Strip album koji upravo citam

[džin tonik]

nestandardno-dosadan mno. idemo na sljedeceg.

[džin tonik]

veceras ortiz.

[Meho Krljic]

Pri kraju je novi Marvelov mega event "Infinity". Za razliku od nekoliko velikih dogadjaja u poslednjih nekoliko godina (Age of Ultron, Avengers VS XMen, Fear Itself) ovo deluje kao nesto sto zasluzuje da bude event, iako je na momente konfuzno, odnosno, zahteva veliko poznavanje Marvela da bi moglo da se uziva u tome. Ja sebe smatram osobom koja osrednje poznaje istoriju Marvela i stvari koje su se desavale u njihovim izdanjim u poslednjih nekoliko decenija, tako da sam morao pomalo da se prisecam nekih ranijih stvari kako bih mogao da ispratim sve. Uz to, kljucno je poznavanje dosadasnjih brojeva New Avengersa i Avengersa Dzonatana Hikmana, zato sto se Infinity nadovezuje upravo na to. Ipak, kad prodje neko vreme i sve se slegne, siguran sam da ce Infinity ostati u secanju kao jedan od boljih eventova u Marvelu u poslednjih desetak godina. Moj licni problem sa Hikmanovim pisanjem je to da ne uspeva najbolje da me emotivne involvuje u pricu, ali me s druge strane uvek kupi svojim far-out SF idejama, pa se to onda negde izravna. Ovde je uspesno iskombinovao Inhumanse, Tanosa, sve moguce poznate vanzemaljske vrste u Marvelu, te prvu vrstu Graditelja za cije se postojanje saznalo tek pre godinu dana u Hikmanovim Avengersima. Ostaje da se vidi kako se u to uklapaju Eternalsi (cini mi se da su oni ranije bili prva vrsta u univerzumu), i da li su oni zapravo ovi Graditelji or some such. Za pracenje eventa kljucno je i paralelno citanje Avengersa i New Avengersa, koje takodje pise Hikman.

I da, ako niste do sada citali DCjev Wonder Women koji pise Brajan Azarelo, odmah ispravite to, zato sto je to trenutno najbolji DC naslov i meni jedan od pet naslova u trenutnoj americkoj produkciji koju pratim.

Upravo dočitao Infinity i kako sam se nadao zapravo sam se solidno udao. Meni je Hickman do sada u Marvelu bio definitivno najbolji dok je radio Ultimates, ali njegov dosadašnji rad na Avengersima je značajno čitljiviji od poslednjih par godina Bendisovog otaljavanja posla. Ceo buildup pred Infinity je bio sasvim pristojno čitljiv, pogotovo New Avengers koji je imao disciplinovanu priču i zanimljiv zaplet.

E, sad, problem sa Infinity je što kombinuje zaplete iz Avengers i New Avengers koji zapravo nemaju veze jedan sa drugim a u sve dodaje Thanosa PLUS Inhumanse tako da imamo nekoliko nepovezanih narativnih linija koje su svaka ze sebe zanimljive ali ne mogu da kažem da su organski spojene. Zaplet sa Buildersima - dakle, ono što se nastavlja na Avengers - je meni lep i uspeo iako je u pitanju još jedno izvođenje na bis onoga što su Giffen, Abnett i Lanning uradili pre pola decenije sa Annihilation, ali epska je to priča o svemiru koji se udružuje protiv nezamislivo velike pretnje i mada je Hickmanovo shvatanje vojne strategije naivno, može to da prođe na nivou epizoda.

Zaplet sa Thanosom je zapravo dosta slab i Thanos je ovde samo mekgafin da se okine terigeneza, kako bismo dobili Inhumanity, koji je upravo započeo. Ne bunim se PREVIŠE jer su meni Inhumansi dragi i volim da čitam priče gde su oni glavni, ali činjenica je da je Thanos na snagu ubačen u priču, da je njegova motivacija veštačka, da se ceo ivent zove Infinity bez razloga jer je Infinity Gauntlet uništen još pre početka iventa, i New Avengersima i moram da kažem da bih više voleo da je podzaplet sa Inhumansima izdvojen u poseban miniserijal jer je globalna terigeneza interesantna ideja koja se ovde izgubila zatrpana drugim globalnim dešavanjima...

No, mislim da će New Avengers nastaviti da bude zanimljiviji serijal od Avengers (iako su new avengers zapravo Illuminati), barem sam ja i dalje zainteresovaniji za njegovo praćenje...

[džin tonik]

blizi se bozic, najljepse doba godine, te me sve vise hvala praznicko raspolozenje i zelja za vjerskom tematikom. odlicna prilika za jodorovskog.

zeljno ocekujem treci dio cije digitalno izdanje izlazi sljedeci mjesec. ugrubo, okvirno temelji na povijesnim cinjenicama, onako, faktoloski, ali, sve je provuceno kroz najdublje ponore bivstva. kritike cak i od strane danasnjeg uspavanog i krajnje umjerenog krscanstva, pogubne su, a islam bi jodorowskog za slicnu analogiju vjerojatno ekspresno nabio na kolac. krajnje zabavno stivo.

[džin tonik]

murena, pocetak treceg ciklusa, konstantan pad, ali jos uvijek dovoljno solidno. pa, tko ne zna kako su stari rimljani imali 182 praznika i sl... preporuka.

[džin tonik]

krenuo s orlovima rima. ilusracije na naslovnicama do sad me odbijale da ovo procitam, onako mi previse teenie, sve u aktualno-plitkom hau-ruk stilu za mladez, no donekle se prevario; bolje od ocekivanog, budi zelju da iscitam do kraja. da vidim kako je prikazan varus, bitka, etc. izmedju ostalog minus sto se pored arminiusa poteze i novokompovano ime hermann, previse love-story i sl. no dobro.

[džin tonik]

solidna avantura, lijep crtez, atmosfera...

[džin tonik]

eisner, kratke price, mudrolije raznorazne banalne u stripu. simpaticno. mozda i zapamtim koju pa ispadnem pametan u drustvu.

[džin tonik]

marvel-universe vs. punisher. nije bas svijet u kojem se najbolje snalazim, no zanima me kako se bonellijevac parlov nosi sa americkim palpom. dobar crtez, prepoznatljiv stil.

[džin tonik]

nakazawa, hiroshima. koliko je ovo spiegelman nahvalio, ocekivao sam bar nesto prosjecno. pa ne mora se potencijalno dobar scenarij u pravilu unistiti nakaradnim crtezom. mislim, mogu imati oko i za zografije, ali ovo je sto se tice mimike i gestike likova krajnje napadno, sto bi rekle babe, prenaglaseno i kad treba - i kad ne treba. iritantno do bola. jasno sta i kako je umjetnik namjeravao naglasiti, ali covjece, daj odmori koji kadar, pa i japanci su sasvim obicni ljudi.
iako te nahvalio spiegelman, radioaktivman ili koji god man. rijetko koji strip me odbio u tolikoj mjeri. ide uz bok bonellijevom kratkom serijalu 'caravan'. necitljivo.





...

[džin tonik]

croci, auschwitz. smatram relativno spram ostalih radova na istu tematiku pomalo zapostavljenim djelom; nista revolucionarno, pomalo nedoreceno, ponegdje zbrzano, ali fundamentalno u redu. uz veci obim, moglo je postati odlicno djelo.
dobilo i prilicno negativne kritike, no kad odemo u detalje, od osoba koje nisu procitale, primjerice, intervju s autorom u prilogu, posto obradjuju pitanja na koja se tamo nalaze odgovori.
dalje ne bih, jer mi se ne lamanta sa 'antifasistima' u poodmaklim godinama duga jezika i kratke pameti, koji se precesto nalaze u stripu u 'nas'. uglavnom, solidno stivo, ali bez prevelikih ocekivanja. i ovaj se autor poigrava mimikom, no, oz ostalo, podnosljivo.

[džin tonik]

everything here is dead and silent... the rest of heaven was blue. solidno, uglavnom igra na vizualno, nije ni previse kvazifilozofsko. jedan obican strip.

[džin tonik]

u moru serija svescica posvecenih uvijek iznova staroj tematici bajki, rata, zombija i ostalog horora, da spomenemo one mast rid, fablesa, g. fairy tejlsa, vo'king deda... nekim cudom paznju mi je coverom privukao '68. nije bas neka mas-produkcija, nema filozofije, nema nista, bezazleni zaplet-rasplet, plitko i povrsno, solidno. preporuka.

[džin tonik]

ortiz, delaby... hm, ovo vise nema smisla; bolje da se prebacim na golden age.

[džin tonik]

nakazawa, hiroshima. ... necitljivo.

...

revidiram, pomalo stvar navike, kad se prihvati stil, dobro djelo. na drugoj knjizi. jos nije stvoren strip kojeg ne bih iscitao do kraja.

[džin tonik]

od 'necitljivo', do 'jako je ovo'. preporuka.

[džin tonik]

ovaj vikend na plave bluze; pokusavam jednom iscitati cijeli opus u nekom smislenom redosljedu glede transformacije likova.

[džin tonik]

veceras na dobri stari trash uz potpuno neopravdano zapostaveljenog predsjednika.



a nakon nakazawine hiroshime cesce ubacujem i po koju mangu ako mi se ucini vrijednom citanja. trenutno 2001 nights.

[džin tonik]

impresioniran sam ovim stripom. odlicno docarana atmosfera, kadriranje, dijalozi, monolozi, sve naj, elementi mnogih poznatih djela iz nove perspektive, bez nedorecenosti, obvezno procitati cijeli opus u 2d, preporuka.

[džin tonik]

koliki god bio izbor mangi koje su dospjele do zapada, ako izbacim anime i erotiku, ostatak je vise no oskudan. abara mi se cini vrijednom citanja.

[džin tonik]

ovo je bas upecatljivo.



jos uvijek i zombie-tematika.

[džin tonik]

mange: afro samurai, berserk, biomega, black lagoon, blame, blood+, crying freeman, dogs, dorohedoro, eden, gantz, green blood, hellsing, lone wolf and cub, mail, neon genesis evangelion, jormungand, old boy, path of the assassin, trigun, vampire hunter d... vinland saga...
svakoj posvetio nekoliko sati i sve je to ispod crte minimalno tri klase ispod americke skole, koja oduvijek ima najbolji crtez, a zadnje desetljece i sve jaci scenarij.
moglo bi nesto i biti od mange ako uznapreduje do fino izbalansirane igre naglasenim crtezom, te se bar djelomicno odvoji od anime-a. do tada: seinen za uzrast 12-15 god, sve ispod u pravilu necitljivo.

[džin tonik]

manarina sf-erotika mi je nekako najprikladnija za povratak s mangi; od gore spomenutih nastavljam jedino s grin bladom.

[džin tonik]

da se jos jednom osvnem na spomenute '68 i nazi zombies. oba kratka serijala uz standardnu walking dead tematiku imaju zanimljive temelje. no dok '68 odlicno karakterizira likove, upecatljivo, te se siri idejno i prostorno, nadogradjuje, nazi zombies potpuno podbacuju. provjerite zasto. uglavnom, '68 ima odlican potencijal.
http://68zombie.com/

ps. za gro nasih stripofila u analogiji novopecenih bogatasa: '68 je u boja, e! a mozda bude i tvrdih!

[džin tonik]

green blood, podrobnije. sjeverna amerika po svrsetku gradjanskog rata, sjever, pandan crnom roblju, imigranti. nije ni priblizno autobiografskoj mangi o hiroshimi, trivija, no stvara odlicnu atmosferu i prikazuje bijedu irskih doseljenika. naravno, tu su standardni elementi karakteristicni za mangu koji meni nikako ne leze, no u prilicno oslabljenoj varijatni. vrijedi procitati, a moglo je postati i odlican strip uz ozbiljniji fokus. relativno spram mora mange: biser.

[džin tonik]

procitao 4 tpb-a, razvija se u blagi ocaj. irci po japanski harakiri.

[Albedo 0]

počeo da čitam RED SON, ovo je fenomenalno!

dajte još ovih izvrnutih!

jel to neka ''Elseworlds'' edicija, ako sam dobro shvatio?

[Meho Krljic]

Jeste Elseworlds. Probaj recimo da nađeš Superman and Batman Generations. To su tri sukcesivna Elseworlds serijala koja je radio John Byrne u naponu snage i meni su to odlični "ozbiljni" a opet žovijalni superherojski stripovi.

[Albedo 0]

našao sam Generations na piratu, ali i ovaj torent

http://thepiratebay.se/torrent/4382314/Elseworlds_Collection

valja li ovo čemu ili samo Generations da skidam?

[Meho Krljic]

Pa, svakako ne valja sve, ali skini pa proberi. Ne mogu da garantujem šta bi ti se od ovoga dopalo a kad ga je neko već spakovao u jedan torent, svuci lepo sve. Ima tu dobrih stvari, recimo Whatever happened to the man of tomorrow, Gotham Noir, Gotham by Gaslight, Scar of the bat....

[džin tonik]

sjevernjaci. citljivo, nema previse teksta.

[Truman]

S najdubljim poštovanjem uzimam u šake Konana - Mač simerije 2 u izdanju Darkvuda. Knjiga je iz biblioteke, ali deluje neotvoreno ( za razliku od prvog sveska ). Koliko sam prelistao 2 je onaj Konan koga ja pamtim iz Stripoteke. Očekujem stari užitak.

Usput, pošto sam nakon 15-ak godina rešio da se vratim strupu zanima me šta mi preporučujete...Znači, neki ozbiljniji strip...

[Father Jape]

Drugarici treba za nekakav domaći, pa ako biste mogli da izdvojite dva minuta (doslovno) za popunjavanje kratke anonimne ankete o svojim stripočitalačkim navikama:

Anketa

[Truman]

Izvršio sam svoju građansku dužnost.

[Truman]

Želim reći da je CLARA AFTER DARK odličan komični strip...Tako jednostavno i efektno...

[Truman]

Čitam Konanove Hronike u izdanju Darkvuda. Prija za promenu kolor. Ovo su priče iz njegovih mlađih dana...

[Father Jape]

http://goodcomics.comicbookresources.com/category/top-100-comic-book-writers-and-artists/

[Meho Krljic]

Malo sam o praznicima hvatao priključak sa nekim serijalima, pa evo kratkih opservacija.

Amazing Spider-Man: Spider-verse

Već sam više puta pominjao da mi se sviđa Slottov rad na Spajdermenu poslednjih nekoliko godina i mada on strip definitivno ne tera na stranu koju bih ja najviše voleo, opet ne mogu da kažem da mu ne ide kako treba. Fanovi su u dobroj meri zgroženi, doduše, ali to donekle ima veze i sa time kako se Slott sa njima svađao po internetu...

Elem, Spider-verse je, u teoriji ideja koja se meni nikako ne dopada. Kao što se zna, ja Spajdermena najviše volim kada je prizemljen, sa nogama na menhetnskom pločniku, upleten u priče koje su utemeljene u pravim ljudima sa pravim problemima. Još otkada je JMS izmarširan sa pozicije scenariste Amazinga, ovakve priče postale su apsolutna retkost, sa scenaristima koji su izmišljali nove, egzotične negativce a privatnom životu našeg junaka dodavali nove likove u već prenapučenu galeriju sporednih uloga. Slott nije neko ko će ovakve stvari zaista promeniti, ali mu ipak bolje ide i posebno je uspešan kada radi DOGAĐAJE poput Spider-island ili Ends of the Earth. Kako se meni na pomen DOGAĐAJA diže kosa na glavi, sa velikom sam dozom skepse dočekao Spider-verse, priču koja spaja Spajdermene (žene, svinje...) diljem multiverzuma, sve povezane totemskim motivima i ujedinjene u borbi protiv Moruna, nečiste sile prirode koja jede totemske likove. Morlun je bio jedna od problematičnijih ideja iz JMS-ovog rada na serijalu ali on je barem tu priču provukao elegantno. Ježio sam se od pomisli šta će biti kada se Slott ovoga dočepa, pogotovo što sad nemamo samo jednog Morluna nego čitavu familiju i sve je izdugnuto na nivo propisne operete, sa desetinama Spajder-likova koji se bore sa familijm besmrtnih, pan-dimenzionalnih totem-vampira.

I, mada je sam zaplet svakako nenadahnjujući, iznenadio sam se da Slottovo precizno vođenje priče znači da mi ovo nije dosadno. Daleko je ovo od DOBROG Spajdermena, ali je pristojno za ono što jeste - Spajdermen nateran da se bavi multiverzumom, koji susreće brojne svoje verzije iz drugih univerzuma. Nadam se bezbolnom završetku i povtatku u neke mirnije vode, ali nije ovo nesnosno.

Caliban

Garth Ennis je meni praktično najdraži aktivni scenarista u američkom stripu pa su i njegovi najslabiji radovi uglavnom bolji od većine onoga što drugi rade. Caliban, miniserijal od sedam epizoda na Avataru je daleko od neke ambiciozne priče, ali Ennis je u nekom momentu u svom životu verovatno pomislio da je šteta što ON nije bio taj koji je napisao scenario za Aliena, pa je sada sebi dao oduška uz blagoslov Williama Christensena i Caliban je jedna vrlo predvidiva priča o borbi na život i smrt u dubinama negostoljubivog kosmosa.

Nema ovde neke preterano originalne građe - i sama priroda glavnog negativca koji je više talasno nego organsko prisustvo je već mnogo puta viđena u naučnoj fantastici ili stripu (nedavno u Wolverineu, molićulepo) - ali Ennisovi dijalozi i izgradnja likova su uobičajeno superiorni u odnosu na skoro sve što kolege rade pa je tako gledanje horora kroz koji prolazi posada kosmičkog plovila Caliban i strepnja za simpatičan lezbijski duo u centru priče palpabilna, a finale, mada ponovo prilično predvidivo, ima dovoljno snažan emotivni kik.

No, glavni problem ovog stripa je Facundo Percio, jedan iz Avatarove ergele pouzadnih i jeftinih južnoameričkih crtača. Percio je meni ostao u solidnom sećanju po radu sa Warrenom Ellisom na Anni Mercury, te pristojnjikavom crtežu za McLarenov/ Mooreov/ Johnstonov Fashion Beast, ali ovde je ozbiljno pobacio. Ovo je strip koji treba da sugeriše tenziju, klaustrofobiju, jezu svemira i stare, škripave tehnologije koja ljude u tom svemiru održava u životu, kao i zastrašujuće visceralne klimakse pri susretima sa antagonistom. Percio to sve radi slabo, odrađujući ambijente za prolaznu ocenu a akcione i horor scene potpuno lišavajući dinamike, snage, pa čak i dovoljno dobre anatomije. Avatarovo kolorisanje je postalo bolje poslednjih godina ali uz Perciov minimalni napor, ovo je ispao vrlo beživotan strip u vizuelnom smislu.

Lazarus

Vrlo sam se rado oštrio za čitanje ovog opusa Grega Rucke i Michaela Larka jer su u pitanju dva ozbiljna majstora savremenog američkog mejnstrima pa još na izdavaču (Image) koji poslednjih godina može da se pohvali vrhunskom produkcijom i neverovatno širokom selekcijom autora i radova. Lazarus je posve originalna priča u detaljno izmaštanom svetu sa jakim sociopolitičkim implikacijama u odnosu na ovo gde mi živimo i sa očiglednom strašću obojice autora da ovo bude rad po kome će biti prepoznati i pamćeni. I za sada, posle nešto manje od dve godine, je ovo na korak od odličnog.

Elem, Lazarus je tonalno prilično ozbiljna naučnofantastična pripovest o svetu koji je iz našeg izrastao (narativ se događa nekih pola veka od danas) na osnovu radikalne primene libertarijanskih načela. Storija o padu nacionalnih država, novoj klasnoj podeli i distribuciji teritorija između trinaest velikih kapitalističkih familija je ispričana uglavnom kroz dodatne tekstove na zadnjim stranama stripa, a konkretan zaplet tiče se "Lazarusa", odnosno posebno genetski modifikovane članice jedne od porodica koja je njihov šef obezbeđenja/ porodični telohranitelj/ predvodnik oružanih snaga/ lični superheroj. Njeno ime je Forever iz za sada neobjašnjenih razloga i Rucka je ovde definitivno našao još jednu od svojih trejdmark jakih žena. Forever je mlada i zapravo u neku ruku izuzetno naivna, ali je s druge strane ozbiljno snažna i izrazito opasna osoba čiji je moralni kompas naštelovan da uvek radi na polzu svoje porodice. Naravno, njena porodica, kao i druge prikazane u stripu, su (post)moderni feudalci sa skoro neograničenom moći nad siromašnijom populacijom koju drže u pokornosti kombinacijom sile, monopola nad hranom i poslom i, makar je to samo natuknuto, provajdovanjem nekakve siromašne duhovne nadgradnje. Ovaj element, uz činjenicu da se u porodici (i među porodicama) vodi jedan bespoštedan rat za moć i u kome se Forever sugeriše da ZAPRAVO nije stvarni član porodice, ukazuje da će se naša junakinja kad-tad oteti moralnom sklopu koji je u nju usađen, preispitati vrednosti uz koje je rasla (a bilo je to surovo odrastanje ispunjeno brutalnim treningom) i biti nekakav zanimljiv agens promene u sumornom svetu koji ovde vidimo.

No, uh, to se, evo, posle 13 brojeva još nije desilo i razlog što Lazarus (još?) ne smem da nazovem odličnim je što je ovo strip koji ima izvanredno, do u detalje izgrađen svet, minuciozno osmišljene odnose između porodica i članova unutar porodica, veoma zanimljivo zamišljene elemente kulture i sociologije, ali se priča u njemu odvija toliko sporo da se na trenutke čini da je ni nema. Ovo važi i za makro nivo - neki likovi se pojave, odrade nešto pa ih onda nema mesecima; zaplet se još uvek svodi na "Forever možda i nije ZAISTA član Carlyleovih" - ali i za mikro, sa nimalo prikrivenim dekompresijama u pripovedannju i čitavim stranicama nemih kadrova koji su mogli biti spakovani u jedan kvadrat.

Ali ako ništa drugo, Larkov crtež je zadovoljstvo gledati i mnogo mi je milo da crtač koga sam po dobru zapamtio iz Daredevila ovde ima prilike da radi autorski i, očigledno, sa velikim guštom.

Lazarus kao da pokušava da bude televizijska serija - što poštujem u smislu ozbiljnosti pripovedanja - ali pošto se u stripu budžet ipak ne razlikuje bitno ako se pripovedanje dinamizuje, nadam se da će Rucka i Lark ovaj intrigantni serijal uskoro ubaciti u malo višu brzinu. Za sada, vrlo vredno držanja na radaru.

Moon Knight

Iako ne verujem da fanova Moon Knighta ima više od jedanaest, Marvel iz samo njima znanih razloga svako malo ponovo pokreće ovaj serijal. Ako ništa drugo, otkada su ga pre devet godina kasapili Finch i Huston (mada je Finchov crtež bio bolji deo prilično lošeg paketa), u poslednje vreme to rade malo jači igrači. Bendisov i Maleevljev serijal od pre neku godinu bio je iznenađujuće zabavan a kada sam čuo da prošle godine strip kreće ponovo, sa Warrenom Ellisom u vozačkom sedištu, bilo je jasno da Stephen Wacker igra za sve pare. Ipak je to moj drugi omiljeni urednik u savremenom Marvelu    i pošto je sada napustio uredničku stolicu da bi se bavio crtanim filmovima, ovo nije tako loša ispisnica. (A serijal je preuzeo moj najomiljeniji Marvelov urednik u ovom trenutku pa je sve još više okej.)

Ellisu je ovo, da ne bude nikakve zabune, bila brutalna tezga. Uradio je samo šest brojeva, verovatno levom rukom, dok je desnom pisao nešto sebi zabavnije i, da ne bismo zaboravili da je ovo čovek koji prilično otvoreno prezire superherojštinu, njegov Moon Knight je sličniji palp stripovima poput Shadow ili Green Hornet nego superherojima. Marc Spector se za ovu priliku sa zapadne obale vratio u Njujork i rešava tamo čudne kriminalističke slučajeve, ali, da bude jasno: nije bilo nikakvog razloga da se seli natrag na Mehnetn, jer ovo je strip u kome ne postoje čak ni reference na druge superheroje. Imamo protagonistu koji pati od podeljene ličnosti, tehnologiju kojom se okružio i policiju koja mu nevoljno dopušta da umesto nje radi neke opasne poslove. Ellis ne zahvata preduboko u svoj kofer sa trikovima pa je većina epizoda površnije prepričavanje nekih zapleta koje je već više puta uradio u drugim svojim stripovima, ali to sve makar ide vrlo glatko, uz odličnu atmosferu i junaka koji je očekivano ciničan i polulud. Prema kraju Ellisovog rada stvari postaju sve bolje sa petom epizodom koja je samo jedna dugačka akciona scena (i to odlična) i šestom koja zaokružuje Ellisovu zamisao dovoljno elegantno, mada bez mnogo dubine. Crtač Declan Shalvey zato ovde igra za publiku i uz odličan kolor Jordiea Bellairea (dakle, skroz evropska ekipa na stripu) ovo je odlično izgledalo u tih prvih šest epizoda.

Srećom, scenarističke dužnosti je posle Ellisa preuzeo Brian Wood koji, neobjašnjivo, mnogo bolje piše kada radi korporacijske serijale (X-Men, Star Wars...) nego svoje (DMZ, Northlanders...). Ovde je uspeo da od Ellisa štafetu preuzme bez gubljenja takta, zadržavajući palpoidnu, preteću atmosferu i lako, brzo pripovedanje bez mnogo teksta koje mu je Englez ostavio, ali uspevajući da udene vrlo uspele elemente političke kritike u zaplet koji se sada proteže kroz nekoliko brojeva. Wood ovde igra na samoj ivici brijača postavljajući vrlo teška pitanja o etici, zločinima kao državotvornom radu, zastarevanju zlodela, osveti kao sinonimu za pravdu itd. i uspeva da ne upadne u pamfletizam tako tipičan za Amerikance. Vrlo sam se prijatno iznenadio da je strip poterao u tom smeru, a crtež Grega Smallwooda je takođe uspeo da ponese priču baš tamo gde treba uz vernog koloristu koji je izgleda ključni faktor. Iznenađenje prošle čitave godine.

[Meho Krljic]

Još ponešto se pročitalo:

Black Science

Rick Remender proživljava pravu renesansu u ovom trenutku. Ne samo da je u Marvelu trenutno igrač prve petorke, sa suverenim rukovođenjem Kapetanom Amerikom (koji i nije tako sjajan, ali je interesantan ovaj novi zaokret sa Falconom u ulozi Kapetana), već mu i nezavisna karijera nije bila ovako dobra godinama. Za Image mu trenutno izlaze čak tri serijala i svi su jako dobro prodavani, a Black Science je od svih nekako najeksplozivniji pa sam ga sa dosta interesovanja ali i zebnje privoleo na čitanje.

Interesovanje je jasno: ovo je naučnofantastični avanturistički strip o "anarhističkoj ligi naučnika" koja skače kroz paralelne dimenzije i upada u razne avanture, boreći se protiv telepatskih džinovskih stonoga ovde, hiperevoluiralih humanoidnoih žaba tamo i imperijalne imperije američkih indijanaca na trećoj strani - Black Science je luda toboganska vožnja gotovo bez trenutka predaha, kaleidoskop razuzdanih palp motiva koji se ne zaustavlja i iz broja u broj baca na čitaoca još više akcije, još više borbe, još više stvorenja koja treba zajahati, padova u bezdane koje treba preživeti, grčevitih sprinteva da se stigne do interdimenzionog teleporta u poslednjoj sekundi, kako ne biste ostali nasukani u nekoj tuđinskoj dimenziji.

S druge strane i zebnja je jasna: ovo je strip koji jako mnogo duguje palp i stripovskoj tradiciji i odjeci svega, od Flasha Gordona do Marvelovog Skull the Slayera (kod nas prevođenog kao Gvozdeni Bil) ovde su vidni i, poznajući Remendera koji, iako voli da se pretvara da je "dude", povremeno ume da bude previše pametan za svoje čitaoce, malo sam se poplašio da ovo ne ispadne nekakva postmoderna mućkalica u kojoj će komentarisanje palp motiva biti važnije od njihovog časnog korišćenja.

Ali Remender me je prijatno iznenadio i, ako je sa Punisherom umeo da ode predaleko u postmodernu, pretvorivši Frenka u Frenkenštajnovo čudovište, a u Kapetanu Americi nije dovoljno odmaka napravio od već izlizanih herojskih tropa, ovo je njegov najbolji strip još od izvrsnog Uncanny X-Force, na ravnoj nozi sa kultnim Fear Agent u koga se Remenderova publika i dalje kune. Black Science uspeva da bude i najbolji pastiš najboljih Fantastic Four epizoda svih vremena, sa mnogo akcije, bizarnih tuđinskih svetova i tempom od koga zastaje dah a koji praktično ni jednog momenta ne popušta, ali i pametno pripovedana storija koja nekako uspeva da sve vreme tokom neprekidne akcije provlači duboke studije karaktera i pruži čitaocu likove sa neprebrojnim slojevima. Glavni junak je posebno zanimljiv spoj depresivnog luzera, nepoćudnog intelektualca i klozet-anarhiste (sa sve tetovažama i hardcore majicama) koji uspeva da pored svog pokolja koji se oko njega dešava nađe vremena za introspekciju, zamišljene dijaloge sa suprugom za koju bi voleo da joj saopšti koliko mu znači iako ju je godinama varao i nežne misli o svojoj deci, PLUS da pogine još u prvih nekoliko epizoda. I svi ostali likovi imaju interesantne razvojne puteve a česte i okrutne pogibije nisu mnogo umekšane prirodom putovanja među paralelnim dimenzijama koje garantuje nove verzije istih likova.

U svom tom haosu, Remender uspeva da očuva čistotu emotivne srži stripa, da udene i dovoljno humora a da ne odluta u omaže i pastiše što je zbilja majstorski odrađen posao.

Italijan, Matteo Scalera je poslednjih nekoliko godina radio razne poslove za Marvel (i malo manje DC, Dynamite itd.), ali ovo mu je bila prilika da zablista u punom autorskom sjaju i iskoristio ju je za sve pare. Njegov prenaglašeno dinamični stil, sa praktično karikiranim likovima (prevelike glave, šiljati ekstremiteti) savršeno odgovara stripu koji agresivno grabi napred, bez stajanja, a izvrstan kolor Deana Whitea upotpunjuje ugođaj. Black Science je kao da ste Murkoka i Fantastic Four smotali u džoint, posolili krekom i popušili skačući iz aviona na snoubordu i ostaje samo da se nadam da će Remender znati kako da ovako manijački tempo ali i mudro građene likove i odnose među njima održava do kraja serijala.

Velvet

Ed Brubaker je, otkad je pre dve godine napustio Marvel i odlučio da mu je dosta rada u korporativnom stripu, imao prilično uspeha sa serijalom Fatale, na Imageu, rađenom sa dugogodišnjim saradnikom, Seanom Philipsom. Fatale je bio za njih dvojicu uobičajeno noir intoniran strip, ali ovog puta izmešan sa lavkraftovskim horor motivima što je bio interesantan iskorak u odnosu na serijale Criminal (čist krimić) i Incognito (superherojski palp) koje su radili za Marvel. Trenutno njih dvojica rade Fade Out, ponovo za Image, ali u međuvremenu je Brubaker krenuo i u serijal Velvet, sa Steveom Eptingom na poziciji crtača i ovo je druga dobitna kombinacija u njegovom životu.

Zanimljivo je da je i sa Philipsom Brubaker isprva radio superherojski strip (kultni Sleeper za Wildstorm), a sa Eptingom je sarađivao na Kapetanu Americi u vreme kada je taj serijal još bio vrlo dobar. Prema kraju svog rada na Kapetanu, Brubakeru je, videlo se, baš bilo teško i strip je bio neinspirisan, dosadan, nategnut i mučan. Sreća pa je očigledno dobar osećaj rada sa Eptingom bio jači i njih dvojica sada rade Velvet sa primetnim zadovoljstvom.

Velvet je, čak bi se moglo reći, ono što je Brubaker želeo da napravi od Kapetana Amerike, samo da nije morao da se drži istorije karaktera kog je pisao. U njegovo vreme Kapetan Amerika je kombinovao superherojštinu sa bogatim nadevom špijunskog stripa a u Velvet je odnos baš onakav kakav treba da bude i ovo je "pravi" špijunski strip nabijen intrigom, ali sa dovoljno akcije da zadovolji i probirljivije ukuse.

Interesantno je da tek, evo, sada, Brubaker uspeva da dođe do "pravog" špijunskog stripa iako je i sa Incognitom i sa Kapetanom Amerikom i pogotovo sa Sleeperom on žestoko koketirao sa ovim žanrom. Valjda je morao da poveruje u sopstvenu marketabilnost, a i da dočeka da Image postane dovoljno veliki izdavač da uđe u ovakav posao, tek, Brubaker je još pre desetak godina unaokolo gikovao pričajući o Špijunu koji je došao iz ladnoće i drugim kultnim špijunskim trlerima, a tek sada sam piše ovakav strip neopterećen potrebom da izmišlja oko zapleta čitav svet superheroja bez kojih, navodno, Amerikanci neće da uzmu magazin u ruke.

That said, Velvet bi mogao na prvi pogled da bude i blago razočaranje čitaocu koji od Brubakera očekuje razbijanje kalupa i smele nove krosovere, pošto je ovo u osnovi vrlo generička špijunska storija o terenskom agentu supertajne kontraobaveštajne službe, davno prekomandovanom za kancelarijski sto, koji mora da se vrati u akciju kada postane jasno da su stvari u firmi potrulele i da ćemo svi izgiinuti ako se budemo držali protokola. Zapravo, jedini razlog što ovo ne mogu da opišem kao nelicencirani Džejms Bond strip je što je glavni lik - žena.

Ali Brubaker se ovde vrlo lepo snalazi sa klišeima i, smeštajući storiju u sam apeks hladnog rata (rane sedamdesete) znalački barata uobičajenim jelovnikom grčevitih borbi prsa u prsa u hodnicima skupih hotela, skakanjem kroz prozore, jurnjavama velegradskim ulicama uz rafalnu paljbu, ali i dvostrukim agentima, krijumčarima zlatna srca, taktičkim zavođenjima i obaveštajnim snošajevima. Ton stripa je taman kako treba, uz dovoljno palp patine da niko ne može da mu ozbiljno prigovori manjak realističnosti (a koje svakako manjka - jedna epizoda se događa u Beogradu i to nema nikakve veze sa Beogradom početkom sedamdesetih), ali i dovoljno produbljene likove da nam njihove motivacije i odluke deluju prirodno i, što je najvažnije, da nam je do njih stalo. Prema kraju drugog story arca zaplet postaje zbilja intrigantan i Brubaker ubacivanjem u višu brzinu kao da sugeriše da prava uzbuđenja tek stižu, što je vrlo lepo jer je i do sada bilo prilično uzbudljivo.

Eptingov crtež je meni, naravno neodoljiv. Još dok sam ga gledao na Kapetanu Americi (i kasnije, kratko na Fantastic Four) mrmljao sam sebi u bradu da je on rođen za strip koji bi se događao u nekim prošlom decenijama jer je njegov stil crtanja likova jako "retro" u smislu da duguje bioskopskim zvezdama od pre pola veka i više, a sa superherojima (sem možda sa Marvels) to nikada nije delovalo posve adekvatno. Ovde je konačno svoj na svome i briljira i u akciji i u eksterijerima i u enterijerima - svuda, a kolor Elizabeth Bretweiser u mnogome doprinosi savršeno pogođenoj atmosferi stripa. Za ljubitelej špijunskog stripa/ filma/ literature - veoma preporučljivo.

All You Need is Kill

Konačno, posvetio sam malo vremena i manga adaptaciji romana koji je porodio i jedan od dražih prošlogodišnjih filmova - sliper hit Edge of Tomorrow u kome je Tom Kruz pokazao da još ima u sebi propisnog akcionog heroja. Kako je manga rađena praktično paralelno sa filmom, dakle, i jedno i drugo su "nezavisne" adaptacije romana, zanimalo me je kolika će razlika biti u tretmanu literarnog predloška i rezultati su intrigantni.

Naravno, kako je ovde Sakurazaka radio mnogo tešnje sa timom koji je adaptirao njegov roman, i kako je taj tim mnogo manji (tri autora i nekoliko urednika, versus stotina ljudi koji su radili EoT), te kako je sve ostalo u okvirima japanske kulturne matrice, manga All You Need is Kill ima neke prepoznatljive istočnjačke elemente koje je Holivud svesno isključio iz svoje priče. Lik Toma Kruza u filmu je sredovečan, zreo čovek, koji čak nije ni predviđen da vidi bojno polje. U romanu i stripu, pak, glavni junak, Keiđi Kirija je mladi, neiskusni regrut koji gine tokom svoje prve bitke na frontu, nakon dana ispunjenog zebnjom i introspekcijom ne nesličnim onome što pamtimo iz romana koji su se ticali prvog svetskog rata. Uopšte, atmosfera mange je mnogo više pomerena ka istraživanju prirode vojnika koji zna da će sutra ustati iz kreveta i zaleteti se na neprijateljske formacije i, mada je strip prepun i tipično shonen humora, stidljive romanse i usputnog, blagog seksizma, ova dimenzija vojničke fatalističnosti mu prilično pomaže da se održi na pravoj strani granice dostojanstva.

Pogotovo je ovde uspelo finale koje se dosta razlikuje od holivudske adaptacije, dramatičnije je, potresnije i stavlja protagoniste pred izbor koji Tom Kruz nikada nije morao da napravi. Dok se u Limanovom filmu do kraja ne postavlja pitanje DA LI treba uraditi ono što Kruz pokušava da uradi već se narativ vrti pre svega oko toga kako da se to izvede, manga verno prati priču romana i stavlja rat i njegove heroje sasvim u novu perspektivu koja čitaocu može i koju suzu  na oči da natera.

Grafički, ovo je Shonen rad, ali i likovi su jako mladi (Rita Vrataski je značajno mlađa nego u filmu) pa se to donekle uklapa. Akcija je, dakako, izuzetno dinamična uz tipično prenaglašene scene borbe, ali dizajn borbenih odela koji je uradio anime autor Jošitoši Abe je izvrstan i zadovoljava i najprobirljivije oko. Nije ovo ni blizu najbolje mange koju čovek može da pročita na engleskom ali je dobro i vredno truda.

[milan]

Opasan je Black Science, istina!

[Meho Krljic]

Ja sam se ispočetka prilično uplašio kad sam video koliko je crtež izvitoperen, pa sve one boje, pa još da Remender odma kreće u glavu, ništa ekspozicija, daj samo akciju, ali odlično je to  on napravio, baš vlada narativom kako treba, likovi su sve bolji što strip dalje ide, flešbekovi su odlično ubacivani itd.

[milan]

Ja sam ga citao preko Comixology-ja, dakle, digitalno, i mislim da bi mi sve to sto navodis smetalo da sam citao stampano izdanje. Ovako, sa guided viewom mi je bas legao.

[Meho Krljic]

I ja sam ga čitao  digitalno ali moj tablet je malen pa bi mi, mislim, više legao na papiru... Videćemo!

Sledeći na redu je Deadly Class!!!!!!!!!!!

[zakk]

Daj sredi ovo pak mi šalji za emitor.

btw, jel to crko sajt upps-a ili šta?

[Meho Krljic]

Pa, nije crko, crko sam ja sa vremenom 

I, kako da sredim?? Mislim, hoćeš još i slike ili šta?

[zakk]

Kad kažem crko sajt, mislim http://upps-sajt.com/
Je l' ima neki drugi?

Sređivanje: slike, i tri reči uvoda?

[Meho Krljic]

A, izgleda da je stvarno crko. Nisam par nedelja bio tamo pa nisam ni svestan.

OK, srediću ti ovo i poslati na neki način. 

[Nightflier]

Uf, meni Black Science uopšte nije legao.

[Meho Krljic]

Jeres!!!!!!!!!!!!

Šalim se, sasvim mi je blisko da ti se ne dopada jer, kako i rekoh, meni on dobro radi UPRKOS gomili stvari koje bih apriori smatrao problematičnim. Ali ako ti recimo smeta haotičan crtež, to sasvim može da bude dovoljno da te odbije od stripa. Ili da ti se ne dopada karakterizacija glavnog junaka koji je zbilja ne-heroj. Ili da ti se ne dopada što pola likov aizgine do pola drugog arka...

[Nightflier]

I guess all of the above u nekom manjem ili većem obimu. Najviše mi je problema zadavao scenario, a donekle i to što sam na osnovu naslova stekao očekivanja drugojačija od onoga što mi je strip dao. Možda tek donekle drugojačija, ali dovoljno da ne čitam naredni trejd (kada ga bude bilo, ako već nije).

Zato se sada oštrim za poslednji trejd Astro Citya.