Strip album koji upravo citam

[neomedjeni]

Prošle nedelje drug Karven mi je nesebično i neoprezno pozajmio svoj komplet Boysa. Stigao sam juče da pročitam prve dve knjige, odnosno epizode 1-14 i komentar je - jebote, kako je ovo dobro. Da Enis s vremena na vreme ne sklizne u totalnu sprdačinu (kakva je scena pr.anja asteroida) čak bi bilo savršeno. Naročito jer su Boysi ono što mi je verovatno dugo trebalo, a da toga nisam uopšte bio svestan - antisuperherojski strip.


Mogao bih lako da se raspišem na temu pročitanog, ali verujem da je drug Meho, ako niko drugi, već rekao sve što treba na račun Boysa, obaška što poslednji stižem na žurku/otkrivam Ameriku i tako to, pa bih samo baljezgao o stvarima koje su već svima poznate i jasne. Samo hoću da prijavim da je ovo apsolutno po mom ukusu i da slobodno prijavite ako ima još sličnih stvari.

[karven]

Bojsi su Enis kad ga pustiš s lanca. Ne radja to majka dva puta. Kad završiš sledeći domaći ti je Enisov Panišer Maks.

[neomedjeni]

Pročitao Tokyo Ghost, epizode 6-10. To su zapravo i poslednje epizode s kojima su Remender i Marfi dovršili priču. U završnoj reči je pomenuto kako bi jednog dana i mogli da se vrate ovom stripu, ali dotad možemo smatrati da je njegovim epilogom sve rečeno.


Zaplet druge knjige? Nakon što je u prvoj pod Trauminom kontrolom uništio poslednju oazu netaknute prirode na zemlji, Led Dent se vratio da sprovodi (Flakovu) pravdu i teror na Ostrvima Novog Los Anđelesa. Čini se da je Flakova kontrole nad gradom jača nego ikada, sa Dentom i Traumom kao novim parom tabadžija iz snova, sasvim sposobnim da se suprotstave svakoj pretnji njegovoj dominaciji. Samo, Los Anđeles je toliko zatrovan da on više ne planira da ostane u njemu, i tajno vrši pripreme da se preseli u Japan. Pripreme koje, međutim, neko sabotira. Neko ko je sposoban da stavi van funkcije sve električne uređaje koji se nađu u njegovoj blizini...

Završni utisci? Tokyio Ghost nije najbolji strip na svetu. Nije ni posebno dobra priča, kvalitet pripovedanja je ostao negde na nivou prvog trejda, znači, zaglavljen u osrednjosti. Ali Tokyo Ghost jeste uspešna parabola na temu zavisnosti (ne samo od tehnologije) i straha (ne samo od gubitka), i na tom nivou uspešno prenosi svoju poruku, što je, rekao bih, bio njegov osnovni cilj. Zbog toga, kao i zbog nezemaljski divnog Marfijevog crteža, ovaj strip vredi pročitati.

[Meho Krljic]

Da, Marfijev crtež je veliki deo privlačnosti ovog stripa. Remender se nekako mnogo rasplinuo na sto strana i stripovi poput Devolution i Tokyo Ghost deluju kao nešto što je moglo da bude veličanstveno ali je ispalo osrednje-do pristojno jer scenarista nije imao vremena da im se posveti kako dolikuje. Šteta.

[džin tonik]

...Samo hoću da prijavim da je ovo apsolutno po mom ukusu i da slobodno prijavite ako ima još sličnih stvari.

vec spomenuti kevin, koji ti moze biti odlican uvod u autoriti i midnajtera, ovim redosljedom:
kev, more kev, the magnificent kev, tha man called kev.



i ako ti jos uvijek bude do ennisovog stila, prije punisher maxa ili kao neki uvod u, procitaj mini-serijal born, pa i marvel universe vs. the punisher (parlov).



i u ovom smislu svakako vrijedi nick fury max vol. 02 my war gone by (perfekcija od stripa, uz solidno ozbiljnu obradu superjunaka/-heroja, opet i parlov), pa i peacemaker.



i posto ce ti nakon svega trebati odmor od ennisa, te ces razviti osjecaj za klasicne superheroje i (potpuno ispravni) mehin pristup i vrednovanje, zaokruzi povratak klasicnom superherojskom stripu deadpoolom.
tu preko sljedecih mini-serijala:
deadpool kills the marvel universe (talajic), pri kojem ne posustaj, koliko god slab djelovao, vec ga citaj kao uvod u deadpool killustrated, te konacno deadpool kills deadpool.



i prije klasika, kao tocka na i, uzmi treci volume deadpoola, prvo svescice 13 i 14. prva je u stilu zlatnog doba, druga je marvel now. i pokusaj povezati svu genijalnost ove epizode u dva dijela.
i onda vol. 3 od #1. bar prvih nekoliko svescica.



i ako nakon toga ne volis superherojski strip...

[Ugly MF]

...nema veze, Deadpoola ćeš sigurno zavoljet.....

[neomedjeni]

Ja sam pretežno heteroseksualno orjentisan patrijarahalno vaspitan balkanac, nemam pojma o čemu pričate. 

[džin tonik]

ah?
sto ne kazes!
onda poslije enisa na spider-woman.

[džin tonik]

Zoleeee!!!
https://mega.co.nz/#!MBdRRIqJ!H9DQzTVYZCtfax3EllQMsX0J6mZ8idei1YV3Wi9PhiI

eh, da, sigurno jedna od najjacih epizoda plavih bluza.
inace se ne skidam sa deadpoola (mislim, i ja sam konzervativan, patrijarhalan, hetero, itd. ne skidam u nedvosmislenom smislu!). vol. 2 radnja nula bodova, ali nadje se koji biser u detalju, ftl-a (izasla deseta svescica), jos kakvih amera, pa bd-undertakera (bah).



a tebi ne ginu ameri, konsolidacija, centralizacija, sinergija... sve ce to progurati ekonomista. nista vise od crtakanja jednog albuma po godinu dana!

[Ugly MF]

e, hjumansi, meni se ovo svidlo nakon par strana, pa sam skin'o sva 4 dela, evo i vama...skida se začas, ja sam u toku čitanja prve sveske...
Warship Jolly Roger, spejsavanturaoperaitd....

http://gavitex.com/share/79yfy3pst
http://gavitex.com/share/befru31ib
http://gavitex.com/share/mpk4oipqb
http://gavitex.com/share/xnnbetrca

[džin tonik]

danke, upravo se mucim sa uberom, nikako da me veze prica, iako tematika odlicna.
da vidimo jolly roger.
ps. neomedjeni, ove godine izasle dvije knjizurine punisher max, kompilacije, tuto-kompleto, od born-a, pa redom. treca sljedeci mjesec.
must read...
Punisher Max – The Complete Collection v01
Punisher Max – The Complete Collection v02

[džin tonik]

inace, je li tko zavirio u novo brubakerovo cedo?

[džin tonik]

i, izmedju ostalog, procitao se za sve ljubitelje dzinksa ili vremena nula solidan marti "program multilajf", sve u odlicnoj izvedbi domacih pirata.
prica krece od sz sp 111 str. 49 i zavrsava u #112. solidna ideja preslike primjera koriscenja tehnoloskog praznog hoda na human being, umrezenje, multitasking, etc.
dzinks u punom sjaju. preporuka.

[milan]

Repriziram Hikmanov run na Avengersima i New Avengersima koji je onako velicanstveno razresen u Secret Wars miniserijalu prosle godine. Marvel je izbacio lepe oversized hardcovere, pa ih strpljivo narucujem i lagano citam. Njegov rad na ovim serijalima karakterise ubacivanje gomile high SF koncepata (ako je to pravi izraz) koji najcesce sve junake dovode u teske moralne dileme, a potpuno me fascinira kako je sve nekako organski povezano i kako se sve onako lepo preokrenulo i razresilo u gore pomenutom mini-serijalu. Malo mi je zao sto Hikman ne radi vise nista za Marvel, ali je i sa ovim (kao i sa radom na FF serijalu) ostavio veliki trag u ovom univerzumu.   

[neomedjeni]

Istin i Nenadov "Legenda o Isu"


Krajem 2005. godine, francuskom scenaristi Žan-Lik Istinu izdavačka kuća Soleil objavljuje Misteriju Ogama, prvi album serijala Druidi (Les Druides), urađen u saradnji sa crtačem Thierryjem Jigourelom. Priča je dobro prihvaćena kod čitalaca i u seriji je do danas objavljeno sedam albuma.


O čemu je tu zapravo reč? Radnja Druida smeštena je u peti vek nove ere, na prelaz uz antičkog doba u srednji vek, na prostore današnje Bretanje i severnih ostrva (bar u početku), a njeni junaci su dvojica (od) poslednjih druida, učitelj Gwenc'hlan i njegov učenik Taran. Njih dvojica uvučeni su u istragu niza misterioznih ritualnih ubistava počinjenih na ovom području, čije su žrtve vrlo poštovani katolički sveštenici i za koje su, zbog metoda izvršenja, optuženi pripadnici druidskog reda. S jedne strane pritisnut težnjom Crkve da iskoristi priliku da izvršena ubistva pripiše Druidima i na taj način stavi tačku na poslednje ostatke njihovih verovanja i načina života, s druge podržan željom nekolicine poštenih sveštenika da se otkrije ko zbilja stoji iza tajanstvenih zločina, Gwenc'hlan u potrazi za istinom stiže do legendarnog Isa, najbogatijeg grada u Evropi tog doba i poslednjeg bastiona paganstva i starog načina života u koji je rimskoj veri bilo zabranjeno da kroči. Tamo, kao što je opisano u drugom i trećem tomu serije, sreće zemaljske bogove koji su još uvek hodali među ljudima, kralja Gradlona i njegovu kćer Dahut (ili Ahes, u zavisnosti od verzije legende), princa Gurvana i još ponekog, dolazi do zapanjujućih otkrića vezanih za pozadinu ubistava koje istražuje i prisustvuje tragičnom kraju Isa izazvanom uspešnom spletkom koju su u delo sproveli katolici.


Da ne duljim, Druidi su u suštini miks istorijske avanture i srednjovekovnog krimića u fazonu Imena ruže, koji funkcioniše na dve ravni, odnosno priča dve priče. Jedna, koju sam upravo opisao, bavi se dogodovštinama dvojice druida, a druga, pozadinska, propadanjem jedne religije koju nemilosrdno satire druga, mlađa, potentnija i nestrpljivija, kako bi što pre mogla da zauzme njeno mesto u svetu. I sve je to lepo i krasno, ali koji moj ja o tome pišem kada se strip zove Legenda o Isu?


Pa, zbog toga što se, možda dok je radio na delu scenarija o padu Isa, možda i znatno ranije, Istin zaljubio u ovu legendu. I odlučio da zaslužuje poseban strip. I, što je još važnije, posebnog crtača. Nalazi Dejana Nenadova i, 2011. godine, pripovedanje o Isu ponovo počinje, albumom kratko i jasno nazvanim Izdaja.


Ovaj put, storiju o usponu i padu mitskog grada pratimo iz perspektive sasvim drugih likova, likova koji su ga osnovali (na neki način) i koji su bili zalog njegove slave, njegovog bogatstva i njegove propasti. A ona sama ima sasvim drugačiju atmosferu i ritam pripovedanja od onog što je viđeno u Druidima. Jer Druidi su, uprkos povremenim uplivima magijskih elemenata u radnju, ipak priča o običnim, smrtnim ljudima u običnom, smrtnom svetu. Is je povest o ljudima većim od života, većim od sudbine koja im je na rođenju namenjena, ljudima koji su hodali među bogovima i pogađali se s njima, koji su proživeli patnje koje bi uništile i same bogove kojima su se klanjali. Povest koja započinje i završava se u krvi, koja nema milosti prema svojim protagonistima i od koje milost nije ni tražena. Povest je to o Isu, a ipak nije, jer govori o Gradlonu koji će postati njegov kralj, o njegovim dečačkim danima, o obuci da postane veliki pitski poglavar, o izdaji zbog koje to nikad nije postao, o njegovoj prevelikoj samouverenosti, o prvoj i poslednjoj ljubavi, o tragičnom rođenju njegove ćerke Ahes (pokvareni Istin, u Druidima je Dahut), i govori o Ahes i groznoj osveti koju je sprovela zajedno sa svojim ocem nad onima koji su im učinili nepravdu, o tome kako je pronašla Is, kako ga je prisvojila, kako je vladala njime i umrla za njega. Povest je to o tim ljudima, a ipak je o Isu, jer šta je jedan grad bez svojih ljudi, bez ljudi koji su o njemu sanjali pre nego što je i postojao, koji su živeli zbog njega i kroz čije će sećanje živeti i nakon što ga više ne bude? Povest je to o ubistvu jednog sveta da bi se napravilo mesta za drugi i o tome da ništa što je lepo i čudesno ne može biti večno, jer prolaznost je verovatno cena lepote i čudesnosti. Povest je to o Isu, dakako.


I vredi je čitati utoliko pre što je, premda sporedna, mnogo mnogo bolja priča od one iz koje je nastala, priče o Gwenc'hlanu i Taranu. Druidi nisu loš strip, ali nikad mi nisu bili dragi, ako ni zbog čega drugog, ono zbog Jigoureloog crtačkog stila koji nimalo ne odgovara priči na koju je primenjen. Istin je u Druidima fino, zanatski odradio posao, ali Is je očigledno projekat nastao iz njegove ljubavi prema temi, i to je vidljivo u svakoj reči koju izgovaraju njegovi likovi, svakom napisanom dijalogu. Primetno je da se, prilikom rada na Isu, oslobodio svih stega i strahova u pogledu toga šta je dozvoljeno napisati, a šta ne, šta bi se moglo svideti prosečnom čitaocu, a šta bi bilo previše za njegov ukus. Is je mračan, turoban i beskompromisan strip koji ne pokušava da se svidi nikome i upravo zato će se sviđati mnogima. Bonus je što je Istin ovaj put imao za crtača nekoga ko potpuno razume kako njegovo delo treba da izgleda i koji je znao kako treba da ga oživi na papiru. Nenadov je svoj rad na Isu posvetio Bjusemi, ali ću se usuditi da kažem da ni sam Bjusema ne bi bolje skapirao kako treba crtati Is od Dejana i sprovesti to u delo.


Da li je potebno bilo kakvo znanje o Druidima da bi se čitala Legenda o Isu? Jok, jer premda Istin nije odoleo prilici da ubaci neke likove iz Druida u priču, Legenda o Isu je sasvim drugačija pripovest, sa drugačijim junacima, motivima koji ih pokreću, drugačijim tokom radnje i istim drugačijim krajem grada viđenim u Druidima. Nema razloga da se uopšte obraća pažnja na postojanje drugog stripa, osim zbog činjenice da Isa ne bi bilo da nije prvo bilo Druida.


I za kraj, kao kratka ilustracija kakav je Istin car, jedan nauk iz prvog toma:


"Rim postaje obična baba... Nejaka, senilna baba koja se brani od varvarskih napada zahvaljujući svojoj deci - narodima koje je Rim davno porazio i ujedinio u carstvo. Rim na osnovu sporazuma o primirju izbegava dalje sukobe. Ali svaki sporazum omeđen je vremenom."

[Ugly MF]

Najnovije Druide mu radi Laci, naš Nišlija, koji se tamo za Istina, koji je urednik nekoliko edicija u Soleil, naradio na Šerloku Holmsu.
To su najbolji Druidi koje sam vidio, biće svetski!

[neomedjeni]

Uh, Laci je sjajan, verujem da će crtež zablistati.


Ispravka, zajebo sam se, crtač Druida je Lamontagne, Jigoruel je bio koscenarista.

[Ugly MF]

Nisam 100 % siguran, ali te Druide što radi Laci, mislim da će ih on i crtat i kolorisat, a pošto je čovek po vokaciji prvo slikar, a posle strip crtač, očekujmo avangardu, komotno!

[džin tonik]

procitala se prva sezona ubera; svescice #0-27.
radnja krece pri zadnjim danima ww2, rusi u navali na berlin, drug hitler naslanja samokres na glavu, ali, stize vijest o wunderwaffe!
rat se nastavlja.

nijemci razvijaju tehnologiju promaknuca pojednih jedniki homo sapiensa sapiensa u nesto uber; tu se malo oslanjamo na superherojeske abilities, panzermensch, blitzmensch, human battleship, te wagnera.
u igri naravno i churchill, staljin, itd. i ubrzo vise-manje svi relevantni sudionici dijele slicne spoznaje, te krece utrka u naoruzanju, sve uz mnoge strategijske osvrte.

ni ljudski faktor nije zanemaren, imamo solidan uvid u pojedine sudbine, cak i dovoljno kratak. kao i selektivnu reinterpreteciju povijesnih dogadjaja, nakon koje ubrzo ulazimo u potpuni sf.

crtez ne smatram najsretnijim, djeluje mi mjestimicno nekonsistentan, boja cesto nesretna. malo bi bio i crossed, posebno pri vizualnim paralelama.
ali ideja i tematika sasvim solidne.
uskoro krece druga sezona pod naslovom "invazija". rajh na u, s und a.

... ... ...



i malo popratnog teksta uz vol. 02:
Final Hours of Uber Invasion Kickstarter
Uber Invasion Approaches Final 48 Hours on Kickstarter

dalje se procitale tri i pol us-sveske warship jolly roger ili koliko bi to vec iznosilo u bd-albumima...
hm. planetarna unija, zli el prezidente, antiheroj, sarlatan, zena, djecarac... svemirski brod, trka i jurnjava, sverceri, banditi, bivsi vojnici.
svidja mi se kao neki miks sw-a, farscapea i sl. spejs opera. subjektivno bi crtez mogao biti realisticniji, ali ok.
sve, sve ok do trenutka kad djecarac telepat preuzima bitniju ulogu i krece ono sto zovem previse bd-prenemaganja. kako vizualno, tako i narativno.
nadam se da ce mladog junaka pojesti neko cudoviste, "paraziti" nestati u kakvoj supernovi, te preostali junaci nastaviti jurnjavu kroz svemirska bespuca.

[Meho Krljic]

Pročitao sam The Names, Vertigov miniserijal od sedam epizoda započet pretprošle godine a završen prošle. Kako ga je napisao Peter Milligan o kome sam ovde već naširoko pričao kao o čoveku koji ponovljeno razočarava u svim zamislivim alotropskim modifikacijama, nisam se žurio da ga čitam što i objašnjava kako je na red došao tek sada. Očekivano, The Names je daleko od sjajnog stripa i nosi sve nedostatke koje vezujem za recentni Milliganov rad, ali ja sam možda bio bolje raspoložen čitajući ga, a i tematski ovo je strip koji se bavi interesantnim motivima. 
The Names počinje scenom u kojoj stereotipni psihopata/ plaćeni ubica sa karakterističnom temom (ovaj sebe naziva Hirurgom, nekad je zaista i bio lekar, i uživa u primeni svog medicinskog znanja da muči i ubija ljude na kreativne načine) prisiljava Wall Street finansijskog trejdera da napiše poslednju poruku svojoj ženi i onda skoči kroz prozor sa pedesetprvog sprata. ,,Ne brini, već smo promenili tvoj zdravstveni karton da bi imao istoriju depresivnih poremećaja", kaže mu ovaj pre nego što skalpelom iseče staklo a nesrećni trgovac hartijama od vrednosti postane street pizza. Rezovi u pripovedanju nam dalje pokazuju mračnu organizaciju finansijskih mešetara koji drmaju svetskim tržištem novca, mladu ženu ubijenog iz prve scene – tamnoputu fitnes instruktorku Katju – koja je ubeđena da tu nešto miriše naopako i samoinicijativno kreće u istragu, i policajce koji su uhvaćeni u zaveru čiji su samo delić. Elementi visokotehnološkog trilera sa sociopolitičkim pretenzijama su tu i Milligan (i crtač Leandro Fernandez, naravno) nabijaju ozbiljan tempo na samom početku, gledajući da čitaoca uvuku u atmosferu visoke paranoje i brutalne akcije. Strip se odvija, ako smem tako da kažem, filmskom brzinom, sa hitrim smenama lokaliteta i brzim rezovima između različitih likova koji su deo jedne iste, komplikovane priče. Katja, u želji da razreši misteriju poslednje poruke koju je dobila od muža (snimljenu i dostavljenu bezbednim telefonom) mora da sarađuje sa muževljevim sinom iz prvog braka, visoko funkcionalnim autističnim tinejdžerom koji sa njom ima kompikovan odnos odbojnosti i privlačnosti. Philip svoju maćehu prezire jer mu je ,,ukrala" oca (za koga se, uostalom, pretpostavlja on, i udala samo zbog para) ali i dosledno masturbira na njene fotografije već izvesno vreme. Njih dvoje sklapaju nestabilno savezništvo koristeći njenu dinamičnost i energiju i njegov, da li je iko sumnjao, visokorazvijeni kognitivni kapacitet, da isprate tragove koje je ostavio preminuli čovek iz njihovih života i raspetljaju niti zavere koja vodi u same vrhove svetskih finansijskih institucija...

Milligan se ne zadovoljava samo staromodnim trilerskim tropima koji su nam dali slične priče kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog stoleća. The Names se bavi opservacijama koje se tiču tržišnih manipulacija kao formom bogaćenja na račun običnih ljudi a od strane šačice amoralnih a sposobnih osoba, i koje traju već vekovima, ali autor nastoji da sve poveže sa savremenim strahovima i motivima kao što su High Frequency Trading ili mnogo puta ponavljana floskula da su uspešni brokeri i menadžeri na Wall Streetu listom psihopati a što objašnjava odsustvo etičkih kočnica i usredsređenost na dobitak.

Ovo je sve u redu i na mestu – iako je ta priča o psihopatama napumpana i najvećim delom opovrgnuta – i nema sumnje u to da je u post-Goldman-Sachs vremenima istraživanje etike – ali i same tehnologije – finansijskog biznisa materija svakako prikladna i za ozbiljne knjige i za trilersko štivo. Pogotovo je koncept high frequency tradinga zanimljiv sa filozofske strane utoliko što obesmišljava osnovnu funkciju tržišta finansija – investiranje u posao koji deluje kao da bi mogao biti uspešan – na ime profita koji se ostvaruje u ekstremno kratkom roku (roku koji se danas meri milisekundama). Da su HFT kompanije investirale i u tehnologiju koju bismo do pre par decenija smatrali naučnofantastičnom je samo još jedan razlog da budu predmet eskapističke fikcije, naravno, i Milligan i pravi taj korak u naučnofantastičnom smeru, uvodeći čitav podzaplet koji se tiče osvešćenja složenih algoritama za trgovanje finansijama i njihovu agendu koja je decidno anti-ljudska, ako već o njoj ne saznajemo mnogo drugih detalja.

Mnogo se tu motiva uvodi i Milligan ne pliva baš najveštije među njima, kao što mu je, bojim se, i običaj. Ovo jeste brzo i efikasno pričana priča i u njoj sam uživao više nego u The New Romancer o kome sam nedavno pisao, ali to je najviše na ime žanrovskog izbora. The Names je stereotipan triler u kome je od samog početka jasno da filozofske ili naučnofantastične/ spekulativne komponente priče neće biti istraživane sa mnogo ambicije ili do prevelike dubine, ali pruža određenu dozu zadovoljstva na ime svog brzog tempa, dosta akcije i umešno urađenih scena saspensa.





Opet, stereotipnost nije tipično (heh) nešto na šta se ukazuje kao na prednost nekog literarnog rada i, mada Milligana i Fernandeza žanrovska inercija dosta daleko može da odnese, fakat je i da strip pati od izrazito velike količine stereotipnih rešenja u pogledu dijaloga, karakterizacije, pa na kraju i vođenja narativa do završnice.

Likovi u stripu su dinamični, ali i veoma ravni pa ono što dobijaju na energiji gube na životnosti. Ovde je posebno problematična protagonistkinja koja mora svakih nekoliko strana da podseća čitaoca da je u potrazi za ubicom svog muža i da je to njen motiv u rasplitanju globalne zavere koja bi lako mogla da dovede do rastakanja civilizacije ako neko nešto ne uradi. Milligan ovim pokušava da humanizuje svoju Katju ali to ne ide tako lako – njeni dijalozi su uglavnom ravni i jedva funkcionalni, a motivacije za brojne (često sumanute) poteze koje pravi postoje samo u oku scenariste kome je potrebno da se određena stvar desi. Prema kraju stripa kako ulozi postaju sve viši, Katja deluje kao sve manje ubedljiv lik, ali sa njom je Milligan makar pokušao da se igra i da ide nasuprot uvreženim stereotipima. Isto se ne može reći za tretman autističnih osoba ili psihopata koji su ovde dobili tek najgrublje poteze dletom kako bi se uklopili u potrebe trilerske dinamike. Spretniji pisac bi verovatno umeo da se sa ovim poigra tako da stereotipe zameni simbolima i napravi neku sociopolitičku poentu (Dik, u Klanovima Alfinog meseca?), ali Milligan se i ovde zadovoljava pukim minimumom funkcionisanja narativa.




Otud sociopolitičke poente i ne bivaju napravljene pa se ne da reći šta je Milligan tačno želeo da kaže o aktuelnom finansijskom tržištu i njegovom uticaju na ljudske živote i čovečanstvo u globalu, a u finalu stripa se beskrajno malo saznaje i o možda najzanimljivijem spekulativnom elementu stripa – svesnim algoritmima koji iz sve snage pokušavaju da inficiraju ljude i pretvore ih u mašine od mesa koje obavljaju njihov prljavi posao.

Kao i u slučaju The New Romancer, rekao bih da je i ovde Milligan išao sve-i-kuhinjska-sudopera pristupom ubacujući u blender sve što mu se činilo da bi moglo da bude zanimljivo a onda nije imao pravu uredničku intervenciju da se stvari doteraju do nivoa interno logične i emotivno zadovoljavajuće celine. Opet, nije ovo najgori strip koji sam čitao ove godine, ali, ponavljam, to je najviše na ime dosta sigurnog praćenja trilerskih tropa a da se neko finije podešavanje trilerske strukture nije desilo.

Leandro Fernandez je meni drag crtač koji je sa Christosom Gageom radio skrajnuti a vrlo solidni Stormwatch: Post-Human Division za Wildstorm. Argentinac je radio i X-Factor za Marvel još devedesetih a u trilerskom žanru se okušao sarađujući sa Gregom Ruckom na Queen & Country. Drugi njegovi radovi uključuju Woodov vikinški strip Northlanders ali i rad na Punisher MAX. I vidi se ovde veteranska ruka na poslu – The Names je nacrtan tako da dosta podseća na Risov rad na 100 Bullets, kombinujući ,,stripovski" stilizovani post-noir (sa mnogo krvi i iznutrica) sa blagim izletima u naučnofantastične mizanscene. Fernandez ubedljivo stilizuje ljude u skupim odelima kao apriorne negativce ove priče i ume da akcione scene učini jako dinamičnim, ali i momenti napetosti dok se samo priča telefonom mu idu od ruke. Milliganov scenario traži od njega brzo i konstantno menjanje scena i Fernandezovo pripovedanje je ovde besprekorno.

Opet, ovo je još jedan Vertigo strip koji podseća na neke od najboljih trenutaka ovog imprinta, ali ih ne doseže. Nisam razočaran, jer nisam bogznašta ni očekivao i ako čovek The Names uzme da čita samo sa željom da se zabavi brzim i prljavim trilerom koji se dotiče nekih savremenih a vanvremenskih tema, verujem da ni taj čovek neće biti PRETERANO razočaran. No, očekujemo, želimo, nadamo se boljem.

[džin tonik]

procilato se dvadesetak svescica jednog od jacih serijala mignolinog univerzuma: lobster johnson

uobicajeni hellboy, baltimore, sledgehammer 44... stil, uz to sto nas vigilante likvidator u ovom slucaju i nema neke superherojsko-nadnaravne moci, t.j. oslanja se vise na nesto tipa steampunk tehnologije.
moguce citati odvojeno po epizodama, iron prometheus, scent of lotus, koji one-shot, itd. dok naravno imamo i standardnu mignolinu strukturu globalne radnje.
steampunk, sf, kriminal, okultizam, nacizam, detektivski roman, spijunski triler, privredni, politicki, osobni... sve je tu.

last but not least, zonjic se razvio u glavnog crtaca serijala, odlican.

... ... ... ...

[Meho Krljic]

Da kad je krenuo, LJ je baš bio fino osveženje za Mignolin univerzum. Pravi moderni pulp.

[džin tonik]

da.
inace, mene mignolin univerzum, posebno spin-offs, ne toliko konkretni hellboy, uvijek trigeruje na "istrazivanje" svega i svacega.
citam baltimora, zavrsim na izucavanju pisanija oko groblja podmornica ww1, pa ww2, pa u indokini, pa sve do najnovijeg nosaca aviona usa za 13 milijardi (koji li ce to ratovi kompenzirati)...
da ne spominjem reference na rajh i okultizam.
jos imam i prijatelja stripofila koji ima mnogo manje vremena za svrljane po moru stripova, te se uglavnom oslanja na cinjenicu da imamo slican ukus i prati/cita preporuke.
pa diskusija o procitanom da jos i rezultate van wikipedije, primjerice: 
Maria Orsic and the Vril Society

za ovo nikad ne bih cuo bez mignola-trigera.

[džin tonik]

mini-serijal caliban, #1-7
ne mogu vjerovati da ovo napisao ennis.
obozavam horor in spejs tipa event horizon. i u ovoj prici imamo i elemente aliena i event horizona i gigera i demona i, i, i... ma i dark stara...
i toliko potencijalnu pricu jedan ennis potpuno unistio?!

odlican pocetak, svemirski brod "kolidira u warpu" sa ejlijen-brodom. i dalje prica doslovno vristi od, ma ne nemastovitosti, prosto ne zna gdje bi nas i kako odvela. karakteri bi bili malo depresivni, kolor bi bio malo mracan, junaci bi bili malo ozbiljnije isprofilirani, negativac bi bio malo negativniji, sve bi bilo malo sumornije, ali... sve je jednostavno naceto i nedovoljno razradjeno. onako ovlas. ubaceno, nabacano, naredano, poredano, neuvjerljivo. "tek ispricano, samo nacrtano i nekako obojano".

crtez solidan, stil u skladu neuvjerljivosti, ukratko: pogresan, a i tu se vidi da radjeno "preko volje". jednom prilikom doslovno se u nevjerici vracam nekoliko stranica i tek se po radnji uvjeravam da jedan lik upravo taj lik, jer na jednoj tabli cudom izgubio trodnevnu bradu ili primarni kljuc identifikacije kroz citav strip.
da ne idem u detalje, moguce negdje i neka parodija na omaz omaza junakinje iz aliena. imamo i lezbijski skoro pa "happy end".

[Meho Krljic]

Meni je u Calibanu smetao pre svega crtež. Priča jeste genereički klon Aliena sa malko Event Horizona ali Ennis je, bar za mene, uspeo da je malo oživi likovima i njihovim dijalozima. Ali crtež je jako loš i baš mi ej smetao.

[džin tonik]

mislim da je kombinacija ocekivanja od ennisa i meni najomiljenije tematike pridonijela krajnosti dojma.
ne napusta me osjecaj da je i scenaristicki i graficki odradjeno bas onako preko volje. nisam ocekivao posebne idejne novitete, sveti gral, ali atmosfericnost je prosto nikakva u svakom pogledu, sve spram nekakavog ideala ocekivanja od obrade slicne tematike sa svim tim elementima.

[Ugly MF]

Abeeee,,, stipseeee jedne,,,možel' neki link makar za ovaj Caliban,,,,da frljim pogled, zato što miriše na Ejlijensa, A?

Evo nešto se radujete dok ne stigne 3.deo koji je u pripremi.Zosko makar.

https://mega.nz/#!R4AySD7D!pzlbaZnScZlM_CObw2EXh5IMKELHxdS5mM-RIk8MRmk
https://mega.nz/#!0hxTlZSS!7VGvCtm2s0x1nkIn1feqJ0xeVdBNaiuvdRZrRzucuCY

[džin tonik]

oho! danke na hintu, djeluje odlicno i vuce na citanje. i krajnje vrijeme da se malo skinem sa cega god, sta vec citao u zadnje vrijeme, po osjecaju, nakupilo se previse superherojskog sf-a i bum-tras.

[Ugly MF]

Danke za linkove Calibana!
Dojmice ti se ova dva , ja jedva cekam treci!

[neomedjeni]

Daredevil Day.


Jedna dobra i jedna loša stvar. Pa da krenemo od loše.


Sam početak Vol 2, scenario Kevina Smita, jednog od junaka mojih adolescentskih godina, Met upleten u biblijske poslove i kraj Karen Pejdž - sve u svemu, zvuči dobro, ali zapravo je ispalo vrlo bezveze.


Legendarni (s razlogom) Born Again, Frenk Miler i Macukeli u saradnji na priči koja bi od prve do poslednje srtranice bila nešto jebeno veliko... da poslednje stranice, odnosno poslednje poglavlje priče, nisu bespotrebno opterećeni pojavom Osvetnika koji su nepotrebno pomerili fokus priče sa dve izgubljene duše koje prolaze kroz lični pakao na korupcionaške afere u američkoj armiji i izgubljeni američki san. Šteta, ali šest od sedam je i dalje dovoljno dobro.


Sve u svemu, kada se radi o klasičnoj superherojštini, izgleda da mi najviše odgovara čitanje Dardevilovih priča. Okončao sam drugi story arc onih X-Mena i nije bilo ničega zbog čega bih poželeo da idem dalje. Iz nekog razloga, pak, Merdok mi je interesantan.

[džin tonik]

Dojmice ti se ova dva , ja jedva cekam treci!

sad i ja, iako starije, ni nijemci nisu izdali serijal, pa ni skanlaciju, trazio treci dio.

[Ugly MF]

Dojmice ti se ova dva , ja jedva cekam treci!

sad i ja, iako starije, ni nijemci nisu izdali serijal, pa ni skanlaciju, trazio treci dio.

https://mega.nz/#!Z4hTnaCQ!qse7CgOfDA8OvUgrub4cd-QdaaQmbS0eqgAba8OPRKE


Box 3!!!

[džin tonik]

hvala! 

[džin tonik]

nakon boxa procitao se strip naslova fanfulla.
milani/pratt

nista velicanstveno-posebno, pola stoljeca star strip koji gradi na povijesnom temelju. iz ugla vremena kad nastao, fenomenalan. prattov stil u razvoju, mnogi elementi poznati iz corta. preporuka, ne tek za ljubitelje pratta.

[džin tonik]

pratt me skrenuo na starije stripove poznatih majstora.
od procitanog, spomenuo bih prvi tom fontovih, ciji crtez obozavam, "svemirskih pricica" klark i kjubrik u solidnoj skanlaciji.
simpaticno, mozda jos koga trigeruje na vrijedne starudije od stripa.

[džin tonik]

iz opusa shadowa procitao se hitler's astrologer gn.
radnja kao radnja, standard, naslov ima temelj u istoj, a teziste vrijednosti svakako u grafickom prikazu.



prija mi rajh-tematika, moram za rereading izvuci iz naftalina i ennisovog midnajtera u pohodu na mladog ww1 hitlera.

[džin tonik]

eh, ovaj strip ima samo jednu jedinu manu: obim.
njemacki trejd midnajtera koji sadrzi sest ennisovih svescica negdje iz 2k i neke, killing machine.
nas junak nalazi se u nezavidnom polozaju, mora izvrsiti delikatan zadatak, t.j. ni vise ni manje no vratiti se u proslost i ubiti hitlera.
ww1, nadziraci vremenskog protoka, ww2... cita se u dahu. tko nije, sta se ceka?

[džin tonik]

procitao se aktualni broj zabavnog evergrina: simpsons.
kljucna prica izdanja posvecena superherojima, civil war, etc.
standard, imamo i superherojke, sa 20% manje rublja, rekli bi u futurami...
must have na listi pracenja.

[džin tonik]

mini-serijal black widow - pale little spider, tri svescice.
rucka, prica ok, crtez kordej, ali boja...
no ok. ipak je crtao kordej.

[Krsta Klatić Klaja]

Јел доступан овај стрип у неком облику?

https://imagecomics.com/comics/releases/nameless-1?_e_pi_=7%2CPAGE_ID10%2C2975267345

[Meho Krljic]

Jeste, naravno, pa pisao sam o njemu na ovom topiku pre nekoliko meseci. Imaš PM.

[džin tonik]

oho! nazire se novi stripofil! meho, ne pustaj ga!

klasici: drakula!
ne bilo koji, onaj originalni! bram stoker's u official comics adaptation of the francis ford coppola film!
cetiri svescice, crtao mignola, odlicna obrada. preporuka.

[Krsta Klatić Klaja]

Drugi strip koga bih danas pomenuo je za mene impresivni (i izvrsni!) Nameless Granta Morrisona i Chrisa Burnhama, miniserijal čiji poslednji, šesti broj izlazi naredne nedelje i bezbedno je reći da dugo nisam sa ovoliko nervoze i uzbuđenja čekao finale nekog stripa.

И шта би за финале? Мени некако блах...

Недостајало конзистентности.

[Meho Krljic]

Smanji malo bre to citiranje. 

A finale, pa... moglo je da bude i eksplozivnije ali nije me razočaralo. Ovo je strip koji toliko agresivno cepa barijere između žanrova i nameće brojne elemente i nivoe začudnosti da ja nisam ni očekivao neki kraj koji će sve bešavno da uveže u jedinstven pančlajn.

[Krsta Klatić Klaja]

Али није увезало ни сашавно! Просто је дио приче отпао, ал јбг мене баш тај дио занимао.

Но, завршило је у складу с насловом стрипа и првом свеском, тако да сам у ствари самог себе увјерио да треба нешто друго да се деси.

Ваља ли Предатор стрип?

[Meho Krljic]

Paaaa, ja to skidam al nisam još čito. Ugly to čita, on će umeti da odgovori!!!!!!

[Krsta Klatić Klaja]

Агли, напомени ако је нека еволуционистичка пропаганда!

[džin tonik]

od noviteta procitala se prva svescica hadrian's wall.
na prelistavanje bio sam rezerviran zbog pomalo neobicnog crteza/kolora.
ali prica veze. mnoge imageove stripove negdje dozivljavam iritantnima, nista pretjerano, ali nadje se previse novih trendova za moj konzervativni ukus.

no hadrian's wall me ugodno iznenadio u svim segmentima. radnja se zbiva 100 godina nakon hladnog rata, pomirenja svjetskih sila i kolonizacije spejsa.

pocinje "shokantno", sve uz krupni plan nesrece (?) nesretnika u svemiru. odlicno docaravajuci atmosferu.
dalje se uvodimo u pricu, likovi dobijaju vrhunsku dubinu, savrseno se grade medjuljudski odnosi, karakteri uvjerljivi. i nisu prenategnuti novi trendovi. jednostavno odlicno.

gradi se splet globalne radnje, sve uz individualne sudbine aktera, i sve je to odlicno sinkronizirano, znaci, nije iritantno.
do sad je krimi in spejs.

poneki graficki prikazi, ideje inventara u buducnosti, za moj ukus previse "coskasti" i manje inovativni. mozda do manjka truda, maste, no moguce i ugradjena misao kako smo izasli iz tehnoloskog booma i dosegli odredjene granice ili razvili ideal u ponekim segmentima.
kako god, ceka se nastavak, nadam se da ce drzati razinu.

[džin tonik]

pa se nasla i prva svescica eclipse.
jos jedno solidno izdanje po izboru tezista price ili, recimo, zanrea.
postapokalipsa, sunce sprzilo planetu da zivot moguc tek u zaklonu, pod zemljom, te na povrsini tek nocu. sprzilo kako god.

opet imamo i odredjeni krimi, ali za tri koplja slabije od hw-a. iako crtez povremeno idealan pri stvaranju efekta, pri konstantnom prikazu likova manje.
i prica pomalo skripi. subjektivno mi se ne svidja heroj price, nastup, pa i to sto cini njegovu predispoziciju za dodjelu glavne uloge. a i predstavlja se pri argumentaciji/dijalogu prkosno-djetinjasto iritantno.

objektivno nalazim nesto nelogicnosti, primjerice, imamo krajnje vrijedna odijela/skafandere za kretanje povrsinom danju, doslovno nezamijenjiva (ma bar kinezi bi odradili neku generiku, ali dobro), znaci, posteni problem s tim suncom, izmedju ostalog, dok u istom dahu dovoljan zaklon od "tri letve" da bi se ipak kretali bez zastite... i tako.
a uvodi se i neki biblijski duh. bumo videl kako ce se dalje razviti. do sad vrijedi zbog graficki docarane atmosfere.

[džin tonik]

ennisove nove war stories idu previse sporo da bi pokrile antiratne segmente, pa se potegao pokusaj reboota stg. rocka iz 2009.
mini-serijal od sest svescica, sgt. rock - the lost battalion.
i po prastarim postavkama stripa na kojem se proslavio kubert, ocekivao bih nesto holivudsko, palamud, anti-anti-patetiku, anti-anti-anti-heroje i sl.
ali razuvjeren.

prica "smjestena" u ww2 i krece od saveznickog iskrcavanja na normandiju. pratimo poznatu jedinicu do neprijateljskog okruzenja na nekakvom brdu i pokusaja izvlacenja.

lijepo ispricano, dijalozi uglavnom nisu plitki, strip prilicno pozitivno "opterecen" tekstom, nije naglasak na pretjeranoj akciji. ispricano iz razlicitih uglova, sto ratnog reportera, sto aktera u raznim okruzenjima, pozicijama, sto dnevnika zaracenih strana.
i prilicno vjerno prati realna zbivanja koja obradjuje, od desavanja, preko naziva jedinica, od kojih jedna krajnje zanimljiva, u sklopu koje uglavnom amero-japanci druge generacije, maltene najodlikovanija, itd. itd.

uglavnom vjerno preuzeto iz realnih zbivanja koje izguglamo uz strip:
Lost Battalion (Europe, World War II)

jos i lijepo nacrtano i obojeno. sto reci, u biti jace od vecine war stories. vrijedi procitati.