Iskustva pisanja naučne fantastike

[varvarin]

Unapred se izvinjavam ako je neko već pominjao ovu knjigu, pojavila se prevedena ove godine:

https://www.vulkani.rs/edfbee62-35bd-4418-8e72-35c9c737234d/O-PISANJU.aspx

King je to objavio oko 2000. godine, ponešto smo imali prilike da pročitamo... Tek, jutros naleteh na prikaz knjige u POLITICI.  Par Kingovih misli:

"Divno je imati istančan stil, ali najvažnija je, ipak, sama priča."

"UNAPRED SMIŠLJEN ZAPLET JE BESMISLICA."   

Moraću da nabavim ovo!

[scallop]

E, kad napiše Stiven King mora da je u pravu.

[Ugly MF]

... Mdaaa... A kad ne zna kako da rasplete zaplet bukvalno mu je uvek đavo kriv...

[Mica Milovanovic]

Mislim da bi se dosta pisaca menjalo sa njim, pa makar i ne umeo da rasplete zaplet... 

[scallop]

Neka se menjaju sa Kingom. Ja sam zadovoljan sa svojim pisanjem.

[varvarin]

... Mdaaa... A kad ne zna kako da rasplete zaplet bukvalno mu je uvek đavo kriv...

Čuj, teme su mu takve da đavo lično  mora da je umešan i kriv...   

[Boban]

Ne treba brkati njegov uspeh i popularnost sa umećem pisanja.
Činjenica je da on ume u jednoj rečenici da predstavi jezu kako drugi ne uspevaju ni u celom svom opusu, ali sem u prvih nekoliko knjiga, to sada garnira sa toliko nepotrebnih i dramaturški neopravdanih podataka da postaje običan smarač za pare... desetine stranica ispraznog opisivanja života nebitnih likova... nije on to izmislio, ali mnoge njegove knjige bi se mogle skratiti da ništa ne izgube.
OK, sreo sam ljude koji vole da čitaju te izmaštane životne priče, ali treba imati mere. Pa zamislite npr. da je u kratkom romanu Langolijeri za svakog od putnika ispričao ceo njegov život, bila bi to knjiga od 1000 strana i nimalo bolja.

[varvarin]

Slažem se.
Između romana TO (bio sam mlad, ali čitao sam ga noću, držao me) i romana POD KUPOLOM (počeo ga dok sam ležao bolestan, nikad završio) - tu negde usput prestao sam da budem fan Stivena Kinga. Uglavnom zbog sve češćeg mlaćenja prazne slame koje i Boban pominje.


Ali i dalje mislim da unapred smišljen zaplet nije neophodan. 
Ovo što sad pišem... Plovim, pa gde stignem. I više puta radio sam baš tako. Imam osnovnu ideju, zaplet zidam usput. To znači da povremeno moram da se vratim nazad i preuredim  neke stvari, ali može i tako.  Čak je zabavnije.
Jedino pokušavam da budem pošten prema sebi i mogućem čitaocu. Pitam se s vremena na vreme da li bih ja, kao čitalac, izdržao od početka do kraja.

[Boban]

Normalno bi bilo da se smisli neki okvir priče, da se prvovrti u glavi koji likovi učestvuju i šta se s njima događa. To prerazmišljavanje o učesnicima, namerama i posledicama može da izrodi neka rešenja i da unapredi delo... mislim da King ne gubi vreme na razmišljanje, on jednostavno piše svoj tok misli, prenosi na papir razradu likova koju bi trebalo da skicira u glavi... sasvim je moguće da on i ne zna o čemu će pisati, svako jutro sedne i kuca do iznemoglosti, nabraja sve što mu padne na pamet i čeka da se nešto preklopi, uklopi i pokrene u nekom smeru. Onda to prati i usput dopisuje sve što mu padne na pamet, tako da na kraju imamo skribopapazjaniju.

[Meho Krljic]

Pretpostavljam da je velika razlika između Kinga i Varvarina (ili između Kuntza i Bobana ili između Rowlingove i Scallopa), što oni rade sa ugovorima, rokovima, i za pare i njihov proces pisanja mora da uzme u obzir očekivanja izdavača, vreme koje imaju na raspolaganju, sugestije urednika itd. itd. itd. dok vi, u teoriji, radite nesputani (ili mnogo manje sputani) rokovima, obavezom koju imate u ugovoru, avansom koji ste primili, marketinškim radom koji se upliće u kreativni rad itd. Otud mislim da je proces pisanja jednog Varvarina i jednog Kinga po definiciji veoma različit (bez obzira na Kingove avanse od jednog dolara i kucanje na mašini) i da ne treba ni da mislimo da ono što radi jedan, sigurno treba ili mora da radi i drugi.

[Boban]

King je plaćen po ukucanoj reči i kada ima obavezu da isporuči roman, više mu se isplati da umesto 200000 reči ima milion... pet puta više.
To je koren svih zala. Ali rade to svi, i pisci ljubića i krimića. Pa kad se setim Lusbadera, pet strana opisuje život čoveka koji je prva slučajna žrtva nasilnika u Americi, potpuno irelevantan za bilo šta drugo. Neko bi opisao ubicu koji je stigao u Ameriku i bolje mi dramaturški izgleda da i ne znamo kako se zove prvi koga je zveknuo. Pa zamislite u Terminatoru, da pre nego što preda odeću androidu, vidimo desetminutni pasaž o životu tog čoveka.

[varvarin]

Proces pisanja Kinga i Varvarina toliko se razlikuju da ih ja ne bih ni poredio, iz poštovanja prema Kingu - bar onom koga sam voleo u mladosti. 


Što se pomenute nesputanosti tiče, i odnosa prema izdavaču - većina nas koji pišemo fantastiku u Srbiji  toliko je nesputana  da su neki i podivljali, ali ne bih o tome. 
Ipak, polemisao bih na temu - da li je neophodan unapred smišljen zaplet, koga se onda čvrsto držimo.


Ako  imate takav zaplet na početku, zavidim vam.
U većini priča koje sam pisao, pošao bih od nečeg što mi je bilo vrlo zanimljivo u tom momentu: od pretpostavlenog sveta, ili od pretpostavljenog odnosa između likova, ili od neke emocije koja se nametne kao pozadinska muzika, pa vas proganja danima... Tek kraj nisam imao, kraj bi se uobličavao usput.   Bilo je i kontra priča: Imao sam dobru ideju za kraj, ali tek je trebalo da osmislim početak. Možda je ovo lakše.


U ovome što sad pokušavam da završim  (a da ne dajem spojlere) - imao sam osnovnu ideju, osnovne likove, osnovni zaplet - bez završnice i bez konkretnih epizoda. U pitanju je sukob među, hmm, besmrtnicima, a za sukob imaju valjan razlog, bar mislim tako.  U međuvremenu (pošto se to piše godinama), i ja i zaplet smo sazrevali, zaplet se komplikovao, jedan epizodni lik oteo se i postao jedan od glavnih likova, zbog jednog tek nagoveštenog ženskog lika shvatio sam da treba da dopišem još nekoliko desetina strana...
Trenutno ispisujem veliko finale, i još nemam celu sliku pred očima.
Da li sam koliko - toliko uspeo da objasnim kako to radim?

[varvarin]

King je plaćen po ukucanoj reči i kada ima obavezu da isporuči roman, više mu se isplati da umesto 200000 reči ima milion... pet puta više.
To je koren svih zala. Ali rade to svi, i pisci ljubića i krimića. Pa kad se setim Lusbadera, pet strana opisuje život čoveka koji je prva slučajna žrtva nasilnika u Americi, potpuno irelevantan za bilo šta drugo. Neko bi opisao ubicu koji je stigao u Ameriku i bolje mi dramaturški izgleda da i ne znamo kako se zove prvi koga je zveknuo. Pa zamislite u Terminatoru, da pre nego što preda odeću androidu, vidimo desetminutni pasaž o životu tog čoveka.

Balzak je imao isti problem. Njegov savet piscima: Ako treba da popunite strane a ne znate kako - uvedite mucavca!

[scallop]

Sve si objasnio. Tvoja priča tvoja muka, a pravilnik baci u đubre. Pravila su za početnike, a celi četnici nemaju pravila.

[varvarin]

Nema veze, voli te ceo četnik! 

[Nightflier]

King je plaćen po ukucanoj reči i kada ima obavezu da isporuči roman, više mu se isplati da umesto 200000 reči ima milion... pet puta više.

Niko nije plaćen po reči. To o čemu ti pričaš je bilo nekada u časopisima. Zapravo, časopisi i danas plaćaju po reči, ali ovde su po sredi romani. Pitao sam i pisce i urednike u izdavačkim kućama (Orbit, Tor, Pyr, Baen) i niko niti plaća niti biva plaćen po reči kada je po sredi knjiga ma kog oblika ili formata.

[Boban]

Zašto bi onda pisci trtljali gomilu besmislica da nisu plaćeni po reči?
Možda nisu danas plaćeni, možda nisu svi, ali početkom devedesetih jesu bili plaćeni po reči i to je napravilo haos debelih knjižurdača.

[Krsta Klatić Klaja]

što si ti natrljo onog Poslednjeg Srbina? Moš potapat kupus s njim

[Nightflier]

Ili je na delu međunarodna zavera izdavača i pisaca naučne i drugih fantastika, ili si ti nešto sanjao/umislio/pogrešno shvatio. Najverovatnije da si praksu plaćanja priča za magazine poistovetio s plaćanjem za romane, pa ti je to tako ostalo u pamćenju.

Inače, jedan pisac cigli mi je rekao da bi njegov izdavač čak voleo da su mu romani kraći, jer je prodajna cena manje-više fiksna, a deblji romani su skuplji za skladištenje i transport, pa izdavači imaju veće troškove na njima a za iste pare.

Dakle, odgovor na tvoje pitanje je skribomanija, bojim se.  Malo sam romana pročitao u poslednjih desetak godina da su obimniji od 500 stranica a da ne bi bili daleko bolji da su skraćeni za 20-30 odsto.

[Mica Milovanovic]

Ko hoće da pročita na ruskom, može i onlajn...


https://www.e-reading.club/bookreader.php/88098/Andzhelkovich_-_Iskra.html

[scallop]

Ako si našao. Ko želi da pročita na slovenačkom, može u starom Superpipu pod istim naslovom. Na srpskom je Varnica i ima je u Kentaurovoj zbirci "Najbolje svetske priče 1986" (valjda). Malo sigurnije je sa "Spiridonom", ali s njim ništa nije sasvim sigurno.

[Mica Milovanovic]

http://www.isfdb.org/cgi-bin/pl.cgi?643225



Dangerous Visions, Again Dangerous Visions + Radmilo the Dangerous

[scallop]

Znači, pogodio sam. Iako se može reći da je često objavljivana, biće ponovo dostupna posle 32. godine tek u zbirci SPIRIDONOVA POTERA ZA NEUHVATLJIVIM. Ako bude zbirke na ovogodišnjem Sajmu knjige. Ili na nekom sledećem. Kuriozitet je da je tu priču odbila lično Ellen Datlow u OMNI-ju, kao religioznu priču. Sad svi znate da sam tretiran kao pisac religiozne fantastike!!!!

[Boban]

ne, nego da te žene ne razumeju...

[scallop]

Dodaj na svoj spisak šta sve ne znam i kome sam se sve zamerio.

[scallop]

Ček', ček'! Koje to žene mene ne razumeju? Sa mog spiska ili sa tvog spiska?

[scallop]

U skladu sa ovom temom, a ne sa budalaštinama koje se plasiraju, red je da navedem pravi uzrok što je Ellen Datlow odbila moju priču. Radi se o klasičnom lošem izboru imena lika koji nosi priču. Prilično naivno upotrebio sam ime Angel ne vodeći računa o pratećim asocijacijama. I u ruskom prevodu je bilo vidljivo da sam pogrešio. Angel je anđeo i više nije bilo pomoći. Pisac nema šansu da objasni svoje razloge već da izvuče pouku. Kad birate imena za svoje likove vodite računa da čitaoce ne uvedete u pogrešna tumačenja.

[Truba]

pišem pišem i što narišem brišem

[scallop]

Ako si se javio. U raspadu ovog foruma sve je prihvatljivo.

[Truba]

spalio sam ratni dnevnik zapoceti  sf roman i nekoliko prica...te citavu teku ideja sto sam skupljao godinama
ne treba se silovati niti ista raditi ako ne ide
kompleksas nisam a kako smo u firmi dobili kolegicu spisateljicu i priznatog pisca...vidio sam kakve su to lujke i cudaci...neka hvala dalje od mene
to njihovo udruzenje pisaca je kao sekta... a tek stelovanje i nabacivanje nagrada...a da ne spominjem kopiranje ideja pisanja pod tudjim imenom ili prodavanja prica... necasna posla

[scallop]

Kad pogledam unazad, neoliberalizam i moja averzija prema njemu datira bar trideset godina. Nekako je ispalo da u svim pričama koje se ne bave državama postoji TriK, odnosno tri kompanije koje su zamenile politiku. Moguće je da je bilo previše diskretno, ali ja sam diskretan pisac. Jedan film danas mi je ponudio i drugu sliku. Kad su u pitanju filmske glumice i tamo favorizujem TriK. Kate Backingsale je najlepša, Kate Vinslet najubedljivija, a Kate Blanchett i jedno i drugo. Za tri lepe Kate! 

[scallop]

U nedostatku ičega šta miriše na fantastiku, imao sam pristojnu raspravu na Skajpu. Prija, i sam pisac sa više objavljenih knjiga konačno je smogla snage za zamerke. Podignem priču, dam joj gas, a onda čitaoca ostavim da sam traži kraj. Ja se složim. "Zato mi se najviše dopao GRBOVNIK". Ja se složim, jer kad završim sa epilogom onda sam stavio krstaču. Onda me vrati na jedan moj esej o ljudskim zapisima. Volela bi da je ceo na isti način detaljan kao deo o kamenom kalupu za naprstak strelca. Ja se složim. Taj arheološki promašaj i vađenje na votivnost me drnda preko dvadeset godina.


Najverovatnije da je i ovo teško čitati, ali ja nikada nisam tvrdio da sam lak pisac. Budući da je UNAZAD u velikoj meri autobiografski, u njemu sam deklarativno izneo da za mene literatura nije biografija glavnog lika, od rođenja do smrti, te da prava priča nema ni početak, a ni kraj. Pre početka se događalo nešto što utiče na kasniju priču, posle kraja nastaju posledice, a ja, kao pisac, zapisujem bitno za mene. Ne volim da pomislim da je čitalac jedva dočekao kraj, a volim kad me ispsuje što nisam pisao još.


Još samo o naprstku. Knjigu arheološkog zavoda o neolitskim nalazima od kosti, roga i kamena u Srbiji, našao sam bačenu u hodniku Gradske biblioteke kad je LK tamo imao termin. Slika tog kamena veličine palca, sa sedam rupica, odmah se povezala sa krojačkim lutkama mog oca i čekala priliku da bude zapisana jednom, kad se za nju nađe pravo mesto. Neko to zove digresijom, ali obožavam kad mi se nametne, direktno iz nesvesnog. Postoji neki viši smisao u takvim trenucima i ja ga rado prihvatam.