Igra godine

[ridiculus]

Znamo da nisi probao!

[Meho Krljic]

Istina, nisam, ali me to nije sprečilo da pišem o sportskim ili trkačkim igrama...

S druge strane, vidim da sam među misaonim igrama zaboravio i na BoxBox Boy a koaj je nastavak izvrsnog Box Boy.

Takođe, među akcionim avanturama itd. sam ispustio Hitmana. Nisam ga igrao, čekam da izađe sve na disku ali svi podkasti koje slušam ga užasno hvale, vele da je najbolja igra u serijalu i da mu je epizodna struktura veoma dobro legla...

[Father Jape]

Podkasti koje ja slušam vele da mu je epizodna struktura jeste legla ali da je Blood Money i dalje broj jedan igra tog serijala.

[Meho Krljic]

To je taj pluralizam podkasta koji smo na ovom forumu uvek podržavali!!!!!! 

Nego, trebalo je negde da pomenem Frog Fractions 2, moj kikstarter uspeh, ali ta igra zaslužuje poseban osvrt...

[usputni_boem]

Quad Cowboya ne bih preporucio nikome zbog mehanike (nije da je losa, samo sto su izazovi nerazradjeni i cela igra vise deluje kao tutorijal), ali ga preporucujem Chungovim fanovima, kao i svima koje zanima njegov stil.

Sto se tice Hyper Light Driftera, vidim vezu s Dark Soulsom, ali meni je Drifter bio mnogo laksi, sto ne znaci da borba nije dosta zabavna.

[neomedjeni]

Siege of Dragonspear nisam pomenuo, istina je, mada sam imao utisak da je to manje više zaboravljena ekspanzija sem kod najljućih gamergatera 

SoD ne smemo da zaboravimo, ako ni zbog čega drugog, onda zato što je odgovorio na veoma veoma važno pitanje svima koji očekuju Beamdogovu novu D&D igru - može li Beamdog da nam podari dobre i raznovrsne combat encountere dostojne viđenog u BG serijalu? Odgovor je, (ne)očekivano - može, bez problema. Problem će biti kreiranje priče kadre da do svog kraja zadrži pažnju igrača, ali zato je valjda Gajder i vrbovan u firmu...

[ridiculus]

Pošto ovde idu sve "naj" nezavisno od godine, staviću moj trenutni izbor za "najbolji grafički dizajn u 2016." Taj je iz igre koja je daleko od AAA produkcije. Ko kaže da treba para za tako nešto? Za tehnologiju da, ali grafički dizajn nikada nije imao direktne veze sa tehnologijom, osim u lažnoj veri mnogi gejmera i ljudi iz IT sektora.















Za ovo je odgovorna određena osoba zvana Yaroslav Pavlyshynets iz Kijeva.

[ridiculus]

Ah da, vidim da nisam napisao ime igre, a nije mi bila namera da postavljam zagonetke. Gremlins, Inc. Pisao sam o njoj ranije. Digitalna stona igra, bukvalno. Dizajnirao je Aleksej Bokulev, tvorac Eadora*, a napravio studio iz Litvanije.

*trebalo bi da se čita "Jeador" ili "Jeadar" ako je po-russki, ali nećemo sad da komplikujemo 


EDIT: u stvari, sad sam se podsetio: piše se Эадор na ruskom, tako da se ipak čita sa "e" na početku.

[ridiculus]

Tom Čik je objavio svojih 10 najboljih igara za prvu polovinu ove godine, ali pre toga priznaje:

I don't have a Switch, so I can't get on the Breath of the Wild bandwagon. I'm not sure there's room for anyone else on that thing anyway. And I haven't cleared the six hours from my schedule to boot up Persona 5 and get to the actual game part. I've played enough of Torment: Tides of Numenera to know that I probably shouldn't be writing this list yet.

Zatim, ipak ide lista, i to ovako:

10. Aaero*

9. Dirt 4

8. Injustice 2 (za konzole)

7. Monster Slayers

6. Sniper Elite 4

5. Afghanistan '11

4. NieR: Automata

3. Has-Been Heroes

2. Endless Space 2

1. Pathfinder Adventures




Hm...ovaj Aaero me zanima, s obzirom da liči na Rez, a Rez je meni bio jedno od najboljih videoigračkih iskustava ikada. Uobičajeni Tomov spoj svih žanrova, visokobudžetnih proizvoda i igara za koje nikad niste čuli, bez ikakvog poštovanja za uobičajene kritičarske kandidate (što je i razlog zašto ga čitam).




*nije greška u kucanju

[Meho Krljic]

Open-world games are broken, and Nintendo spent 2017 trying to fix them

[Perin]

IGN nominuje igre za 'igru godine.'



Sent from my iPhone 6s

[Calavera]

pa dobra im je lista, jedino je destiny 2 mozda zalutao...

[Tex Murphy]

Ја наравно нисам играо ниједну од ових игара, али читао сам описе неких од њих у СК - овај ПлејерАнноун'с Бетлграундс је једна од отприлике двије мултиплејер игре које сам интезивно пожелио да играм.

[Tex Murphy]

Ерм, наравно "интеНзивно".

[Perin]

Igra godine je Zelda: Breath of the Wild, na Game Awardsu 2017.


Sent from my iPhone 6s

[Meho Krljic]

Bat of kors.

[Perin]

Bat of kors.

Valjalo bi ovih dana prozboriti koju o nasim favoritima ove godine. Mene sramota jer mislim da necu imati nista da prijavim, jer prvo moram videti sta sam uopste igrao a da je ove godine izaslo :'(


Sent from my iPhone 6s

[Meho Krljic]

Pa, ja planiram da, po tradiciji, neki veliki post o igrama godine pripremim rano u januaru, ali to nas ne sprečava da već sada pričamo o favoritima.

Ti imaš još vremena da odigraš Personu 5 

[Perin]

Ti imaš još vremena da odigraš Personu 5 

Jes', a računam da je i Dark Souls III: GOTY izašao 2017-te


Sent from my iPhone 6s

[Meho Krljic]

Heh, Yoko Taro ne gubi svoj šarm 

[Meho Krljic]

Keith Stuart je u 2017. godini odstupio sa mesta igračkog urednika Gardijana, ali to ga nije sprečilo da napravi listu najboljih deset igara godine. Lista je jako predvidiva, razume se, ali sve su to jako dobre igre.

[neomedjeni]

http://www.gamebanshee.com/news/120095-divinity-original-sin-ii-pc-gamer-s-game-of-the-year-2017.html

[Meho Krljic]

Evo da dam i svog kadndidata 

[Calavera]

av club je ponudio sasvim pristojnu listu, mada su i oni preskocili dosta toga. stvarno, ove godine ni pedeset mesta ne bi bilo dovoljno da se pomene sve sto je valjalo...

https://www.avclub.com/the-a-v-clubs-favorite-games-of-2017-1820921901

[Meho Krljic]

Jedno ću reći: Gorogoa je mnogo slabija igra nego što sam se nadao.

Al da ne bude da sam se pojavio da kažem samo to, evo i da reknem da ću, po tradiciji, probati da napravim nekakav osvrt na igračku 2017. godinu na ovom topiku tamo negde kad praznici krenu, ako je to u redu u ostatku naše zajednice.

[Calavera]

mda, i ja sam moram da je zavrsavam iz dva sedenja umesto iz jednog kako sam prvobitno planirao.

a za taj osvrt... pa dobro, ako bas inzistiras 

[neomedjeni]

Obuzdavaćemo svoje nestrpljenje najbolje što možemo, ali nemojte nas ostavljati da predugo čekamo, druže Meho!

[Meho Krljic]

Ja sam nekako ovo više teo da bude nešto u smislu da se neko javi i kaže "Neka, Meho, odmori malo ti, mi ćemo" 

Mislim, taj kome nije već muka od mojih mudroserendžanja na dnevnom a sad i godišnjem planu je sigurno neka mentalno poremećena osoba.

[neomedjeni]

Ja bih vam rado skinuo taj teret sa pleća da sam ove godine odigrao ijednu igru koja joj, kakoseonokaže, pripada. Ovako se plašim da ćete morati da nastavite da trujete naše mentalno zdravlje svojim mudroserendžanjem. 

[Calavera]

ars technica ima fidela na svojoj listi, tako da po defaultu odnose pobedu ove godine:

https://arstechnica.com/gaming/2017/12/ars-technicas-best-video-games-of-2017/

[usputni_boem]

Ovako nekako:

1. Rain World
2. The Sexy Brutale
3. Four Last Things
4. Cuphead
5. Little Nightmares
6. She Remembered Caterpillars
7. Hellblade
8. Torment: Tides of Numenera
9. Thimbleweed Park
10. RiME
11. Dead Cells
12. Gorogoa

Nisam igrao 5-6 igara koje mi deluju primamljivo, propustio sam i potencijalno odlicne igre koje su previse duge, kao i sve konzolne ekslkuzive

The Ringed City je takodje vrlo dobar (DLC za Dark Souls 3), prikladan kraj sage, ali nisam hteo da ubacujem DLC-eve na listu...

[Calavera]

daj malo konteksta, je li to lista favorita ili sve sto si odigrao a da je izaslo ove godine? 

meni taj rain world zaista ne deluje primamljivo, a jos i traje tridesetak sati? ali pominje se ipak na ovim listama, moracemo mu dati sansu u buducnosti...

[usputni_boem]

Lista kvalitetnijih ovogodisnjih igara, igrao sam i neke bezvezne igre, ali one nisu na listi.



Rain World je meni neverovatna igra. Isprva nije dobro prosla kod kritike, zalili su se na upravljacki sistem (sto im je bio jos veci nedostatak posto je igra stvarno teska), ali ja mislim da je upravljacki sistem odlican. U pocetku mozda deluje nezgrapno, ali to je zato sto zahteva vestinu od igraca (kad neko ko je tek probao igru vidi sta sve mozes da izvedes posle 20ak sati igranja (naravno, prilicno si dobar i posle 10ak sati ) posmatrace te kao boga). Meni je zato bilo zabavno da pokusavam ponovo posle smrti, jer si svaki put sve bolji i shvatas da je smrt skoro uvek tvoja krivica. Jednom kad se posle 5-6 sati malo izvestis, upravljanje postaje pravo zadovoljstvo.

Igra se sastoji od niza oblasti, koje su odvojene takozvanim karma kapijama. Karma raste posle hibernacije, koja je moguca samo u sklonistima, a da bi hibernirao, moras da jedes (bobice, stvorenja koja podsecaju na slepe miseve i slicno). Svaki put kad umres, karma opada i budis se u sklonistu gde si prethodno hibernirao. Da bi otvorio kapije izmedju oblasti, karma mora da bude na odredjenom nivou (ovaj nivo se menja u zavisnosti od kapije). Tu je opet bio problem kriticarima i nekim igracima, sto su pokusavali da konstantno odrze karmu na najvisem nivou, a onda se desi da naidju na posebno tezak deo i karma opadne do nule, sto izaziva frustraciju. Ipak, Rain World nije zamisljen da se tako igra, vec prvo treba da stignes do kapije koju zelis da otvoris, da hiberniras u njenoj blizini i da tek onda pocnes da radis na karmi (a da prethodno uopste ne brines ako je na nuli). Oblasti su nelinearne i gotovo lavirintske, i njihovo istrazivanje, upoznavanje i savladavanje je jedna od vecih drazi igre. Jednom kada savladas oblast, sakupljanje hrane i budzenje karme nije previse tesko, jer hrane uvek ima koliko treba u blizini kapija (ovo su patchevima dodatno olaksali). Deluje mi kao da je jedan od kljucnih razloga zasto se kriticarima igra nije toliko svidela to sto Rain World zahteva dosta strpljenja, a nove igre o kojima treba da se pise su brojne...

Ono sto je meni impresivno je balans koji su autori nasli izmedju igre i umetnickog dela, kompleksnih, zanimljivih mehanickih sistema i sveta koji deluje kao zivo mesto, u kome je prvenstveni cilj prezivljavanje i zivot u jednom negostoljubivom mestu. Iako, u sustini, imas cilj, igra te baca u svet bez mnogo uputstva, a onda istrazujes i otkrivas nove oblasti zbog ciste draze istrazivanja. Ovde nema loota niti price da te motivisu da igras dalje, to sto si savladao novu audio-vizuelno fascinantnu oblast je dovoljna nagrada, a otkrivanje cele mape je zapravo glavni cilj. Sama prica je minimalisticka, nema mnogo story sadrzaja i zavrsavanje igre zapravo deluje kao bonus, maltene kao tajna u igri... Mene odusevljava koliko ova igra zapravo nije "gamey", iako su ispod haube zapravo robusni mehanicki sistemi. Igra je prilicno nepredvidiva, a ono sto je u ovom pogledu najveca mana, i sto podseca igraca da je ovo ipak samo video-igra, je postojanje neutralnih bica koje koristite da prevazidjete prostorne prepreke. Ostatak igre odaje utisak da ne igrate igru, vec da zivite u Kisnom svetu, dok upotreba ovih bica ipak deluje pomalo formulaicno.

Atmosfera je izuzetna, svaki sledeci ekran je eye candy, a igra je puna prizora i situacija (i to nevezanih za pricu) koje su me pogodile u dusu. Dizajn blago psihodelicnog, blago sci fi okruzenja, sa grotesknim stvorenjima i nekim elementima crtanog filma je, sto se mene tice, pun pogodak. Animacija je takodje odlicna (koriscena je neka tehnika "programirane animacije", gde se likovi krecu po unapred odredjenim formulama u kodu... laik sam za ovo, ne umem bolje da objasnim), i zbog animacije, kao i zbog dizajna, protivnici deluju zaista surovo. Uopste, ovo je jedan vrlo surov svet, i u tom pogledu su impresivno uklopljeni svi elementi igre, od atmosfere i okruzenja, preko koncepta stealth igre gde umirete od jednog ujeda, do opste tezine igre (odlican primer ludonarativne... sonance?  ). Atmosfera je sve vreme napeta, nalazite se u nepreglednom spletu ekrana gde smrt vreba na svakom koraku, a tu je i naslovna kisa, koja pada na 15ak minuta (tacan broj minuta se nasumicno menja u zavisnosti od ciklusa (dana po igrinoj terminologiji)). Ova kisa je toliko mocna da ubija igraca svojom silinom, a jedini spas je hibernacija, sto u igru dodaje i konstantnu trku sa vremenom (situacije kada u poslednjem trenutku nalazite bobicu i stizete do sklonista su neprocenjive). Ipak, atmosfera je cesto i vrlo poeticna, sto je, pored evokativnih prizora, naglaseno i odlicnom muzikom.

Kad bismo ogoleli igru do mehanicke sustine, dosli bismo do jednostavnog stealth platformera, sa mnogo sve kompleksnijih terenskih zagonetki, tj. provaljivanja kako da se stigne do negde (doduse, stealth aspektu je dodat novi sloj time sto se predatori slobodno krecu po nivoima i interaguju jedni sa drugima, pa je tako legitimna taktika da namerno privucete paznju gustera, koji ce da vas prati do obliznjeg lesinara, koji ce onda da odnese gustera do svoje jazbine i igracu napravi relativno bezbedan prolaz). Ovo postojanje uverljivog ekosistema dodatno cini da Rain World deluje kao stvarno mesto. Zanimljiv detalj u vezi sa ovim je sto kad umrete, mozete da gledate kako guster nosi slugcata (tako se zove bice kojim upravljate) do svoje jazbine. Ako igrac uspe da ubije gustera, u njegovu jazbinu se useljava novo, potencijalno opasnije bice. Postoji i mogucnost da pripitomite gustera, ako ga hranite neutralnim bicima, posle cega vas on prati i stiti dok ne hibernirate. Ovim otkljucavate achievement, a achievementi imaju i prakticnu namenu, naime, svaki achievement omogucava jednokratnu teleportaciju do bilo koje oblasti. Bez ovoga, osudjeni ste na nesto duze pesacenje. Ako pogodite lesinara u glavu, spada njegova groteskna maska, koju onda mozete da nosite i tada vas se gusteri plase. Najzanimljivija rasa su scavengeri, jedina bica pored igraca koja umeju da koriste alatke (bezopasno kamenje, koplje, eksplozivna koplja i tako dalje). Scavengeri modifikuju svoje ponasanje u zavisnosti od ponasanja igraca, ako ste izuzetno dobri prema njima (ako ih ne napadate, darujete biserima itd.), poslace nekoliko scavengera da vas stite, ali ako vas mnogo mrze, poslace death squad koji je izuzetno mocan i uvek zna gde se nalazite (death squad ce videti samo mali broj igraca, ali pokazuje koliko je paznje i truda utroseno u nastojanju da se Rain World ucini sto uverljivijim mestom). Sve ovo nigde ne pise u igri, vec igrac sam otkriva eksperimentisanjem, i sve je opciono, tj. ne postoje izazovi kad igrac bas mora da, na primer, nabavi lesinarevu masku.

Za one kojima tezina ipak smeta (meni je igra bila savrsena u tom pogledu), autori su nedavno izbacili novi patch koji dodaje laksi mod gde igrate sa drugim slugcatom (The Monk), ali i tezi mod (The Hunter; slugcat iz podrazumevanog moda je The Survivor). U ovom tezem modu, dodata je mogucnost (moranje?) da jedete ubijene gustere. Ubiti gustera je pocetnicima vrlo tesko, a veteranima dostojan izazov, posto je potrebno nekoliko pogodaka kopljem u ledja (glava im je dobro zasticena). Srecom, u ovom tezem modu mozete da nosite dva koplja. Meni je zanimljiviji tezi mod, ali verujem da ce zahvaljujuci laksem modu igra doci do vise igraca, sto svakako zasluzuje. Meni je genijalna u svakom pogledu...

[Calavera]

okej, ubedio si me da mu dam sansu  inace, dosta toga iz tvog teksta me podseca na hollow knighta, ne znam jesi li ga isprobao?

[usputni_boem]

Ti si prvi covek kog sam ubedio da mu da sansu, hvalim igru na sve strane cele godine, ali niko da proba

Nisam igrao Hollow Knighta, deluje vrlo zanimljivo, posebno jer mnogo volim metroidvanie, ali nemam 30 sati trenutno za igru Mada sam imao utisak da je to ipak manje-vise klasicna metroidvania, Rain World povremeno svrstavaju u taj zanr, ali to ipak nije metroidvania, nema novih moci/gadgeta koji ti omogucavaju pristup prethodno nedostupnim lokacijama.

[Calavera]

jeste klasicna metroidvania, ali je u isto vreme i najuspesniji izdanak zanra jos od symphony of the nighta. meni je u hollow knightu stvarno sve savrseno, od borbe do soundtracka, ali dopustam da se donekle radi i o licnim preferencama i lozenju na rucno nacrtane bube 

[Meho Krljic]

Meanwhile, ja koji sam ga kikstartovao još uvek strpljivo čekam na Switch verziju Hollow Knight 

[Calavera]

rekao bih ti da ne objavljujes svoju listu dok to ne odigras, ali sa svim ovim odlaganjima ce verovatno izaci za nekih sest meseci 

ja za ovih par dana verovatno necu stici da odigram nista vise sto je izaslo ove godine, pa evo i konacne liste za 2017, s linkovima na moje ranije utiske:

instant klasik: persona 5, hollow knight
potpuni uspeh: cuphead, divinity: original sin 2 (ovde prakticno ocenjujem ono sto ce igra tek postati za koju godinu)
super zabava: pyre, the end is nigh, heat signature, danganronpa v3, tooth & tail, fidel: dungeon rescue
vredno igranja: ruiner, night in the woods, what remains of edith finch

tek treba da odigram opus magnum, rain world i novi life is strange, kao i neke zanimljive early access naslove poput dead cells i slay the spire. lista igara koje jos nisam u stanju da odigram je zaista preduga, te se necu depresirati belezeci je ovde    ovom prilikom bih se zahvalio atlusu sto su mi bacili kosku s personom 5, inace bih ostao na indie naslovima i divinityju 

cak i bez najmodernijih konzola i s kilavim pc-jem, ove godine sam se naigrao za sve pare. gledano cisto po kvalitetu i kvantitetu dobrih igara, mislim da mozemo govoriti i o najboljoj godini za video igre ikad? onaj period u septembru kad se 6-7 kvalitetnih igara pojavio u roku od dve nedelje mi je dao sta da igram mesecima nakon toga    mnogi drugi trendovi u igrackoj industriji i svetu nisu bili toliko zabavni, ali same igre su bile spektakularne.

[Meho Krljic]

Ma ako bismo čekali da odigram sve što treba da dođe u obzir, čekali bismo do 2019.godine, mislim nisam odigrao ni Horizon, ni Mass Effect, ni Rain World, ni Dead Cells, ni Divinity ni još bar 10-15 igara za koje mislim da zavređuju menšn. Tako da, napraviću ja listu svakako pre toga. Ona je više za orijentaciju nego nekakva bitna presuda ionako. A važnije je ovo:

gledano cisto po kvalitetu i kvantitetu dobrih igara, mislim da mozemo govoriti i o najboljoj godini za video igre ikad

i o tome je zanimljivo diskutovati.

[Calavera]

pa dobro, ne vidim da se tu ima nesto mnogo diskutovati, to je prosto utvrdjivanje cinjenicnog stanja    mislim, mozda bi neko mogao da ponudi neku drugu listu najboljih igara godine pa da uporedimo, ali tesko mi je da zamislim da smo jos nekad imali ovakvu raskos. recimo, 1998. je imala strasan top end (grim fandango, metal gear solid, starcraft, half life, ocarina of time, fallout 2), ali lista nakon toga ipak dramaticno opada.

tebi se jos igra andromeda nakon onakvih reakcija kritike i publike? moram priznati da je meni 50+ sati previse vremena za igru koja je samo pristojna, osim ako bas nisam ljubitelj zanra ili autora.

[Meho Krljic]

Da, svakako, 1998. je bila opasna, a ja se sa radošću sećam i 2007. (S.T.A.L.K.E.R., BioShock, Modern Warfare, Persona 3, Halo 3, Witcher, Stranglehold, Super Mario Galaxy, Contra 4, Uncharted, Mass Effect, Puzzle Quest), no, sasvim je moguće da je 2017. zaista najbolja ikad.

Što se tiče Mass Effecta, videćemo, kupio sam je jeftino na ibeju, a mnoge zamerke koje sam čuo mene ne dotiču (lor, likovi, istorija itd.) pa... uleteće jednom kad bude bilo vremena...

[usputni_boem]

Da dodam malo konteksta svojoj listi, po ugledu na Calaveru: Rain World je izuzetan naslov, The Sexy Brutale i Four Last Things su odlicne igre, Cuphead i She Remembered Caterpillars su vrlo zabavne igre, dok su ostalo dobri naslovi koji zasluzuju paznju.

Four Last Things cak preporucujem i ljudima koji inace ne vole toliko p&c avanture jer su zagonetke odlicne, sve su logicne, a opet nisu previse lake i ne deluju banalno jer se sastoje od vise koraka. Ja sam se osecao bas prijatno posle resavanja odredjenih zagonetaka zbog kojih sam bio zaglavljen, drago mi je sto sam istrajao i nisam gledao u walkthrough. Zbog koncepta igre (cilj je pociniti sedam smrtnih grehova), ima i inovativnih problema. Ovo je u globalu avantura koja nagradjuje logicko razmisljanje, nema sumanutih resenja kao u drugim avanturama. Ima tu jos nekih prilicno uspelih i zanimljivih detalja, koji spajaju gameplay i pripovedanje na, ja mislim, dosad nevidjen nacin u ovakvim avanturama. Pixel huntinga nema i igra je udobna za igranje. Takodje, nema ni preteranog brbljanja koje je svojstveno mnogim p&c avanturama, ni previse predmeta koje je moguce pogledati (zbog ovoga cesto u avanturama nastaje comedy overkill). U globalu, ovako po mom misljenju treba da izgleda savremena p&c avantura. Inace, igra je prilicno kratka (2-4 sata), ali je odlicno zaokruzena celina.

Na istom nivou je i prica, ovo je prilicno duhovita satira, kombinacija bizarnog i "inteligentnog" humora, nesto kao Monty Python meets Classical Arts Memes. Naime, igra se sastoji od kolaza brojnih slika iz 16. veka po kojima se krecete, i humor proizilazi kako iz dijaloga i desavanja, tako i iz zaista bizarnih slika i njihovih duhovitih opisa. Ispod svega toga je i pametno promisljanje raznih filozofskih tema. Prica pocinje kada glavni lik predje sedam brda i sedam mora kako bi stigao do crkve i ispovedio se. Medjutim, tu se ispostavlja da lokalni svestenici ne mogu da ga saslusaju jer nije gresio na teritoriji ove konkretne crkve. Posto je glavni lik veliki gresnik, pocinio je svih sedam smrtnih grehova, a sada mora to da ponovi u gradicu blizu crkve, kako bi dobio oprost  Bonus je i odlicna grafika, ja sam uzivao u posmatranju ovih slika.

[Meho Krljic]

Erik Wolpaw objavio svoj top 10 igara za 2017. godinu:


https://www.giantbomb.com/articles/erik-wolpaws-top-10-games-of-2017/1100-5658/

[Meho Krljic]

Ja ću neki dan iza praznika da vidim da napravim nekakav pregled godine, ali za sada, pošto je poslednji dan godine, evo mog spiska od deset(ak) naslova za koje mogu dosta bezbedno da tvrdim da su (meni) obeležili ovu ludački dobru godinu...

Naravno, prvo se mora napraviti disklejmer da postoji još bar toliko igara za koje sam siguran da zavređuju ulazak u top 10 ali koje nisam odigrao uglavnom zbog pomanjkanja vremena (mada nikom ne umem da objasnim šta sam zapravo to kao radio pa da nisam imao vremena). Neki od tih naslova su, na moju sramotu: Divinity: Original Sin 2 (još uvek treba da odigram i prvu igru), Horizon: Zero Dawn (posedujem ali neodigranu), Rain World, Hollow Knight (kikstartovo ali čekam Switch izdanje), The Evil Within 2 (imam ali nije dospela na red), XCOM2: War of the Chosen, Fire Emblem: Shadows of Valentia Echoes (posedujem, čeka red), Dead Cells, Night in the Woods, Everything (koja se upravo daunlouduje na moj Plejstejšn...), Life is Strange: Before the Storm (kupljena pre par dana ali to nije još ni izašlo do kraja), Hellblade, Pyre, What Remains of Edith Finch, Danganronpa V3, Dishonored 2: Death of the Outsider.

Drugi disklejmer je da je ovo bila toliko jaka godina da bih od igara koje čine sledećih deset mogao komotno da napravim top ten listu koja bi u nekoj drugoj godini bila IZVRSNA što je svedočanstvo o zdravlju medijuma ako već industrija stalno pati od nekih nezdravosti... Mislim, evo šta bi išlo u drugih deset:

* Future Unfolding (koja je KRIMINALNO zapostavljena igra a koja bi i meni proletela ispod radara da je David Turner nije ekstremno potencirao na svom podkastu)
* The End is Nigh (visokoproducirana Mekmilenovština koja ne pravi kompromise oko težine i nema problem da bude Super Mitbojev suroviji rođak)
* Raiden V: Director's Cut (jedan od najfinijih Mossovih radova i apsolutna kruna dugoživećeg šutemap serijala sa prelaskom u danmaku filozofiju)
* Mario + Rabbids Kingdom Battle (XCOM taktika i dobro odmeren koktel mariovske i rabbidsovske komedije = šokantno odlična igra)
* The Sexy Brutale (već opširno obrađena, a vrlo maštovita varijacija na pojntendklik avanture sa iznadprosečno odličnim narativom)
* Uncharted: The Lost Legacy (započeta kao tek DLC paket za U4, ovo je ispala izvrsno uobličena akciona avantura u kojoj su dotadašnje igračice iz drugog reda bez napora iznele igru na svojim plećima i donele nam suvu krtinu Uncharted iskustva)
* Cuphead ("Dark Souls platformskih ranendganova" plus ta fantastična maksflajšerovska audiovizuelna komponenta)
* Heat Signature (Tom Frensis je spojio Hotline Miami sa Invisible, Inc. Sej nou mor.)
* Wolfenstein II: The New Colossus (nedavno opširno opisana - solidan FPS sa izvrsnom, nepotrebno briljantnom pričom)
* Polybius (nikako da stignem da napišem nešto o ovoj genijalnoj ekstravaganci legendarnog Jeffa Mintera... Ali hoću, jednom, zaista)
* Yakuza Kiwami (mislim, naravno). (Ups, jedanaest komada... sorry)

Respektabilna lista. A na njoj čak nije bilo mesta ni za Prey, Gravity Rush 2, Necrosphere, čak ni za Lawbreakers!!!!!!!!!!!!

Eto, čisto da se vidi u kakvom raju živimo a samo se žalimo. U tom smislu, evo sada mog top 10 spiska za 2017. godinu, pa nek ide život. Raspored nije TOLIKO bitan i treba ga prevashodno gledati kao orijentacioni, mada je fakat da je Zelda najbolja igra ove godine.

1. The Legend of Zelda: Breath of the Wild
Nintendo je ovde reinventovao Zeldu i usput pokazao čitavom ostatku sveta kako se STVARNO prave open world igre. Već sam opširno pisao o ovoj igri na gornjem linku (heh... linku), ali još  jednom da podvučem: Breath of the Wild je igra koja nastaje kada najbolji dizajneri igara na svetu naprave nekoliko izvrsnih sistema a onda povrh svega i veruju publici da će biti dovoljno radoznala i kreativna da od njih napravi memorabilnu igru. BotW je taman toliko "vođeno" iskustvo da ne bude puko igralište, ali je u odnosu na maltene sve drugo što se pod open world firmom prodaje toliko slobodna da se čoveku malo zavrti u glavi. Ko bi reko da će igra godine izaći na... Wii U????? Dobro, naravno, i na Switchu.

2. Super Mario Odyssey

Ako nemate Wii U, nego samo Switch (a statistika ukazuje da je to verovatnije), možete da se pohvalite ovim ekskluzivnim biserom. O igri nisam još pisao jer je, mesec i više dana posle izlaska još uvek posvećeno igram i to je i svedočanstvo o njenoj dubini. SMO nije ni najveća ni najkompleksnija akciona igra ove godine ali je verovatno najinteligentnija i najgušće zasejana mogućnostima da nešto otkrijete, rešite i osvojite u jednoj neverovatnj bujici kreativnih ideja i najgenijalnijeg dizajna prostora i mehanike koji postoji u industriji. Pisaću opširnije kada završim ali ako i dalje mislite da Switch možda nije vredan para koje za njega traže, ukazujem da ćete se kasnije kajati jer ste Super Mario Odyssey mogli da igrate dok je još bila deo cajtgajsta.

3. Persona 5

Detaljno opisivana i analizirana, Persona 5 je, neverovatno, uspela da ispuni moja astronomski visoka očekivanja i isporučila mi stočasovni narativ u kome sam uživao i sada već do brilijantskog sjaja uglancani gejmplej koji kombinuje uzbudljiv dandžn kroling, zabavnu pokemonštinu sa demonima plus opscene količine "socijalnog" igranja koje se savršeno uklapa u Shin MegaTen formulu. Atlusov veliki trijumf (da ne pominjemo superseksi vizuelni dizajn i muziku) i mnogo očekivanja od sledeće SMT igre koja je, kako stvari stoje, ekskluziva za Switch.

4. NieR: Automata

Ja ne znam kako se ovo dogodilo... Ali dogodilo se. NieR: Automata je, da citiram Šona Bela,  "nastavak igre koju niko nije igrao koja je i sama spinof igre koju niko nije igrao", a uspela je ne samo da bude u vrhu svih kritičarskih lista ove godine već i da proda više od milion i po kopija. Neko u Square-Enixu bez sumnje sad gleda u draft završnog računa za 2017. godinu i češe se po glavi: "Čekaj, to je pravio onaj Yoko Taro što se stalno slika pod maskom i ima instagram gde slika kučiće koji čekaju svoje gazde? Neko mu dao budžet da mu Platinum napravi akcioni RPG i on prodo milion i po kopija? LJUDI, PRVI APRIL JE TEK ZA TRI MESECA!" Moj opširni prikaz igre sa uredno obeleženim spojlerima je na gornjem linku ali za potrebe sižea: NieR: Automata nije samo ekscentrični dizajn koji je imao sreću da Platinum hendluje mehaniku pa ispao udoban i moćan za igranje nego i jedan od najšokantnijih i najdirljivijih narativa u igrama ikad. Ko posle petog kraja igre nije u suzama oficijelno nema dušu. (Podsetiću da igra ima i Steam izdanje za ljude koji bi da umoče al se plaše da se ne zaraze konzolitisom.)

5. Yakuza 0

Zasluženi trijumf serijala posle decenije tavorenja na weebo marginama, Yakuza 0 je najbolja igra u serijalu do danas i izvanredan spoj ozbiljne, mračne priče o organizovanom kriminalu u Japanu, omaža ludim osamdesetima, maštovitog JRPG-a sa skretanjima u menadžersku simulaciju, turističkog simulatora i krvoločnog brawlera. Neopisivo sam srećan ne samo što je igra ovako dobra nego i što je konačno pronašla publiku na zapadu koja će je ceniti.

6. Nex Machina

Housemarque je ove godine izdao ne jednu nego dve izuzetne arkadne igre obeležene za njih karakterističnom vokselskom grafikom i visokobrizantom akcijom, pre nego što su najavili da od ovakvih igara više ne mogu da rane decu i da će njihovi naredni projekti biti drugačiji. I dok je Matterfall (pisaću opširnije kad završim) tek vrlodobra run and gun veselica u kojoj se stvari zakuvaju do belog usijanja u trećoj trećini, Nex Machina je legitimno ne samo jedna od najboljih igara ove godine ili jedna od najboljih arkadno-akcionih igara ikada nego verovatno najbolji twin stick shooter ikada napravljen. Mislim, moralo je da bude tako jer su se ovde Finci udružili sa Judžinom Džarvisom i Nex Machina je ponovno rođenje Robotrona, ali opet, kadgod sednem da je igram, šokiram se koliko je ova igra moćna i koliko skoro sve druge u odnosu na nju deluju kao da vam drsko gube vreme.

7. Resident Evil: Biohazard

Sedma igra u sržnom serijalu je, pisao sam gore, uspela ne samo da se priseti šta je klasične Resident Evil naslove činilo posebnim u odnosu na sve druge igre u ponudi, nego je onda Capcomov tim sve to što je bilo dobro uspeo da utera u moderan, udoban dizajn i kreira igru koja je u legitimnim količinama i opaki survival horror i visceralni first person shooter. Zadivljen sam i želim JOŠ.

8. Splatoon 2

Ja čak i ne igram kompetitivne šutere u nekoj primetnoj meri, upadljivo je da nigde i nikada nismo pominjali ni PUBG ni Overwatch ni Destiny, ali Splatoon 2 je... nešto posebno. Nintendo je uspeo da pomiri kompetitivnost i na veštini zasnovan gejmplej najboljih onlajn šutera sa sopstvenom prijateljskom, inkluzivnom filozofijom i napravio igru koja podseća na to koliko je već prvi Splatoon bio izvrstan ali koja je na Switchu legitimno eksplodirala. Pola godine nakon izlaska, ja još uvek igram Splatoon 2 relativno redovno (a kampanju još nisam ni pipnuo!!!), divim se svedenosti dizajna koja oslobađa kreativnost igrača, eksplozivnosti koperativnog Salmon Run moda, ali i bubblegum punk estetici koja nikako da me zamori. Čudesna godina za Switch kad je na ovoj kozoli izašao i Doom, izvrstan je a meni je ipak Splatoon 2 šuter godine.

9. Bleed 2

Da je i dalje normalno da jedan čovek napravi igru koja onda bude bolja od produkata timova od nekoliko stotina ljudi je možda najlepši element igračke industrije uopšte. A Bleed 2 je u godini sa izuzetnom ponudom akcionih/ arkadnih/ run and gun naslova za mene odneo šnjur konstantnim odlascima korak dalje od prve igre i pametnim građenjem na temeljima istorije podžanra u kojoj su neki od meni najdražih igračkih naslova ikad (Contra, Metal Slug i, razume se, Gunstar Heroes). Bleed 2 je toliko dobar.

10. Nioh

Konačno, Nioh sam kupio tek pre neki dan ali sam već na osnovu demoa u Januaru znao da će ovo biti na listi najboljih igara godine. Koei Tecmo su studiju Team Ninja dali priliku da se iskupi za smeće koje su napravili nakon odlaska Tomonobua Itagakija sa serijala Ninja Gaiden (i iz njihovih života generalno) i Team Ninja je uzvratio igrom koja kombinuje superbrzi komboima bogati akcioni gejmplej Ninja Gaiden sa darksoulaškim pristupm dizajnu misija i sveta, sve uronjeno do obrva u japanski folklor i mitologiju. Nioh je  odnedavno dostupan i na PC-ju, pa... proverite sami.

[Father Jape]

Koliko igara sa te liste ne postoji na PC-ju?

[Meho Krljic]

Zvanično, na PC-ju mogu da se kupe i igraju NieR, Nioh, Nex Machina, Bleed 2 i Resident Evil 7. Splatoon 2 i Super Mario Odyssey su Switch ekskluzive i tu za sada nema pomoći. Breath of the Wild (doduše Wii U verzija, ne Switch verzija) se može igrati putem Dolphin emulatora na PC-ju a tvrde da je koliko-toliko i Personu 5 moguće igrati na PC-ju putem PS3 emulatora. Yakuza 0 postoji i u PS3 verziji ali ne verujem da je emulator podržava, plus ta verzija je samo na japanskom.

[Calavera]

life is strange: before the storm ti je zavrsen, samo su tri epizode bile planirane. deluxe edicija ima i bonus epizodu s mladjanom max, pa je svakako vredi nabaviti.

inace postena lista, vidi se, iako osam od tih deset igara jos ne mogu da igram    nisam ocekivao bleed 2, uglavnom zato sto do ovog trenutka nisam ni cuo za njega. probace se i to jednom, mada moje sidescroller potrebe trenutno zadovoljava izvrsni axiom verge.

[Meho Krljic]

Axiom Verge je izvrsna igra ali je metroidvania, dok je Bleed čista sajdskroling akcija, tako da preporučujem probu.


Life is Strange imam deluks, naravno ali nisam ni znao da je bonus epizoda izašla, hvala na dojavi!!!

[lilit]

Eto, čisto da se vidi u kakvom raju živimo a samo se žalimo. U tom smislu, evo sada mog top 10 spiska za 2017. godinu, pa nek ide život. Raspored nije TOLIKO bitan i treba ga prevashodno gledati kao orijentacioni, mada je fakat da je Zelda najbolja igra ove godine.

1. The Legend of Zelda: Breath of the Wild
Nintendo je ovde reinventovao Zeldu i usput pokazao čitavom ostatku sveta kako se STVARNO prave open world igre. Već sam opširno pisao o ovoj igri na gornjem linku (heh... linku), ali još  jednom da podvučem: Breath of the Wild je igra koja nastaje kada najbolji dizajneri igara na svetu naprave nekoliko izvrsnih sistema a onda povrh svega i veruju publici da će biti dovoljno radoznala i kreativna da od njih napravi memorabilnu igru. BotW je taman toliko "vođeno" iskustvo da ne bude puko igralište, ali je u odnosu na maltene sve drugo što se pod open world firmom prodaje toliko slobodna da se čoveku malo zavrti u glavi. Ko bi reko da će igra godine izaći na... Wii U????? Dobro, naravno, i na Switchu.

i onda vučić ne valja? pa nije u redu.

šalu na stranu, imaš velike pozdrave od mog srednjeg deteta. kaže: pa zna meho. 

[Meho Krljic]

   Pa, zna dete.