Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka

[Tex Murphy]

Завршио сам Ултима 1. Онај аркадни дио јесте био паин ин тхе асс, али ипак не толики да се читава игра батали због њега. Морао сам малчице да се послужим рјешењем, пошто је требало да уништим неки дијамант и ја навалио да нападам тај дијамант оружјем, а оно ништа. Испоставило се да је требало само да га покупим. Дух.

Све у свему, игра је доста кратка и није превише тешка. Има четири обавезна квеста која доносе по један дијамант неопходан за покретање временске машине и четири опциона (и сви ти квестови могу да се неограничено понављају!) чијим комплетирањем се побољшавају статистике. Дунгеони су ту само за грајндовање (пара и хеалтх поена), нема никаквих квест ајтема на њиховом дну. У суштини, у читавој игри требала су ми само два силаска на ниже нивое дунгеона, а са ладдер уп и ладдер доњн магијама.

Имајући у виду колики је прва Ултима напредак у односу на Акалабетх, жељно чекам да пробам други дио и видим да ли се традиција наставила.

[Meho Krljic]

Samo da napomenemo da je praktično tek četvrta Ultima ono zbog čega se ovaj serijal smatra istorijski esencijalnim 

[neomedjeni]

Što nije razlog da harvi preskoči drugu i treću!!!!!

[Tex Murphy]

Какво црно прескакање...

[Tex Murphy]

Обично након што (на овај или онај начин) завршим неку игру, направим дан паузе да одморим од играња и радим нешто друго. Нот тудеј, хауевер, због одређених специјалних околности. Елем, инсталирао сам УЛТИМА 2 и покренуо је неколико пута теста ради. За разлику од прве игре, ГОГ верзија двојке долази са употребљивим упутством, тако да нема потребе за роварењем по Интернету у потрази за истим. Прво што се да примијетити је да је графика знатно слабија него у првој игри, што је и логично, јер је оно што сам ја играо апдејтована ПЦ верзија кеца направљена ваљда 1986 (значи 4 године послије Ултиме 2). Има мање боја, а и неке ознаке (нпр. за градове) преузете су директно из Акалабетха, умјесто лијепих сличица из ПЦ верзије јединице. Он тхе отхер ханд, онај лаг приликом извршавања команди је непостојећи, што је заиста дивно.

Што се тиче самог почетка, изгледа да је Гериот намјерио да забибери тежину. У првој игри стартујете са кожним оклопом и ножем. Није много, али довољно је да се довучете до првог града без већих опасности. Овде немате никакво оружје и оклоп, а града ни од корова! Много сам се напатио док нисам нашао први град, али тамо сам слабо шта могао да купим јер немам довољно пара, а паре не могу да набавим јер се добијају кроз борбу, за коју нисам спреман јер немам оружја итд. углавном то је вициоус цирцле налик оном што га је описао Алис Купер у пјесми Лост ин Америца, кад је реко да не може да иде у школу јер нема пиштољ, а нема пиштољ јер нема посао, а нема посла јер не може да иде у школу. Што се тиче хране, у том једном граду који сам на једвите јаде пронашао изгледа да уопште нема продавница хране, што ме чини несрећним. Сад ћу детаљније да прочитам упутство, али чини ми се да ова игра поред свемирских путовања садржи још и путовање кроз вријеме

Интересантно је (бар за данашње појмове) да приликом креирања карактера избор пола утиче на статистике лика. Мушкарци добијају бонус на снагу, а дјевојке на харизму Не знам да ли овако нешто има у данашњим играма, бар колико ми се чини по описима тамо гдје пол може да се бира тај избор је углавном козметичке природе.

Постоји још једна прилично битна измјена у односу на први дио. Овде само магијске класе (и.е. клерик и визард) могу да бацају магије. У првом дијелу неке слабије магије су могле да бацају и друге класе, а у те "слабије" магије спадале су моје омиљене магије за мердевине горе и доле, које су од непроцјењивог значаја за преживљавање у тамницама. Сада то по свој прилици није случај, па ћу морати да испипам како тачно изгледају ти данџни и може ли кроз њих како-тако успјешно да се креће без тих магија и колико су битни за напредовање. Ја скоро увијек играм са ратницима, али овде ћу можда морати да будем клерик или визард. Такође, размишљам да можда играм са женским ликом. То сам посљедњи пут радио мислим у Јаде Емпире (не рачунам наравно игре у којима је лик којим управљамо по дефиницији жена, као нпр. Томб Раидер). Харизма је битна за добијање бољих цијена у трговини, а њушим да би та дјелатност овде могла да има већи утицај него у првом дијелу. Стеј ћунд фор море информејшн.

[neomedjeni]

Интересантно је (бар за данашње појмове) да приликом креирања карактера избор пола утиче на статистике лика. Мушкарци добијају бонус на снагу, а дјевојке на харизму Не знам да ли овако нешто има у данашњим играма, бар колико ми се чини по описима тамо гдје пол може да се бира тај избор је углавном козметичке природе.

Možda grešim, ali mislim da je u starim RPGovima ovo bilo sasvim uobičajeno. U svakom slučaju, kasnije Wizardry igre svakako imaju ovakvu caku.

[Tex Murphy]

Ех, овако, након данашње играчке сесије могу да кажем да је друга Ултима много тежа од прве, бар што се увода тиче. У првом дијелу било је доста лако грајндовати хит поене и искуство довољно да будете колико-толико безбједни, док овде то није случај. Прво, побијеђени непријатељи доносе много мање искуствених поена (као и новца), а као друго, и саме борбе су много теже. Јуришање на оближњи пиратски брод џепним ножићем овде једноставно не пролази. Непријатељи се уопште не устручавају да вас сахране, тако да сам већ изгубио појам колико пута сам рестартовао игру. Такође, храна је доста скупља. Нажалост, Гериот је очигледно примијетио карактеристику Акалабетха и прве Ултиме, да је врло лако брзо доћи до толике количине новца и здравља да глад престаје да буде фактор, па је одлучио да то закрпи. Гад. На ово ваља додати и да је мјеста за трговину мноооооооого мање. Мапе прве игре биле су начичкане градовима и дворцима, овде сам за читав дан играња успио да нађем само један дворац, један град и два села. Генерално, у градовима се купују оружје и оклопи, у селима храна, а у дворцима може да се плати краљу за надокнаду хит поена.

Осим ових "техничких" (у недостатку срећнијег описа) карактеристика, још једна велика новина је у гејмплеју. Наиме, играч се креће преко цијеле земаљске кугле (а чак иде и у свемир!) и то кроз равно пет различитих временских периода, уз помоћ неких портала који се спорадично појављују на мапи. Да би се било шта урадило у игри, извјесно је да је неопходно у потпуности овладати овим порталима, што није нимало једноставно. Имате на примјер у садашњости негдје у Аргентини портал који води на Аљаску у далекој прошлости. Из Аљаске далеке прошлости имате само један портал, који води нпр. негдје у Русију у постапокалиптичној будућности, а одавде можете да идете рецимо у Аустралију у садашњости. Током овог првог играчког дана нисам успио да откријем гдје може да се купи било какав брод или слично средство за кретање по води, тако да ако хоћете нпр. из садашње Аргентине да скочите до садашње Аустралије, морате да пратите портале како сам малоприје описао. При томе уопште није једноставно провалити у који временски период вас је портал бацио, пошто је графика свугдје иста. Очигледно је потребно обратити пажњу на ситнице типа присуства или одсуства неких двораца, села, градова и сл. Уз игру долази мапа свијета са уцртаним неким порталима, али то једва да мало олакшава посао, јер чак и кад знате у ком сте временском периоду, није лако увијек одредити ГДЈЕ сте дођавола.

Трећа ствар - у упутству вам је испричано да морате да срокате злу чаробницу, ученицу чаробњака коме сте се сјетили фамилије у првој Ултими. Али како ово обавити, потпуно је нејасно. Наиме, ово није игра која вам квестове сервира на тацни, већ морате сами да се потрудите да их нађете. Потребно је обилазити све ликове по градовима и селима и успостављати комуникацију са њима и надати се да ћете набасати на неког ко нешто зна и спреман је да вам помогне. Ја сам за читав дан играња добио само један суптилни наговјештај за ЈЕДАН потенцијални квест који, бар наизглед, нема никакве везе са злом чаробницом. Међутим, рјешавање квестова ми сад није приоритет. Неопходно је прво мало грајндовати искуство и храну, због разлога које сам горе описао, затим похватати распоред тренутно доступних села, градова и (једног) дворца и кретати се у подручју између њих, све док се не ојача довољно да може да се атакује на пиратски брод.

Први утисак ми је за сада позитиван, видјећемо шта ће даље да се дешава.

[Tex Murphy]

Ова игра је глупа и досадна.

[neomedjeni]

 


Čekamo obligatorni duži post s objašnjenjem.

[Tex Murphy]

Океј. Дакле, као што сам рекао, крећемо се кроз пет временских периода на Земљи, који су повезани просторно-временским капијама (капија, нпр., на Аљасци баца вас не само у други временски период, него и на друго мјесто, наиме Аргентину). У почетку ми је ово изгледало интересантно, а онда сам након дугог тумарања по свијету видио (или барем тако мислим) све локације које су ми доступне. Да ли сам набасао на неки квест? Наравно да нисам. Наишао сам на неколико суптилних хинтова, али ништа конкретно. Шта сад да радим? Па наравно, треба да проширим доступна подручја и да се отиснем преко океана. То што је рецимо Аљаска потпуно пуста у том-и-том временском периоду, не значи да је таква и у осталима. Дакле, дођем у неки временски период гдје ми је Аљаска тренутно недоступна због недостатка брода, нађем брод и одем на Аљаску. Кад тако испитам све временске периоде, сигурно ће се нешто открити.

Авај, то је немогуће. За разлику од прве Ултиме, од превозних средстава можете да купите само коња (бар на почетку игре). Како онда доћи до брода? Па бродови вас, као и у првој игри, нападају, али овде постоји опција да се укрцате на брод и преузмете команду над њим. Али то може да се уради само ако вам посада препусти брод, а препустиће га, како каже упутство, ако имате ЦЕРТАИН ИТЕМ. Потплаћивањем бармена у некој селендри сазнао сам поенту неких предмета који се појављују у игри и тако сам између осталог открио да морнари носе неко плаво чудо, тако да је скоро сигурно да морам да се докопам тог плавог чуда да би ме морнари препознали као морнара и препустили ми брод. Зашто једноставно не купим то чудо? Зато што не може да се купи. Једини начин да се дође до њега, као и до већине других предмета, јесте кроз борбе. Понекад побијеђени противници остављају иза себе корисне предмете. Тако сам накупио разних магичних кацига, анкхова, дијаманата, чаробних штапића и сличних глупости, али на ово плаво чудо нисам набасао. И онда сам погинуо.

Ах, да, кад смо већ код борбе. Борбе су УЖАСНО дуге и досадне, односно најбољи њихов опис је, ако сте гледали Хот Схотс други дио, она "борба" на почетку. Ево ова, да вам уштедим труд:

http://www.youtube.com/watch?v=TNkvLDF7JOY

Поред тога, често је врло тешко наћи противника за борбу. Противници су вам неопходни, јер од њих добијате паре (и предмете), а паре вам требају да купујете здравље и храну, а храна се СТАЛНО троши, чак и кад ништа не радите, и врло је тешко исте накуповати довољно. И онда тако лутате и лутате и лутате и пролазите читаве континенте, нигдје ни живе душе... и онда цркнете од глади. Е то вам је Ултима 2.

Океј, размишљам ја, да не будемо престроги према игри на самом почетку, можда да пробамо са неким другим ликом (пошто сам иницијално играо са ратником). Ето рецимо лопов може лијепо да краде, чувари у градовима имају кључеве од тамница, а у тамницама се сигурно налазе неке много лијепе ствари. И тако ја направим лоповицу са фином харизмом и лоповским скиловима. Наравно, моји покушаји да оробим било којег стражара завршили су катастрофално. Апсолутно ниједног нисам успио да опљачкам, али зато сам успио да умрем неколико пута кад су ме у крађи ухватили. Једино што сам успио да украдем, а да је било икакве користи од тога, јесте храна. Успио сам, истина, да опљачкам и продавнице оклопа и оружја и да покупим најбоље доступно оружје и неки одличан оклоп. Од чега ништа не могу да користим, јер немам довољно добре карактеристике. То оружје такође не могу ни да продам, јер у овој игри, за разлику од прве, не постоји опција продавања (!). А онда, наравно, када сам изашао у бијели свијет, противници су обрисали патос са мном.

Добро, рећи ћете ви, зар послије само два ситна неуспјеха тако оцрнити игру? Можда је чаробњак право рјешење? Он може да користи магије које путешествије кроз тамнице чине правом пјесмом - ладдер уп, ладдер доњн, затим магични пројектил за борбу, па онда магија за телепорт... тако да нам брод и не треба! Није ли то дивно? Прекрасно! Тако ја направим одличног чаробњака са врло добрим магијским способностима, само да би се испоставило да су магије УЖАСНО скупе. Илустрације ради, паковање од пет магичних пројектила кошта 200 еура. Било који савладани противник доноси максимално, ако се не варам, 17 еура. Значи чак и кад би магични пројектил СВЕ противнике рјешавао једним потезом, очигледна је тотална неисплативост те магије. Друга ствар је што је за бацање било каквих магија неопходно посједовање магичног штапића или штапа. Погађате, те предмете не можете да купите у продавницама, већ морате да их добијете од савладаног противника, наравно колеге визарда. Проблем је што као визард не можете ни да САЊАТЕ да било кога побиједите у мелее борби, јер су вам сви борбени атрибути апсолутна канта. Док сам као ратник имао гомилу магичних штапова и штапића који ми ни за шта нису требали, као визарду ми требају, а могу само да сањам да дођем до њих. Наравно, и за визарда важи исто што и за остале класе, а то је да храна цууууууууууууууууууууууууууууууууури а противника за допуну нема довољно.

Сад бих могао да критикујем игру и због екстремно спорог напредовања и чињенице да најслабији и најјачи противници дају потпуно исто икс пеа након што их поразите (наиме, скоро нимало), али за то нема потребе пошто срећом искуствени нивои по свој прилици не играју никакву улогу - потпуно једнако сам се злопатио на шестом нивоу као и на првом.

О методама сазнавања битних информација боље да не причам да не бих почео да псујем. Само да кажем да је потребно да дате ОГРОМАН мито унапријед, а никад нисте сигурни да ли онај коме нудите паре зна нешто.

Све у свему, Ултима 2 је у сваком случају игра веома вриједна промптног деинсталирања с хард диска, али видјећемо да ли ће ме моја традиционална тврдоглавост спријечити да то урадим моментално сад и одгодим можда за сутра.

[Meho Krljic]

Све у свему, Ултима 2 је у сваком случају игра веома вриједна

Blurb na poleđini pakovanja igre!!!!!!!!!!!!!!

[Tex Murphy]

Пробаћу опет са ратником и надати се да ће онај итем да ми падне у руке прије него што умрем од старости.

У осталим вијестима, данас сам имао своју најбољу партију РОГУЕа откако сам почео да га играм прошлог новембра. Дошао сам до 22. нивоа (од 26), гдје ме је убио змај. Прије тога сам, по први пут у каријери, успио да срокам неколико грифина, захваљујући чињеници да сам имао доста хит поена и два прстена добра за борбу и наравно доста среће. Неколико пута ми је живот спасио штапић за полиморф, којим сам незгодне грифине с лакоћом трансформисао у безазлене (бар на том нивоу) чегртуше. Што је најгоре, имао сам одличан скрол који сам вјероватно могао да искористим против змаја, али био сам толико импресиониран нашим првим сусретом да се нисам сјетио да то урадим. Ех, да, заборавио сам да споменем да са медузом, која је један од најгаднијих непријатеља у игри, нисам имао проблема, зато што сам покупио скрол који мој дворучни мач претворио у дворучни мач за убијање медуза! Што се змаја тиче, у питању је убједљиво најопасније ђубре у игри, јер је то једини лик који може да напада на даљину. Да сам имао још које пуњење у штапићу за полиморф, ко зна шта би било...

(а да баба има нешто...)

[Tex Murphy]

Хех, ова Ултима 2 озбиљно конкурише за титулу најбизарније игре коју сам одиграо Мејк ноу мистејк, у питању је вјероватно најгори РПГ икад направљен, али исплати се одиграти га уз помоћ рјешења и хекс едитора (без тога је у питању чисти мазохизам коме чак ни ја нисам спреман да се подвргнем, а погледао сам све Твајлајт филмове), чисто да видите какав је то наркомански гејм """"дизајн"""".

Ово је вјероватно једини РПГ који вам, барем практично, ако већ не и теоретски, допушта искључиво играње са "евил" карактером. Наравно, подјела на добро и зло се нигдје не именује, али чињеница је да игру не можете прећи без проваљивања у одређене затворене просторије, што подразумијева или убијање недужних људи или крађу, а често обоје заједно. О преогромном и потпуно празном свијету кроз који се крећете је већ све речено, као и о опскурним хинтовима (за које је потребно одвојити мноооооооооооооооого пара) и о идиотској манипулацији предметима, гдје је већину ствари неопходних за крај игре (осим једне) немогуће купити или добити кроз квестове, већ морате да чекате да вам падну с неба (тј. да вам се Гериотов РНГ смилује). Зато око тога нећу детаљно, само да кратко илуструјем колико је урнебесан тај главни "квест" кроз који пролазите.

Да бисте средили чаробницу, морате да прођете кроз нека енергетска поља у њеном дворцу која одузимају енергију, за чије вам је неутралисање потребан извјесни прстен. Прстен се налази у једном од градова код неког старца што живи под дрветом, али маторац не да прстен док не добијете благослов од оца Антоса. Отац Антос, као и сваки други свештеник који држи до себе, живи на Планети Икс (не измишљам, мајке ми). Да бисте дошли до планете Икс, потребно вам је неколико објеката које покупити у рендомли генерисаним борбама, као и оно најбитније - ракета. Наравно, не можете, као у првој игри, тек тако да ушетате у продавницу и купите ракету, него морате да је пронађете. Налази се на само једном мјесту, а то је руско пиратско легло негдје на сјеверу Скандинавског полуострва (не, не зезам се). Упаднете ви, дакле, у то пиратско легло, пронађете гдје држе ракете и гле чуде - пролаз је блокиран, испред врата се налази нека дворска будала (прецизније, вилиџ идиот). Попричате прво са њим (од њега добијате један од најкориснијих хинтова у игри, али прекасно, јер вјерујем да је свако ко је успио да дође до тог вилиџ идиота већ одавно посегнуо за хекс едитором или другим врстама варања), затим га рокнете, прођете кроз врата, уђете у ракету, лансирате је и отиснете се на координате планете Икс, које сте добили од неког филозофа. Онда максимално смањите број циклуса у ДосБоксу, јер ћете иначе извјесно да погинете, приземљите ракету на земљу и одете у оближњи дворац, јер тамо се налази отац Антос. Вјерујем да већ погађате, улаз до капеле у којој се он налази је блокиран стражарем, тако да морате прво да га убијете и ту наступа једна од најбољих сцена виђених у било којој игри или било чему другом, наиме јурите да што прије пронађете свештеника и добијете од њега благослов, прије него што вас скембају стражари који вас гањају због убијања невиних људи које чините лијево и десно Онда добијете благослов, побијете још неколико стражара који су вас у међувремену опколили (зато је хекс едитор апсолутно неопходан, нема ТЕОРИЈЕ да набаците толико неопходних хит поена без варања), вратите се у своју ракету и идете у "двобој" са чаробницом која је све закувала.

Борба са чаробницом је веома "забавна". Прво морате да самељете читаву армију њених миниона прије него што се докопате дворца (мада, искрено речено, у игри у којој се 90% своди на ходање по празном простору, мало борбе добро дође), онда у дворцу такође морате да самељете гомилу миниона док се не докопате чаробницине собе (алтернатива је да себи у хекс едитору набаците довољну количину новчића којима заустављате непријатеље и тиме себи донекле олакшавате пролаз). Она ће да вас крка магичним пројектилима, док јој се не приближите, а онда кад је кркнете... она нестаје! Гдје нестаје? Па, на супротни крај дворца. Ово можете да откријете исрпним претраживањем комплетног дворца или читањем рјешења на Интернету. Онда се ви полако преселите у тај други крај дворца, понављајући процедуру са растурањем непријатеља који се туда крећу, поново примите неколико пројектила од чаробнице, клепите је једном и она... умире? Не, погодили сте, није тако једноставно. Она се опет сели у онај ПРВИ дио дворца, гдје сте је први пут звекнули. Слегнете раменима, полагано се вратите тамо, попијете неколико магичних пројектила, звекнете је... и сад је сигурно мртва? Не, није, опет се телепортовала. Лонг стори шорт, вратите се, рокнете је, она се телепортује, онда опет идете на супротни крај дворца, нађете је, рокнете, опет се телепортује, и онда КОНАЧНО кад је поново пронађете и ударите, дошли сте јој главе.

Искрено, не могу да се сјетим кад сам видио да други дио нечега у толикој мјери уназади и упропасти квалитетан концепт првог дијела. Сличан случај је донекле са филмом Урликање 2, али у свијету игара није ми познато да овако нешто постоји. Не знам зашто је Ултима 2 ОВОЛИКО пљувана од стране играча - требало би да је много више. Но, из неког разлога, изгледа да је игра у вријеме кад се појавила добила добре критике, што је било довољно да добијемо и трећи дио, за који се углавном сматра да је значајан напредак у односу на двојку, а на овом форуму ће јорс чрули да вам поднесе о томе извјештај из прве руке за неколико дана.

[Meho Krljic]

Pa dobro, bila je to 1982. godina, a igra se razlikovala od postojećih RPG-ova. Nisu ljudi tad znali još šta je dobro a šta je samo drugačije 

[Tex Murphy]

Да. Ултима 2 је школски примјер нечег што је "само другачије"

Елем, почео сам у међувремену да играм и трећи дио, о чему сам обавјештење грешком поставио на топик "шта играмо", па тамо могу да се нађу неки уводни утисци. Сада, након још једног дана играња, могу да констатујем да је Ултима ИИИ брутално тешка игра за преживљавање на почетку, исто као и други дио (и надам се да се сличности са тим злодјелом од претходника ту завршавају). Након мноштва погибија, исправно сам процијенио да је неопходно да улијећем у дунгеоне, јер је тамо лакше доћи до новца, тако да ми је потребно мјесто гдје могу да се купе бакље и остали лоповски алати (таква мјеста није лако наћи, за разлику од нпр. продавница оружја), а да буде близу неког дунгеона, тако да могу релативно брзо да шпартам тамо и овамо, купујем бакље, дијаманте и храну и онда то трошим у тамници, уз наду да ћу кроз борбе и проналажење блага зарадити више него што потрошим.

Формирао сам друштво од једног ратника, једног ренџера, клерика и визарда и мислио сам да сам убо џекпот кад сам пронашао једно мјесташце које има продавницу која ми треба, као и продавницу хране и смјештено је врло близу једног дунгеона. План је био једноставан (описан горе), али мнооооого пута сам изгинуо док се нисам мало навикао на коришћење магија. Кад сам још савладао и клеричко бацање магија лијечења, ствар је била још боља. Међутим, испоставило се да није све тако бајно. Наиме, приликом шетње кроз дунгеон, често се појављују ГРЕМЛИНИ који краду храну (нема борбе против њих, само добијете обавјештење да су се појавили и видите да вам фали пола хране). Поред тога, тамнице су натоварене замкама, у које је моја екипа ревносно упадала. Проблем је био, наравно, што немам лопова у екипи, јер лопови су задужени за крађу, као и за демонтирање свих врста замки. Ја сам у екипу убацио ренџера, зато што он представља неки као пресјек свих класа, може помало да краде и склања замке, као и да баца визардске и клеричке магије нижег нивоа. Међутим, његове лоповске способности нису на нивоу једног... лопова.

Е сад, мануал објашњава детаљно функционисање опција, али што се тиче стратешких (или тактичких?) савјета, врло је нијем, осим једног јединог, а то је да је врло добро да се у дружини има лопов. Искуство са Визардријем ме је научило да ако ти мануал каже да нешто урадиш, онда то треба и да урадиш, а поред тога овај мануал је писао исти лик, тако да је очигледно да сам морао да убацим некако лопова у тим. Али како? Мнооооооооого сам мозгао и знојио се кога да уклоним из дружине. Једино што је сигурно је да визард мора да остане, док су остала три члана подложни промјени, мада сам тако жарко желио да имам пет мјеста на располагању умјесто 4 и да само додам лопова осталој четворици. Али јок.

Резоновање за уклањање ренџера је сљедеће: Све што ренџер може, покривено је другим класама. Дефанзивне магије боље баца клерик, офанзивне визард, а лопов боље краде. Међутим, с друге стране, ренџер ми је једини људски карактер (а слаб сам на људе, увијек морам да имам макар једног у дружини), а друго - процијенио сам да ће он пред крај игре, кад се излевелује до максимума, бити сасвим солидан бекап осталим магијским карактерима, који ће моћи слободније да прже магије вишег нивоа, док ће ренџер да им помаже мелее нападима и магијама нижег нивоа, које су и даље веома корисне.

Резоновање за уклањање клерика је сљедеће: Основни квалитет клерика је диспеловање одређених врста противника, међутим без тога се у теорији може, јер ће мелее карактери да се побрину за борбу с тим противницима. Други основни квалитет им је лијечење, али свакако се хит поени полако надокнађују сами од себе током времена, тако да ТЕОРЕТСКИ ни то није баш неопходно. Коначно, кад се визард доооооооооооообро излевелује, добија једну супер магију помоћу које може да баца било коју клеричку магију. Тако да је, у теорији, клерик пенал за уклањање, међутим пракса ово успјешно оповргава, бар за почетак игре, јер је клерик небројено много пута спасио живот другим ликовима својим хеалинг магијама. Такође, клерик може да баца магије за дисармовање ковчега који остају након борбе (најчешће имају замке, као у Визардрију). Истина, дисармовање може да ради и лопов, али клерик је сигурнији (као у Визардрију).

На крају сам се одлучио за непопуларан потез избацивања патуљачког ратника из дружине Не знам да ли се икад десило да у правом ФРП-у (мислим на ФРП-ове са вишечланом дружином) идем без патуљачког ратника. Резон је опет заснован на мом предосјећају да ће крај игре бити доста магијски оријентисан и да ми треба сва магија коју могу да понесем, а барем за сада на почетку мелее терет могу прилично успјешно да понесу ренџер и лопов (који није ни изблиза онако бескористан у борби као у Визардију).

На крају да напоменем једну ствар која ме је збунила, а то је систем левеловања који је врло сличан једном другом познатом РПГ-у (погодите којем). Наиме, не левелујете се аутоматски (иако мануал изричито тврди супротно), него кад вас игра информише да вам се промијенио левел, морате да одете код Лорда Бритиша. Онда вас он као левелује. Једино што сам примијетио као посљедицу левеловања јесте повећавање максималног броја хит поена (нажалост, нема више њиховог суманутог грајндовања као у прве двије игре), док су карактеристике остале непромијењене. Оне се по свој прилици поправљају на неким специјалним магијским мјестима разбацаним по свијету. На овај податак о левеловању сам случајно налетио читајући о Ултими код ЦРПГ Аддицта и то ми је наук да не треба да читам никакве ривјуе док играм игру, јер увијек у њима морају да буду неки спојлери

Елем, ја сам овде описао своја размишљања везана за укупно пет различитих класа, док их у игри има чини ми се десет, што показује колико је експериментисања и тестирања потребно да би се у овој игри направила успјешна дружина која ће да преживи до сљедећег дана. Иако је ово помало фрустрирајуће (сви бисмо да одмах улетимо у игру и авантуришемо), заправо је велики квалитет ове игре. Надам се да касније нећу појести своје уводне ријечи, као што је било са Ултимом 2.

Углавном, описану дружину сам креирао и успјела је да преживи неколико уводних борби, још нико није умро од глади, а клерик је успио чак и да пређе на други ниво, тако да ми се чини да ми добро иде. Наравно, о даљем истраживању нема ни говора док не накупим довољно хране, за што ће ми (ако преживим) вјероватно требати још неколико сати играња.

Ох, да, ЗАБОРАВИХ да споменем да је мој врли елфски лопов погинуо бар једно три пута захваљујући мојој брзоплетости и неспособности, а како нисам хтио поново да почињем игру, морао сам три пута да га резуректујем, на што сам потрошио брдо пара. Срећом, за разлику од Визардрија, овде за своје паре добијате успјешно обављен посао. И још сам заборавио да споменем да сам потпуно изгубио све скрупуле и да сад кад имам лопова у екипи без икакве гриже савјести крадем лијево и десно. Ништа љепше него кад у просторији пуној стражара успијете да мазнете сандук са парама и неким парчетом опреме

[neomedjeni]

На крају да напоменем једну ствар која ме је збунила, а то је систем левеловања који је врло сличан једном другом познатом РПГ-у (погодите којем). Наиме, не левелујете се аутоматски (иако мануал изричито тврди супротно), него кад вас игра информише да вам се промијенио левел, морате да одете код Лорда Бритиша.

Pretpostavljam da je sličan sistem u Wizardryju. Ali ovo me je podsetilo da u Wastelandu moraš da se javiš bazi da bi se levelovao, a u Elder Scrolls igrama (barem starijim) da odspavaš na bezbednom mestu. Volim ovakve sitnice.

[Tex Murphy]

Није то лоше, само да су мало боље објаснили у упутству. Додуше, то је била 1983. година, што значи да је врли приручникописац Рое Р. Адамс ИИИ већ увелико радио на свом магнум опусу (Визардри 4), па му је промакла покоја ситница кад је писао мануал.

Pretpostavljam da je sličan sistem u Wizardryju

Да

Елем, нажалост, показује се да је Ултима ИИИ по обиму прилично тврд орах и да ће ми требати можда и недеље да је пређем (ако се то уопште деси). Наиме, овде ће бити потребне потпуно сулуде количине мапирања, што је као што знамо процедура која у старим РПГ-овима одузима убједљиво највише времена. Дунгеони су огромни, бар ако се по јутру дан познаје. Што се олакшица за мапирање тиче, ту су дијаманти, који дају мапу једног дијела нивоа у коме се налазите (16х16 грид), заједно са означеним (али не и идентификованим) хотспотовима. Али један ниво дунгеона има више од једног 16х16 грида и надам се да њихов број није баш превелики. И поред тога, дунгеони имају мноооооого нивоа. Барем 7-8. Што је најцрње, ти дијаманти су за једнократну употребу, а и прилично су скупи, нарочито кад се узме у обзир да велика већина пара мора да се троши на храну. У Визардрију, с друге стране, играч је сво мапирање морао да обавља ручно, али нивои су били мањи ("свега" 20х20 поља, мада је на тих 400 поља смјештена врло респектабилна количина играчког пакла) и постоји дивна думапиц магија која приказује тренутну локацију екипе. С друге стране, ако се којим случајем изгубите у Визардрију, могли сте само да сједнете и плачете и пишете тестамент, док у Ултими лагано можете да се докопате површине уз помоћ ладдер уп магија које могу да бацају и клерик и визард већ од првог нивоа.

Све у свему, забавно је поредити ове двије игре, пошто имају доста сличности, а богме и разлика, а обје имају и елементе који су преживјели у жанру до данашњих дана и неке који су, барем се надам, заувијек изумрли, као што је проклети фоод цоунтер. Мада, кад боље размислим, у релативно новијој игри Реалмс оф Арканиа 2 екипа је морала да иде у лов да би дошла до хране...

[Tex Murphy]

Данашњу сесију Ултиме 3 провео сам скупљајући новац и храну на начин на који би се већина поштених људи данас намрштила са неодобравањем, али у раним Ултима играма је једини могућ, а то је наиме крађа. Иако игра има пермадеатх, позиције се снимају само ван градова. Према томе, ако вас унутар градских зидина убију, игра ће то да запамти, али остале ситуационе елементе неће. Тако можете да крадете до миле воље све док вас стражари не примијете, а онда излетите из игре, поново је покренете и вратите се на старо. Тако нећете доћи до новца, пошто ће се приликом изласка из игре избрисати и подаци о вашем новостеченом новцу, тако да након сваке двије или рецимо три успјешне крађе треба изаћи из града да би се новац запамтио. Један опљачкан сандук обично садржи 50ак златника (некад мање, некад мало више, али то је неки просјек), тако да су два сандука довољна за око 100 јединица хране (храна је један златник по комаду), а то је опет довољно за једно солидно шпартање међу градовима. Лијепо је што је лопов чак и са декстеритијем од свега 25 (што је четвртина максимума који може да постигне током игре) врло спретан и ако нисте превише алави и задовољите се са по рецимо два опљачкана сандука по уласку у град, ријетко ће те морати да сејвскамујете. Та количина опљачканог новца, ако се свраћа у градове у неком релативно нормалном ритму, довољна је не само за храну, већ и да се мало поновите што се тиче оружја и опреме. Овде су као ометајући фактор гремлини, који пљачкају до 100 јединица хране, али њихове позиције су уцртане на мапама које добијате уз помоћ дијаманата о којима сам раније говорио, тако да могу да вас спопадну само ограничен број пута (осим ако сте непажљиви).

Посебна посластица је кад рецимо опљачкате продавца оружја, у сандуку поред пара откријете рецимо сјекиру или мач и онда истом том продавачу продате тај мач Заиста, крађа је једна дивна ствар Да сам одмах кренуо са лоповом, уштедио бих себи много времена.

[Tex Murphy]

Напомињем да је крађа апсолутно једини начин за преживљавање у овој игри. Ултима 3, нажалост, прати врло лош смјер у којем је Ултима 2 кренула у односу на Ултиму 1 (надам се да сте упратили ово), а то је да су монструми напољу вррррррррррррло ријетки. Има их, али од новца који добијете иза њих немате довољно за куповину хране неопходне за одржавање у животу. О опреми да и не говорим. Ултима 1 је обиловала противницима, салијетали су вас чим напустите било који град и то је можда било мало иритантно на почетку, али углавном нису били толико тешки да не можете да се обрачунате с њима, а добијали сте довољно новца за храну.

Још једна ствар коју сам заборавио да споменем, а која је врло битан напредак у односу на предходне дијелове - сада коначно јачи непријатељи доносе више искуствених поена.

Имам заправо још неколико ствари, извињавам се. Причао сам о сличностима ове игре са Визардријем, а постоје и неке разлике. Ова коју ћу сад да споменем изгледа врло тривијално на први поглед. Наиме, у Визардрију за диспеловање немртвих створења не добијате искуствене поене, док овде добијате, и при том су из ко зна ког разлога поред костура, гулова и зомбија уврштени и тролови, оркови и гоблини. Ова разлика је врло НЕтривијална, пошто (види сљедећу тачку) омогућује визарду и клерику, који су иначе логично слабији у мелее борбама од осталих чланова, да ефектном употребом бесплатних диспел магија добију солидну количину икс пеа.

Сљедећа тачка: Ово још нисам видио у некој другој игри, ако постоји јавите. Наиме, искуствене поене не добија комплетна дружина након успјешно окончане борбе, већ се добијају током борбе, и то искључиво онај члан који је неком непријатељу задао завршни ударац. Значи ако рецимо мој ратник млати неколико рунди неко тврдокорно створење и онда се визард само пришуња и одалами га с леђа по тикви, сви поени за тог непријатеља иду визарду. Е, зато је битно диспеловање, пошто у директној борби ратници и ренџери и остали добијају мноооого више икс пеа од визарда и клерика, а овако визард и клерик могу ескпресно да елиминишу групе противника одређеног типа, тако да је за сада искуствени напредак задивљујуће равномјеран (илустрације ради, слабији противници, који су за сада велика већина, углавном вриједе 3 или 4 икс пеа. Они јаки, за сада врло ријетки, десет или нааааааааааајвише 20. Тренутно су сви моји ликови трећег нивоа и имају око 250* искуствених поена, са варијацијом од можда десетак или двадесет поена. А да ништа нисам "штимао" или бирао ко ће да зада завршни ударац у којој борби).

* Уз изузетак елфског лопова, који је посљедњи креиран и успут је бар 4 или 5 пута погинуо, тако да он из оправданих разлога тренутно има мање искуства.

[Tex Murphy]

Субјективни утисак - још увијек нисам почео да мрзим ову игру и како је кренуло можда нећу уопште. То сад већ озбиљно личи на пунокрвне РПГ-ове какве имамо данас, са великим просторима, разговорима са ликовима, скупљањем хинтова, квестовима, данџн кролингом, истраживањем, занимљивим борбама итд., а да је све уклопљено заједно тако да има смисла (за разлику од ужасног другог дијела).

Ја сам иначе врло сентименталан према оваквом типу игара, јер је, наиме, једна од првих игара које сам играо (и дефинитивно први или други РПГ, уз Dragon Wars) било нешто што се зове VAMPYR: TALISMAN OF INVOCATION, за шта сам послије открио да је клон Ултима игара (ријеч "клон" не користим олако, ово је заправо она врста клонирања која би у данашњем свијету изазвала тужбу, а претпостављам да почетком деведесетих није искључиво из разлога што је игра прошла потпуно незапажено). Али врло софистициран клон, много бољи од све три прве Ултиме. Једна од ствари које ме приликом овог путовања кроз серијал прилично занимају је и да ли су и од којег дијела Ултима игре постале боље од Вампира

[neomedjeni]

Сљедећа тачка: Ово још нисам видио у некој другој игри, ако постоји јавите. Наиме, искуствене поене не добија комплетна дружина након успјешно окончане борбе, већ се добијају током борбе, и то искључиво онај члан који је неком непријатељу задао завршни ударац.

Napredovanje likova u Banner Sagi se zasniva na ovom principu.

[Tex Murphy]

Морам признати да је Ултима ИИИ прилично добра игра, али и прилично фрустрирајућа због своје, ајмо рећи, "реалистичности" (у недостатку бољег израза). Под овим подразумијевам чињеницу да, ако којим случајем прихватимо да сте потенцијални херој у фантазијском свијету који треба да спасите од Великог Зла, највјероватније нећете имати никог ко ће да вас води за ручицу и говори вам тачно гдје и у којем тренутку треба да идете. И то ова игра одлично моделује. Мислим да играм већ сигурно двије седмице и још увијек немам благог појма шта тачно треба да радим. У игри има мнооооооооооооооооого нпц-ова, већином су небитни, али неки од њих дају врло круцијалне хинтове, без којих немате апсолутно никакву оријентацију. Игра вас не вуче за рукав и ни на који начин не означава те битније нпц-ове, већ морате сами да их ископате исцрпном претрагом свих доступних мјеста и разговарањем са свима. Нагласак на СВИМА. Генерално, ако је нпц сакривен у неком сакривеном кутку неког града, или треба да урадите нешто нестандардно да бисте дошли до њега, типа да мазнете брод, онда ће сигурно имати неки хинт за вас. Али исто тако и обична пијандура у оближњој крчми може да има једнако добар хинт.

Ипак, постоје два главна "чворишта" за хинтове. Прво су крчме. Крчмари ће вам, у зависности од напојнице, дати неке хинтове. Има их укупно 9, у зависности да ли им дате 10 или 20 или ... или 90 еура. Срећом, сви крчмари у свијету имају исте реплике, тако да кад подмитите једног и измузете све информације од њега, немате више потребу да се с њима бакћете. Овде можете да користите сејв скаминг, дакле да сакупите паре, искамчите све доступне информације и онда учитате претходно снимљену позицију. Друго "чвориште", тј. једна локација, је ОРАЦЛЕ, на којег сам случајно набасао у дворцу Лорда Бритиша, кад сам кренуо да украдем брод, па залутао. Оракл своје хинтове масно наплаћује, од 100 до 900 еура, и ту сам дефинитивно користио сејв скаминг, јер би ми требала читава вјечност да сакупим толико пара. Оракл, за промјену, има и неких конкретних хинтова. Јасно је именовао неколико мјеста у која треба да одем и шта тамо треба да урадим, али есенција свега је да треба да пронађем некаквог Мастера оф Тајм, а наравно нико не зна гдје је он, већ морам да ровим по сваком нивоу сваког проклетог данџна на који набасам.

Такође постоје приче о неком мистериозном граду који се зове Зора (Дањн), који је много кул, али нико ми не каже гдје се налази. Постоје сумње да тај град не постоји баш увијек, већ да се спорадично појављује у зависности од положаја два мјесеца која орбитирају око Сосарије. Од положаја та два мјесеца зависе и разне просторне капије које шетају около. Елем, што се тиче те Зоре, бојим се да сам једном успио сасвим случајно да набасам на њу, али како тад нисам био спреман за то откриће, нисам се снашао и прибиљежио координате, тако да сад појма немам гдје је то било Надам се да ће некад неко да ми понуди ту информацију на тацни.

Иначе, нисам споменуо да, за разлику од претходне двије игре, ова игра омогућује и унос неких нестандардних команди, оних које нису наведене у упутству и нису доступне тастатурним скраћеницама (већ морате да их куцате ко у текстуалним авантурама). Срећом, постоје нпц-ови који дају хинтове за неке од тих команди.

Све у свему, како сам измапирао све телепорте које сам успио да откријем и све дунгеоне, не преостаје ми друго него да изроварим све те дунгеоне до краја и видим хоћу ли тамо набасати на нешто конкретно. Оно што би дефинитивно требало да нађем су неке локације на којима могу да унаприједим карактеристике ликова. Такође, копка ме гдје дођавола да нађем брод да дођем до неких недоступних локација. Брод код дворца Лорда Бритиша је прикован за ту локацију.

Покушавам да кажем сљедеће: Ова игра није онако иритантно глупа као претходна, заправо уопште није глупа већ би се чак могла назвати одличном и врло зрелом игром. Али за нас размажене модерним РПГ-овима и аутомапама на којима су уредно маркиране све битне локације и нпц-ови играње овакве игре је врло отрежњујуће искуство еквивалентно једном квалитетном шамару. Ако успијем да завршим ову игру без помоћи рјешења, то ће ми вјероватно бити једно од топ 5 постигнућа у играчкој каријери (гдје и даље суверено царује завршавање првог Габријела Најта без рјешења и тешко да ће неко у догледно вријеме да га свргне).

[Tex Murphy]

Нећете вјеровати, али инсталирао сам још један препотопски роглајк. Знам, питате се "јел овај икад ишта заврши или само инсталира игре?" и то питање још добија на тежини ако се зна да сам поред тог роглајка почео да играм ЈОШ ЈЕДНУ игру (!), али ето, изгледа да као што сам у животу константно растрзан на гомилу различитих ствари, тако и унутар једне групе радим више ствари истовремено (недобра идеја, знам, али јаче је од мене).

Знате да сам раније спомињао Морију, то сам заиста инсталирао и покренуо неколико пута, међутим морам признати да ми је та игра прегломазна и прекомплексна (мноштво различитих предмета, мноштво различитих опција, огромни нивои...) и да нема онај инстант аппеал као што има Рогуе, а то је да ти треба отприлике пет минута да похваташ конце шта све можеш да радиш у игри и да онда одмах можеш да се бациш у то и да га играш са онолико мозга колико отприлике захтијева и Арканоид (не кажем да игра може да се ПРЕЂЕ тако с пола мозга, али дефинитивно може далеко да се догура). Неки ће вјероватно то све сматрати као предност Морије, међутим мени је то негација комплетног концепта, бар како га ја видим, пошто имам утисак да роглајк игре суштински треба да буду једноставне за учење и руковање, иако су ужасно тешке за прелажење. У најкраћим цртама, дакле, Морија НИЈЕ тај роглајк о коме говорим и она ће да остане за касније.

Дакле, игра коју сам инсталирао зове се ХАЦК, и то верзија 1.0.3. Неминовно се питате ако сам већ то инсталирао, зашто се нисам одлучио за његову унапријеђену верзију НетХацк, а одговор је да ми се учинило да за њу важи слично као за Морију, док сам ја тражио нешто што је могуће сличније оригиналном Рогуеу. Колико сам потрефио, видјећемо. Одмах да кажем да сам се на самом почетку изнервирао, јер сам игру скинуо са два различита мјеста и добио двије потпуно различите верзије. Прва коју сам скинуо ми на самом почетку даје неке паре и могућност да купим неке предмете. Кад то обавим, баца ме у дунгеон, који је приказан знаковима у боји, као у новим верзијама Рогуеа. Међутим, управљање у тој игри је толико блесаво да сам моментално одустао од играња. Наиме, курсорски тастери и бројеви не функционишу, него горе, доле, лијево и десно морате да се крећете тастерима Х, Ј, К и Л, који су, као што знамо, један до другог у истом реду. Нот цоол! Извјесно да се човјек и на ово навикне након одређеног времена, али ово је таква јерес да из принципа нећу даље њом да се бавим.

Друга верзија је потпуно другачија. Нема продавнице, већ одмах летим у дунгеон, који је, авај, црно бијели. Срећом, кретање се обавља нормално. Фантастичан моменат, због којег је игра одмах добила позитивне поене, је што вам друштво у тамници прави један мали пас, који вас прати и помаже вам у борбама То је тако слатко да сам се разњежио. Испитао сам и величину нивоа, изгледа да су смјештени на један екран (као у Рогуеу, а за разлику од Морије), што је дивно. Један проблем на који сам набасао у иницијалном игрању је што ми игра не да да сиђем степеницама на други ниво, тако да морам да одгонетнем зашто је то тако. Срећом, игра има детаљно упутство, па се можда ту крије одговор.

Рогуе сам једно вријеме играо баш поштено и у своју свеску за играње биљежио разне биљешке и анализирао све, а онда сам у неко вријеме од тога одустао и тражио хинтове на нету, што ми је за прелазак игре помогло 0%, али сам се ипак осјећао лоше због тога, па ћу пробати да се у Хацку уздржим од тога што је могуће дуже.

[Tex Murphy]

Баталио сам овај глупи Хацк, јер је у њему немогуће прећи на други ниво. Инсталирао сам НетХацк, неку тамо старију верзију. Збогом животе.

[Meho Krljic]

Da, pa, NetHack je "prava" stvar, tako da, verujem da ćeš u njemu pronaći lepotu.

[mac]

Ali nemoj da se zezaš i ne čitaš NetHack wiki. Neke stvari ti nikad ne bi pale napamet. Recimo prepoznavanje raznih predmeta. Čak i sa wikijem proteći će meseci dok ne stigneš bar do Meduze.

[Tex Murphy]

Па добро, немој одмах да ме гониш на варање, видиш да још нисам почео ни да кукам Прво да прочитам упутство, испипам како игра функционише и сл., па онда можда то

[Tex Murphy]

А у мајчину, мора се признати да је овај НетХацк прилично заразан, сјеме му се затрло Данас сам у једном тренутку рекао себи "само још једну партију!" и већ сам вишеструко прекршио обећање. Чак ми се не да ни да читам упутство. Пробаћу некако да се натјерам. Осим обиља предмета, монструма и свега осталог, основна (потенцијално огромна) разлика у односу на Рогуе је могућност враћања на претходни ниво, тако да, иако је инвентар прилично мален, по свој прилици неће бити онолико емотивне патње и проливених суза као кад сте у Рогуеу принуђени да, нпр., одбаците парче сасвим доброг оклопа да бисте могли да покупите порцију хране. Овде видим да постоје и неке продавнице опреме, сад баш у посљедњој партији сам набасао на једну већ на другом нивоу. И то је онда доста лијепо, видиш колико отприлике ствари коштају, сакупиш новца, вратиш се и купиш нешто. У Рогуеу новац није служио ничему, осим за рангирање, а и то је било глупо јер је све било насумично распоређено, тако да сте нпр. у партији у којој дођете до 15ог нивоа могли да будете боље пласирани него неко ко је стигао до двадесетог, само зато јер вас је игра частила већим количинама новца.

Мече, ако изгубим пола живота на ову проклетињу од игре, само да знаш да те сматрам за једног од главних криваца.

[Tex Murphy]

Океј, САМО још једна партија!

[Tex Murphy]

Али прије тога једна напомена. Ја већ скоро 3/4 године играм Рогуе готово свакодневно и наравно брзоплет сам и нестрпљив и не вјерујем да ћу икад прећи ту игру, али сам се довољно упознао са њом да релативно брзо могу да процијеним како напредујем, тј. да ли је игра дарежљива према мени или није. У НетХацку сам на тоталном почетку и то је она фаза кад благог појма немате шта који предмет представља, како се користи, какав му је значај, итд. И то има својих чари У једној од претходних партија већ на самом почетку игре набасао сам на некакав скрол геноцида, који сам одмах искористио (мада појма немам како се заправо користи). Сад ми се чини да је тај скрол геноцида можда неки биг деал, пошто видим да га спомињу по интернету. Одох сад, имам посла.

[Meho Krljic]

Одох сад, имам посла.

Genocid je zaista pune ruke posla. 

[mac]

Čovek igra jedan dan i naleti na skrol genocida. Pa jbt, ja sam možda jednom u životu naleteo na to.

[Perin]

Na Retronauts podkastu, epizoda o ZORKU!!!

http://pca.st/PqCp

Sent from my Huawei P9

[Meho Krljic]

Pošto nema Neomeđenog da zavapi, moram ja da dam sve od sebe:


ALI ZORK NIJE RPG!!!!!!!!!!!!!!






Mada jeste dobar primer kako su ljudi koji su je napravili očigledno bili inspirisani stonim RPGovima koje su igrali i potrudili se da neke njihove elemente (kretanje kroz opasni lavirint i istraživanje) spakuju u format tekstualne avanture.

[Tex Murphy]

Нисам се одавно јављао овде, пошто сам имао мјесец дана (!!!!) паузе у игрању због неких обавеза.

Што се Визардрија тиче, једина новост је да су ми је једна врло напредна дружина завршила заробљена у дунгеону, па сад морам да билдујем нову чаробницу која ће покушати да их извуче (а за то треба времена и времена и времена и времена...). Поред тога, на деветом нивоу сам имао неколико сусрета са животињама које једним ударцем скидају и по два нивоа искуства, а то је на напреднијим нивоима буквално као да у једној секунди изгубите мјесец дана играња. Међутим, одавно сам престао да се нервирам око овога, прихватам као саставни дио игре, која ми сад ионако није приоритет већ нешто што прави друштво осталим играма.

УЛТИМА ИИИ, с друге стране, већ почиње помало да ме нервира. Иако сам (а и даље јесам) био врло задовољан дизајном свијета и расположивим простором за истраживање, испоставља се да је шетање кроз тамнице заједно са борбама royal pain. Наиме, ни послије оволико играња нисам открио мјесто гдје могу да повећам атрибуте ликовима. Са искуством сам доста напредовао, али већи искуствени нивои само доносе више ХП-а, док се карактеристике поправљају обашка. Е сад, кад ја са овако танким карактеристикама и недостатком напреднијих магија одем на осми ниво неког дунгеона, велика је вјероватноћа да ће тамо да ме спопадне неки од непријатеља који избацују отров. И онда кад те неко отрује, или тражи фонтану са противотровом (а такве су врло ријетке) или изађи из игре и учитај позицију прије дунгеона (па опет пролази кроз читав дунгеон до мјеста гдје си био) или се уздај да ћеш успјети да истражиш дунгеон прије него што цркнеш (што је врло ризично, упркос великом броју хит поена). Непријатељи нису толико јаки да ме побиједе, али то тровање убија у појам. Поред тога, борбе су врло досадне, јер се састоје од 70% промашаја и врло је тешко распоредити дружину тако да сва четири члана могу неког да нападну. Нарочито кад остане мањи број непријатеља, онда се чланови дружине спотичу један о другог. И поред тога, рандом енцоунтери су толико напорни да је то невјероватно. Покушавате да измапирате ниво, а на сваком трећем пољу вас спопада неки гњаватор. Ужас. Срећа је (или несрећа?!) што су остале карактеристике игре врло добре, тако да још нисам у искушењу да је баталим.

[Meho Krljic]

Dobro, na korak si od Ultime IV koja je ono zbog čega je ovaj serijal značajan 

[neomedjeni]

Hmmmmm, reklo bi se da kreatori tih starih Ultima i Wizardryja uopšte nisu brinuli da bi igrači mogli da se iznerviraju zbog težine/dužine/monotonosti igre i ostave je zarad nekog drugog RPG-a. Verovatno jer tada nije ni bilo nekog drugog RPG-a kome si mogao da posvetiš svoje dragoceno vreme. 

[Tex Murphy]

Ултима 3, мјесец дана касније, ја и даље појма благог немам шта дођавола треба да радим у овој игри. Потрошиш дане да дођеш до краја некаквог дунгеона и нађеш мистериозног Господара Времена, очекујући да ће он да ти уради ко зна шта, а он ти да неки потпуно безвезан криптичан хинт какве продају на кило у оближњим биртијама.

Verovatno jer tada nije ni bilo nekog drugog RPG-a kome si mogao da posvetiš svoje dragoceno vreme.

Односно било је, али су били једнако тешки/дуги/монотони
Шалу на страну, Визардри је наравно свемирским годинама испред прве три Ултиме. Видјећемо за четврту.

[Tex Murphy]

Ултима ИИИ је ДРУГА најдосаднија игра свих времена. За овакве игре данас читави развојни тимови иду под гиљотину, а Гериот је некако успио да направи ДВИЈЕ такве у низу и опет да добије финансије за сљедећу. Потпуно нејасно.
Да опишем своју данашњу патњу. Већ сам рекао да се овде дунгеони састоје од 8 спратова, сваки са 16х16 мрежом натовареном разноразним препрекама, замкама, зидовима, златом, гремлинима, вјетровима који гасе бакље и сл. То се све лијепо измапира уз помоћ дијаманта, који представља једну од двије или три свијетле тачке у овој пропасти од игре. Наравно, тек на осмом нивоу дунгеона (а понекад чак ни ту) налази се нешто занимљиво. Остали су ту само да бисте имали шта да радите, тј. да игра може да вас малтретира. Има наравно и злата да се покупи, али злато ћете ионако да крадете из продавница у градовима, тако да вам оно из дунгеона уопште не треба. Значи фино уђете у дунгеон, погледате дијамант, узмете папир и оловку, пажљиво направите мапу на којој уцртате све упитнике које је дијамант приказао (јер ту се налазе све ствари осим зидова и врата). Ако желите да истражујете (што ми се чини све мање смисленим што више играм), онда фино шетате по тим упитницима и биљежите шта се на којем налази. Ако цијените своје вријеме, само ћете пробати што брже да се пробијете до степеница за сљедећи ниво (у овом случају можда и не морате да правите мапу). Поновите ову процедуру седам пута и ето вас на осмом нивоу. Е овај ниво МОРАТЕ добро да истражите, јер се на њему скоро сигурно налази нешто витално за прелазак игре. На примјер, имате неке вруће шипке којима себи можете да утиснете одређене знакове у кожу. Треба да сакупите 4 различита знака да бисте... па не знамо тачно шта, јер нам то наравно нико нигдје није рекао, али у сваком случају требају нам ти знакови.

Главни проблем са овим мапирањем је што вас БУКВАЛНО НОН СТОП опсједају разноразни непријатељи, при чему сам већ споменуо колико су борбе досадне. Ако сте догурали до високог нивоа, онда тешко да ћете изгубити неку борбу, али је то тако ДОСАДНО да само желите да се што прије заврши, а кад вас пети пут у року од пет минута спопадну иритантни оркуси или даемони или слична братија, буквално ћете склопити руке у молитви и преклињати сва божанства којих тренутно можете да се сјетите само да вам дозволе да изађете дођавола одатле. Додатни проблем са овим акрепима је што велика већина њих може да вас отрује, а да бисте неутралисали отров треба или да нађете неку од врло ријетких фонтана за противотров или да изађете из дунгеона и одете у неки од градова гдје можете да платите за лијечење... или да фино изађете из игре, учитате стару снимљену позицију и поново нападнете дунгеон (у дунгеонима нема снимања позиције).

И тако, прођете ви кроз тортуру обиласка дунгеона и откријете да на крају имате марк оф фире. Супер. Узмете ви марк оф фире. Јуху. Онда изгубите још неколико дана на неком другом дунгеону да бисте добили марк оф кингс. Јупи. Онда одете у трећи дунгеон, опет изгубите неколико дана (тј. ефективно неколико сати, али немогуће је издржати више од сат времена ове игре у комаду осим ако сте баш тотални психички болесник), дођете до осмог нивоа, нађете ужарену шипку, јупииииии, искористите је и онда откријете да сте добили само проклети марк оф фире, који већ имате. Онда одете у нови дунгеон, опет изгубите неколико дана... и опет добијете марк оф фире. Јипиииии! Схватили сте како ово иде. Као оно прије рата ко скупи 4 слова Г-О-Л-Ф добије голфа, сад је до вас, само што је једно од тих слова (можда Г, или Ф) било потпуно немогуће добити.

Елем, након неколико мјесеци лоцирам ја све те маркове и баш данас одлучим да коначно покупим марк оф форце, претпосљедњи који ми фали (има још марк оф снаке, њега немам, али знам гдје се налази). И тако силазим ја у дунгеон, праћен непрекидном серијом преучесталих и предосадних борби, спустим се некако на осми ниво, узмем марк, враћам се горе, непрекидно ме спопадају агресори који ме трују, борим се против њих, повремено свратим до фонтане за противотров, међутим схватим да то нема никаквог смисла јер ме одмах послије тога напада сљедећа група отровних гадова тако да одлучим да ми нема друге него да истрпим тровање и вратим се код Лорда Бритиша да ме његова медицинска сестра излијечи и након отприлике пола сата успијем некако да се извучем из проклетог дунгеона и онда на своје опште одушевљење откријем да сам грешком узео не марк оф форце него марк оф фире који већ имам Нешто слично ми се десило и раније, па зато још увијек немам марк оф снаке. Наравно, сад ваља све испочетка.

[Meho Krljic]

Pa to je pravi kuluk. Srećom, od Ultime IV kreće prava Ultima. 

[Berserker]

Za dve, najdalje dve i po godine, Harvester će uživati u Ultimi...

[Tex Murphy]

Примијетићете да ја много тога почињем, а мало шта завршавам, па да не изневјерим очекивања, ево још једног почетка.

Илити, прецизније, полупочетка.

Почео сам наиме да играм нешто што се зове РОГУЕ ЦЛОНЕ. То је нека новија верзија у којој је гејмплеј цирка 98% идентичан са оригиналом, а на Интернету су је изрекламирали као "лакшу". Наводно, има више непријатеља (што није проблем, таман добијете више искуства), али и више ствари да се покупи, нема мрачних соба, предмети су након кориштења аутоматски идентификовани и сл. Ове ствари су истините, е сад да ли је игра стварно лакша нисам 100% сигуран (колико ми се чини након неколико десетина одиграних партија, можда и јесте), али љепота лежи, тј. лежаће бар неко вријеме, у оних 2% разлике у односу на оригинал, који ми је већ поприлично досадио. Дакле, потпуно идентичан принцип играња, једноставност која Рогуе иначе одваја од НетХацка, Морије и других роглајкова (што је, по мом мишљењу, предност управо у корист Рогуеа), али са тих неколико ситница које освјежавају концепт и чине га много интересантнијим.

Сад ћу мало детаљније да уђем у разлике које сам примијетио, укључујући оне које сам навео горе.

- Нема мрачних соба! Јееееееееееееееее! Не могу да опишем колико ово уљепшава играње. Сада коначно посједовање лука и стријеле има и неког смисла. Нимфе, ледене монструме*, чегртуше, акваторе, хобгоблине** и остале гадове за које није препоручљиво да им дозволите да вам приђу сада врло често можете да рокате стријелама са безбједне дистанце док не цркну.
* За ице монстера везана је једна од највећих промјена у игри. Док је у оригиналу безазлен, овде ако вас критикал хитне, можете промптно да рикнете од хипотермије, дакле најбоље је не приближавати му се и кркати га са дистанце, ако уопште морате да га гњавите, пошто иначе не напада ако није изазван.
** Хобгоблини су и у оригиналу најгаднији од непријатеља из најниже класе (прва три нивоа, док се не појави чегртуша, која одузима снагу), али овде су упадљиво опаки и најбоље је не млатити се с њима док се доооообро не излевелујете. Иако ми се Рогуе Цлоне чини као генерално нешто лакши од оригиналног Рогуеа, он садржи много више погибија на прва два-три нивоа, за што су углавном заслужни хобгоблини.

- Аутоматска идентификација предмета (нема потребе за уношењем свог цустом имена). Искрено, није неко велико олакшање, јер искуснији играчи Рогуеа из текстуалног описа дејства предмета након употребе лако могу да провале о чему је ријеч.

- Више непријатеља - дефинитивно, што омогућује брже левеловање. Ако преживите.

- Више предмета - и ово ми се чини истинито, при чему је игра нарочито либерална са оклопима, а богме и оружјем. Скоро у свакој партији успијевам да покупим много добре оклопе, а врло често и кожни, који је најбољи, јер је отпоран на акваторе.

- Додатни, много забавни скролови и напици, којих нема у оригиналу. Нпр. имате напитак за халуцинацију, који чини да вам се привиђају разноразни непријатељи и предмети, тако да немате појма с ким се борите, шта купите, заправо ни ДА ЛИ купите предмет или сте набасали на непријатеља. На првих неколико нивоа забавно и безазлено, послије тога вјероватно смртоносно. Скролови за побољшавање оклопа су чини ми се нешто рјеђи него у оригиналу (мада се можда и варам), али зато има дивни скрол заштите оклопа, а што је још љепше игра је прилично дарежљива с њим. У оригиналу је ваш дивни јаки оклоп акватор прождирао ко с послом, осим ако којим случајем имате прстен заштите оклопа, који сигурно немате, јер је врло риједак, а и једе храну ко луд (прстенови иначе доводе до повећане потрошње хране). Даље, ту је напитак за левитацију, вјероватно врло користан на каснијим нивоима, кад вам нека јака бештија препријечи пут ка слободи. Даље, постоји скрол за детекцију свих предмета на нивоу истовремено (у оригиналу имате посебан скрол за детекцију хране, посебан за магију и сл.). Има још неких додатака, али сад не могу да сјетим (осим наведеног у сљедећој тачки)

- Напитак за детекцију монструма је толико унапријеђен да заслужује посебну тачку. Наиме, исти је у оригиналу био прилично бескористан, јер није детектовао све непријатеље, а поред тога детекција је трајала неколико потеза. Овде се детектују сви непријатељи и детекција траје све док сте на том нивоу, а видите чак и непријатеље који се спонују након што сте попили напитак. Овим овај напитак добија и смисао, који није имао у првом дијелу (нпр. попијете напитак да видите гдје су акватори, а он вам не детектује акваторе)

- Још једна врло битна (негативна!) промјена у односу на оригинал је што поред стандардних замки сада имате и замке са водом које вам деградирају оклоп, тако да исти може да вам страда и много прије осмог нивоа, кад се први пут појављује мрски акватор.

- Кад смо већ код оклопа, из неког разлога армоур цласс свих оклопа је снижен за 1 у односу на оригинал.

- Управљање ми је, искрено, мало уназађено у односу на оригинал, или ми се можда само чини јер сам на оригинал навикао. Рецимо, брзо кретање је доста отежано (иако, искрено, у Рогуеу је брзо кретање ствар коју треба зорно избјегавати, јер представља сигуран пут ка прераној посјети оближњем гробљу). У оригиналу притиснете "ф" и смјер и игра вас шибне све до прве препреке, а ако сте у вијугавом ходнику, све до краја ходника (или до прве раскрснице). Овде умјесто "ф" треба притиснути шифт, а у ходнику то води само до прве окуке, тако да је потребно више потеза да би се прошло кроз ходник. Не свиђа ми се ни коришћење предмета, јер захтијева превише корака (ако не знате напамет слово којим је предмет означен). Нпр., хоћете да ставите прстен. Притиснете "П", игра вас пита шта хоћете да ставите, кликнете звјездицу, добијете списак свих прстенова, притиснете спејс да списак оде и тек онда притиснете одговарајући тастер и ставите прстен. У оригиналу чим стиснете "П" добијате списак свих прстенова и одмах можете да кликнете одговарајуће слово, дакле потребна су вам максимално два потеза. Опет, ово и јесте игра која треба да се игра споро а не онако како је ја играм, тако да можда ово вјештачко успоравање и није тако лоша ствар.

- Примијетио сам да су собе са благом (и чудовиштима) много учесталије. Међутим, и много је теже савладати сва чудовишта и доћи до блага, нарочито кад сте брзоплети као ја.

То је отприлике то чега тренутно могу да се сјетим. Све у свему, ово је свакако вриједно пробавања, нарочито ако спадате међу оне као што сам ја, којима је Рогуе досадио, а не пробава им се (бар не тренутно) нешто ултракомпликовано попут НетХацка. Та магична варијација од 2% у односу на оригинал чуда чини, довољно да скоро сасвим очува принцип играња, а опет да га обогати, уљепша и учини занимљивијим. Што се мене тиче, овим је старом Рогуеу бар на неко вријеме удахнут нови живот. Видјећемо колико ће времена проћи до неизбјежног тренутка кад констатујем да је ово једно обично смеће од игре.

[Meho Krljic]

A koju ti verziju Rogue Clone igraš? Pošto su prve tri, tvrdi wikipedija samo za UNIX, pretpostavljam da igraš Rogue Clone IV koja  je za DOS i Windows. Ali koji Windows? Mislim, to radi na savremenim operativnim sistemima ili igraš DOS verziju u DOSBoxu?


Inače, jednom, kad rešiš da se vratiš u budućnost, preporučiću ti igranje Bionic Dues. To je jedna strimlajnovana roguelike igra koja očuvava potezno igranje ali je prilično udobna i jako uzbudljiva.

[дејан]

то је игра из 2013...значи можемо очекивати да ће је харвестер описати негде за само неких 10ак година...једва чекам!

[Tex Murphy]

Мехо, играм Рогуе Цлоне 4, верзија 2.1, кроз Досбокс.

[Meho Krljic]

Kakav old skool zilot 

OK, razmisli o Bionic Dues, na GoG-u je svega osam i po evra a mogao bi da ti prija jer postiže skoro idealnu ravnotežu između roguelike metodičnosti i nekakve (skoro) akcione dinamike.

[Tex Murphy]

Како мислиш "олд скул"? Па ова верзија је из деведесетих!!!1111

Фала за ову препоруку, саћу да је додам на њишлисту, па узимам први првом сљедећем попусту.

[Tex Murphy]

Исправка, НЕЋУ је додати на вишлисту и нећу је узети на првом сљедећем попусту. Разлог? Управо сам открио да је имам (?!?!?!?!?!?!?!?!?).

[neomedjeni]

 


Sreća što sam sam u kancu.

[ridiculus]

Како мислиш "олд скул"? Па ова верзија је из деведесетих!!!1111

Pa, osamdesete su "very old skool", sedamdesete su "ancient skool", a šezdesete (i sve pre toga) su "sorry, no skool".