Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka

[Tex Murphy]

Имам још новости. Не онако драматичних као синоћ, али интересантне су.
Наиме, пети ниво је симпатичан и релативно једноставан за мапирање, али као и трећи и четврти скоро је потпуно лишен просторија, тако да сам отприлике петину нивоа измапирао а да нисам налетио ни на једног непријатеља. Дакле, мој млађани бишоп није био у прилици да на том нивоу стиче искуство. А онда ми се одједном десила ствар од које сам претрнуо - идем до краја неког ходника, нигдје около врата ни ништа, кад одједном оп! - пропаднем кроз некакав цхуте и нађем се на шестом нивоу (!) усред врло мрачног мрака. Овакви цхутеови нам нису непознати, један такав примјерак је у првој игри представљао једини пролаз до десетог нивоа. Авај, овај шести ниво поред начина прилаза дијели још једну незгодну ствар са десетим из Визардрија 1 - магија за очитавање координата не функционише. Кад сам то открио, био сам врло незадовољан и пало ми је на памет накратко да бацим насумице телепорт, али то очигледно не би било баш блиско здравој памети јер, прво, постоји (велика) могућност да ни та магија не функционише и тако да останем без телепорта, а такође постоји могућност ако и функционише да се телепортујем у камен и да тако све оде у три лијепе. Зато сам одлучио да не паничим, већ да се мало промувам насумице около, бар да пробам да изађем из мрака, па онда да видимо шта и како даље. Кад не лези враже, током тог свог врзмања около налетим усред мрака на степенице за пети ниво (!)

Одмах се попнем степеницама и нађем у минијатурној просторији 1 са 1, као што су углавном и остале просторије са степеницама на претходним нивоима. Али шта ово значи? Пошто сваке степенице за сљедећи ниво чува по један комад зачараног оклопа, то значи да се један од њих налазио одмах у просторији поред мене, такорећи сам му зашао иза леђа. Требало је само да прођем кроз сусједна врата и откријем његов идентитет! Наравно, нисам то урадио, већ сам се моментално телепортовао до дворца, али сада знам гдје се налази излаз, мада га је гњаважа наћи, јер ћу опет морати да пропадам кроз цхуте и спотичем се кроз мрак (мислим да не постоји други прилаз, јер се степенице налазе у дијелу нивоа који је окружен зидом са свих страна. Наравно, могло би се прићи телепортом, али како имам само два телепорта на располагању, та варијанта отпада.

Такође, дошло је до промјене у дружини. Мој приест Род Аргент зарадио је довољно поена да се левелује на 13. ниво (је!) и добио је много жељену маликто магију, тако да сам му моментално свичовао класу на бишопа (као што сам и планирао још кад сам га креирао), тако да ће сада да добија и чаробњачке магије. Наравно, ово има цијену, све карактеристике су му се срозале на минимум, вратио се на први ниво и остарио је пет година (питам се како ли је он остарио пет година а остали нису), али све је то мање значајно у односу на стратешке могућности које овим добијам. Наиме, кад директно креирате бишопа, он добија и чаробњачке и свештеничке магије, али доста спорије и од чаробњака и од свештеника, тако да има и једно и друго, а није претјерано добар ни у чему од тога (због тога бишопе углавном користим за терорисање противника катином и идентификацију предмета). Али када имате овако врло напредног свештеника и свичујете му класу, њему остају свештеничке магије које је научио, а почеће да добија и чаробњачке. Што значи кад њега помјерим на бишопа, а на упражњену свештеничку позицију ставим неког другог солидно развијеног приста, бићу напросто натоварен дефанзивним магијама (али и неким врло добрим офанзивним). Исто тако планирам да направим и чаробњачки оријентисаног бишопа тако што ћу једног од чаробњака сачекати да узнапредује до 13. нивоа (и ако Бог да добије и малор и тилтоваит, мада ако буде и само једна од тих магија, злата је вриједна) и онда му свичовати класу.

Наравно, сад је потребно мало грајндовања, а други ниво је једини добар за то, тако да сљедеће новости очекујте за неколико дана. Чим мој нови бишоп и прист мало узнапредују по нивоима (најбољи приест ми је сад тек 11. ниво), идемо у напад на магичне... рукавице? чизме? панталоне? Тхе трутх ис оут тхере!

[neomedjeni]

Stavljam moje pare na čizme. Bez virenja u gugli, razume se.

[Tex Murphy]

Само да вас информишем да ћу умјесто разумног грајндовања одмах да кренем у неразумну самоубилачку мисију атака на мистериозно парче одјеће на петом нивоу. Иако је мој новосвичовани бишоп тек први ниво, има одличне магије из свог пристовског периода. Прист који умјесто њега иде на мјесто приста није спектакуларан, али је солидан (11. ниво) и послужиће да врати мало енергије борцима на првој линији, ако то уопште буде имало смисла у френетичној борби. Пожелите ми срећу.

[Tex Murphy]

Можда ипак нећу одмах. Управо сам изгубио свог најбољег људског ратника, Керија Ливгрена. Начин је био прилично глуп - приликом стављања опреме игра ме је питала да ли желим да искористим специјалне способности некаквог амулета и ја сам изабрао "да". Апарентли, то не смије да се ради више од једном, иначе вам игра уништи лика. Није оно да га убије па да свештеници у храму могу да га резуректују, него га буквално избрише. Најс. Сад морам да креирам новог ратника првог нивоа и да прегледам шта све имам у ростеру и има ли смисла сада напасти пети ниво.

[Tex Murphy]

Мој нови људски ратник зове се Францис Монкман. Надајмо се да ће бити боље среће од Керија Ливгрена, слава му.

[neomedjeni]

Можда ипак нећу одмах. Управо сам изгубио свог најбољег људског ратника, Керија Ливгрена. Начин је био прилично глуп - приликом стављања опреме игра ме је питала да ли желим да искористим специјалне способности некаквог амулета и ја сам изабрао "да". Апарентли, то не смије да се ради више од једном, иначе вам игра уништи лика. Није оно да га убије па да свештеници у храму могу да га резуректују, него га буквално избрише. Најс. Сад морам да креирам новог ратника првог нивоа и да прегледам шта све имам у ростеру и има ли смисла сада напасти пети ниво.

Auh. Kad imate pehove, onda su baš jedinstveni, druže Harvestere. Slava Keriju Livgrenu.

[Tex Murphy]

Невоља никад не долази сама. Одлучио сам ипак да не нападам пети ниво него да мало грајндујем на другом и повео сам Френсиса Монкмана, Перу Зупца, Робертсона (то је прист), Вин Стона Смита, Луси Ван Пелт и Јована Павла ИИ, бишопа. Мислио сам да је то безбједна опција, али набасам на некакве нилске коње који дишу на непријатеље (али откидају по типа 10-15 поена у једном даху) и по невољи су добили први потез, тако да је након њиховог дисања жив преостао једино, погађате, Перо Зубац (напомињем да од магичних предмета имам мач и штит, док је оклоп код Линуса Ван Пелта, а кацига је остала код бишопа Анхела ди Марије). Нажалост, дружина је управо прије сукоба прошла кроз једносмјерна врата, тако да је до степеница за први ниво требало прећи кроз читав онај дио нивоа који иначе користим за грајндовање. Када процијеним да је противник лакши, онда се борим, а кад процијеним да немам шансу, онда сам давао петама вјетра, а нападале су ме свакакве сподобе које не бих могао ни да сањам да савладам у овако осакаћемом издању (нпр. 6 пристова седмог нивоа и 5 ратника десетог). У неколико наврата бјекство није успјело из прве, али јесте из друге, тако да сам се надобијао удараца да ми је остало врло мало енергије, сва срећа што сам имао амулет који враћа енергију. Као да све ово није доста, приликом једне борбе саставиле су ме неке носорог-бубе, које су ме и отровале. Лудачком срећом, отров је дјеловао спорије него што амулет враћа енергију, тако да сам наставио да оздрављам, додуше спорије. Укратко, успио сам некако на једвите јаде да се докопам дворца и онда сам у храму успјешно резуректовао све чланове дружине (у ДОС верзији ово би се десило апсолутно никад). Одавно сам већ престао да бројим колико пута је Перо Зубац сам спасио комплетну дружину. Жив био сто година.

[Tex Murphy]

Нећете вјеровати шта ми се десило! Доживио сам ТПК!!!!
Кренуо сам наиме у нешто измијењеној екипи на пети ниво (Линус Ван Пелт - самурај, Перо Зубац - ратник, Робертсон - свештеник, Вин Стон Смит - лопов, Луси Ван Пелт - чаробница и Род Аргент - бишоп), у намјери да продрем кроз ону рупу на шести и онда назад на пети и да се обрачунам са главоњом на том нивоу. Међутим, игра је наслутила моје планове и одмах је на мене послала потпуно непобједиву екипу од 3 греатер демона и... па, већ ово је сасвим довољно да уништи било коју дружину прије него што стигнете да кажете "ах" (не знам јесам ли већ споменуо раније, Визардри игре нису баш познате по савршеном балансу), али чисто за сваки случај ту је било још 9 лессер демона и гомила некаквих пристова и нинџи или чега ли већ што сам позаборављао. На почетку сам одмах све снаге сконцентрисао на ову тројицу јачих демона, али ништа није помогло и док дланом о длан, сви чланови дружине су ми помрли осим Линуса Ван Пелта и Пере Зупца. У нормалним околностима оваква ситуација није никаква трагедија, као што сте видјели слично ми се дешава скоро сваки дан. Међутим, по несрећи сам забасао у дио петог нивоа иза једносмјерних врата, дакле нисам могао да се вратим до степеница за четврти, а моја једина чаробница је била упокојена, тако да сам очајнички покушавао да нађем пипајући около некакав пролаз до почетка нивоа и спасоносних степеница.

Што би рекли Индекси - десило се обратно (пјесма Угасила је пламен). Наиме, пропао сам кроз некакву рупу на шести ниво (!), у мрак. Опет сам пипао насумице у нади да ће да ме стрефи нека суманута срећа и да набасам на неки пролаз, али јок, наишао сам опет на неке прејаке противнике и побили су ме комплетно. Наравно, у ретроспективи, ово бауљање около је било катастрофална грешка. Требало је да останем на петом нивоу и онда изграјндујем нову чаробницу са телепорт магијом и онда бих лако покупио све чланове дружине и вјероватно их све успјешно оживио у храму. Овако, појма немам гдје се њихова тијела налазе и да ли је тамо уопште могућ приступ помоћу телепорта, тако да је њихова судбина неизвјесна. Не морам ни да спомињем колики је ово сетбек.

Што се предмета тиче, срећом кацига је остала код Анхела ди Марије, а сачувао сам мислим чак и штит, тако да од босс борби треба да обавим само оклоп и мач, а то су прилично лаке борбе, тако да је највећи проблем грајндовање... замало да кажем чаробнице, али суштински вјероватно комплетне нове екипе, јер велико је питање да ли ћу бити у могућности да вратим тијела погинулих бораца.

МЕЂУТИМ... примијетићете да се нисам расплакао од муке и деинсталирао игру! Зашто? Зато што ми је синоћ поново пала на памет једна идејица коју сам имао још ранијих дана. Тада сам је одбацио, али сада ћу дефинитивно да пробам да је спроведем у дјело. Ако успије, то би могао да буде малчице ризичан али врло ефикасан и брз метод грајндовања. О чему се тачно ради рећи ћу вам у сљедећем посту, кад видим да ли ће уопште да функционише. Није у питању никакво варање, али јесте помало неконвенционално коришћење буквално јединог феатуреа игре који бар донекле иде у корист играча. На модерне теорије о плејер-центричном дизајну Визардри се презриво смије. Овај серијал не само да нема намјеру да на било који начин помаже играчу, он га интензивно мрзи и због тога је ово (ако успије, наравно) сасвим легитиман метод контраудара. Стеј ћунд!

[Meho Krljic]

Reći da Harvester pati za našu zabavu i da je on martir koji na sebe prima sve naše grehe je preslabo.

[Tex Murphy]

Што би рекао Јов - добро смо примали а зло зар нећемо примати?
Нећу вам затајити да сам управо малоприје захваљујући административној грешци изгубио све магичне предмете које сам освојио, тако да ме поново чекају СВЕ борбе са главоњама. Јеј!

[Calavera]

izdrži, harvi! seti se one stare narodne, bolje časno pobediti nego nečasno izgubiti ili kako već ide...

[Tex Murphy]

Изгубио сам и јединог нинџу којег сам имао у ростеру. Али ово није превелики проблем, у овој верзији напредовање по нивоима је нормално, па може да се креира нинџа, а имају и неки магични предмети који ту трансформацију врше аутоматски.

[Tex Murphy]

Овај топик одавно није апдејтован, али сад имамо један предиван повод да га бампујемо. Малоприје сам, након изразито депресивних 940 и кусур сати, успио да пређем проклети EPYX ROGUE. Оно за шта сам, због младалачке самоувјерености, мислио да ће да потраје евентуално неколико недеља, развукло се на поменути број сати и неколико година играња. Ту бед. Као што сам раније писао, у овој игри неопходно је да вам се потрефи лудачка срећа, како са погодним лоотом, тако и са распоредом и понашањем непријатеља, плус да одиграте партију савршено (енд ај мин САВРШЕНО) концентрисани, јер прва и најмања грешка значи нови надгробни споменик. Иако не могу да се пожалим на предмете које сам добијао током претходних стотина и хиљада партија, и те како могу да се пожалим на своје играње, јер сам врло често губио живот због чисте брзоплетости. Из ко зна којег разлога, данас то није био случај, напротив, ако смијем сам да кажем, одиграо сам апсолутно фантастично и мој менаџмент релативно немногобројним корисним штаповима и скроловима био је једноставно беспријекоран. Кажем, дакле, да нисам имао превише корисних штапова и скролова, али игра ме је изузетно почастила кад је ријеч о прстеновима (добио сам два убједљиво најбоља прстена - слоњ дигестион + стеалтх, а поред тога и +2 адд стренгтх), као и напицима за снагу, тако да сам врло брзо постао сумануто јак и могао сам чак и са неким јачим непријатељима да се обрачунам без коришћења корисних предмета. Такође, имао сам лудачку срећу у једном енкаунтеру с медузом, кад ме је збунила а нисам имао гдје да побјегнем (кад сте збуњени, ваши ударци лете у насумичном смјеру, тако да се смањује вјероватноћа да погодите непријатеља). Имао сам тад срећу да је РНГ већи дио мојих удараца упутио према медузи, па сам успио да је пошаљем у вјечна ловишта. Такође сам имао лудачку срећу да се само једном десило да ме спопадну два непријатеља сприједа и отпозади истовремено (да простите), а у том тренутку сам имао скрол који рјешава такве ситуације. Све у свему, са овим чудом је готово и ако ми још неко препоручи неки роглајк, анатема да буде!

[Meho Krljic]

Ahaha, čestitke. Trebalo bi neku plaketu da dodeljujemo, makar o Novoj godini.

[neomedjeni]

Druže Harvi, klanjam vam se do poda!!!!

[Tex Murphy]

Нисам се одавно јављао овде (а и на форуму генерално), јербо сам сад у неким кофол битним пословима, па имам нешто мање времена за играње него што бих волио. У сваком случају, успио сам данас да завршим други ВИЗАРДРИ, поново након цирка четири године играња и бесконачно много фрустрирајућих погибија, што од монструма што од телепортовања на погрешно мјесто.

Овај свечани догађај покварен је врло тужном чињеницом да сам морао да погледам рјешење неке загонетке на крају игре. С једне стране, добро је да сам видио то рјешење (технички, нисам га експлицитно тражио, само сам хтио да видим да ли је још неко имао проблема са том загонетком) јер га не бих погодио ни за три милиона година. И сад кад знам рјешење (које је иначе једнако поднаслову игре), загонетка ми и даље изгледа потпуно лишено смисла. С друге стране, осим управо тог једног ривјуера, малобројни остали који уопште коментаришу ту загонетку спомињу како је рјешење "очигледно", што свакако не доприноси много мом самопоуздању.

Шести (и посљедњи) ниво ове игре је помало специфичан у односу на остале, као и на комплетну прву игру. Наиме, у упутству је наведено да магија за свјетло уједно открива и тајне пролазе и то је заиста тако у комплетној првој игри и пет нивоа ове друге, а онда напрасно престаје да важи на шестом нивоу, тако да морате буквало да лупате у зидове да бисте нашли тајне пролазе. Изузимајући то, као и чињеницу да посљедњи ниво овде нема финални босовски окршај, дотични (наиме посљедњи ниво) је сличан посљедњем нивоу прве игре по томе што су монструми неупоредиво тежи него на претходним нивоима, тако да су погибије никад лакше, али такође и број искуствених поена који се добијају није уопште занемарљив. Ин фацт, једном кад пробијете одређену границу и набавите неке предмете (првенствено магични мач и рукавице које могу да бацају најјачу магију у игри, тилтоњаит), постаћете практично непобједиви, осим у врло ријетким непријатељским конфигурацијама. Међутим, кад довољно узнапредујете, онда вам и бјежање углавном успијева, тако да је вјероватноћа ТПК-а углавном врло малена. Боље и да не причам колико сумануто јаке ликове сам направио.

Све ово је иначе омогућено тиме што сам играо ПЦ-88 и што сам негдје прочитао да виталити омогућује боље добијање хит поена приликом левеловања (што се иначе, наравно, не спомиње у упутству). Због тога, као и због познатог бага у ПЦ верзији, одлучио сам да поново пробам са овом, свјестан да нема више варања са програмом за мапирање и да ћу морати да се вратим на оловку и папир, што ми није тешко пало, јер сам се досјетио нешто ефикаснијег и мање напорног метода цртања. Углавном, кад сам креирао ликове, најчешће сам статистике неопходне за одређену класу (нпр. снага 11 за ратника, интелигенција 11 за чаробњака, итд.) постављао на допуштени минимум, а скоро све остале бонус поене трошио на виталност. Ово је стварно функционисало, јер су ликови добијали ХП као луди, а такође су се и остале карактеристике разумно повећавале, тако да сам на крају имао бар два лика са свим максималним статистикама. Не сјећам се да ли сам писао раније, као одређени трејд-оф због свих ових "олакшица" (читај: нормалности) у односу на ПЦ верзију, у овој верзији је мноооого теже доћи до магичних предмета и бољег оружја.

МЕЂУТИМ... посљедња реченица нотвитстендинг... како сам паралелно са двојком играо и кеца (због креирања и почетног левеловања ликова) (и успут га и поново прешао прије неки дан, иако ми то није био примарни циљ), десило се да сам у кецу пронашао фамозни Мурамаса Блејд, што је иначе најбоље оружје у тој игри. Да би се значај овог догађаја ставио у перспективу, ја сам кеца почео да играм 2016. и то играње је трајало све до сада, уз повремене прекиде. За тих цирка осам година, ово је ПРВИ пут да сам нашао мурамаса блејд. Е сад, ако ме питате по чему је то оружје толико значајно и зашто је најбоље, немам благог појма. Јер буквално у првој експедицији са новим оружјем у првом сукобу доживим ТПК и ратник који је носио то оружје нестане у дубинама дунгеона и самим тим оружје оде у вјетар. Да није смијешно, било би... не знам ни ја шта. Ваља напоменути и да сам у двојци нашао најбољи оклоп, тзв. Гарб оф Лордс. Мислим да и он постоји у првој игри, тако да се може рећи да ми је и за њега требало осам година. Он је још жив, али буквално нисам уопште стигао да га тестирам, јер сам се пребацио на другу екипу и са њом завршио игру. Можда пробам некад касније, чисто да видим.

[Meho Krljic]

Kakvo slavlje za svakog iskrenog retro gejmera 

Nadamo se da će ozbiljni poslovi da ipak malo dopuste još ovakvih pustolovina.

[Tex Murphy]

Kakvo slavlje za svakog iskrenog retro gejmera 

Nadamo se da će ozbiljni poslovi da ipak malo dopuste još ovakvih pustolovina.

Надам се и ја! Срећом, рок за "озбиљне послове" је тамо негдје до октобра, били успјешни или неуспјешни, а онда се враћам на старо, мада би наравно много боље било да буду успјешни, у ком случају ћемо заједно да прославимо!

[Meho Krljic]

Tad da se božezdravlje zaigra i rimejk prvog Wizardryja ako izađe iz Early Accessa...

[Tex Murphy]

Одлучио сам да се вратим једном старом познанику с којим сам се растао у... па, нећу рећи да смо имали неку жестоку свађу, али рецимо да нам је пријатељство једноставно изблиједило након неког времена. У питању је ДУНГЕОН МАСТЕР. Не знам зашто, али нешто ме је већ дуже вријеме ту копкало и звоцало ми да није у реду да ми се у играчкој каријери ова игра води као непређена. Ја сам раније одустао од ње јер ми је била превелика гњаважа да правим мапу и у исто вријеме се гњавим са џиновским црвима. Једна од варијанти је била да користим Грид Цартограпхер, који би значајно олакшао прављење мапе, али то је отпало из техничких околности. Наиме, Грид Цартограпхер ради само са ДОС верзијом, а експанзија Цхаос Стрикес Бацк не постоји за ДОС, тако да у њу не бих могао да импортујем карактере из ДС. Због тога сам принуђен да покренем верзију за Амигу преко ЊинУАЕ и да мапу правим сам на папиру, како Бог заповиједа. Видјећемо да ли ћу успјети сада кад сам старији и стрпљивији. Оно што је одмах почело да ми иде на живце су ужасне контроле за које не знам да ли могу да се промијене. Кретање напријед, назад, лијево и десно је помоћу курсорских стрелица, али ротирање је помоћу делетеа и пгдн, који су (бар код мене) довољно удаљени да управљање једном руком буде немогуће, тако да могу једино да користим лијеву руку за кретање, а миша за ротирање, што је подношљиво кад је само кретање у питању, али кад дође до борбе правиће велике проблеме. У ДОС верзији је ово тристо пута боље, 1, 2, 3 и 5 за кретање, 4 и 6 за ротирање и све једноставно и природно пада под руку. Али добро, Амига је то, ваљда се подразумијева да контроле буду ужасне.

[Meho Krljic]

Hm, ovde pišpe da se za rotiranje mogu koristiti i  tasteri 4 i 6 na numeričkoj tastaturi a za kretanje takođe 1,2, 3 i 5:

http://dmweb.free.fr/?q=node/627

[mac]

Delete i PgDn su jedan do drugog na numeričkoj tastaturi...

[Meho Krljic]

Jedno ispod drugog kod mene, a to i nije zgodno...

[mac]

Vi ko da nikad niste pomerali nešto Spektrumovom tastaturom...

[Meho Krljic]

Bilo je mučno!

[Tex Murphy]

Занемарите горњи коментар, испоставило се да сам мало блесаво одабрао инпут у емулатору. Кад се то постави како треба, сасвим се лијепо управља нумеричким тастерима. Сада тестирам паралелно играње и прављење мапе у Грид Цартограпхеру, јесте мало гњаважа стално свичовати из игре у програм и обрнуто, али ипак је предност у односу на папир очигледна. Ако буде среће и здравља, покушаћу да поставим на ЈуТјуб своје играње.

[Meho Krljic]

Pravi letnji sadržaj 

[Tex Murphy]

Прешао сам први ниво! Јееее! Заправо, први ниво је релативно једноставан и прешао сам га прије неколико дана без мапе, али онда сам детаљно мапирао све и из неколико покушаја успио да направим пролаз довољно прихватљив за ЈуТјуб, који можете да видите у сљедећем видеу: https://youtu.be/csGcgYcB89Q

Први противници у игри су неке мумије и нешто налик на дрвеће, нису тешки, али борбени систем није баш најудобнији. Како нема тастатурних скраћеница, потребно је кликтати мишем на иконице са оружјем да би се извршили напади. Магије се склапају помоћу предефинисаних слогова, а скролови за њих су разасути по дунгеону. На овом првом нивоу није било потребе за бацање борбених магија (нити их имамо), али кад се та потреба појави, цијеним да ће то бити епска неудобност.

Иначе, у Дунгеон Мастеру, за разлику од већине сличних игара, искуствени поени се не добијају за побједе у борбама или ријешене квестове (којих вјероватно и нема у овој игри), већ за понављање неке радње, нпр. кад довољан број пута баците неку магију, успјешно или неуспјешно, повећаће вам се приест или визард ниво. И тако даље и тако даље. Први ниво нам, иначе, даје снеак пеак ствари које ће касније да услиједе у вјероватно много већој мјери, телепорти, лажни зидови и сл. Колико се сјећам из свог давнашњег играња, навигација је прилично комплексна на каснијим нивоима.

[Tex Murphy]

Други ниво пређен. Ово већ сад постаје прилично загуљено, гомиле камења су врло иритантан и жилав противник. Претпостављам да је најбоље рокнути их отров магијом у тренутку кад отворе уста, али то је врло тешко исправно темпирати. Због тога сам погинуо много пута и било је потребно много сати да се све ово сними, исијече и монтира да бар личи на нешто.

https://youtu.be/wTePWFO81pA

[Meho Krljic]

Ово већ сад постаје прилично загуљено, гомиле камења су врло иритантан и жилав противник.

Dobro, to je realnost življenja u BiH, ali kakva je igra?

[Tex Murphy]

Перин је обрадио најновији РПГ на другом топику, а ја сам се прије неколико недеља прихватио нешто старије игре, а то је Визардри трећи дио. За сада нисам далеко одмакао са истраживањем, јер сам претпостављао да ће игра бити једнако немилосрдна као и први дио кад је ријеч о почетку играња и био сам у праву. Ликови првог нивоа гину као снопље, тако да се за сада искључиво задржавам на једној локацији са енкаунтерима коју сам до сада пронашао и послије сваког енкаунтера бегам до дворца на допуну енергије и магија и резуректовање (за сада углавном успјешно) упокојених чланова. Иначе, у овој игри нема креирања ликова него морате да их импортујете из неке од претходне двије игре, што доводи до оправдане дилеме по питању тога да ли је ово посебна игра или само некакав додатни садржај за већ постојећу (на крају крајева, прави назив игре је Визардри: Трећи сценарио), али то је већ само терминолошка дилема па се нећемо бавити њоме. Елем, дакле, морате да импортујете ликове из претходних игара, али игра те ликове моментално ресетује на први ниво и одузима им сво здравље и магије, што је поприлично кретенски потез ако мене питате. Колико сам примијетио, ликови који су у првим играма имали боље статистике имаће их и након ресета, али и ту долази до смањивања. Упутство каже да неке способности импортованих ликова остају запамћене, али нисам примијетио на шта се то односи. На примјер, магије се добијају потпуно истим темпом као у првој игри.

Колико сам видио из ривјуова (не из упутства, у коме се то не спомиње), ово је први Визардри у коме алигнмент игра једну од кључних улога, наиме на неке нивое може да уђе само екипа са добрим алигнментом, на неке само она са лошим, а на неке само потпуно неутрална. Ово значи да треба импортовати товар ликова различитих алигнмента. То даље намеће очигледан проблем екипама са неутралним алигнментом, јер ни приест ни бисхоп ни лорд не могу да буду неутрални по дефаулту, што значи да сте аутоматски лишени свештеничких магија, што ће рећи, између осталог, и магија за лијечење. Једино рјешење за ово је проналажење неких магичних артефаката којима се мијења класа независно од алигнмента. Такви артефакти су постојали у прве двије игре, за надати се да их има и овде.

Коначно, оно што се такође види на самом почетку јесте да коначно имамо добро опремљену продавницу. У прве двије игре продавнице су садржале само неке рудиментарне комаде оружја и оклопа које врло брзо прерастете и ви и монструми, а за сваки напреднији комад оружја, оклопа или магије морали сте да се завучете на неки од виших нивоа и надате се да ће неки од монструма да дропне квалитетан лоот. Овде у продавници одмах има ГОМИЛА суперјаког оружја и разноразних магијских предмета од којих су се неки појављивали у првим играма, а за неке појма немам шта представљају. Љепота свега тога је што су ти предмети ужасно скупи, а у почетним борбама добијате врло мало пара, тако да на почетку нема наде за њихову куповину, али с друге стране коначно имате мотивацију да зарадите већу количину пара. То је то што сам за сада похватао, јавим се кад се деси штогод занимљиво.

[Meho Krljic]

Da, tek sa Wizardry IV dobijaš da kreiraš nove likove, treći deo su zaista tretirali kao neki, ajde ne DLC ali kao direktan nastavak i iterativno unapređenje. Izdrži, Harv, ti igraš ove igre da mi ostali ne bismo morali.

[Tex Murphy]

Нажалост, то је заправо тек са петим дијелом. Четврти дио је инфамозни Return of Werdna, она фамозна игра у којој управљамо негативцем из прве игре а сукобљавамо се са херојима са покварених дискета које су играчи слали Сир-Тецху  Мени је за сада просјек 4 године за једну Визардри игру, дакле ако ово буде готово прије 2028., сматраћу то успјехом 

[Meho Krljic]

A, da, da, tačno, pomešao ja u glavi. Pakao.

[Tex Murphy]

Ма добро, ту четврту игру углавном сви сматрају за црну овцу, чак је и Роберт Сиротек изјавио код Мета Бартона да је њено издавање у том облику било грешка.

[Tex Murphy]

Али, авај, то упркос свему ипак јесте четврта игра у серијалу и мој ОЦД ми неће дозволити да је прескочим

[Meho Krljic]

To je tvoj križ koji nosiš umesto svih nas 

[mac]

Evo malog dvosatnog priloga za Harvijevu ludografiju

Evolution of All Early 90's Graphic Adventure Games - Every Notable Adventure Game from 1990 to 1993

[Tex Murphy]

Аух, ово је баш дуго, али сјајно изгледа!