Igre koje su upravo izašle

[Meho Krljic]

Nego, možda ste u prolazu videli Palworld, igru koja je za pet dana prodala sedam miliona kopija i trenutno je neverovatan hit na Steamu. Za igru - inače japanskog studija koji uglavnom pravi igre koje su bezbedne kopije uspešnih igara - sam čuo pre jedva više od nedelju dana (a pre nedelju dana je izašla) jer su po internetu krenula optuživanja da je studio igru pravio koristeći AI kao i da su "pals" u toj igri bukvalno prepisani Pokemoni. Naravno, u ovom slučaju je i ta vrsta publiciteta bila korisna jer se ispostavilo da MILIONI ljudi žele da igraju "Pokemon with guns". Danny O'Dwyer u donjem videu za petnaest minuta raspakuje celu stvar, prodiskutuje je i napravi neke zanimljive uvide. Pogledajte ako biste da budete, što se kaže, u toku:


https://youtu.be/oXOZUnesCU4

[Meho Krljic]

Džon Voker podseća da su Aspyr Media, nažalost, i dalje gomila šalabajzera kojoj nekom nesrećom padaju šaka dobre igre iz naše kolektivne prošlosti koje ovi zatim upropašćavaju kroz "remastering":



Tomb Raider I-III Remastered: The Kotaku Review

[Meho Krljic]

Donlan je napisao MNOGO dobroćudniji prikaz:

https://www.eurogamer.net/tomb-raider-i-iii-remastered-review

[Calavera]

srećan balatro svima koji slave:

https://opencritic.com/game/16300/balatro

[Meho Krljic]

Ovaj Edvin kad napiše, odmah mi razgori glad:

  Death Of A Wish review - a brutal and beautiful experiment

Death Of A Wish began life as a DLC expansion for 2018's Lucah: Born Of A Dream. Like that game, it's a brutal, wonderful experiment that takes some fascinating turns - there's a section that plays like a party-based RPG, for example. But in broad strokes, it's a flamboyant, technical hack-and-slash that owes some obvious debts to Bayonetta, not least in its anarchic, anime portrayals of angels and demons.

Oooooh, stop teasing!!!!!!!!

[Meho Krljic]

Čekam da drug Cavalera napiše nešto o Balatru, red je, u pitanju je apsolutni sleeper hit ove godine.

[Calavera]

kako bi ti to znao kad ga nisi ni igrao??? mislim, svakako se radi o pretendentu za titulu najboljeg deckbuildera ipak, no treba istaći da uspeh u balatru ipak zavisi od rnga malo više nego što bismo želeli, što je naročito jasno na višim nivoima težine gde možete mirne duše restartovati run ako ne naletite na nekog džokera koji multiplicira™ skor u prve dve prodavnice. ti viši nivoi težine uz to i otežavaju igru na prilično nezabavne načine, pa u ovom trenutku ne bih mogao preporučiti igranje na njima dok se to malo ne izbalansira putem patcheva, što je doduše developer već i najavio za skoru budućnost. naravno, potrebno je solidnih 20-30 sati igre da bi ovi nedostaci uopšte izbili na videlo, a sve do toga je super zabava, tako da imate moj blagoslov da pohitate da pazarite ovo, cena je stvarno sitnica 

[Meho Krljic]

Ne moram da igram igru da bih iz vesti vdeo da je hit! A, da, ovo je ipak roguelike tako da RNG gopsodari usphom, no, svi  pišu da je toliko adiktivno da verovatno to ne smeta MNOGO.

[mac]

Ne moramo da usvojimo baš sve što piše na internetu, uključujući i tvrdnju da igra koja nema "dungeon crawl" element može da se okarakteriše kao roguelike. Ovo nije roguelike.

[Meho Krljic]

Fer, mada je poslednjih desetak i kusur godina termin "roguelike" korišćen da opiše svaku igru koja ima permadeath i proceduralno generisanje, jelte, kampanje... Uključujući, recimo, Into the Breach ili Inscryption...

[Calavera]

da, ko što reč bukvalno ne mora bukvalno da znači bukvalno    jezik je živa stvar, menja se s godinama...

[Meho Krljic]

Realno, neke od igara koje su najviše popularisale roguelike mehanike u poslednjih nekoliko godina nemaju dandžn kroling, tipa Spelunky koja je platformska igra, tipa Hades koji je procesija borbi u arenama, tipa pomenuti Into the Breach koji je potezna taktička igra, tipa njena prethodnica FTL koja je simulacija Star Treka sa smrtonosnim pretnjama na svaka tri koraka, tipa, naravno, Slay the Spire koja je card battler... E, sad, NARAVNO da ni jedna od ovih igara ne ispunjava stroge kriterijume da bude nazvana "roguelike" naslovom a koji bi otprilike podrazumevali sledeće:

- Da ne postoji NIKAKVA permanentna progresija, dakle, permadeath je PERMADEATH i uvek se kreće od potpune nule

- Da svi predmeti od prelaska do prelaska menjaju funkciju, namenu i efekte, odnosno da žuti napitak u jednom prelasku bude magični doping koji igraču uvećava brzinu a u sledećem otrov od kog mu bubrezi izađu na pišu

- Da su i kretanje po mapi i borba ISKLJUČIVO potezni

- Da nemaju grafiku

- Da njihovim autorima bude potpuno svejedno da li će ih ijedan igrač ikada završiti.


Ja ovo ispisujem kolokvijalno, ali postoji tzv. "Berlinska definicija" koja ima devet parametara, pa pored permadeatha i nasumičnog generisanja okruženja uključuje i to da mapa/ okruženje moraju da budu na mreži, dakle, da postoji jasna, transparentna apstrakcija prostora koja podrazumeva diskretnost prelaska sa jedne lokacije na drugu, pa onda da igra mora da bude ne-modalnog tipa (tj. da su sve akcije koje igrač može da obavi dostupne na svim mestima u igri i ne postoji "veštačko" ograničavanje mehanika) itd. itd. itd.



E, sad, kako su se roguelike igre razvijale, pa sve više odvajale od strogih pravila berlinske definicije, prvo je korišćen termin roguelike-like za igre koje ne ispunjavaju sve kriterijume ali su  pre nekih 15-ak godina, otprilike kad je Spelunky krenuo u osvajačku kampanju prvo igrači a onda novinari popularisali termin "roguelite", kao deskripciju za nešto što je utemeljeno na najčešće dve osnovne karakteristike roguelike igara (proceduralno generisanje kampanje i mape, te permadeath) ali ostale karakteristike nema, a čak i ove dve zapravo često modifikuje (npr. Rogue Legacy ima onaj šraf pred ulazak u dandžn koji omogućava da proceduralno generisanu mapu "zašrafite" tako da možete da je igrate mnogo puta, kao da je "pravi" nivo u neproceduralno generisanoj igri, Hades, Shiren the Wanderer i Spelunky imaju permanentnu progresiju itd.). Svakako, puritanci se i danas namršte kada ovakve igre neko nazove prosto "roguelike" jer su se one veoma udaljile od roguelike standarda, ali to je, mislim, ipak pre svega svedočanstvo o tome da te neke sržne stvari u izvornom roguelike etosu (nasumičnost i težina) imaju toliko zdravog u sebi da su danas deo igračkog mejnstrima.

[Calavera]

što se mene tiče, stvar je prosta: roguelite™ igre su danas toliko dominantne u odnosu na klasične roguelike naslove da je daleko svrsishodnije da preuzmu tu odrednicu na sebe umesto da teramo ceo svet da skapira kako između roguelite i roguelike naslova zapravo ima ogromne razlike. mislim da se za tu drugu grupu sad ustoličio izraz traditional roguelike, meni je to skroz pristojan način da se izbegne zabuna.

[mac]

Berlinska definicija može da se razmekša, ali ne toliko da na prvu loptu ja kažem: kako to "roguelike" a nije "like rogue"? Dakle prva stvar u Rogue igri je da postoji nešto što je protagonista, i to nešto se kreće u prostoru. Ako u igri nema protagoniste koji se kreće u prostoru, and, po meni, to ne može biti "roguelike". I to kretanje mora da ima element izbora i slobodnu volju. Slay the Spire ima bar biranje putanje na glavnoj mapi, i ako me neko časti princes krofnom mogu da pristanem da je to "roguelike" po najlabavijoj mogućoj definiciji. Ali neka granica negde mora da postoji.


A pritom, ne znam za Rogue, ali NetHack ne ispunjava taj permadeath uslov strogo gledano, jer možeš da naletiš na nivo u kome si poginuo u nekoj prethodnoj igri, i pokupiš sve stvari sa svog prethodnog junaka.

[Meho Krljic]

Ha! Pa ako jedan NetHack ne ispunjava jedan od glavnih kriterijuma, to je nekako razlog više da se ne držimo definicija kao pijani plota. No, svakako razumem tu distinkciju koju Mac pravi, dakle, da ako nemaš lika koji se kreće po mapi to nije roguelike (tj. FTL ili Into the Breach ne upadaju u ovu definiciju) i meni je to okej, ima izvesnu intuitivnost. Ali je taj voz, strogo gledano prošao, jer, eto, imamo i Dwarf Fortress koja ne ispunjava gomilu kriterijuma ali je već doslovno decenijama uvek pominju kad pominju notabilne roguelike igre jer je vrlo "proceduralna"...

[mac]

Mogao bi neko da napravi igru Slay the Berlin, u kojoj igra na početku ispunjava sve uslove da se nazove roguelike, ali kako napreduješ tako uslovi postepeno bivaju narušeni. Poslednji uslov koji prestaje da bude ispunjen je nemodalnost.

[Meho Krljic]

Mislim da je nemodalnost obično prvi koji otpadne. Slay the Spire, da je uzmemo kao primer, apsolutno ne ispunjava taj uslov, a isto važi za FTL, Into the Breach, Hades... tako da bi Slay the Berlin morao da ide prilično originalnom putanjom da mu to bude poslednja stavka. 


Al kad već pričamo, Spelunky, je mislim, ovaj kriterijum ispoštovao, tamo su sve mehanike dostupne sve vreme.

[Meho Krljic]

Dragon's Dogma 2 dobija fenomenalne prikaze i ocene. Jurogejmer mu dao pet zvezdica 

https://www.eurogamer.net/dragons-dogma-2-review


PC Gamer 89%:


https://www.pcgamer.com/games/rpg/dragons-dogma-2-review/


Gamespot devetku:

https://www.gamespot.com/reviews/dragons-dogma-2-review-pawn-stars/1900-6418199/?ftag=CAD-01-10abi2f


Itd. Mislim nisam imao ni trunku sumnje u Itsunoa, išak je taj čovek napravio neke od meni najomiljenijih akcionih igara u ovom stoleću, ali mnogo cenim Capcom što je zalegao iza ovoga. Prelepo. Ovco će mi verogvatno uleteti u itinerar i pre FFVIIRebirtha.

[Meho Krljic]

A i Rise of the Ronin dobio vrlo solidna prikaz na Jurogejmeru. Bogami ću imati šta da igram još dugo vremena:

https://www.eurogamer.net/rise-of-the-ronin-review

[Meho Krljic]

BTW, Hades 2 je dostupan u Early Accessu. Ja neću, ali vi možete. Evo Donlanov rivju:

https://www.eurogamer.net/hades-2-early-access-review

[Meho Krljic]

Animal Well je dropovao, ljudi koji znaju ga hvale i,ARGH, kao da nemam već 536 neodigranih-a-bitnih metroidvania igara na spisku...



https://store.steampowered.com/app/813230/ANIMAL_WELL/

[Berserker]

kako bi ti to znao kad ga nisi ni igrao??? mislim, svakako se radi o pretendentu za titulu najboljeg deckbuildera ipak, no treba istaći da uspeh u balatru ipak zavisi od rnga malo više nego što bismo želeli, što je naročito jasno na višim nivoima težine gde možete mirne duše restartovati run ako ne naletite na nekog džokera koji multiplicira™ skor u prve dve prodavnice. ti viši nivoi težine uz to i otežavaju igru na prilično nezabavne načine, pa u ovom trenutku ne bih mogao preporučiti igranje na njima dok se to malo ne izbalansira putem patcheva, što je doduše developer već i najavio za skoru budućnost. naravno, potrebno je solidnih 20-30 sati igre da bi ovi nedostaci uopšte izbili na videlo, a sve do toga je super zabava, tako da imate moj blagoslov da pohitate da pazarite ovo, cena je stvarno sitnica 

Vas dvojica ste me zaintrigirali dovoljno da iskeširam 10$ za Balatro i isprobam ga. Nažalost, ni posle 20+ sati igranja nisam skapirao hajp koji prati ovu igru. Priznajem da je u pitanju solidan indie deckbuilder, ali nikako  pretendent za titulu najboljeg deckbuildera ikada. Igra je dovoljno prosta i jako zanimljiva na početku kad je sve lepo, nepoznato i neotvoreno. Nedostaci koje je spomenuo drug Calavera postaju bolno očigledni već nakon 2-3 sata igranja i vrlo brzo ubijaju volju da se igrač posveti ovoj igri ozbiljnije i da je tretira kao punokrvni roguelite deckbuilder naslov. RNG uticaj je prejak a igra jako surovo kažnjava nedostatak sreće tako da je već nakon 20ak sati igranja ovu igra iz kategorije ''slay the spire, raduj se nasledniku'' prešla u kategoriju''simpatična igrica za ubijanje vremena uz jutarnju kafu ako nemam već instaliran solitair na kompu''. Realno, ne vidim način na koji bi developer rešio ovaj problem bez detaljnog redizajna cele igre i sistema achievmenta/nivoa težine, pa čisto sumnjam da je tako nešto moguće.

Imam osećaj da su glavni ljubitelji ove igre matorci kao mi, koji su mladost proveli u kladionicama mlateći poker aparate pa sad oživljavaju uspomene iz mladosti uz Balatro. Na žalost, ja nisam igrao poker aparate u mladosti

U zaključku, ne vidim razlog da se Slay the spire entuzijasti zadržavaju uz ovu igru duže od par sati. Takodje, čini mi se da od korone naovamo neke igre prosečnog kvaliteta dobijaju neverovatnu pažnju i beleže fantastične rezultate uz epitete ''epohalnih, večnih naslova'' na osnovu kombinacije hajpa i sreće. Ovakav nezdrav hajp (čitaj: reklama) je odavno standard u filmskoj industriji, od pre 20ak godina se ukorenio i u književnom  izdavaštvu, ali od korone naovamo je  dosta ojačao u gejmerskoj industriji. Na primer, Midnight Suns je neopevano sranje a kupio sam ga jer je reklamiran kao Marvelov Xcom. Ovo je jako loše jer jak hajp igračima servira prevelika očekivanja (kao što sam i ja imao od Balatra), i neizbežno dovodi do razočaranja. Drugi bitan faktor za ovakve igre je sreća u smislu nedostatka kvalitetnijih igara na tržištu u trenutku izbacivanja. Tipičan primer za ovo mi je Loop hero (koji sam lično igrao uz slične utiske kao za Balatro) i Valheim (koji nisam igrao, ali za koji sam čuo slične kritike).

Realno, ne verujem da je autor Balatra (koliko sam ukapirao, u pitanju je jedan čovek koji ga je pravio manje više iz zezanja) imao neku zlu nameru, razumeo sam da je oni prvi iznenadjen fantastičnim uspehom ove igre, tako da mi je pomalo žao da popljujem baš tu igru, a ne neke druge naslove koji to daleko više zaslužuju (npr Midnight Suns - koristim ovu priliku da poželim sve najgore Firaxisu što su se prodali i napravili ovakvo govno umesto da prave Xcom trojku)

[Meho Krljic]

Koristan osvrt. Meni je Balatro i dalje na višlisti i JEFTIN JE tako da sam stalno na ivici da ga kupim, ali dobro je makar znati da nije u pitanju naslov na nivou STS.


A Firaxis je, actually napravio XCOM trojku!!!!!!!!!!! 

https://store.steampowered.com/app/882100/XCOM_Chimera_Squad/



Samo je izašla usred pandemije a i nije dobila neke sjajne ocene pa ju je od svih nas igrao samo Cavalera...

[Berserker]

A Firaxis je, actually napravio XCOM trojku!!!!!!!!!!! 

https://store.steampowered.com/app/882100/XCOM_Chimera_Squad/

Samo je izašla usred pandemije a i nije dobila neke sjajne ocene pa ju je od svih nas igrao samo Cavalera...

Ovo su teške reči, druže Meho, kad su upućene osobi kojoj je Laser Squad/Ufo/XCOM smisao života, tj igranja. Tumačim ih kao dobronamernu provokaciju u cilju produžavanja polemike Naravno da sam igrao chimera squad, a činjenica da u njoj imam čak manje sati nego u fejlovanom The Bureau: Xcom Declassified dovoljno govori o (ne)kvalitetu igre. Mislim da je Firaxis sa njom pokušao da obrne laku lovu i ukrca se na voz popularnih roguelike poteznih taktičkih igara koji je predvodio into the breach, i da je to početak sunovrata koji se nastavlja sa Midnight Suns.  Takodje mislim da nećemo skoro videti Xcom 3, a ako ga kojim čudom dočekamo, biće to hot pile of garbage sa akcentom na ljubavnom narativu ala ''Sumrak saga'' umesto taktičkom delu igre (pošte, jelte, spomenute dve igre prave oštar zaokret u tom pravcu).

[Calavera]

kako bi ti to znao kad ga nisi ni igrao??? mislim, svakako se radi o pretendentu za titulu najboljeg deckbuildera ipak, no treba istaći da uspeh u balatru ipak zavisi od rnga malo više nego što bismo želeli, što je naročito jasno na višim nivoima težine gde možete mirne duše restartovati run ako ne naletite na nekog džokera koji multiplicira™ skor u prve dve prodavnice. ti viši nivoi težine uz to i otežavaju igru na prilično nezabavne načine, pa u ovom trenutku ne bih mogao preporučiti igranje na njima dok se to malo ne izbalansira putem patcheva, što je doduše developer već i najavio za skoru budućnost. naravno, potrebno je solidnih 20-30 sati igre da bi ovi nedostaci uopšte izbili na videlo, a sve do toga je super zabava, tako da imate moj blagoslov da pohitate da pazarite ovo, cena je stvarno sitnica 

Vas dvojica ste me zaintrigirali dovoljno da iskeširam 10$ za Balatro i isprobam ga. Nažalost, ni posle 20+ sati igranja nisam skapirao hajp koji prati ovu igru. Priznajem da je u pitanju solidan indie deckbuilder, ali nikako  pretendent za titulu najboljeg deckbuildera ikada. Igra je dovoljno prosta i jako zanimljiva na početku kad je sve lepo, nepoznato i neotvoreno. Nedostaci koje je spomenuo drug Calavera postaju bolno očigledni već nakon 2-3 sata igranja i vrlo brzo ubijaju volju da se igrač posveti ovoj igri ozbiljnije i da je tretira kao punokrvni roguelite deckbuilder naslov. RNG uticaj je prejak a igra jako surovo kažnjava nedostatak sreće tako da je već nakon 20ak sati igranja ovu igra iz kategorije ''slay the spire, raduj se nasledniku'' prešla u kategoriju''simpatična igrica za ubijanje vremena uz jutarnju kafu ako nemam već instaliran solitair na kompu''. Realno, ne vidim način na koji bi developer rešio ovaj problem bez detaljnog redizajna cele igre i sistema achievmenta/nivoa težine, pa čisto sumnjam da je tako nešto moguće.

Imam osećaj da su glavni ljubitelji ove igre matorci kao mi, koji su mladost proveli u kladionicama mlateći poker aparate pa sad oživljavaju uspomene iz mladosti uz Balatro. Na žalost, ja nisam igrao poker aparate u mladosti

U zaključku, ne vidim razlog da se Slay the spire entuzijasti zadržavaju uz ovu igru duže od par sati. Takodje, čini mi se da od korone naovamo neke igre prosečnog kvaliteta dobijaju neverovatnu pažnju i beleže fantastične rezultate uz epitete ''epohalnih, večnih naslova'' na osnovu kombinacije hajpa i sreće. Ovakav nezdrav hajp (čitaj: reklama) je odavno standard u filmskoj industriji, od pre 20ak godina se ukorenio i u književnom  izdavaštvu, ali od korone naovamo je  dosta ojačao u gejmerskoj industriji. Na primer, Midnight Suns je neopevano sranje a kupio sam ga jer je reklamiran kao Marvelov Xcom. Ovo je jako loše jer jak hajp igračima servira prevelika očekivanja (kao što sam i ja imao od Balatra), i neizbežno dovodi do razočaranja. Drugi bitan faktor za ovakve igre je sreća u smislu nedostatka kvalitetnijih igara na tržištu u trenutku izbacivanja. Tipičan primer za ovo mi je Loop hero (koji sam lično igrao uz slične utiske kao za Balatro) i Valheim (koji nisam igrao, ali za koji sam čuo slične kritike).

Realno, ne verujem da je autor Balatra (koliko sam ukapirao, u pitanju je jedan čovek koji ga je pravio manje više iz zezanja) imao neku zlu nameru, razumeo sam da je oni prvi iznenadjen fantastičnim uspehom ove igre, tako da mi je pomalo žao da popljujem baš tu igru, a ne neke druge naslove koji to daleko više zaslužuju (npr Midnight Suns - koristim ovu priliku da poželim sve najgore Firaxisu što su se prodali i napravili ovakvo govno umesto da prave Xcom trojku)

balatro stvarno upada u ovu novu grupu igara koje po estetici malo neugodno podsećaju na slot mašine (vampire survivors, luck be a landlord), ali čist gejmplej na nižim težinama uopšte ne zavisi toliko od rnga, tako da nisam siguran zašto te je tako odbio. doduše, ti si ovo igrao nakon onog prvog velikog patcha, možda su tu nešto sjebali u pokušaju da poprave više težine...

a midnight suns je mnogo stvari, ali decidno NIJE marvel xcom, to jeste fin primer neosnovanog hajpa. ja sam u njega ušao, da prostite, sa rekao bih poštenim očekivanjima i za sad se odlično zabavljam, mada cenim da će me ovi 3 houses elementi bazanja po bazi na kraju ipak smoriti 

[Meho Krljic]

Mislim da je Firaxis sa njom pokušao da obrne laku lovu i ukrca se na voz popularnih roguelike poteznih taktičkih igara koji je predvodio into the breach, i da je to početak sunovrata koji se nastavlja sa Midnight Suns.  Takodje mislim da nećemo skoro videti Xcom 3, a ako ga kojim čudom dočekamo, biće to hot pile of garbage sa akcentom na ljubavnom narativu ala ''Sumrak saga'' umesto taktičkom delu igre (pošte, jelte, spomenute dve igre prave oštar zaokret u tom pravcu).

Ja mislim da im je Chimera Squad bio zaista quick'n'dirty pokušaj da se na brzinu isproba to uletanje u roguelike taktičku orbitu. Svakako tu igru nije pravio "A" tim u Firaxisu.

Ali Midnight Suns jeste i mislim da je Jake Solomon dobrim delom otišao iz firme jer se osećao odgovornim za njen pobačaj. Džejson Šrajer ga je juče intervjuisao za Bloomberg i on u tom intervjuu kaže da preuzima na sebe odgovornost jer je bio glavni dizajner, iako su mu šefovi rekli da nije on kriv jer su sve njegove predloge oni čuli i prihvatili. Meni je Midnight Suns, pisalo se, bio prijatan ali jeste važno da se zna da on nije XCOM igra, kao i da su mnoge mehanike prenesene iz XCOM po inerciji (research, na primer) zapravo balast za njegov vizajn.

[Meho Krljic]

Ovo je izašlo pre mesec i po dana ali se zaturilo u apsolutnoj lavini vrhunskog softvera kojoj smo izloženi poslednjih meseci. Dakle, 687. metroidvania koju moram da stavim na spisak jer joj SVI pevaju ode:


Biomorph

[Calavera]

Na primer, Midnight Suns je neopevano sranje a kupio sam ga jer je reklamiran kao Marvelov Xcom. Ovo je jako loše jer jak hajp igračima servira prevelika očekivanja (kao što sam i ja imao od Balatra), i neizbežno dovodi do razočaranja.

ja sam tek sad (posle dvadesetak sati provedenih u igri  ) skapirao kolika je ovo zapravo uvreda za midnight suns, koji je IZVRSTAN! sram te bilo!!!

[Meho Krljic]

Ali NIJE Marvelov XCOM.

[Berserker]

Na primer, Midnight Suns je neopevano sranje a kupio sam ga jer je reklamiran kao Marvelov Xcom. Ovo je jako loše jer jak hajp igračima servira prevelika očekivanja (kao što sam i ja imao od Balatra), i neizbežno dovodi do razočaranja.

ja sam tek sad (posle dvadesetak sati provedenih u igri  ) skapirao kolika je ovo zapravo uvreda za midnight suns, koji je IZVRSTAN! sram te bilo!!!

Moje suptilno aranžirane i na prvi pogled neprepoznatljive negativne izjave o igrama je uvek teško protumačiti
Evo objašnjenja za Midnight Suns: za igru koju potpisuje Firaxis, očekujem taktičko poteznu igru u Marvel univerzumu. Igra počinje, borba je uprošćena ali vizuelno raskošna, deckbuilding komponenta me mami kao StS entuzijastu, ceo fajt traje 5 minuta, ali obećava. Dolazi prvi mission interlude, upoznavanje likova, trčkaranje po bazi i otkrivanje lokacija, sve izgleda interesantno, jedva čekam drugu misiju, koja stiže nakon nekih 30ak minuta provedenih u trčkaranju po bazi. Opet uživam u adrenalinskih 5 minuta borbe, vraćam se u bazu ali sada počinjem da dobijam sidequestove za razne likove po bazi. Hm, nije frka, možda malo ojačam likove pre naredne misije, ajmo 30ak minuta trčkaranja po šumi, skupljanja pečurki i papirića sa porukama... Hm, nisu ojačani, više je cosmetic content, ali nema veze, sigurno će vredeti... Treća misija, 5 minuta krljanja, nakon toga 45 minuta u bazi provedenih u ''bondingu'' sa drugarima i drugaricama superherojima i superherojinama. Hm, ovde ima potencijala za romansu, neki seks perhaps? Mass effect anyone? Brz pogled na walkthrough - nope, no sex scenes here Nema veze, idemo u borbu, i 5 minuta brzo prodje, nakon čega sledi neobaveznih ali poželjnih sat vremena četovanja po bazi i otkrivanja raznih...hm, tajni?

Tu polako shvatam da posle 9 sati igranja imam odigranih 5-6 misija u ukupnom trajanju od sat vremena, i 8 sati trčanja po bazi (uglavnom po šumi), kliktanja na dijaloge, bondinga i uopšte social contenta na nivou Simsa, ali bez nekog realnog upliva na igru. I shvatam da je ustvari taj social conent (eventualno zanimljiv marvel geekovima, a meni i normalnim igračima potpuno nezanimljiv) ustvari glavni deo igre, a borba je tu za kratke pauze izmedju dijaloga i trčanja po šumi. I konačno shvatam da su mi uvalili rog za sveću, i da sam umesto XCOMa dobio Marvel Sims. I naravno da prestajem da igram...

[Calavera]

malo preteruješ s tom količinom vremena koje ode na vreme između misija, ali da, radi se o solidnom delu igre. meni ceo taj gameplay loop misija > bleja s ortaćima > trening i research > apgrejdovanje karata i doterivanje deckova > istraživanje šume vrlo prija baš zato što nijedan deo nije predug, a sve se lepo nadopunjuje, tj. taman kad krene da smara pređeš na sledeću fazu. dobro, to bazanje po šumi je malo... onako, ali u isto vreme oduzima najmanje vremena ako nisi baš OCD u pogledu toga da svaki cvet moraš ubrati čim se respawnuje. plus, taj deo igre je najviše prisutan na početku dok juriš one štapiće za prvi word of power pa moraš da pročešljaš celu šumu, posle toga možeš otprilike u farming jednom nedeljno (ili kad zatreba cveća za recept).

bonding isto ima uticaja na borbu, friendship leveli donose combo modifiere i pasivne abilitije od kojih su neki BRUTALNO korisni, a ima i taj team friendship level koji ti daje jake kombo karte i... hm... poboljšava ti komplimente    ono što je ključno je da meni to blejanje nije naporno koliko sam mislio da će biti, preskačem sve vezano za lore ali zezanje s kolegama je solidno duhovito, a uopšte nisam marvel tip. borba i deckbuilding su naravno glavna atrakcija, naročito kad dlc ubaci još likova i broj mogućih kombinacija i sinergija sve eksponencijalnije™ raste.

[Meho Krljic]

Dva dugo anticipirana indi naslova su upravo ispala iz velike kosmičke materice u kojoj se misteriozno rađaju videoigre, pa mi je dužnost da ukažem.


Prva je Nightmare Kart, igra koju smo nekada znali i kao Bloodborne Kart a koja je za prvi April pre par godina na brzinu napravljena šala o tome kako bi karting trke izgledale u Bloodborne univerzumu ali tako da je Bloodborne niskopoligonalna Playstation 1 igra rđavih tekstura. Možda će se neko setiti da je ista developerka napravila i kratki demo koji je bio demake Bloodbornea tako da izgleda kao Playstation 1 igra. Enivej, ovaj kart-racer je bio toliko popularan da je razvijen u propisnu, "celu" igru, a Sony je u međuvremenu blago intervenisao da se ukloni njihov brending iz finalnog produkta. Tako da sada imamo igru (samo na Itch.io za sada, a čeka se Steam izdanje) koja je OČIGLEDNO Bloodborne (sa sve bosfajtovima) ali spretno i parodično izmenjen u pogledu brendinga i sadržaja, PLUS je u pitanju, vele solidan trkački program (mada drugi vele da igra ima dosta bagova tako da, svakako će valjati zakrpa ili dve pre nego što bude Steam ready). Sa Itcha igru možete da skinete po kojoj god ceni da je sami odredite:


https://b0tster.itch.io/nmkart



Druga igra je, naravno, Selaco i, evo, NE PAMTIM kada sam bio ovako napaljen u pogledu nekog novog izdanja a mene je posebno lako napaliti. A ovo je čak i tek early access izdanje za igru (prvo poglavlje je kompletno i pruža desetak sati igranja). Demo sam igrao dva puta i o njemu dva puta pisao, što je svojevrsni presedan, ali Selaco je JUST THAT GOOD. Da ne pominjem da je u pitanju tehnološko čudo, pošto kad je igrate prosto ne možete da verujete da je ovo GZDoom igra. Dakle, FPS, koji je urađen u VELIČANSTVENOM 2.5 D prikazu, sa prelepim sprajtovima, fantastičnim mapama, nivoom uglancanosti koji se retko viđa, odličnim AI-jem, ambicioznim dizajnom nivoa, ogromnom reaktivnošću okruženja, pa čak i dosta ekspanzivnom pričom... Plus borba je RAZARAČKA. Selaco je kao da ste nekako spojili Doom, Duke Nukem 3D i F.E.A.R. u nekom činu božanske fuzije. Selaco će, po svemu sudeći, redefinisati pojam boomer shooter i ja sam, jelte, presrećan zbog toga:

https://store.steampowered.com/app/1592280/Selaco/

[Meho Krljic]

A imate i SKALD:Against the Black Priory, igru koja je kao old school CRPG (raspon: Ultima-Baldur's Gate), samo sa modernim quality of life elementima ali i sa C64 grafikom. Upućeni vele da je odlično:


https://store.steampowered.com/app/1069160/SKALD_Against_the_Black_Priory/

[Meho Krljic]

Da ukažem da je upravo izašao Fallen Aces (doduše, tehnički u Early Access modusu) a što je noir immersive sim New Blood Interactivea o čijem sam demou svojevremeno pisao sa dosta ushićenja. Košta svega deset evra i vredi da se poseduje.

[Meho Krljic]

BTW, prilično dvojim oko igre Zenless Zone Zero. Eurogamer joj je dao sjajan prikaz, skroz pozitivan, ali ja ne znam da li imam snage da  igram gacha live service igru sa gomilom valuta, dnevnim zadacima itd. Ljudi se kunu da je Genshin Impact bio sjajan, kao i naredni radovi istog developera, a da je ovo vitkija i efikasnija varijacija na istu temu, i malo je falilo daje jutros instaliram ali... evo ne znam!!!!!!!!!!

[Meho Krljic]

Arranger: A Role-Puzzling Adventure izlazi prekosutra a prikazi su SJAJNI. Evo Donlanovog recimo:

https://www.eurogamer.net/arranger-a-role-puzzling-adventure-review


Za sada ne piše koliko će igra koštati ali ja sam je stavio na višlistu.

[Meho Krljic]

EDF 6 je, po svemu sudeći, najbolja EDF igra do sada!!!!!


Dominic Tarason:
https://www.pcgamer.com/games/third-person-shooter/earth-defense-force-6-review/

[Meho Krljic]

Ovo izlazi sutra a Matt Wales na Eurogameru mu je dao čistu peticu što baš i nije uobičajeno. Deluje zanimljivo!!!!!!!!!!

Thank Goodness You're Here!

[Meho Krljic]

World of Goo 2 je nabavljiv! Donlan ima preslatku meditaciju o igri, pronalazeći sponu sa filmovima Bastera Kitona:

https://www.eurogamer.net/the-spirit-of-buster-keaton-flies-again-in-world-of-goo-2

[Petronije]

Jbt pa prvi deo toga je izašao pre sigurno 10 godina, možda i više?!? Baš je bila zabavna mozgolomka.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Meho Krljic]

Više, da, prva igra je iz 2008. godine. Emejzing.

[Tex Murphy]

Што ће рећи свега 4 године након што су свјетлост дана угледали Халф-Лифе 2, први Фар Крај и Доом 3. А то је било прије 20 година.

[Meho Krljic]

Da. Na mom blogu još uvek ima mikro-prikaz demoa Tower of Goo koji je prethodio igri World of Goo, napisan u pregledu igara koje su izašle 2007. godine 

https://cvecezla.wordpress.com/2009/06/20/videoigre-osvrt-na-2007-godinu/

[Tex Murphy]

Аух, какав је сјајан бласт фром тхе паст читав тај текст. Премијерни описи С.Т.А.Л.К.Е.Р.-а и Крајсиса, између осталих ствари!

[Meho Krljic]

Igara koje su tebi i dalje smeštene u neku nedefinisanu budućnost 

[Petronije]

Vidim da je spomenut i meni veoma drag, a potpuno zaboravljen, Clive Barker's Jericho. Kakva je to gothic horor pucačina bila. Šta developere sprečava da danas naprave nešto takvo, zaista mi nije jasno.

A zapravo sam mislio na Undying, Džeriko je bio ozbiljan fail.

Šta developere sprečava da danas naprave nešto takvo, zaista mi nije jasno?

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Tex Murphy]

Igara koje su tebi i dalje smeštene u neku nedefinisanu budućnost 

No lies detected!

[Tex Murphy]

Igara koje su tebi i dalje smeštene u neku nedefinisanu budućnost 

No lies detected!

Мислим, још како сам добио НЕС и СНЕС Цлассиц, ситуација за нове* игре није баш ружичаста.

* нове = послије 2000.

[Meho Krljic]

Heh, i ja putem Steam Decka i Playstationa igram opsceno mnogo igara starih dvadeset i trideset godina u ovom trenutku tako da će Sagita da se ugne pod teretom pisanja o retro gejmingu do kraja godine 

Vidim da je spomenut i meni veoma drag, a potpuno zaboravljen, Clive Barker's Jericho. Kakva je to gothic horor pucačina bila. Šta developere sprečava da danas naprave nešto takvo, zaista mi nije jasno.

A zapravo sam mislio na Undying, Džeriko je bio ozbiljan fail.

Šta developere sprečava da danas naprave nešto takvo, zaista mi nije jasno?

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Pa, ima danas horor-FPS igara u, jelte, bumer-šuter podžanru, ali Undying je ipak igra sa malo više priče nego što prosečan neo-boomer shooter developer može da napravi jer su to ipak partizanski studiji. Tako da, mislim da je razlog ta "smrt AA igara" o kojoj generalno inače pričamo. Velike firme nemaju ni najmanju želju da naprave "FPS igru sa pričom" jer je to previše para uloženih za premalo povraćenih, pa čak i Call of Duty praktično priču doda na multiplejer, game as a service dizajn. Mali developeri hoće ali nemaju para da to bude na nivou Undyinga... Ali svakako preporučujem Dusk kao moguće nešto najbliže tome što tražiš, a i jeste u pitanju jedan od najboljih FPSova u ovom veku.

[Meho Krljic]

Ovaj The Crush House je, hm, zanimljiv. Izdao ga je Devolver i u pitanju je simulator/ satira reality TV-a:

https://www.theguardian.com/games/article/2024/aug/09/the-crush-house-review-love-island-with-a-dark-heart