Dopisivanje završenih knjiga

[Boban]

Znam da ste odmah pomislili na urbanu legendu da ja za svako novo izdanje neke svoje knjige radim novu verziju...
Ne, ovde se radi o nečem različitom. Daću dva primera, mada ih ima mnogo više."Grad" od Simaka i "Pavane" od Robertsa. "Paklena pomorandža" od Bardžisa možda ne spada u ovo jer je on navodno odmah napisao to poglavlje, ali su nekakvi cenzori zamislili da je to previše.
Obe te knjige jesu romani, ali imaju sakupljene novele i priče, pisane u različitim periodima; otprilike kao što to radi Radmilo s tim što ovde to ima smisla. Dakle, u nekom trenutku smo dobili krajnje verzije ovih knjiga i stekle su popularnost i čitanost. Ali, decenijama kasnije, autori dopisuju još po jednu priču iz tog sveta, Simak za Grad na kraju, a Roberts za Pavane ubacuje poglavlje između trećeg i četvrtog prvobitne verzije. U oba slučaja ti dodaci drastično menjaju samu knjigu i nekadašnja zaokruženost dobija drugačije ishodište. Novela koja je dodata u Pavane ide u narednom broju Znaka sagite pa će zainteresovani moći da procene koliko je to bilo opravdano, a prevodilac i romana i ovog dodatka ABN je očajan zbog izneverivanja duha knjige. Otkrio mi je da je svojevremeno pisao autoru oko već po njemu nedoličnog kraja Pavana, ali da je stigao odgovor da Roberts nikada ništa ne menja. Gotovo je neverovatno da je ABN tražio od Robertsa da izmeni knjigu i učini je celovitijom (a meni to neprekidno prigovara), jer se i sam autor u nekom intervjuu žalio da je pogrešio zbog završetka kakav je prvobitno uradio. Ali da nikada ne menja.

Elem, pitanje je ovde i povod za razgovor: kakvo je vaše mišljenje o ovim naknadnim dopisivanjima i menjanjima koja bacaju drugačije svetlo na delo koje je prvobitno završeno i okončano. Dakle, ne ove kozmetičke izmene za koje mene optužuju da radim, nego da se za knjigu koja je već imala svoj život, decenijama kasnije uradi drugačiji kraj.

[dark horse]

Dopisivanje pravi više štete nego koristi, po meni.

Prvo, to delo više nije odraz vremena u kome je napisano. Ima ljudi koje zanima da prate hronološki kako se autor razvijao, a to postaje nemoguće ili kontraintuitivno ako on nakalemi nešto što je odraz kasnijeg iskustva i samim tim stvara se lažna slika o autoru i delu.

Drugo, teško je ispratiti koju je verziju ispratilo najviše ljudi i to je verovatno neka međuverzija, koja nije ni originalna, ni ona zadnja, sa kojom je autor pretpostavimo najzadovoljniji. Znači, ukupan učinak izmena je uvek relativno skroman.

Treće, postaje haos pratiti koji čitalac je koju verziju pročitao, čak i za one hroničare koji bi to pokušali, npr. jureći razne recenzije po internetu, jer autor ne može uništiti ranije verzije koje su puštene u opticaj i u svakom trenutku novi osvrt na to delo se može odnositi na najstariju verziju kao i na najnoviju, pa samim tim izmene postaju nebitne umesto suštinske. Možda bi imalo smisla za nešto dostupno samo na internetu, gde onda ne bi postojale ranije verzije, već bi se sve gazilo novom verzijom koja bi postala ultimativna.

[scallop]

otprilike kao što to radi Radmilo s tim što ovde to ima smisla.

Više bih voleo da si samo opsesivno poremećen, a ne samo glup. Da ste ti i Mića samo pitali dobili biste odgovor. Ovako ćemo se ćerati do smrti. Ne zanimaju me mnogo motivi Simaka i Robertsa. Složio bih se sa ABN-om jer su poveznice "Pavana" slabije od mojih u "Oko za drugi svet". Roberts se obračunavao sa katoličanstvom, a ja sam imao nameru da u svim okolnostima ispitam mogućnost da se u SF modu preispita prihvatljivost duhova. A, ako nekog zaista zanima šta sam i zašto uradio, može da pita. Inače mi dobro ide pripovedanje.

[varvarin]

Ne znam  pa pitam, pričalo se:

Da li je tačno da  se King, primičući se kraju serijala  Mračna Kula, vratio na početak, i  PRVOJ  knjizi dopisao još oko 20%  teksta ili  više?
Ako je tačno - da li se neki domaći izdavač potrudio da izda ovu proširenu verziju prve  knjige?

[Boban]

Više bih voleo da si samo opsesivno poremećen, a ne samo glup.

pa moram malo da te čačnem, kako bi se inače uključio u raspravu.

Ne znam zašto ljudi imaju potrebu da spajaju nespojivo i da na silu različite stvari trpaju u isti koš?
Ja, recimo, radim potpuno suprotno. Imam lika u nekoliko priča i romana, koji se isto zove i radi praktično iste stvari, ima istu moć, a sve to nije deo nikakve veće celine već se može posmatrati kao četiri paralelna sveta u kojima jedna te ista osoba ima drugačiju ulogu sa istim poremećajem. Imam u dva romana koji realno nemaju nikakve dodirne tačke identične rečenice i opis određene senzacije. Imam scenu gde protagonista iz jednog romana proviri kroz vrata i vidi scenu iz druge knjige, a iz te druge knjige opet drugi protagonista u nekom trenutku vidi scenu iz prve knjige... i to sve nema nikakve veze jedno s drugim, nije deo ciklusa, nije celina, nema međuznačenja, jednostavno ja dopuštam da se delovi raznih romana preklapaju a da ih to ni na koji način ne povezuje, čak ih ne stavlja u isti univerzum.

[scallop]

Moraćeš da sačekaš do sutra. Otvorio si dobru temu, ali sa pogrešne strane. Spreman sam jer se svodi na priču o pisanju.

[scallop]

Verovatno neću učestvovati. Ličilo bi na razmeravanje sa Bobanom, a ja ne mogu da se merim s njim. Čak i u onom što je njemu sporno u mojim pričama. U njegovim pričama je spornije. Pokušaću da se radujem zbog činjenice da sam njemu jedino ja trn u oku, svi ostali su odustali od pisanja ili su nepismeni.

[Kimura]

U načelu, ja sam za apsolutnu slobodu - autor može da sa svojim delom radi šta mu je volja. Može da popravlja, dopisuje, menja šta god može dok god može. Ja i tako ne čitam zbog dobrog početka ili određenog završetka, mogu čak reći da mi nije preterano bitno kako će se roman završiti. Ako se nekoj knjizi vratim, ne čitam je uvek u celini, nego idem samo na određena mesta, ona koja su mi se učinila posebno dobrim ili možda skrivaju kakvu zagonetku koja mi se i prvom čitanju nije otvorila. Ustvari, mogla bih da kažem da mi knjiga kojoj, odmah pošto je završim, ne pogledam ponovo određene delove nije ni bila vredna čitanja.
Nisam sigurna koliko su Bobanove naknadne prepravke kozmetičke prirode (nova ''Vampirijada'' izgleda ostavlja sasvim drugačiji utisak od priče u Skrobonjinoj knjizi, koju sam ja čitala, ako je verovati Bakiću, a do sada nije davao razlog da mu se ne veruje). Ali, i da jesu i da nisu kozmetika - manjanje može delovati nekorektno prema čitaocima koji su zavoleli prvu verziju. Ne čitaju svi kao ja.

otprilike kao što to radi Radmilo s tim što ovde to ima smisla

Možda se nekome učini da je tema otvorena samo da bi se ovo izreklo? Neko će sigurno pomisliti tako, ali ne i ja.
Mislim da forma, bez obzira o čijem je delu reč, ovde uzbuđuje duhove.
Čak mi je i jedna prijateljica koja je slušala ''Pogled iz svemirskog broda'' posvećen Radmilovoj promociji stavila primedbu da smo opterećeni formom - sa stanovišta običnog čitaoca diskusuja vervatno tako izgleda.


Inače, pre nego što se sam autor temperamentno nesloži, ponoviću da je mene pri prvom susretu sa Radmilovim novelama iz ''Spiridona'', kada sam ih čitala jednu za drugom, pored formalne i idejne doslednosti, zapanjila upravo međusobna povezanost. Uz malo izuzetaka (''Običan dan za pecanje'', na primer) priče deluju kao komadići jednog mozaika. Radmilo može da kaže da li je to ''namerno'' tako učinio, to jest da li je takav efekat želeo.

[saturnica]

Pokušaću da se radujem zbog činjenice da sam njemu jedino ja trn u oku, svi ostali su odustali od pisanja ili su nepismeni.

da vam odmah satrem radovanje u startu, to kad bi vi bili centar svijeta, ili makar sagite, možda bi i bilo tako. kad pogledate svu tu komunikaciju na sagiti, pa njemu (šefu) je doslovo svali drugi učesnik foruma na neki način trunka u oku. smiješno je kako vi stvari, po običaju, uvijek shvaćate doslovno i preosobno.

hajde, sad lijepo nastavite diskutirati na ovoj temi, lijepo je čitati kad ste ozbiljni i profesionalni, kad znate što imate za reći, a ne kad svako toliko podjetinjite i držite se uvrijeđeno kao obični amater.

[scallop]

Moram da priznam da ne razumem šta je "forma". Kašće mi se samo.
Ja sam napisao da pisac pred čitaocem skida gaće. Veliko pitanje je da li se čita zbog gaća ili onog šta je ispod gaća. Sasvim je moguće da je prvo čitanje nekog pisca i jedno i drugo. Drugo čitanje je da se vidi da li je pisac promenio gaće, a treće samo zbog pisca. Javno sam napisao da nosim tri para gaća: svet pre mene, svet u meni i svet posle mene. Ne nosim krpljene gaće. 

[scallop]

držite se uvrijeđeno kao obični amater.

Ja jesam amater. Moja karijera je bila naučno istraživanje.

[Kimura]

Moram da priznam da ne razumem šta je "forma".

Ja mogu da kažem na šta sam mislila kada sam ovo pisala: na nikad prekinutu raspravu da li je delo roman ili zbirka priča i koliko labave ili čvrste veze među pojedinim delovima treba da budu da bi se tretiralo kao cellina (a ne nešto sastavljeno iz dronjaka, što bi rekao Boban).

[Boban]

čovek više ne sme ni da se našali a da ga ne razapnu.

[Boban]

Moram da priznam da ne razumem šta je "forma".

Ja mogu da kažem na šta sam mislila kada sam ovo pisala: na nikad prekinutu raspravu da li je delo roman ili zbirka priča i koliko labave ili čvrste veze među pojedinim delovima treba da budu da bi se tretiralo kao cellina (a ne nešto sastavljeno iz dronjaka, što bi rekao Boban).

Za mene je roman jedinstvo mesta, vremena i radnje, zaokružena celina, a ne priče iz istog univerzuma.

[scallop]

U emisiji Nevidljivog nije bilo reči o dilemi zbirka priča ili roman. A dilema oko romana "Oko za drugi svet" je mnogo banalnija. Roman manje kod Radmila je roman više kod Bobana. Gde je primedba da "Četvrti krug" dr Z.Ž. nije roman? Je li SLOBODANIDA roman?

[scallop]

Za mene je roman jedinstvo mesta, vremena i radnje, zaokružena celina, a ne priče iz istog univerzuma.

Jel' to nešto iz Paramecijumovih uverenja. Daj nam reci kako to paše u romanu "Poslednji Srbin".

[Boban]

da li ti zaista misliš da je meni životni cilj da tebi smanjim broj romana u biografiji?
Ja bre i ne znam koliko sam imam romana, čak sam siguran da imam jedan manje nego što je Mića nabrojao.
Brkaš umetke u roman kao što ih ima "Leva ruka tame" sa nezavisno napisanim novelama koje su naknadno uturene u roman jer istražuju sličnu temu.
Drugim rečima "Slobodanida" ne može da bude sporna, kao ni "Grbovnik", ali "Oko za drugi svet" može da se obori kao roman. I ja to radim, ali ne zaista ni iz bilo kog razloga koji mi pripisuješ. Dopusti da ponekad čovek pojede čokoladicu koja je samo čokoladica, a ne zamena za potisnutu frustraciju, pad šećera, nervoza i nesreća u stomaku i takve stvari. Ja naprosto ne vidim "Oko" kao roman iz sasvim jednostavnog razloga što to za mene nije roman. Nema nikakvog drugog objašnjenja.

[scallop]

Drago mi je što si toliko neutralan. Ja bih samo preporučio čitanje ZStefovog komentara tvog lika i dela u zbirci "Slutnja androida" i uporedi sa Kimurinim prikazom "Spiridona" koji si proglasio pristrasnim. Zanimljivo je i što si kao moj antiagent uspeo da kod izdavača Bobana Kneževića plasiraš skoro sve što sam napisao.

[dark horse]

A šta je prvi Hiperion, roman ili nešto drugo?

[scallop]

Samo ja pišem zbirke koje pokušavam da uvalim kao roman, a Boban me raskrinka.

[dark horse]

Meni je Hiperion najjači roman, nastao od priča koje je Simons uvaljivao po raznim radionicama na početku karijere.

"Oko za drugi svet" nisam čitao, ali moram priznati da sam odjednom postao jako zainteresovan.

[scallop]

Ako ti prepričam Boban bi znao o čemu je.

[dark horse]

Zašto ste napisali roman, ako bi ga prepričali? 

[scallop]

Postoji jedan dobar fazon za one koji napišu knjigu. Ako ne mogu da je prepričaju na jednoj strani (cca. 1650 karaktera) onda nisu napisali dobru knjigu.

[dark horse]

Tja.

Nedavno sam već zaključio da u životu postoji puno stvari koje ljudi rade iz ovog ili onog razloga, a koje anuliraju sav njihov višegodišnji trud. Naime, upoznam ćerku jedne naše kućne prijateljice koja je muzička zvezda, a koja inače godinama snima jezive muzičke spotove na kojima liči da je heroinski zavisnik u poslednjem stadijumu da se čovek nasmrt prepadne.

A uživo izgleda kao anđeo, tako i peva. Na moje pitanje šta joj znače ti strašni spotovi imala je samo jedan odgovor - "umetnost". 

[scallop]

Biće da sam tupav jer nisam pojmio. Ali, naveo si me na pomisao da literatura i nije sasvim umetnost. Poezija je možda više umetnost, ali proza je većim delom filozofija i politika. To je ono kad ističu stav, uverenje, angažovanost i poruke pisca.

[Boban]

Linkin kao totalno antiprotivan svakom mom neuronu, podržače radmila, čitati njegove knjige i hvaliti ga.
Evo, Radmilo, vidiš kad hoću kako mogu unapred da diskreditujem i nagoveštaj bilo kakvog pozitivizma prema tvojim pisanijama.

[scallop]

Ako sam dobro razumeo zeznuo si me toliko da će sad Linkin da čita moje knjige i hvali me?

[Boban]

mda... ali ja ti odmah otkrivam da je poriv za takav postupak da bi kinjio mene, a ne što će zaista da nađe nešto dobro u tim knjigama.

[dark horse]

Opet nešto učitavaš na ličnoj osnovi gde toga uopšte nema, svi te mrze, svi samo hoće tebe da satru... joj mukice!

Čekaj, sad ćeš mi još reći da pravi cilj tvojih pljuvačina nije da pošto poto izazove interes za tvoja izdanja i kad se taj gerila marketing efekat desi ti si nezaovoljan? Pih bre Bobane...

[dark horse]

Biće da sam tupav jer nisam pojmio. Ali, naveo si me na pomisao da literatura i nije sasvim umetnost. Poezija je možda više umetnost, ali proza je većim delom filozofija i politika. To je ono kad ističu stav, uverenje, angažovanost i poruke pisca.

Ne ne... ja sam više za onaj stav da umetnik nikad ni po koju cenu ne sme da objašnjava svoju umetnost, a prepričavanje je nekako prevelika demistifikacija pisanja... ajde da neko drugi prepiča roman, ali sam pisac nikako ne sme, po meni, jer možda nesvesno ubija sve druge moguće interpetacije, koje su se otrgle od njegove inicijalne interpetacije kad je pustio delo u promet... jeste, ti spotovi kojima će umetnica sebe nagrditi do neprepoznavanja iz puste želje za "umetnošču" za mene nisu nikakva umetnost ali svojim primerom sam samo želeo da kažem da ljudi rade često rade potpuno pogrešne stvari iz potpuno pogrešnih uverenja da rade pravu stvar, da ih to ojačava, da dokazuju da su napravili dobar posao...

[dark horse]

Ali, naveo si me na pomisao da literatura i nije sasvim umetnost. Poezija je možda više umetnost, ali proza je većim delom filozofija i politika. To je ono kad ističu stav, uverenje, angažovanost i poruke pisca.

Mada, naknadno prihvatam da si se ovim stavom delom odbranio, ako prozu, a samim tim i svoje delo, ne posmatraš kao umetnost. 

[scallop]

mda... ali ja ti odmah otkrivam da je poriv za takav postupak da bi kinjio mene, a ne što će zaista da nađe nešto dobro u tim knjigama.

Hvala što si mi otkrio da svi koji čitaju moje knjige ustvari kinje i razapinju tebe. A objavljivanjem mojih priča i romana pothranjuješ svoj mazohizam i tihu patnju. Jebote, pa ti si veći junak od Kraljević Marka koji je odabraš snagu umesto hrabrosti.

[dark horse]

U skladu s temom, mislim da treba dopisati Grofa Monte Krista i ubaciti lik izdavača kome se Edmund Dantes sveti:

Dantes dolazi do izdavača koji je upropastio njegovog oca i na svoje zaprepašćenje shvata da je čovek već propao izdajući pisce s namerom da ih objavi, ali da bude toliko neuspešan u tome da njihove knjige niko ne čita, pošto ih izdavač sve od reda potajno mrzi.

Ali, Edmund je pametniji i vadi kamaru para i troši svo svoje bogatstvo da pokupuje sve neprodate knjige koje je izdavač ikad izdao. Pisci se osobođeni raduju, a sada prebogatom izdavaču srce prepukne od silnog bola i tuge što je izgubio jedinu strast koja ga je držala u životu. 

[Boban]

sa tako jadnim trzajevima mašte nikada nećeš napisati dovoljno dobru priču za Znak sagite.

[dark horse]

Teško će ta priča doći na red u skorije vreme, pošto sam se u nedostatku radionice bacio na roman...

[Kimura]

Bravo, Linkine!

[Boban]

Danas mi bane čovek u knjižaru s namerom da kupi Radmilovu knjigu i nisam uspeo da ga odgovorim. Rekao sam mu da sam ispunio zacrtani limit od 20 Radmilovih knjiga mesečno, ali je bio neumoljiv. No, ipak je uzeo još tri domaće, pa ćemo videti šta će ispasti od svega toga.