CCW Palmerove priče

[Palmer]

Evo da dam i ja mali doprinos radionici svojim pisanijem.  Ovo što je linkovano sam napisao negde od februara ove godine do danas. Dve priče su malo većeg formata od radioničarskog, jedna je slična radioničarskom formatu, a na jednom linku je pesma. Član sam foruma već neko vreme, pratim sagitu, trudim se da pišem koliko mi vreme dozvoli. Probaću da doprinos proširim i  komentarisanjem priča drugih učesnika.


U međuvremenu se unapred zahvaljujem na komentarima, kritikama, sugestijama, itdevima.



Požar iz budućnosti
Hajde da igramo
Čovek bi trebalo da ćuti
Kotrljanje

[ratiger]

Ahoj Eldriču (Eldriču, a ne Eldriče, jal tako ? )

Lepo što si se osmelio da staviš priču ovde na seciranje, ja evo pročitao prvu.

Jeli ovo još uvek radna verzija priče? Ima nekih grešaka koje bi morao primetiti već na drugom čitanju, negde ti fali interpunkcija (''Ovo ne gore samo ljudi, gori sneg, kriknu Nenad'', negde je ima previše, negde su ti se slepile rečenice.

Ovo mi liči na neki patrljak koji si hteo da obrišeš, pa ga zaboravio:

''Očajni i preneraženi skočiše bez razmišljanja u mrak

Ima tu još tehničkih grešaka, ali ih možeš i sam potražiti. Nemoj kačiti priče vruće iz rerne, neka ih malo nek se o'lade.

Nemoj toliko koristiti (ili uopšte) aorist. Pročitaj ovo naglas: Mahnuh. Namignuh. 

Zašto je Bog ukorio Radojicu kada ga je video da grli psa?

,,Pogodi šta sam ubrizgao u kobaju'' - zlikovac otkriva svoj pakleni plan, moglo je malo suptilnije.

,,Završavamo ravnanje terase...'' - ova i sledeća rečenica možda deluju suvišno, al mi izmamiše osmeh

Kako se smederevac naduva, jel to neki natprirodni momenat? I ako je džezva pala na laptop, zar nije malo kasno za bekap?

Što se tiče same radnje,  epizode kroz koje prolaze likovi nisu bogznakako uzbudljive (ima čak par smešnih momenata- Trovač, luda Mileva), ali me je interesovalo šta će biti na kraju. A sam kraj me je malko razočarao: nije toliko predvidljiv na prvu loptu koliko već viđen (odmah me je podsetio na jedan Pelevinov roman, ne bih da spojlujem koji) i bio bi dobar da nije nekako traljavo izveden :S Kontam da bi mogao da ga prepraviš da valja.

Toliko od mene za prvu, pročitaću i ostale kad malo oda'nem.

[Palmer]

Jes' radna verzija naravno. 


Hvala za komentare. Čitao sam naglas pojedine delove priče pre nego što sam je okačio, tako da ima smisla ovo za aorist.


Ono za prekor: u suštini nije prekor, nego neka unutrašnje nezadovoljstov Boga - pisca koji je spreman za raspravu sa svojim likom jer ovaj nema poverenja u njega (vidi rečenicu pre). Ono Bog se sili da u njega poveruju likovi. pokušao sam na određen način da gradim odnos Pisac-Lik.


smederevac jeste neprirodni momenat. a back up mož' se uradi ali da se restoruje...


Btw, ovo za referencu, nemam pojma o kojoj knjizi se radi.


ima da se prepravlja dosta toga, zanimalo me za početak kako izgleda u očima drugih, super, malo sam manje nezadovoljan sad, bar za sad neću da je spalim! 

[Palmer]

Ajd' da probam i ja da mlatim slamu. Probaću neke kratke forme po Skalopovom receptu. Praznik rada ide pa ajd da malo raidim ono što volem. Smišljanje trajalo deset min, poticaj: okruženje.

Priča telefonskog operatera 

Pitate me koja je moja priča?

Kažu, bio jednom jedan dobar, ali sujetan doktor. U firmi gde radim. Kažu, to je bilo još onda kada smo ljude lečili. Sada samo prodajemo. Sujeta je i dalje tu. Pričalo se o njemu da je jedini koji je nekom prilikom izlečio jednog čoveka i da se time hvalio na sva usta. Kako je to smetalo njegovim kolegama, počela su nameštanja i govorkanja da je slab u prodaji, a i tabele ne lažu, pa je čovek dobio otkaz.

Budući da smo sada lideri na tržištu, ljudi veruju reklamama, a telefoni zvone non stop što smeta mojim napetim nervima. Nervima telefosnkog operatera.  No, jedan poziv bio je drugačiji od ostalih. Zvao je jedini koji je izlečen. Bio je razočaran kada je saznao da taj kolega već pet godina ne radi u ovoj firmi. Hteo je samo da se čuje sa svojim spasiocem i da ga pozdravi posle pet godina života koje je dobio. U ležernom razgovoru koji odstupa od svih kodeksa telefonske prodaje i etike, pitao sam ga da li zna nekog dobrog psihijatra.

Zato sam sad ovde. Zbog preporuke. Pružiću Vam šansu da izaberete na koji način ćete se hvaliti. Da li ćete se hvaliti time što Vas ljudi preoporučuju, ili time što ću biti jedan od onih koje ste izlečili. Svakako, onaj izlečeni čovek je bolji telefonski prodavac od mene.

[scallop]

Sredi to. OK sad je jasnije.

[scallop]

Da dodam. Bitno je šta želiš: reakciju ili smernice?

[Palmer]

Smernice naravno. Rano je valjda za reakcije, mislio sam da se podrazumeva. Ko pita ne skita.

[scallop]

Vidi, sučelio si moderno marketinško obrazovanje sa najstarijim marketinškim elementom čovečanstva. Iz toga može da se izgradi priča. Možeš da nastaviš u dva pravca: da afirmišeš obrazovanje ili da pokažeš da su svevremene poruke da je nešto dobro ili loše argumentovane. Dakle, kvest (potraga) za osnovnom marketinškom istinom. Ako dobro odabereš likove priča može da potraje.

[Palmer]

Hvala za smernice. . Složen izazov.


nekako mi je mučna  pomisao da treba da afirmišem marketinko obrazovanje (koje je inače i moje lično obrazovanje), ako mi se sama praksa ne čini afirmativnom. Osim ako je u službi karaktera.  A primamljivo mi zvuči potraga od starta iako nisam prvobitno želeo da... širim i usložnjavam priču.

[scallop]

Palmere, motivacija pisca je uvek duboko povezana sa njegovom ličnošću. Profesionalno ili karakterno, svejedno. Ako nije, najčešće dobijemo slabu priču. Da uzmemo primer sa ekrana budući da se njime služimo više nego sa knjigom. Neobično često je glavni lik dobar, loš, početnik, isluženi, kreativno blokirani pisac, novinar, izveštač i tako dalje. Većina scenarista je nešto od toga bar jednom bila. Koliko puta si se zapitao: "Dokle, bre!" Sa druge strane, opsesivni, ludi, ambiciozni naučnici, doktori, generali i političari su redovno neubedljivi, klišeirani, neživotni zato što nijedan scenarista to nikada nije bio, pa je invencija svedena na nivo "mali Đokica". Pisac se najkomotnije oseća kad piše o sebi, o događajima, sredinama i ljudima koje lično poznaje.


Marketing je izuzetno podsticajna struka, kod mene ćeš naći prilično veliku literaturu o marketingu u elektronskim medijima, pa razumem motivaciju. Pišem "struka", jer marketing je prisutan još od kada je čovek prvi put načinio alat ili robe više nego što mu treba, odnosno, da banalizujem, otkako je Mojsije vid'o Tablu sa deset zapovesti. Da zaključim, ljudi su uvek bili spremniji da kupe reklamiranu nego dobru robu.


Sve zajedno, za tebe je marketing poznata motivaciona zona, a "vlaška magija" prostorno i sadržajno prihvatljiva. Pa, ranac na leđa i u Homolje. Da ne ispadne da nisam promovisao sebe: nigde u mom višedecenijskom pisanju nema muzike. Osim malo Baha u Legiji Ida, ali i to više zbog orgulja i katedrale (bio i video). Ne razumem se, pa izbegavam.

[hidden]

Ček, ček malo...postaje zanimljivo...

Ne zaboravimo ni šta onomad reče, ako se ne varam McCann - dobro rečena istina. Marketing (najviše advertajzing) je sličan pisanju. Palmera u potpunosti razumem, kada govori o mučnini prilikom pomisli na oživaljvanje onoga sa čime je dolazio u kontakt tokom školovanja. Tvrdim da je marketing u tom trenutku potpuno suprotan od onoga što se dešava u praksi - koja je opet izuzetno zahvalna za pisanje jer  te primorava da budeš jack of all trades.

[scallop]

Biće da sam opet nerazumljiv. Uopšte nisam pisao o marketingu. Motivacija pisca mora da bude lična, sudar sa problemom jasan, a likovi i okruženje oko kojih se plete priča poznati piscu.


Ed. Sad je, valjda kompletno.

[hidden]

Mene malo prebacilo...

[scallop]

Nema problema. Palmer turio u marketing, meni OK jer se time bavi.

[Palmer]

Razumeo sam post jer tako i razmišljam. Što bih pisao o nečemu u priči o čemu ne razmišljam u životu (osim nesvesno).
Nije mi motivacija da pravim takvog lika koji nema dileme koje negde,  ja ili moje okruženje lično imamo i preživljavamo, iako verujem da ne treba to nestilizovano i diktafonski peneti na papir...   Jer za onu potragu koju ste spomenuli, mora da postoji prava motivacija. No deluje mi kao da ponavljam ono što je već napisano..


Hidden, kad govorimo marketingu, tačno je da je jedno teorija, drugo praksa. Meni je bila mučna pomisao afirmacije obrazovanja upravo zbog prakse koju proživljavam kroz sebe ili druge. Ali ako pričamo o Mojsiju, na neki način se može  reći da svi proživljavamo to isto. Ali nekako su se i marketinške zapovesti (ako ti drago sluđivanja) usložile, a samim tim i gomilanje nepotrebnih potreba, praćenje megatrendova  itd.


Što kaže u ''Životu i smrti porno bande'': ''Ima nekog ko čak i na to drka'' dok se to nešto nije pojavilo ili negde napisalo, nije se pojavila ni potreba.

[scallop]

Čekam ja vas godinama da počnete da postavljate pitanja. "Lazar Komarčić" je i postojao radi tih pitanja. Ko misli da je prevazišao pitanja neće naći prave odgovore. Čekam ja i Scordiska da počne da pita, jer je napisao gomilu teksta koji u sebi ne nosi priču.

[hidden]

Razumeo sam post jer tako i razmišljam. Što bih pisao o nečemu u priči o čemu ne razmišljam u životu (osim nesvesno).
Nije mi motivacija da pravim takvog lika koji nema dileme koje negde,  ja ili moje okruženje lično imamo i preživljavamo, iako verujem da ne treba to nestilizovano i diktafonski peneti na papir...   Jer za onu potragu koju ste spomenuli, mora da postoji prava motivacija. No deluje mi kao da ponavljam ono što je već napisano..


Hidden, kad govorimo marketingu, tačno je da je jedno teorija, drugo praksa. Meni je bila mučna pomisao afirmacije obrazovanja upravo zbog prakse koju proživljavam kroz sebe ili druge. Ali ako pričamo o Mojsiju, na neki način se može  reći da svi proživljavamo to isto. Ali nekako su se i marketinške zapovesti (ako ti drago sluđivanja) usložile, a samim tim i gomilanje nepotrebnih potreba, praćenje megatrendova  itd.


Što kaže u ''Životu i smrti porno bande'': ''Ima nekog ko čak i na to drka'' dok se to nešto nije pojavilo ili negde napisalo, nije se pojavila ni potreba.

Ma iz mene posao progovorio, a obećao sam da neću za praznike...volim marketing, ali ono što primetim kod studenata koji mi dolaze često na praksu je sasvim drugačije od stvarnosti...

A kad smo kod Mojsija, možemo i o zmiji, jabuci i Adamu i Evi kao o javnostima...u ovoj postavci imaš skoro sva P...

[Palmer]

Hidden, ne treba ti valjda student da bi te vratio u stvarnost.


Ponekad je dovoljno da otvoriš neku socijalnu mrežu i budeš proizvod targetiranja ili segmentacije i tome sl.


U marketingu ti je osnova tržišta: zadovoljavanje potreba korisnika. Ja što duže radim, sve više uviđam da praksa apsolutno prati teoriju.


Barem tamo gde ima rezultata u prodaji...


To što u praksi rade nestručni ljudi, ili deca što uvide surovnost sistema, to je drugo. Ako poznaješ ono što radiš i poznaješ tržište ili ako ti drago biheviorističke, geografske, demografkse i druge karakteristike segmetiranja, ti znaš i da u praksi kreiraš teorijom utemeljen i prilagođen sistem bilo naučnim putem, obmanom, zvukom, imidžom, kredibilitetom, reputacijom itd.


Dok ne prodaš priču nisi prod'o ni znanje.

[Palmer]

Današnji dan

Besanici svici, gordi noćni pesnici,
donesite svetli treptaj zraka i do mog mraka
osvetlite staze, očistite put
put sećanja donesite i u moj kut,
da stavim ih pod skute i
zaštitim od zaborava svaki trud
svaku sliku dobrote jer nema se kud.
besani svici gordi noćni pesnici
u šumi života svetlite do jutra
a kad jutro dođe
ugasite svoje lampione
spremite se za dubok san
jer sve prođe pa i svetlost
pa i ovaj današnji dan..

[Palmer]

Rešio da pustim malo kokoške na sagitu. Jednu koku i jednog petla. Živina ko živina. Uvek spremna za šepurenje ali i na šurenje, čerupanje i glodanje. Od šije do trtice. Ko šta voli. Kobaca uvek mnogo, ali mnogo i kokošaka, ali bolje i pustiti ih ponekad u slobodu takve kakve jesu makar ih kobac satreo čim prelete ogradu avlije nego da im se noge u mraku pokrive od samozadovoljnog tovljenja u mestu. Pa kolko požive, požive.

Ćora

Gološijan

[scallop]

Ako sam te vuko za jezik, red je i da ja guknem. Pročitao sam ĆORU. Uz čitanje setio se svoje priče U OKU POSMATRAČA. Pitao sam šta sam ja teo da oćem, da bih shvatio šta si ti teo da oćeš. Nekako sam sklon da zaključim da smo hteli isto, a šta će drugi čitaoci zaključiti sam Bog zna.
Budući da u priči o postmortem pet sekundi Ćore ima delova koji su mi se jako svideli, a ima i onih drugih, čini mi se da posle pisanja nisi uradio dovoljno da ostanu prvi, a nestanu drugi. Pre svega, opet se namestila Čehovljeva puška na zid. Ako mi poturiš jedan zgodan san, moraš i da mu prisustvo opravdaš. Plus, poentiranje mi nije dalo ništa. Na drugoj strani, neke čisto ljudske aluzije nisu primerene jednoj kokoški. One ili imaju nameru ili je nemaju. Menja mi, što bi Mića rekao, ključ čitanja.
Ako ćeš još da radiš u priči, a trebalo bi, ponešto treba skratiti ili isključiti, a zadržati format skice živinskog života i pet sekundi posle klanja.
GOLOŠIJANA ću čitati malo kasnije.

[Palmer]

Hvala. Razumeo i ako je od značaja slažem se.. Treba svesti pet sekundi u tri-četiri smislene strane, a pritom ostati kokoška sve vreme. Sam me đavo nater'o da zakokodačem, sad nema nazad. 

[scallop]

Ponekad ne znamo šta nas ganja da pišemo. Kad podelimo sa drugima imamo priliku da saznamo. Priča je kao put kojim se vozimo. Želimo da je autoput, ali ponekad trucka. Tucanik, makadam, kaldrma, asfalt svejedno, samo da nema rupa. Onda se tim putem više ne vozimo.

[Kimura]

Sviđa mi se ''Ćora'', mislim da ti ide kokodakanje i da ne treba da se ustežeš. Slobodno otvori kljun!    Neke isuviše ljudske delove bi izbacila (nezavisnost Kosova, vijetnamsku kuhinju, jogu i sve ono što je upadljivo daleko od kokošije pameti), ali to su sitnice za ovu celini dobru priču. Šta je poruka? Možda nisam uhvatila tvoju misao, pa ipak mi se učinilo da je poruka jasna.

[Kimura]

Pročitah i ''Gološijana''. Nije mi se dopao koliko ''Ćora'', možda je trebalo da napravim pauzu. Priča je korektna. Ima lokalni šmek, što je dodatni kvalitet. Uvodni pasus je pomalo kićen za moju ukus, ali se to kasnije gubi, pa ne smeta.
Inače, moram da primetim da su obe priče znatno bolje od svega što si postavljao. Možda zato što si za temu uzeo nešto što je tebi dobro poznato, dok je većini čitalaca i blisko i daleko.

[scallop]

Ono kad čitalac više voli kokoške od petlova. Džaba što je baba glavni lik u GOLOŠIJANU. Uz male korekcije priča ladno može da bude gost ČUVARA ZVIŽDA I HOMOLJA III.

[Kimura]

Ne samo da je baba glavna, nego je i muronja isprašila, ali džaba!
Priča može u treću homoljsku zbirku, itekako. A verujem i da bi Palmer mogao da napravi sopstvenu zbirku ovakvih priča.

[Palmer]

Hvala na komentarima. Jeste ime priče mala varka, baba je glavni baja u priči.  


Inače, moguće da sam počeo malo bolje da pišem od kad je osnova pisanja proživljeno... ko klinac pola detinjstva sam proveo sa kokoškama na Dubašnici...i nije ti baš svejedno kad vidiš nekog da proverava...khm.. da l'  koka ima jaje, ali ni kad vidiš pijanu Vlajnu kako kune ceo komšiluk jer se žale na njene kokoške.


Jednom petlu sam vrat polomio štapom jer je krenuo da kidiše ko blesav. Jedno pile sam ukr'o čuvenoj vračari baba Miri iz Zlota i odneo ga u kola, pa je ćale, kad je saznao posle nekih sto metara vožnje u povratku iz posete, okrenuo kola gunđajući: "Jesi normalan, od vračare da kradeš?"  Mi se vratili, a Mira se nasmejala i kaže nosi. Ja šta ću, odneo je kući kod svojih pilića i prošao zajedno sa njom period inicijacije. Ne vole koke tuđince u svom jatu, ali sve je na kraju dobro prošlo.

Manje više i u današnjim kompanijama je ista priča.

[Palmer]

Gološijan jeste zakukurikao ali sam posliušao savete ovde i omogućio Ćori, nadam se, da progleda. Do idućeg k(lj)uckanja i kukurikanja...

na linku:

https://drive.google.com/open?id=1HXnMEaL_l6C4w0ERrJT4HTo_LgDvrjro

[Palmer]

Prođe još jedan kotilić. Nisam kuvao čorbu, ali sam zakuvao jednu priču. Ko 'oće da degustira, dobrodošao je...

Ilindanski kotlić

"Od  Svetog Ilije sunce je sve milije." Rekao je usput zadrigli čovek, masne, jake i koju nedelju neobrijane brade dok je umakao  već treći komad hleba u kotlić odajući tako priznanje unuku kuvara klimanjem glave i spajajući kažiprst sa ispucalim palcem:

"Picikato!  Nadmašio si sebe Boro.  Bolje nego lane." reče punih usta obrativši se potom majstoru.

Nisam se slagao sa njim barem dok sam bio živ. Ne oko čorbe, već oko sunca. Ja volim tminu. Takva mi je bila priroda. Vrebačka. Lovačka.

Gde se ovo desilo? Ne pitajte. Da li na Dunavu  kraj Smedereva? Na Tisi ili kod moravskom keju, ne znam. Priča kao ni pesma ne voli da je držite u mestu kao što ni reka ne stoji u mestu već teče u naletima vodenih struja i nošena vetrovima,  talasima priča svoju nepekidnu priču.

Još kao embrion preživeo sam stradanje. To je u našem svetu normalno. Oko sto hiljada braće i sestara nestalo je u jednom zalogaju dušmanina još u periodu inkubacije.
Otac je imao pametnija posla umesto da nas čuva od grabljivaca. Jurio je druge ribe.

I po izleganju,  živeo sam dugo kao plen. Godine bivanja plenom zamenite lovačkim onda kada Vam zubi i leđne bodlje ojačaju dovoljno da svojm očima primetite kada dželat počne da okleva, a žrtva hvata tutanj ka površini kad naiđete na nju.

U međuvremenu ako ste srećniji da preživite, pokupite po koji ožiljak od štuke ili bucova pa čak i rođaka što se meni desilo. Ko će koga ako ne svoj svoga. 

Sreća me je pogledala da ostanem živ, ali ja na svoje desno oko više nisam mogao. Barem do smrti.

Ožiljak na oku omogućio mi je da postanem blaženi pirat među ribama.  Levo oko sam koristio samo da ošacujem po koju među njima, a šesto čulo za veštinu lova i preživljavanje. Možda imamo čulo više od čoveka, ali je čovek po prirodi varalica veća i od same varalice za kojom sam pojurio kao da sam som a ne kralj među slatkovodnim ribama. To je bilo prvi put da sam poverovao više svom levom oku nego li boku. I pogrešio sam. Da sam bar bio gladan.

Iako sam usisao džig na prvu, duboko, osetio sam probod udice tik na uglu usana. Borba kao borba. Na život i smrt. Kada postanete zabava svom protivniku i njegovoj publici, ishod se unapred zna. Nažalost usne su mi bile predebele za kontru na udici, a sajlu nisam mogao da precvikam. Ubrzo sam osetio šta znači biti  riba na suvom.

,,Deda je l' to smuđ?  Upitao je dečak držeći štap koji mu je deda u međuvremenu dao kako bi osetio po prvi put smuđa na štapu i namotavajući slabašnim ručicama najlon sve dok me deda nije dočekao meredovom.  ,,Mogu li ja da ga ubacim u čuvarku?"

,,Jeste sine. Možeš samo pazi da ti ne ispadne" Kotlić je sutra, a ne smem da se sramotim da kupujem ribu na pijaci!" nasmeja se veseli starčić.

Doživotnu robiju prihvatio sam lako. Možda zbog dužine njenog trajanja. Uostalom, kao kralj morao sam da pokažem malo dostojanstva. Istina, ostale ribe mi nisu priredile naročiti doček. Doduše, crvenperke i deverike su uveliko već bile mrtve, jedino je babuška tvrdoglavo pokušavala da prođe kroz mrežu. Njima je bar lako, nisu naročito pametne, pa i ne shvataju šta im se dešava, a i komotninje se osećaju na suvom.

Valjda ih zato i smatraju korov-ribom. Na drugo vađenje čuvarke iz vode, završio sam u gepeku, škrge ukočile, vid mi se ubrzo zamutio, šesto čulo otupelo,  i moje levo oko je dočekalo večni mrak.

***

Premda nisam imao osećaja koliko je vremena prošlo znao sam da više nisam živ, barem ne u obliku u kom sam to ranije bio. Kažu da je duša u oku. Ponovo sam video svet, ali ovoga puta van vode. Shvatio sam da sam progledao na svoje desno oko i da sam samo mogao praćaknuo bih se na površini od sreće kao kad štuka lovi u sumrak, ali sam već bio prilično ukočen.

,,Eto  vidiš sine, krljušti bodorke se lakše čiste, ali je meso smuđa bolje. Ako si lenj ili umoran možeš i da odereš kožu! Dodaj mi taj reckaviji." naredio je je Bora unuku, pokazujući na nož i držeći me sve vreme na mlazu vode.

,,Vidi deda, mala ribica u stomaku! Je l' to peš?"

Ima nečeg intimno sramotnog kada Vam rovare po crevima. Šta se koga tiče šta sam doručkovao i koliko sam jeo. Uostalom nisam ja kriv što nisam uspeo da ulovim ništa bolje od te male glavate rugobe. I lovci imaju pravo na loš dan, uostalom, džig sam zagrizao u nameri da  ubijem gorušicu od peša.

Mrak me je dočekao nauljenog i usoljenog u komadima sa ostalim ribama. U frižideru. Kriška limuna bila mi je preko desnog oka tako da mi je vid bio zamućen. 

Ubrzo sam zaspao.

Popodnevno ilindansko sunce gledalo me u moje desno oko probudivši me iz sna.
Okolo je treštala muzika sa ringišpila i nadjačavala šatorsku pevačicu. Ispred mene. Reka. Po poslednji put je gledam, nekuvan.
Preko poređanog luka, majstor je poređao belu ribu, nasuo litre vode iz galona.


,,Evo deko pravo iz reke!" reče unuk donoseći punu dvolitru u jednoj ruci i punu čuvarku sitnih cverglana u drugoj.

,,Naspi slobodno vodu iz reke sine, moraju ribe da se priviknu na svoje prirodno stanište. ,, reče deda dok je mali ponosno sipao vodu u kotlić, čini se,  radujući se više ovom nestašluku nego kulinarskoj lekciji.
,,Da stavim i žive somiće deda?"
,,Stavi sinko, nek okrenu poslednji krug dok su živi."

Somići odigraše varoški ringišpil smrti i deda dohvati i mene jedinog smuđa među ribom i ukaza mi čast da poslednji uđem u kotlić. Doduše u delovima.

Posle par minuta kuvanja poželeo sam da probam komad raskuvane deverike koja se šepurila sa belim lukom u ustima. Tek kada je majstor promešao kazan osetio sam ljutinu bibera i aleve. Mada nikad nisam bio biljojed prijao mi je lorber.

Imao sam osećaj da plivam narodno kolo sa ostalim  ribama i celerom u kovitlacu varjače igrajući u ritmu cigana trubača koji su se tu odjednom stvorili.

,,Ajde begajte, rasteraćete mi publiku, takmičenje još nije gotovo. Svirajte takmičarima ja kuvam za svoju dušu ovde." Odmahivao  je deda Ciganima.

,,U bre majstore će pobediš ionako, vi'š šta je ljudi! Daj koju banku za sreču." Reče omanji pogureni čovek koji  je pratio orkestar pružajući šešir.

Cigani ko cigani, nije ih lako oterati pa je Bora hteo ne hteo morao da izvadi dve crvene dok je unuče preuzelo dirigensku varjaču prešavši sa Užičkog na Staru Vlajnu. Sitan vez. Veselje je samo pojačalo vino.

Dva decilitra nama u kotlić, ostatak okupljenim ženama. Vino i riba ruku pod ruku idu. A bogami i žene se do'vatiše u kolo pa stadoše da vrte krug oko kazana. Svi smo se vrteli u smeru kazaljke na satu osim oca i sina koji su ponosno gledali predstavu. Kovitlac kola u smeru kazaljke na satu kao da je ubrzavao zalazak  sunca.

Iznenadni starčev zvižduk izazvao je tajac na keju. Trubači su spustili trube a žene popravljale svoje frizure.

,,Dosta igre, valjam nam jesti! Mali dodaj tanjire!"

Opaučio me je kutlačom po glavi već kod prvog tanjira. Komadiće mog mesa sipao je zajedno sa čorbom. Jedan, drugi, treći tanjir. Ljudi su se tiskali čekajući u redu svako svoju porciju. Hor srkanja bio je propraćen udarcima kutlače poput gonga o skoro već prazan kotlić.

,,...Nadmašio si sebe Boro. Bolje nego lane. Sluša li te ovaj mali?"
,,Čuje, čuje..." nasmeja se starčić.
,,Pa ti si bolji pecaroš od dede, je l' vidiš šta si sve upecao?", namignu čovek pokazujući na žene koje su završavale svaka svoju čorbu.

Dečak ne shvatajući čoveka dohvati moju glavu iz kazana i podiže je kao kakav pehar.

,,Ovo sam upecao!"
,,E ako budeš kuvar upola  kao deda nema zime za tebe!" reče debeli.

Žene su zagrajale i zatapšale i dečak me je radosno zafrljačio pravo u...reku.

***

Rođen u vodi. Spašen pričom i vodom.


Poslednji zalazak ilindanskog sunca gledao sam tonući ka dnu reke u kojoj sam i rođen.


Gde se ovo desilo? Ne pitajte... Priča kao ni pesma ne voli da je držite u mestu kao što ni reka ne stoji u mestu već teče u naletima vodenih struja i nošena vetrovima,  talasima priča svoju nepekidnu priču.

[Palmer]

Pisalo se malo.


Priča "Suve gaće". Uradio sam i audio pripovetku.


https://drive.google.com/file/d/1plPUQBVnfFNUNkbDaEdZTDBLH_6feQe-/view?usp=drivesdk

[D.S.B.]

Intrigantan naslov Palmeru, da su u pitanju "mokre gaće" to bi tek probudilo znatiželju...

[Palmer]

Intrigantan naslov Palmeru, da su u pitanju "mokre gaće" to bi tek probudilo znatiželju...

Da su mokre ne bih znao šta ću za večeru. Ovako sam bio sit i seo da pišem svoje viđenje distopije. A riba neće pa neće!

[Petronije]

Palmere, priča je jako lepa, iako mračna, kao što je uostalom i naša ribolovačka, a i svaka druga realnost.

Inače Dunav danas nije bio darežljiv, ali su dunavci i rukavci davali ribu.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Palmer]

Palmere, priča je jako lepa, iako mračna, kao što je uostalom i naša ribolovačka, a i svaka druga realnost.

Inače Dunav danas nije bio darežljiv, ali su dunavci i rukavci davali ribu.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Pa hvala vi kolega. Glupo mi da sad pričam o svojoj priči to je kao da šaljem svog smuđa nekom u inbox dizvineš. Ali je iskrena. Mala crvena germina i prvo sećanje i pecanje sa pokojnim dedom mi tera suze na oči kad pročitam šta sam napisao.  Zato sam i kroz junaka ipak izabrao taj dan da mi se ponovi umesto raja. Jebo raj tad sam bio srećan ko kuče.

Će pecamo nekad siguran sam pa će pričamo i nešto veselo.

[Petronije]

Pa to, uspeo si da pogodiš tu emociju i da me na trenutak vratiš u detinjstvo, jer svi mi imamo to sećanje na prvi štap, i nekog ko nas je učio ribolovu u nekim, za nas bezbrižnim vremenima. Kadn kažem svi mi, mislim na nas koji smo odrastali tako, naravno. Skalop bi isto skontao, i on voli ribolov.

A pecaćemo valjda, ne znam koji reon pokrivaš, ali ja sam uvek za.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Boban]

U mom okruženju, oduvek su svi ribarili, a meni to toliko ide na živce da nemam reči.