ABN SF VESTI

[Aleksandar_B_Ned]

 Cenjeni   ,
u današnjem (i jučerašnjem) ,,Danasu", pa na str. XVII, Aleksandar Manić (to je skoro sigurno naš Monja) ima veliki članak sa naslovom:

Zašto sam napisao knjigu o stripu i posvetio je ,,Beogradskom krugu 2".

A naslov te knjige glasi: Strip, crtanje reči i pisanje slike. Izdavač je ,,Informatika".

U prvom i drugom pasusu pominju se klub ,,Lazar Komarčić", i neki od naših iz tog kluba – Željko Pahek, Slobodan V. Ivkov, Vlada Vesović, i drugi.

[Aleksandar_B_Ned]

dopuna   ,

(5)  u današnjem (i sutrašnjem) ,,Danasu", pa na str. 15 i 16, vidimo obiman intervju pod naslovom ,,Iza kulisa farmaceutskog sektora" i nad-naslovom ,,Pavle Zelić, pisac i strip-scenarista, o svojoj novoj knjizi Gorka pilula". Intervju potpisuje Vladimir Matković.Da podsetimo, Pavle Zelić je znatno doprineo da naš ,,Emitor" dobije, 2004. godine, nagradu ,,Eurokona" kao najbolji evropski SF fanzin. (Išli smo nas četvorica, u Plovdiv. O tome možete čitati u knjizi A. B. Nedeljkovića Istorija srpske naučno-fantastične književnosti XIX i XX veka, na str. 602-604.)Intervju se, na ,,Danasovoj" str. 15, pretežno odnosi na tu Zelićevu knjigu o nekim nepoštenim stvarima koje postoje u industriji i prodaji lekova, u Srbiji, danas; Zelić, koji je stručnjak za tu oblast, razotkriva neke nezakonite i nečasne postupke u tom biznisu, uključujući baš i bukvalno falsifikovanje lekova. Ali u preostalim delovima intervjua, na str. 16, on govori o fantastici, stripu, i o početku snimanja dugometražnog igranog filma po njegovom romanu Peščana hronika, u produkciji (tako je navedeno) Living Pictures studija, a u žanru natprirodne i krimi strave.

[Aleksandar_B_Ned]

 Cenjeni...,

danas je interesantan i redak datum, 12 12 2024,

dakle dvanaesti dan u dvanaestom mesecu, a 12 i 12 daju zbir 24, a tu je i još jedna dvojka. Znači samo su dvojke i četvorka (koja je zbir 2 i 2), i nula. Sledeći put će se slično tome, i sa tolikom dominacijom dvojke, namestiti, gle, kroz dvesta godina, na dan 12 12 2224.

[mac]

Šta fali 12 12 2044...

[Petronije]

Fali jedna dvojka?

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Aleksandar_B_Ned]

 Cenjeni...,
danas u ,,Politici", na strani gde su aforizmi, humor itd, imate vrlo kratku (malo više od pola šlajfne) šaljivu SF priču ,,Vanzemaljac u Srbiji", autor Željko Žele Jovanović. Na kraju je panč-lajn, tad shvatimo u čemu je vic.

[Meho Krljic]

Evo te kratke priče, za one koji ne žele da kupe Politiku:

[mac]

Pa, dobar je vic..

[Aleksandar_B_Ned]

 Cenjeni...,

u svojoj kolumni koja ide ponedeljkom u ,,Blicu", Slobodan V. Ivkov (na str. 16) danas govori o 40-toj godišnjici (! – toliko mnogo!) izlaska Gibsonovog Neuromansera (koji je tada, godine 1984, bitno doprineo afirmaciji kiber-panka); i, razmatra novu knjigu Ilije Bakića Vilijam Gibson ili fragmentarni pogled na kiber-pank, i još nešto. Naime, vredni i veoma strpljivi Ivkov upoređivao je tekst prvog i drugog izdanja Živkovićeve Enciklopedije naučne fantastike (1990, i, 2010), čega se ABN više od 30 godina nije setio, i – pronašao je (Ivkov) razlike. Izgleda da je dr Zoran A. Živković ponešto u Enciklopediji menjao, ažurirao.
U prvom izdanju (na str. 238) čitamo rečenicu: ,,Gibsonov pristup SF žanru postao je osnova kratkovečnog i marginalnog žanrovskog pokreta nazvanog 'kiber-pank'".
U drugom izdanju (pa, na str. 141), proverili smo,  ispale su reči ,,kratkovečnog i marginalnog".Ivkov u današnjoj kolumni kaže da je zapazio još poneku izmenu u drugom izdanju Zoranove Enciklopedije.

[Meho Krljic]

Dobro, lepo je videti da je ipak časno pojeo metaforičko gomno. 

[Boban]

Dobro, lepo je videti da je ipak časno pojeo metaforičko gomno. 

Živković je s enciklopedijom za strane autore stao zaključno sa 1985. godinom. Bilo je teško predvideti kuda će šta da ide...

[dark horse]

Ove izmene na Enciklopediji bi ladno mogle da idu u Riplijevo Verovali ili ne. Što bi rekli klinci, izneverovao sam.

[tomat]

Dobro, lepo je videti da je ipak časno pojeo metaforičko gomno. 

Živković je s enciklopedijom za strane autore stao zaključno sa 1985. godinom. Bilo je teško predvideti kuda će šta da ide...

Ko ga je onda tuko po ušima da napiše kratkoživeći i marginalni?

[mac]

Možeš da izbaciš enciklopediju iz pisca, ali ne i pisca iz enciklopedije... ili tako nekako

[Truba]

Najveci ublehas koji je unistio sf scenu za sljedecih 100 godina silujuci klarkom i asimovom
Tojest vsojim doktoratima i knjigama koje je morao proctati za njih

[Aleksandar_B_Ned]

 Cenjeni...,
(1)  sa zakašnjenjem saznajemo (danas, na ,,Pogledu iz svemirskog broda") da je večeras proslava 20 godina rada udruženja SCI&FI:

https://sfpisb.wordpress.com/

(2)  danas u ,,Danasu" na str. 27 imate kratak članak ,,Omiljeni Ratovi zvezda", nadnaslov ,,najuticajniji naučnofantastični film po mišljenju nauke", potpisuje F.M. Počinje sa nekoliko kratkih komentara, sa puno dobre volje, o SF uopšte, generalno.

[Aleksandar_B_Ned]

 Cenjeni...,
juče je u ,,Politici", na str. valjda 14 (nije naznačeno koja je), objavljen tekst o pesniku i uredniku po imenu Ivan V. Lalić (1931 – 1996), potpisuje Dimitrije Milenković, tu je dat pregled uglavnom Lalićevog pesničkog rada, a ni jedna jedina reč o tome da je bio i urednik SF edicije ,,Kentaur" i u tom svojstvu dobio i nagradu Eurokona.
Milenković čak ističe da je bio Lalićev dobar prijatelj, i citira nekoliko reči Lalićeve poezije, a o dobijenoj evropskoj nagradi – ništa.

[Boban]

The success of ANDROMEDA urged the revival of "Yugoslavia's" SF series KENTAUR, a series that set a tremendously high bar, and won its editor Ivan V. Lalić an ESFS award also, at Eurocon in Poznan, Poland, 1976.

https://file770.com/serbian-sf-fandom-celebrates-55-years-of-kosmoplov/

[Truba]

legendarno i možda najbolje izdanje sf-a na istočnoj inačici hrvatskoga jezika
čemu duguje tu popularnost
vjerojatno što su bili prvi
dobar format
i realno predivne naslovne stranice
spojlere na poledjini, pos prijevod i kasapljenje nećemo spominjati

[Truba]

sad vidim polaris izdavao agatu kristi
dobio jednu knjigu

[Aleksandar_B_Ned]

 Цењени...,
са закашњењем од 1 дан преносимо, са ,,Погледа из свемирског брода", следећу информацију:

Predavanje: Vedri horizonti naučne fantastike

U Palati nauke – centru za istraživanje i popularizaciju nauke, održaće se u petak 10. januara, sa početkom u 17 časova, predavanje pod nazivom "Vedri horizonti naučne fantastike". Evo šta se kaže u najavi:

Na ovom predavanju govorićemo o narativima koji su dominirali svetom fantastike. Iako su distopijski i postapokaliptični narativi bili najistaknutiji u poslednjim decenijama, u novije vreme pojavljuju se novi autori koji se usmeravaju na optimistične i utopijske priče unutar naučne fantastike. Ovi autori, koji se često nazivaju solarpunk ili hopepunk, u svojim delima manje se fokusiraju na tehnološki napredak, a više na njegovu održivost. Takođe, naglašavaju važnost međuljudske solidarnosti i zajedničkog delovanja u stvaranju svetlije ili barem održive budućnosti.
Predavanje će se održati u sali Horizont.
Učesnici
Prof. dr Ivana Damnjanović, Fakultet političkih nauka, Beograd
Dr Tijana Tropin, Institut za književnost i umetnost, Beograd
Cena ulaznice: 600 dinara.
Palata nauke (Kralja Milana 11) – Zadužbina Miodraga Kostića nalazi se u samom centru Beograda, na raskrsnici ulica kralja Milana i kneza Miloša.

[Aleksandar_B_Ned]

Програм друштва Лазар Комарчић за фебруар 2025.

ЗМАЈЕВА КУХИЊА АДРИЈАНА САРАЈЛИЈЕ

3. фебруар 2025. године

19:00

трибинска сала Дома омладине Београда

После две успешне збирке прича: ,,Мануфактура Г" (Тардис, 2010) и ,,Голи гласови" (Еверест медиа, 2017) пред нама је и трећа збирка Адријана Сарајлије – ,,Змајева кухиња", као 81. наслов у едицији ЗНАК САГИТЕ. Сарајлија се етаблирао као аутор са препознатљивим гласом и фасцинантим избором тема већ првим причама објављеним у Емитору. Након тога читамо га у српским и у регионалним збиркама фантастике. Осим што је преступио са кратким романом Огледало за вампира (Чаробна књига, 2012) одржава темпо писањем неколико кратких прича годишње, а најновије су сабране у збирку коју вам представљамо.

Из рецензије Миодрага Миловановића издвајамо: ,,Нове приче Адријана Сарајлије настављају да измичу терминима којим су приказивачи ранијих остварења настојали да их поставе на неке мање или више препознатљиве полице фантастичне књижевности. У питању је аутор дистинктног приступа књижевности и нема смисла покушавати да његову прозу сместимо у чврсте калупе. Језички разигране, интелектуално изазовне али никада херметичне приче припадају само једном препознатљивом књижевном правцу – прози Адријана Сарајлије. Уживајте!" У најбољој традицији домаћих приказа из овога се не може закључити много сем да је похвално и да је нека уметност у питању, али не дајте да вас то обесхрабри — дођите у великом броју да започнемо нову сезону!

Учествују: Адријан Сарајлија (аутор), Бобан Кнежевић (издавач)

Модератор: Жарко Милићевић

[Aleksandar_B_Ned]

 prenosimo sa Pogleda iz svemirskog broda:

LK samo dva puta mesečno u DOB-u, povratak Književne radonice!

Posted by sfpogled on January 21, 2025


Pažljiviji pratioci dešavanja u Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" su primetili da je od septembra broj dešavanja (predavanja, promocija...) u Domu omladine značajno opao. Mnogi su navikli na druženja ponedeljkom od 19 časova, ali to više nije bilo tako.


Dom omladine je, očigledno, promenio svoju politiku i LK je izgubio jednonedeljni prostor za svoje delovanje u Tribinskoj sali.  Sa početkom 2025. godine, stvari su definitivno "zapečaćene". Doduše LK će i dalje moći da koristi Tribinsku salu, ali to će biti jednom mesečno, prema narednom rasporedu:

1) 3. februar
2) 3. mart
3) 14. april
4) 26. maj
5) 16. jun
6) 15. septembar
7) 13. oktobar
8) 17. novembar

Ako je za utehu, LK će bar moći da i dalje održava svoje sastanke u Tribinskoj sali (gde će sigurno fokus biti na promocijama i predavanjima), dok su drugi korisnici ovog prostora prebačeni u Klub.

Druga pozitivna stvar je što će LK ipak imati dva termina mesečno – taj drugi će se održavati u Psihološkoj radionici – za one koji ne znaju, to je manja prostorija u samom dnu Tribinske sale, gde je već par puta bilo raznih dešavanja, kao jedno druženje sa Ilijom Bakićem, recimo... I LK će te termine iskoristiti za književnu radionicu, fantastičnu čitaonicu i druga manja dešavanja.

Kao što se vidi iz ove najave – književna radionica se vraća! U svojoj objavi LK je pozvao zainteresovane za Književnu radionicu da se:

"jave na     lazarkomarcic@gmail.com

i pošalju priču fantastike, žanr nebitan, al hajd nek bude cosy fantasy ako ne znate šta biste. Dužina max 30.000 karaktera ili tu negde. Ne morate biti tu IRL ali poželjno je, kritika bolje leže uz kafu".

[Aleksandar_B_Ned]

 Cenjeni   ,
umro je, od raka, jedan od najvećih srpskih SF pisaca, dr Zoran S. Jakšić (iz Pančeva) koga smo zvali Jakša. (Rođen 14. aprila 1960.) Sahranjen je danas.

U mojoj knjizi Istorija srpske naučno-fantastične književnosti XIX i XX veka (2024), Zoranu S. Jakšiću posvećen je znatan prostor (str. 461-465), a naročito njegovom najboljem ostvarenju, romanu Kradljivci univerzuma (drugo, dopunjeno izdanje, Beograd, izdavač ,,Polaris", 1997).

[Aleksandar_B_Ned]

 Цењени   ,
прво, ја сам на страни студената, они су у праву, подржавам их.

Друго, ово нам је стигло прекасно, одржано је јуче, али, ипак, ево информације:

Tribina LK: Otpor i pobuna u delima fantastike

Tribina pod nazivom ,,Izmaštane revolucije: otpor i pobuna u fantastici" biće održana u ponedeljak 03. marta 2025. godine s početkom u 19 časova u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda. Tribinu organizuje Društvo ljubitelja fantastike ,,Lazar Komarčić" a o datoj temi govoriće Ivana Damnjanović i Jelena Jokanović.

Fantastična književnost je gotovo od samih svojih početaka služila ne samo kao ogledalo društva, već i kao prostor za ispitivanje mogućih putanja društvenih promena i društvenih previranja. Prevazilazeći okvire izrazito političkih (i politizovanih) žanrova utopije i distopije, i savremeni pisci fantastike u svojim delima oblikuju društva kojima je revolucija preko potrebna, ona na ivici revolucije i ona koja kroz tu revoluciju prolaze, ali i ona koja se suočavaju sa posledicama revolucije i pobune.

U različitim kontekstima, u izmaštanim svetovima koji preslikavaju, karikiraju, uveličavaju ili do apsurda dovode prošle ili savremene društvene sisteme i procese, ovi autori preispituju različite mehanizme društvene kontrole, staze mogućeg otpora ali i izglede pobune na uspeh. Pri tome oni nekada sasvim namerno, a nekada nesvesno, na teren konkretne akcije, i konkretnih aktera, prevode ideološka i teorijska razmatranja o pravu na pobunu, prihvatljivim i neprihvatljivim načinima iskazivanja nezadovoljstva postojećim sistemom, efikasnim i neefikasnim metodama političke borbe.

Od pesimizma i defetizma klasičnih distopija dvadesetog veka – Zamjatina, Hakslija i Orvela, preko složenijih i nijansiranijih vizija Ursule Legvin i Oktavije Batler i duhovitog ali oštrog društvenog komentara sakrivenog u alternativnim svetovima Pračeta, Sapkovskog i Brusta, do generacijske pobune protiv stega režima u serijalima savremene YA (young adult)književnosti, fantastična književnost ponekad predstavlja predah, ponekad inspiraciju, a ponekad upozorenje.

Predložena literatura:
– Mi Jevgenija Zamjatina – prvi moderni distopijski roman o totalnoj kontroli društva i buđenju individualnosti
– Metropolis – roman Tee fon Harbou i čuveni film Frica Langa o klasnoj borbi, tehnološkoj revoluciji i dolasku fašizma u futurističkom gradu
– 1984 – distopijski roman Džordža Orvela o totalitarnom društvu i individualnom otporu, odnedavno van kopirajta pa dostupan kod maltene svakog izdavača: Laguna, Kosmos, Kontrast, Vulkan, Tea Buks, strip adaptacija Matijaša Namaija iz Darkvuda, Leo Komerc,
– Farenhajt 451 Reja Bredberija – roman o svetu koji zabranjuje knjige i znanje
– V kao Vendeta Alana Mura – strip i film o borbi protiv fašističkog režima
– ,,Dan uoči revolucije" – priča Ursula Le Gvin, kao i roman Čovek praznih šaka (u novom prevodu dr Mladena Jakovljevića Lišeni svega, u izdanju Kontrasta)
– Sluškinjina priča – roman Margaret Atvud koji je nedavna TV adaptacija učinila posebno aktuelnim
– Oblik stvari koje će doći Herberta Džordža Velsa, o svetu opustošenom kugom koga obnavljaju anacionalne areligijske tehnokrate i prosvećenom diktaturom vode u utopiju

Spisak dela o kojima će biti reči nije konačan, jer je tribina zamišljena i kao otvoren razgovor u kome će moći da se uključe i posetioci sa svojim predlozima.

Ulaz je slobodan.

[Aleksandar_B_Ned]

 Цењени   ,
прво, ја сам на страни студената, они су у праву, подржавам их.

Друго, ово нам је стигло прекасно, одржано је јуче, али, ипак, ево информације:

Tribina LK: Otpor i pobuna u delima fantastike

Tribina pod nazivom ,,Izmaštane revolucije: otpor i pobuna u fantastici" biće održana u ponedeljak 03. marta 2025. godine s početkom u 19 časova u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda. Tribinu organizuje Društvo ljubitelja fantastike ,,Lazar Komarčić" a o datoj temi govoriće Ivana Damnjanović i Jelena Jokanović.

Fantastična književnost je gotovo od samih svojih početaka služila ne samo kao ogledalo društva, već i kao prostor za ispitivanje mogućih putanja društvenih promena i društvenih previranja. Prevazilazeći okvire izrazito političkih (i politizovanih) žanrova utopije i distopije, i savremeni pisci fantastike u svojim delima oblikuju društva kojima je revolucija preko potrebna, ona na ivici revolucije i ona koja kroz tu revoluciju prolaze, ali i ona koja se suočavaju sa posledicama revolucije i pobune.

U različitim kontekstima, u izmaštanim svetovima koji preslikavaju, karikiraju, uveličavaju ili do apsurda dovode prošle ili savremene društvene sisteme i procese, ovi autori preispituju različite mehanizme društvene kontrole, staze mogućeg otpora ali i izglede pobune na uspeh. Pri tome oni nekada sasvim namerno, a nekada nesvesno, na teren konkretne akcije, i konkretnih aktera, prevode ideološka i teorijska razmatranja o pravu na pobunu, prihvatljivim i neprihvatljivim načinima iskazivanja nezadovoljstva postojećim sistemom, efikasnim i neefikasnim metodama političke borbe.

Od pesimizma i defetizma klasičnih distopija dvadesetog veka – Zamjatina, Hakslija i Orvela, preko složenijih i nijansiranijih vizija Ursule Legvin i Oktavije Batler i duhovitog ali oštrog društvenog komentara sakrivenog u alternativnim svetovima Pračeta, Sapkovskog i Brusta, do generacijske pobune protiv stega režima u serijalima savremene YA (young adult)književnosti, fantastična književnost ponekad predstavlja predah, ponekad inspiraciju, a ponekad upozorenje.

Predložena literatura:
– Mi Jevgenija Zamjatina – prvi moderni distopijski roman o totalnoj kontroli društva i buđenju individualnosti
– Metropolis – roman Tee fon Harbou i čuveni film Frica Langa o klasnoj borbi, tehnološkoj revoluciji i dolasku fašizma u futurističkom gradu
– 1984 – distopijski roman Džordža Orvela o totalitarnom društvu i individualnom otporu, odnedavno van kopirajta pa dostupan kod maltene svakog izdavača: Laguna, Kosmos, Kontrast, Vulkan, Tea Buks, strip adaptacija Matijaša Namaija iz Darkvuda, Leo Komerc,
– Farenhajt 451 Reja Bredberija – roman o svetu koji zabranjuje knjige i znanje
– V kao Vendeta Alana Mura – strip i film o borbi protiv fašističkog režima
– ,,Dan uoči revolucije" – priča Ursula Le Gvin, kao i roman Čovek praznih šaka (u novom prevodu dr Mladena Jakovljevića Lišeni svega, u izdanju Kontrasta)
– Sluškinjina priča – roman Margaret Atvud koji je nedavna TV adaptacija učinila posebno aktuelnim
– Oblik stvari koje će doći Herberta Džordža Velsa, o svetu opustošenom kugom koga obnavljaju anacionalne areligijske tehnokrate i prosvećenom diktaturom vode u utopiju

Spisak dela o kojima će biti reči nije konačan, jer je tribina zamišljena i kao otvoren razgovor u kome će moći da se uključe i posetioci sa svojim predlozima.

Ulaz je slobodan.