodno može reći da priča nikada
ne počinje nego se nastavlja. Slično je sa otkrivanjem povoda i
uzroka kad su ratovi u pitanju. Povod za neki rat je samo datum,
prva rečenica priče, uzroci se naknadno otkrivaju. Moglo bi se s
pravom pretpostaviti da i uzroci imaju prelomnu tačku u vremenu
kad postaju povod, sa uzrocima koji sežu dalje u prošlost.

Damjan Filev je sasvim slučajno zapazio da mu Future
Publications više ne nude objavljivanje prvog romana kojim će, uz
svoj popriličan ulog oduševiti i usrećiti svoju mamu. Mora da su
shvatili da sam suviše mator i da bih pre mogao da usrećim unuke.
Promena je bila izražena time što ova poruka nije bila kopipejst i
nije je potpisao štambilj vlasnika Dena Kana nego njegov asistent
Majkl Forbs. Najpre je pomislio da je alavi gazda konačno odustao i
da će ga ostaviti na miru, kao što su ga ostavili na miru i svi domaći
nadri izdavači uvereni da su pisci lovina, a ne dragoceni posed. Ili
mi je pao rejting. Onda je pročitao poruka koja je ličila na još jedan
mamac za somove, ali ga je potakla da prihvati igru.

Zapravo, početak priče je mogao da se odigra i na promenadi
budućeg Savskog šetališta gde je slučajno zapazio šetnju poznatog
političkog komentatora i nepoznate osobe. Učinilo mu se, tada, da je
čuo rečenicu onog poznatijeg:

,,Šta bi mogla da znači poruka koju smo dobili juče?"

Da je Damjan mogao da čuje ceo razgovor i da je znao sa
kim politički komentator razgovara, možda bi njegova priča otišla u
sasvim drugom pravcu. Ovako ga je reč ,,poruka" vratila u Forbsovu
ponudu. Činilo se nemogućim da neko ponudi ĕnansiranje, prva reč
je odjednom postala ključna, prevođenja, objavljivanja i marketinga,
poslednja reč mu je izazvala trnce negde u preostaloj kosi, svih
njegovih romana. O tome je razmišljao i sanjao ali uvek uz cinični
osmeh. Suviše dobro da bi bilo istinito


Da li je Kecmanović čitao UNAZAD. Nalakše je negirati. Pre par nedelja tražili su mi intervju i ja pristao. Pitao sam ko se men setio i dobio odgovor da me je preporučila možda najpoznatija spisateljka u Srbiji. Da li je ona čitala? "Ako me lažu i ja...". Siguran sam da ga neće objaviti, jer ja ne lajem nego grizem. Uspeo sam filologu da kažem kako za stanje literature u Srbiji smatram odgovornom trajanje srpske postmoderne. 

[scallop]

ja sam ovo napisao u svojoj priči Noć koja neće doći 1981. godine... To je mali uvodić pred priču. Predrag Marković, tadašnji urednik Vidika, koji je ovu priču objavio izbacio je taj uvodić i vidim, dva broja kasnije, u nekom njegovom izboru pesama postoji uvodić sa istom poentom. Sada vidim da si me i ti plagirao, a i Kecmanović...

Tebe je i Bog plagirao kad je Mojsiju pisao Deset zapovesti.

[Boban]

A 38 godina ranije ja pisao:
Pripovedači počinju svoje priče od početka. Obično tako. I
nižu događaje redom podjednako neizvesnim za učesnike
i čitaoce. Poneko se, pak, polako priseća svega, razjasnivši
prvo konačne posledice. Izbor pristupa zavisi od pripovedača i
priče. Ako radnja teče ukrug, onda nema značaja odakle se počinje
i kuda vodi — napred ili nazad — jedino treba kraj spojiti
sa početkom...
Ali kada postoje samo događaji svakidašnji i uobičajeni i
posledice koje nemaju nikakvog prethodnog uzroka, kada postoje
samo udarci i bol, svetlost bez izvora i noć bez jutra... kako
onda pripovedati o svemu tome? Ako ih samo navedemo, nameće
se potreba za objašnjenjem koga nema. Znači, treba ispričati
događaje da bi se uvidelo kako oni nemaju nikakve veze sa
posledicama.

[scallop]

A 38 godina ranije ja pisao:

Nisu ti objavili? Moji urednici meni sve objave.

[Boban]

Objavljeno u Emitoru 4, dakle postoji dokaz, a i ti ga imaš pa si pročitao i podsvesno usvojio.

[D.]

Ala lupetate.

[scallop]

Mada bih mogao da dovedem u pitanje sve tvoje tvrdnje, baš me briga. Tvojih nekoliko rečenica govore o nečemu što blage veze nema sa nestabilnošću početaka priče. Govoriš o "pojašnjavanju priče", a naknadno pojašnjavanje je znak da je pisac nešto propustio. Lako je oko prikvela "Star Wars", našli su način da naplate. Sasvim je različito sa pisanjem. Pisce treba poučiti da ne smeju posezati za dopričavanjem. Uvek je prepričavanje i štrči. Pa, ako želiš da utičeš, nemoj se kačiti o mene, ima mnogo više posla sa onima koje ne primećuješ.

[Boban]

imaš neverovatno moć da pogrešno shvatiš napisano; dakle, jasno je da i tvoje pisanije u istom procentu mnoraju ostati neshvaćene; literarna termodinamika...

[scallop]

Nego, jesi li u stanju da ukloniš morona sa foruma? Lako je sa mnom.

[Boban]

kog kretena, ja ih vidim nekoliko?

[scallop]

Ja znam da ti ne možeš bez nje. Kad ti je beznadežno prizoveš D. Više nije tajna da si bespomoćan bez njene podrške.

[Boban]

prilično jadan način da me motivišeš da je šutnem.

[D.]

Inače, kada sam rekla da je početak priče njen razlog, nisam mislila samo na činjenice i strukturu priče, mislila sam i na motivaciju pisca. Motivacija (razlog) pisca da napiše priču je, takođe, njen početak. Priča ne može bez početka.

[scallop]

Znam da je svaki moj predlog signal da ga ne prihvatiš. Obiće ti se o glavu. Razmotri svoje planove za budućnost. Bez mene je vrlo perspektivno.

[dark horse]

Inače, kada sam rekla da je početak priče njen razlog, nisam mislila samo na činjenice i strukturu priče, mislila sam i na motivaciju pisca. Motivacija (razlog) pisca da napiše priču je, takođe, njen početak. Priča ne može bez početka.

Jaooo, kakvo lupetanje.

Zašto lepo ne napišeš "moja motivacija kao pisca" i onda bi, možda, i imalo nekog smisla. Ovako, kad se ti "sveznajuća" obraćaš kao da govoriš u ime svih pisaca, pa još ubeđuješ neke od njih da lupetaju, to je čisto spamovanje. Ne postoji druga reč.

Pri tome, nemaš knjigu i nisi pisac.

[scallop]

Motivacija pisca jeste primarna. Jebeš pisca koji nešto napiše da bi napisao. I to je moja poruka kad sam protiv regionalnih tematskih konkursa. Pisac mora isključivo da priča svoju priču, a tematski konkursi ga ometaju.

[D.]

Gle, nema linkina da oponira skalopu. Podvije rep svaki put, poltrončina.

[dark horse]

Naravno, jer Linkin ne privezuje konja gde mu gazda Boban kaže, da napada scallopa i to copy-paste Bobanovim argumentima, bez trunke uključivanja sopstvenog mozga, već ima svoje ja... 

[D.]

Kada ispadneš spamer i trol u komunikaciji sa lilit, ti još pokušaš da joj mensplejnuješ "autoritetom" nekoga kome su "poslodavac i sestra od tetke rekli", ovde ućutiš kao kitica. Loool

[Boban]

koje ste dve bakterije vas dvoje...

[D.]

Dobro, ja sam, bar, povremeno, on topik.

Zapamti: svađa je znak uzajamnog nepodnošenja. Ja se svađam i sa skalopom.

[dark horse]

Ista si kao i Boban, pokušavaš da me zavadiš s scallopom, ali ti (vam) nešto ne ide. 

Btw, koja je svrha Bobanovog klona? Ako nam zatreba Bobanovo mišljenje, imamo Bobana. Idi samoubij se odmah, nepotrebo jedna...

[D.]

Ko poltrončinu može da zavadi sa objektom svog poltronisanja?

[dark horse]

Bolje ponovo iščitaj Živosahranjeni, možda si nešto propustila...

[scallop]

Da se vratim tripovima.


Svaka rečenica koja sadrži odričnu rečcu "ali" je kratka priča. Ima uvod, zaplet, prelomnu tačku, rasplet i poentu.

[scallop]

Dok se mučimo da prokljuvimo krive korone:


Neko vrlo vispren promućurno je zaključio da nas čeka decenija romana o korona virusu i svim drugim pandemijama koje se mogu smisliti. Imam utisak da smo sve te romane, za samo mesec dana, već napisali i objavili svoje vizije negde na internetu. Ko nije ima još par nedelja. Čitaocima je toliko dokurčilo ili dopizdilo da će pre odabrati o lalama, zumbulima i ponekom lokvanju.

[scallop]

Za nepostojeću temu na radionci PAKT SA KORONOM


siže za nepostojeću priču KAKO SAM NAGOVORIO KORONU DA MI IZEDE RAK


Navrati društvance korone dok sam zinuo i negde s nepca pita:


"Mi bismo plućica na kiselo."
"Nema. Sve je rezervisano."
"Jel' može od rezervisanog?"
Ne može. Imamo samo dva i oba su za Sektor disanja. Zato imamo divne morske plodove..."
"Kakve morske plodove?"
"Sve što se može zapatiti u našim uzgajalištima. Imamo i selekciju metastaza gambora. Naručite kilo i mi ćemo vam probrati."
"Od čega da počnemo?"
"Prvo gambori, dok spremimo glavno jelo."


Šta da vam pričam? Otada smo promenili biznis. Navučeno društvo korone smo brendirali i marketinški plasirali u zemlji, regionu, EU i prekoatlantski.

[džin tonik]

Dok se mučimo da prokljuvimo krive korone:

Neko vrlo vispren promućurno je zaključio da nas čeka decenija romana o korona virusu i svim drugim pandemijama koje se mogu smisliti. Imam utisak da smo sve te romane, za samo mesec dana, već napisali i objavili svoje vizije negde na internetu. Ko nije ima još par nedelja. Čitaocima je toliko dokurčilo ili dopizdilo da će pre odabrati o lalama, zumbulima i ponekom lokvanju.

postoji jedan izuzetan rad koji u zadnje tri godine (u nj) upravo izasao u cetvrtom izdanju:

laura spinney - 1918, die welt im fieber
(pale rider. the spanish flu of 1918 and how it changed the world)



moze se reci: zivotni rad. najbolja ikad napisana knjiga o pandemiji, sve na primjeru spanjolske gripe. ne zaobilazi ni jedan aspekt, prosto je izuzetna, neponovljiva, analizira sav razvoj, uticaj na sve zamislivo. remek-djelo.

srocena prije aktualne pandemije, nije nesto sto bi plivalo na valu zbivanja, nedostizno, marginalizira sve sto ce biti napisano sljedecih deset godina u tom pogledu.
nije roman, a cita se kao najbolji sf.

[džin tonik]

[džin tonik]

Pale Rider review – painful lessons of the flu pandemic

Pale Rider by Laura Spinney review – the flu pandemic that killed 50+ million