Šta sam lepo, so-so, ružno, a domaće gledo...

[crippled_avenger]

Plus imaj na umu, ovo je debitantski film za koji je normalno da bude pretenciozan i da pokušava da se pruži više nego što je realno dugačak.

[Ghoul]

ma sve ja to razumem i donekle poštujem, ali poenta je u ovome: moj napis je user-oriented a ne industry ili theory oriented.

znači, mene kao gledaoca uopšte ne treba da zanima kolko godina ima autor, koji mu je to film po redu, dal je imo para, dal je imo žensku, dal je išo u školu il je to snimo samouk, kojoj stranci pripada, ko mu je ćale, koje je muke imo da film napravi... mene kao gledaoca samo zanima jedno - dobar film.

MB nije dobar, i sa ovom vrstom 'razmišljanja' i pristupa rediteljevog ja sam sobodan da naslutim da -bar za moj groš- taj autor neće ni u naredna 3 filma napraviti nešto što bi meni baš onako prijalo. mada ću kurioziteta radi verovatno pogedati, ako snimi.

sad, ti ćeš reći: da, ali ako ga mi ne podržimo, ako ga ne hvalimo, ako ne teramo ljude didu u bioskop, on neće ni snimiti naredni film. i to na nekom nivou ima smisla. ali ja uprkos tome ne mogu da se nateram da za film za koji mislim da je slab napišem da je dobar ili vrlo dobar da bi ljudi išli da ga gledaju i onda psovali 'šta bre jede govna onaj ghoul, zar je ONO dobar film? nikad više neću da verujem njegovom sudu.'

znači, teoretski ja razumem zašto je MB tebi ok, ali shvati da i ja moram da kažem šta mislim, i samo to, pa makar i ne bio u pravu (ako takvo što kao objektivna istina u estetici postoji).

[Ghoul]

inače, ja ne verujem u teoriju evolucije mic po mic.
to možda oće tako u biologiji, ali ne u umetnosti.
srpskom filmu trebaju geniji i remek dela, a ne mediokriteti.
kako napraviti ove prve a zagušiti one druge?
pa, za prve nema recepta, oni se ne prave. oni dođu ili ne dođu, i to je to. dobre ili loše produkcione okolnosti, političke (ne)prilike, kurci palci, tamte vamte i ovo ono na njih nemaju bitniju ulogu. ko ima šta da kaže i to ume da pokaže, to će i učiniti, i u svom debi filmu. ko nema - vadiće se na budget, mlados, ludos, slobu, sankcije, nato, fondove, ateizam, lezbače i pedere i sve ostale od kojih pošten vernik ne može da dođe do uslova da snima svoje slavske ceremonije.

zbog toga zaista ne osećam da činim nešto nažao filmu time što ga kritikujem (na stranu minorni uticaj ovog formaškog napisa, koji će možda, MOŽDA, maximalno, da odvrati 6 ili 7 potencijalnih gledalaca).
mislim da doživljaju svakog filma, bila to ognjenka ili miloš, najviše škodi stvaranje pogrešnih, preteranih očekivanja.

eto, MB nije ubi bože loš film, gledljiv je, ima nešto bizarnosti (ali od tipa: kako mali pravoslavni đokica zamišlja bizarnost - dakle, kao gnusnu satansku tvorevinu koju on osuđuje iako o njoj zna samo iz viceva i karikatura, pa mu zato i SM izgleda tako banalno i jadno), ima sve ukupo 10ak sekundi golih sisa, i zato, s tim na umu, idite pa gledajte.

[taurus-jor]

Ja gled'o iz razloga solidarnosti sa mladom srpskom scenom. Sto me nece spreciti da kazem da je Milos Brankovic neuspesan film.

4/10.

Posto je Ghoul fino pobrojao sta ne valja, ja cu da kazem sta valja:

- Pera Bozovic (jer one imbecilnosti od recenica samo on ume da izgovori tako da zvuce autenticno).
- Fotografija
- Zvuk

Pokusavam da se setim jos neceg pozitivnog, ali mi ne ide. Pretpostavljam da je Milos Vlalukin - inace solidan glumac - mogao nesto vise da ucini od Milosa Brankovica da je naslovni junak, kojeg tumaci, dobio vise prostora da iskaze svoje osobine pa da njegove reakcije ne lice na puki voluntarizam scenariste/rezisera. Za dva sata filma koji se zove Milos Brankovic, ja nisam saznao ko je zapravo taj Milos Brankovic. Sta njega cini likom? Sta njega izdvaja iz gomile? Zasto on ima IME I PREZIME? Zar ga izdvaja samo to sto mu je "pukao film" (u filmu se DOSLOVCE cuje to pucanje - za slucaj da gledalac nije shvatio sta je pisac hteo da kaze), pa je izvadio pistolj i krenuo u lov na krivce?  

Sto se ideologije tice...

Hocete da pljujete po nemoci liberalnog drustva pred najezdom kriminalaca i perverznjaka koji koriste rupe u sistemu tog istog drustva? Hocete da vidite ubedljivu pricu o pojedincu koji je postao nemilosrdni, psihotican utamanjivac zlikovaca kada je shvatio nalicje tog sistema i licemerje njegovih predstavnika?

Gledajte Prljavog Harija Dona Zigela.

Hocete da vidite ubedljiv domaci film na temu kako-jedan-truli-sistem-dovodi-pojedinca-do-pucanja-i-to-toliko-da-pocne-da-puca-iz-pistolja-i-ubija?

Gledajte Zivot je lep Bore Draskovica.

[crippled_avenger]

Sinoć smo Kunac i ja pogledali film CRNA MARIJA Milana Živkovća.

Reč je o prilično slabom, ali istovremeno vrlo uniktanom filmu za našu kinematografiju koji zbog nekih od svojih glumaca ima priličnu istorijsku vrednost.

Unikatnost ovog filma je u tome što govori o hemiji unutar rokenrol benda i fokusira se na tu temu, što ranije u našoj kinematografiji nije bio slučaj, i nije se dešavalo u toj meri. Doduše, iako je kasnije bilo filmova koji se bave radom rok bendova, retko koji film se isključlivo bavio time.

CRNA MARIJA je u tom smislu jedinstven slučaj. isto tako, moglo bi se reći da CRNA MARIJA spada u tu vrlo neobičnu liniju srpskih filmova o diskografskoj industriji među kojima se nalaze i NOŽ, ŠPIJUN NA ŠTIKLAMA, SLATKO OD SNOVA i A3, i u toj grupi spada u one koji idealizuju srpsku diskografsku industriju i čine da ona više liči na Ameriku nego SFRJ.

U ovom filmu imamo bend čiji vođa, već umoran i potrošen umire, i grupa mora da isporuči novi album, pritisnuta rokovima i unutrašnjim tenzijama. teško je reći koji bend je paralela ovoj grupi. Van Gogh tada nije postojao, možda bi paralela bilo Bijelo Dugme, recimo, mada više liči na neki imaginarni bend nastao po američkom filmskom uzoru. Sudbinu benda pratimo po priči izdavača koji objašnjavaju da su ranije radili za drugu kuću pa su onda prešli kod njih. Takav bidding war bi bio svojstven narodnjacima u SFRJ.

Ono što je muzički problem filma jeste slab skor Srđana Jula, sa kojim je još u vreme snimanja Milan Mladenović imao veliki problem. Otud on kao svoju pesmu svira obradu NOVCA U RUKAMA. Problem tog skora nije samo u problematičnom kvalitetu pesama već i u tome što iz pesama nije jasno kada je bend o kome govori film bio dobar, kada je propao, i kada se ponovo obnovio. Sve pesme zvuče vrlo slično, a nijedna ne nosi u sebi neki veći umetnički kredibilitet od prethodne.

Isto tako same scene snimanja albuma su prepune jednolične svirke koja očigledno nema veze sa pripovedanjem i izražavanjem karaktera kroz muziku.

Glumačka podela je naročito dekadentan segment filma. Naime, u glavnoj podeli, nema 10cm zdrave vene. Tu su Sonja Savić i Bane Vidaković koji zavide mrtvima, njima sličan Igor Pervić, zatim pokojni Milan Mladenović i Goran Čavajda-Čavke. Onako gadna pajdomanska ekipa.

Bane Vidaković je legitiman u ulozi upornog, u suštini dobroćudnog sleazy menadžera.

Milan Mladenović glumi loše, ali ima neku vrstu personalityja, tako da i on, doduše jedva dobija prelaznu ocenu.

Ipak, Sonja je negledljiva. To je stvarno strašno. Ko je nju proglasio sex simbolom, to zaista ne mogu da razumem. Očigledno je na srpskom filmu dovoljna volja da se skineš da bi postao sex simbol.

Inače, na konceru I ROKERI SU LJUDI koji ima humanitarni karakter, nastupa sarajevska grupa Valentino. To sve naravno daje filmu još više estetske i ideološke konfuzije u rokenrol aspektu.

Inače, prvobitno je Sonjinu ulogu trebalo da igra Jasmina Ranković. Međutim, nije htela da se skida te je sklonjena.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

ČITULJA ZA ESKOBARA
režija & scenario Milorad Milinković

Pogledao sam ČITULJU ZA ESKOBARA.

Film je užasan na mnogo nivoa ali je zanimljiv za gledanje. Ne mogu da kažem da dostiže guilty pleasure razmere jer sam se ja jedva na prvo gledanje izborio sa filmom, ali definitivno će imati neku vrstu ekskluzivnosti u svakom sledećem pregledu kurioziteta srpske kinematografije.

Za razliku od MRTAV LADAN, RINGERAJE, POTERE ZA SREĆKOM i sličnih pokušaja, ovaj je barem po nečemu atipičan, mada je negde na toj liniji, give or take.

Ja sam oduvek, na neki način, imao soft spot za Debelog zato što smatram da je jedini problem njegovih filmova bio u tome što naprosto nisu dobri, što se za okolnosti naše kinematografije u kojoj nevolje većine naslova tek počinju time što nisu dobri.

Pokojni profesor Aca Đorđević, inače veliki reditelj i profesionalac, govorio je kako je za svakiog reditelja važno da ispuni tri kriterijuma da snima brzo, jeftino i dobro, s tim što na jednom filmu može da ispuni samo dva od ta tri kriterijuma. Kod Debelog je uvek bilo brzo i jeftino i time se može objasniti činjenica da je stigao do trećeg filma iako mu nijedan nije bio dobar. Međutim, i tu negde imam soft spot za njega, pošto je barem vrlo praktičan razlog kako dolazi do filmova. Uostalom MRTAV LADAN je bio veliki hit šta god ja mislio o njemu.

ESKOBAR je njegov najzanimljiviji film.

Pre svega zato što mislim da je Debeli ovim projektom nasamario producente pošto uopšte nije reč o komediji, čak ni o krimi komediji kako ga najavljuju. Ovo je film koji je prepun scena koje ne samo danisu smešne nego su po svojoj postavci i tragične a sam zaplet je isti takav.

Naime, zaplet govori o novobeogradskom dečaku gandiju, sinu brutalnog DBovca koji ga molestuje, koji polazi stranputicom delinkvencije usput zlostavljajući svog feminiziranog školskog druga Borka, koga će se potom roditelji odreći preko novina zbog feminiziranosti. Gandi postaje kriminalac, i ostaje sam pošto majka ubije oca i ode u zatvor, a Borko odlazi u Amsterdam i menja pol. Posle više od deset godina, novobeograđanin Borko se vraća u Srbiu u liku Hrvatice koja govori asinhrono, upoznaje se sa Gandijem i oni se smuvaju.

U isto vreme, Gandijeva banda ubija čoveka koji se zove Srpski Eskobar. Međutim, pre ubistva u novinama izlazi čitulja za Pabla Eksobara koju je iz zezanja dao par beogradskih stonera, čime se navlači cop heat na osumnjičene ubice pošto se policija uvredi što su najavili ubistvo preko novina. Iako je to naslov filma, ovaj zaplet praktično i nije tema filma sem zamajca za neke krimi sukobe.

Konačno, celu ovu priču sa neba priča Anđeo.

Film je neraskidivo i eksplicitno vezan za niz srpskih naslova, od MI NISMO ANĐELI, RANA, MALOG SVETA do KAD PORASTEM BIĆU KENGUR. Naravno, ti filmovi su imali neke svoje srane uzore ali je besmisleno povezivati ESKOBARA sa tim stranim uzorima kada postoje srpski filmovi koji su te reference eksplicitno koristili i assess to material je nedvosmislen. na neki način ESKOBAR je kao KILL BILL za poslednju deceniju našeg filma.

Plotline sa Anđelom je baš test inteligencije i nije mi jasno kako nije izbačen na nivou scenarija iili u post-produkciji kroz montažu i minoran rewrite sa još minornijim dosnimavanjem. Taj plotline zaista zasustavlja film, donosi besmislene uloge ljudi koje gledamo na televiziji svaki dan-Zijaha Sokolovića, Seke Sablić i Borisa Komnenića, i morao je da leti.

Međutim, taj plotline sa Anđelom ima jedan samoreferentni detalj. Naime, u tom plotlineu, Anđeo stalno kontemplira o tome kako u životu postoje slučajnosti itd. Svaka priča je bazirana na određenim sticajima okolnosti i kontemplacija o prirodi sticaja okolnosti u filmu, osim ukoliko film ne govori o nekoj seriji nesrećnih događaja je potpuno besmislena. U filmu kao što je ESKOBAR, takva kontemplacija je uvredljivo besmislena. No, imajući u vidu karakteristiku scenarija koje je ranije pisao Debeli u kojima slučajnost igra veliku ulogu u zapletu, člini se da ovaj plotline negde pokušava da rekapitulira tu fazu njegove karijere.

U tehničkom smislu, film prilično loše izgleda. Fotorgrafija pokušava da bude glossy bez pokrića, sa konstantnom preosvetljenošću svih scena koje filmu daju izgled neuspele reklame, i radnju čine tromom. Debelom zaista ne idu od ruke ti eksperimenti sa glamuroznom fotogafijom, videlo se to još u SREĆKU i čini mi se da mu je bolje pristajao prljaviji stil iz MRTAV LADAN.

Rekonstrukcija protoka vremena pošto film obiluje flešbekovima je takođe prilično sporna, pošto je ovo film smešten u svetu u kome ljudi pored toga što govore asinhrono uglavnom i ne stare, deca imaju neodredive godine i sl.

Jedan od detalja koji posebno nerviraju je to što se u filmu demoliraju i lome uglavnom domaća jeftina kola i to u dva navrata, tako da kad god se pojavi domaći auto znaš da će biti demoliran. Nije problem patriotske prirode već naprosto previše razotkriva niskobudžetnu prirodu filma. Uostalom u psihološkom smislu mnogo veći efekat ima lomljenje stranog auta. U tom smislu respekt za MILOŠA BRANKOVIĆA u kome se demolira SAAB (inače omiljeni auto srpskih reditelja-tokom devedesetih su ga vozili Srđan Dragojević i Emir Kusturica, često se koristi i u filmovima tipa DIŠI DUBOKO, JUG JUGOISTOK).

Gluma je mixed bag. Deca u flešbekovima su očajna. Tamara Garbajs izgleda "k'o avion" ali je njen tonski deo užasno slabo urašđen u postu tako da lik govori jako asinhrono. Njen glumački range je evidentno ograničen, ona manekenski raspolaže sa tri osnovna izraza lica, i još ima ograničenje što mora da glumi Beograđanku. rene Bitorajac je potpuno miscast, ovaj heavy duty Purger igra policajca Miletu  , i jedva govori u pokušaju da prikrije izvorni i doda neki imaginarni srpski naglasak. Ceo taj regionalni deo je prilično sporan naročito zato što mislim da neće doneti neki regionalni skor jer je film vrlo lokalan beogradski. Uostalom videli smo kako je kod nas prošao makedonski film KONTAKT u kome glumi najpopularniji srpski glumac, pa to publici nije značilo aposlutno ništa.

Vojin Ćetković je ono što smo mogli da očekujemo od njega sa dodatkom da njegov lik naizmenično govori normalno a u pojedinim scenama govori kao agresivni zeldi. To je nedopustiv previd.

Marko Živić je jedini uspeo da se izvuče dostojanstveno, simpatičnom ulogom klišetiziranog Ćetkovog freaky sidekicka.

Boris Milivojević i Miša Samolov rutinski igraju rutinske stonere čiji likovi su do te mere opšte mesto da se čini kao da se fabrički ugrađuju na traku u Sonyjevoj fabrici pre isporuke u Srbiju. Oni kao da su počeli da glume pre četiri godine u KENGURU i sad su se nekako dovukli do nas.

Čitava genderbending priča se svakako mora uzeti u obzir kada se budu pravile antologije o rodnim,queer i ostalim pitanjima u jugoslovenskom filmu, međutim, promena pola zapravo nije naročito tematizovana. Film je tretira kao big deal i veliki plot point ali na kraju nije ozbiljnije istražio to pitanje, osim kao gimmick u zapletu. Međutim zanimljivo je koliko se srpki film liberalizovao ove sezone po pitanjima seksualnosti a naročito seksualnih manjina. kada saberemo MILOŠA BRANKOVIĆA, ESKOBARA, NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, vidimo da su naši autori sa par decenija zakašnjenja počeli da otkrivaju draži preispitivanja seksualnosti na filmu.

Publika je došla u bioskop očekujući komediju i osim u tragovima, nije je dobila. Ipak postoje jedno tri-četiri mesta koja su dobila, meni nerazumljivu, esktatičnu reakciju publike. Stoga, očigledno je da je marketing uspeo da ubedi narod kako je reč o komediji i narod će ići u bioskop naštimovan na smeh. No, film to u suštini ne pruža.

Debeli je očigledno želeo da snimi svoje RANE, i u tom cilju zaista nije snimio komediju već mali niche film koji bi, da je ukrajinski, verovatno gledali prepodne na FESTu u programu EVROPA VAN EVROPE, a jedino u Srbiji, ovo dobija status totalnog mejnstrima.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

POZORIŠNA VEZA
režija Milorad Laković scenario Momčilo Kovačević po feljtonu Živorada "Šilje" Mihajlovića
Ponovo sam danas pogledao POZORIŠNU VEZA Milorada Lakovića. Ovaj film sam gledao kao dete i slabo sam ga se sećao. Ginger ga je takođe gledao kao dete i on ga se sećao mnogo živopisnije.

U svakom slučaju, reč je o grooviest filmu snimljenom u SFRJ. Naime reč je o filmu sa jednim od grooviest scoreova ikada snimljenih za naš film. Napisao ga je Mića Marković koji je uostalom napisao i temu za OTPISANE. Ovaj score je potpuno na liniji Isaac Hayesovih i Curtis Mayfieldovih scoreova za blaxploitation, kao i scoreova koje je radio Lalo Schifrin u svojim najboljim danima. Odavno nisam zapazio neki tako upečatljiv score u jugoslovenskom filmu.

S druge strane, Lakovićeva režija je više na francuskoj liniji reditelja kao što je recimo Melville, dakle detaljno prikazani radni procesi prilikom pljačke, bez dijaloga, sa vrlo elaborariranim radnjama, bez straha od toga da se poneka radnja ponovi. Likovi su obučeni u pažljivo izabranu odeću, niko nije slučajno ušao obučen u kadar, sve je vrlo precizno dizajnirano. Ambijenti u kojima se radnja dešava su takođe vrlo pažljivo odabrani, junaci borave u kućama koje apsolutno odgovaraju njihovom socijalnom statusu, i u tom smislu, POZORIŠNA VEZA pored stila od Melvillea preuzima i metodičnost.

Isto tako, u filmu ima dosta fetišizma, naročito recimo prema automobilima pa tako junaci vozne novi "jaguar" i BMW, i kola dosta govore o junacima.

U dramaturškom smislu, scenario Momčila Kovačevića (kasnije poznatog kao Leon Kovke) dosta duguje feljtonu čuvenog Šilje Mihajlovića (inače oca Gordane Suše) koji je opisivao pljačku Narodnog pozorišta u Beogradu. Naime, struktura scenarija je više vezana za sam tok priče nego za filmski koncept tako da se u filmu zločinci uvode kao glavni junaci iako autor nema simpatije za njih i stvari na kraju bivaju tretirane pomalo klinički, pošto se istraga i njihovo bekstvo ne prepliću previše. Što se mene lično tiče, ja moram priznati da sam se hookovao za likove zločinaca, forma me je navela na to, ali nism siguran da li je to i stav filma. U svakom slučaju, priča se odvija solidnim tempom, i iako je klinički hladna čak i za melvilovske standarde pošto u suštini nema melvilovskog dualizma i konflikta, uspeva da bude uzbudljiva.

Uzbuđenje pre svega proističe iz sklapanja dokaza, tragova, reakcija kriminalaca, ali sigurno je da je moglo biti i veće da su istraga i bekstvo bilo još integrisaniji u radnji. Ipak, imajući u vidu da je film inspirisan istinitom pričom, iako su imena promenjena, u kontekstu ekranizacija istinitih krimi priča stoji sasvim dostojanstveno. Ovakvo raslojavanje dva zapleta se dešava i u boljim kućama, pogledajmo recimo slučaj Ridley Scottovog filma AMERICAN GANGSTER.

Na nivou scenarija, zanimljivo je pratiti dijaloge, ekonomisanje žargonom i psovkama, zatim novčane proporcije. Recimo, plen koji će uzeti u narodnom pozorištu je 500 miliona "starih dinara", kafa i voda u kafani koštaju 18 dinara, a prenoćište u sobi nekog privatnog stana 100 dinara.

Isto tako, prikaz beogradskog podzemlja je vrlo hrabar. Inspektor koga igra Miki Krstović se poznaje sa lopovom koga igra Voja Brajović, jedan od doušnika policije je notorni homoseksualac koji zavodi tvrde momke sa asfalta, kriminalci imaju kontakte u svim porama društva, a isto tako zanimljive su i niske strasti koje vladaju među ljudima.

U tom smislu film obiluje što dragovoljnim što prisilnim seksom, imamo dva prikaza grudi, od kojih je barem jedan bio sasvim eksploatacijski, bez opravdanja u priči.

Kad je reč o nasilju, prva likvidacija je urađena sa sve upotrebom slow motiona. Krv se proliva od svakog pogotka vatrenim oružjem i film ima vrlo pristojan body count od osam žrtavam između ostalog ima i snajperski hitac i "heklera" sa optičkim nišanom i intergisanim prigušivačem koji pogodi Cecu Bojković u dojku. Respect.

Glumačka podela je takva da su simpatičniji glumci u ulogama kriminalaca. Policajce predvodi Bata Živojinović a tu su još i Miki Krstović i Vladan Živković dok krimose igraju Voja Brajović, Rastislav Jović, Neda Arnerić i Boža Longa (koji izgleda kao da je upravo izašao iz SCARFACEa i to kažem u krajnje pozitivnom smislu). U principu, retko kada smo viđali naše glumce u jednom ovakvom formalističkom projektu, pa se oni u njemu krajnje promenljivo snalaze. Miki Krstović je odličan jer ovo je teren koji njemu najbolje odgovara, kao i Voja Brajović koji dobro razume underplay.

Uopšte članovi bande su u underplayu i bolje su ukapirali stil glume od policajaca među kojima Bata Živjinović nije uspeo da se odmakne od svoje tipične persone.

POZORIŠNA VEZA je film koji je u svoje vreme bio tretiran kao marginalan, i smatran je promašajem, tako da Laković potom nije radio igrani film a Kovke je završio u gutteru srpske populističke komedije. Međutim, gledano iz današnje vizure, POZORIŠPNA VEZA je film apsolutno vredan pažnje.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

SAVAMALA
režija Žika Mitrović scenario Žika Mitrović & Ana Marija Car

Žika Mitrović je u filmu SAVAMALA snimio jednu od obaveznih figura jugoslovenskog filma a to je film o sazrevanju, s tim što je njegov film imao i taj benefit da je Žika sazrevao u vreme u koje su smešteni mnogi evropski filmovi nostalgije, neki od njih epskih razmera.

Upravo je uspon fašizma u Evropi tema i epoha koja je inspirisala brojne klasike od Viscontija do Zafranovića, koji je četiri godine pre SAVAMALE imao OKUPACIJU U 26 SLIKA jedan od bigass klasika jugoslovenskog filma.

U tom smislu, SAVAMALA relativno kasno stiže u ciklus filmova tog tipa.

Isto tako, moglo bi se reći da je SAVAMALA možda i najslabiji od naslova tog tipa, pošto je očigledno da u njoj Žika Mitrović zbunjeno meandrira između žanrovske disciplinovanosti njegovih ranijih filmova i pokušaja da se nekim art sredstvima rekonstruiše atmosfera epohe.

I stoga, film obiluje dugim, neprekinutim kadrovima koji pak nemaju tu eleganciju italijanskih, a unutar tih kadrova je radnja vrlo dinamična kao kod Mitrovića inače, ljudi se sastaju, rastaju, dogovaraju i sl. Međutim, u tim dugim kadrovima, tako dinamična radnja deluje kao loše snimljen američki film, i stoga moglo bi se reći da SAVAMALA deluje kao tehnički najnekompetentniji Žikin film.

Ni u scenarističkom smislu, Žika ne uspeva da ostvari epski zamah koji je želeo. njegov film o odrastanju koji bi trebalo da pokriva duži period zapravo je smešten u raspon od najviše nedelju dana što je takođe proisteklo iz Žikine žanrovske disciplinovanosti gde je navikao da se opsiuje jedan slučaj, jedna akcija, jedna priča. Međutim, sama priča koja drži na okupu ceo film nije dovoljno jaka kao inače u njegovim žanrovskim projektima.

Stoga, SAVAMALA je jedan dosta problematičan film u zanatskom smislu.

Međutim, ono što mu daje izvesni kvalitet to je jedan dosta atipičan pogled na epohu, sa dosta neobičnih detalja vezanih za Žikinu autobiografiju. recimo, mi u filmu imamo glavnog junaka koji je Žikin alter ego i bavi se crtanjem stripova. Kako je i sama istorija srpskog stripa iz tog vremena dosta ekskluzivna tema, zanimljivo je što je Žika uspeo da je stavi u jedan po svemu ambiciozan film.

Zatim, u filmu ima dosta pokušaja erotike, koju je Žika doduše i ranije smeštao u oštar exploitation kontekst. Ovde erotika nije baš uspela iako ima golotinje.

Konačno, film ima bizaran politički kontekst. Na površini, film je sasvim na liniji, govori o radničkoj ilegalnoj borbi, komunistima, štrajkovima i sl. U tom smislu čak, zanimljivo je da je Žika snimio redak film koji detaljnije govori o socijalističkom segmentu revolucije, iako je on uglavnom bio okrivljen što je njegov rad u partizanskom filmu uglavnom emancipovao patriotski narodnooslobodilački, nacionalistički čak, segment revolucije.

Međutim, unutar toga, postoji bizaran subplot sa folksdojčerima koji imaju nemački Kulturbund, i noću u prostorijama Kulturbunda siluju Jevrejina Isaka koga igra Maro Brailo, fatso iz MATURANATA. To je jedan od onako dosta bizarnih detalja po kome gledaoci uglavnom pamte SAVAMALU. istovremeno, to je produžetak Žikinih beskompromisnih prikaza homoseksualizma koji datiraju još iz UBISTVA...

Nisam do kraja načisto koja je bila namera ovog rešenja. Moguće je da se tako nešto zaista desilo, ali ako nije onda se radi o dosta nametljivom, ali nesumnjivo zabavnom iskazivanju političkog stava.

Međutim, film je bio tretiran i kao TV serija, i kao TV serija je mnogo bolje funkcionisao i mogao bi se smatrati klasikom RTB.

U svakom slučaju, SAVAMALE je dragocen film, minoran unutar Žikinog opusa, ali važan za razumevanje milje u koji on dolazi a isto tako i važan za razumevanje njegove pozicije unutar kinematografije u kojoj su u tom trenutku vladali predstavnici praške škole i njegovog pokušaja da se snađe na njihovom terenu.

* * 1/2 / * * * *

[taurus-jor]

Gled'o sam i ja Eskobara. Film je rdjav, ali za dve stvari mu skidam kapu. (1) Likovi se pamte i (2) Debeli je seo i osmislio linije radnje od pocetka do kraja. Ako izuzmem dramaturski nesuvislu i nepotrebnu okvirnu pricu sa Andjelom, Eskobar je na planu osmisljenosti radnje uspeliji od Carlstona. Avaj, dobra postavka radnje scenaristicki je razradjena levom nogom, a film koji traje 100 minuta meni je trajao 150. Debeli ponovo ne zna kad da zavrsi film (sto je najveca mana njegovog solidnog ostvarenja Mrtav ladan), i uz to nepotrebno razvlaci scene. I zasto je kljucni obrt otkriven tako rano? Okej, ipak je ovo komedija, ali ako se posle samo 30 minuta sazna vrlo posebno svojstvo glavnog junaka - promenjen pol - nema vise pravih iznenadjenja, i sve se dalje svodi na "kada ce, kako ce i da li ce drugi junaci da otrkiju perverznu tajnu". A Debeli ipak nije Kronenberg koji u M. Butterfly ucini potpuno istu stvar, s tim da "kada ce, kako ce i da li ce" pretvori u tragediju, u studiju slepila jednog do bezumlja zaljubljenog coveka, koji sve vreme spava sa  prerusenim muskarcem, verujuci da je to zena.

Sto se rezije tice - od ovog stilskog buchkurisha koji najvise lici na TV film moglo bi izrezati dvadesetak minuta posteno obavljenog posla. Opet, najsira srpska publika, naviknuta na paprikas "stil", nece imati problema s varenjem kao ja.

Na jednu dobru foru dodju cetiri jeftine.

Eskobar kod mene dobija istu ocenu kao Milos Brankovic (4/10), ali iz sasvim drugih razloga. Hocu li vec jednom da vidim noviji srpski film koji drzi vodu od pocetka do kraja?

[taurus-jor]

Na Popboksu, Vladislava dade Eskobaru ocemu DEVET.

Kao da smo gledali razlicite filmove.

[Milosh]

Elem, u novom broju Yellow Caba nalaze se moje kritike za filmove "Na lepom plavom Dunavu" i "Čitulja za Eskobara". Ukratko: "Dunav" je dobio 1 od 5, a "Eskobar" 2+ od 5 (zaokruženo na 3). Detaljnije: kupite časopis...

[Ghoul]

ŽIVETI KAO SAV NORMALAN SVET (1982)
još jedan film sa standardnim mišinim junakom: nadobudnim, nadrkanim 'genijem' koga niko ne shvata. okružen je snobovima, skorojevićima, šupljim ljudima, birokratama, primitivcima itd. a on je jedini Čovek među njima.
ne komunicira, ćutljiv je, ako se oglasi – kritikuje: dobro zna šta neće, ali ne zna baš šta hoće.
u tom protivljenju i lupanju glavom o zidove (od kojih je mnoge sam stvorio ili je barem svesno zaobišao vrata i prozore u njima) on se iscrpe, i završi jalovo-hermetički-nedorečeno-nezadovoljno.

goncić je mnogo bolji nego što bih očekivao, ali scenario mu ne daje zaokružen i jasan lik.
svi ostali su nebitne epizode sa još manje 'mesa'.
kad sam kod mesa, sonja savić, olivera ježina i goncić izdašno pokazuju svoje full frontale, ali mrljava vhs kopija od toga čini samo crne mrlje. golotinja, inače, narativno nije neophodna, ne služi nekoj meni dokučivoj svrsi sem da miša još jednom prkosno gurne prst u oči malograđanima koje će to šokirati (kao što je bilo kada je KVAR prikazan na tv, valjda paralelno sa prikazivanjem ovoga u bioskopima). to baš i nije neki izgovor i deluje detinjasto, nezrelo, kao i njegovi junaci.

bizarno je da za film koji govori o 'genijalnom' klaviristi muziku radi kornelije NA ELEKTRONICI: još bizarnije da se niko nije potrudio da pokreti koje glumci izvode na klavirskim dirkama bar malkice imaju neke veze s muzikom koju, kao, 'izvode'. to me nervira i u filmovima u kojima muzika nema tako veliku ulogu, a u ovome, gde je ključna, zaista iritira. u nekim kadrovima krupnih planova 'svirača' vidi se da ovi, ispod obzorja kamere, ne izvode NIKAKVE pokrete, već samo zamišljeno zure u daljinu, kao da kenjaju na wc šolji, dok se čuje muzika koju 'sviraju'.

narativno je to prilično zbrkano, sa detaljima uvedenim i smesta odbačenim a da nikuda ne vode: stanar 'plati' gazdaricu u naturi – i ništa; gazdarice više nema do kraja filma. njen sin-invalid pokazuje razumevanje i sapatnju s goncićem, ali ni između njih ne bude nikakav communion, exchange, čak ni razgovor, da se čovek pita zašto uopšte postoji taj lik u filmu. goncićev deda dođe naprasno u Bg rešen da održi govor na terazijama o izgubljenim tekovinama socijalizma: idućeg jutra prosto – nestane, bez traga. goncić istrči za njim, ali ga ne nađe. i ništa. kad posle ode kući, ni ne pomene dedu. o kome više ne čujemo ništa. da li je održao govor, da li ga je pregazio tramvaj, da li ga je uapsila udba? nemam pojma. nije bitno.
itd.

a sve se okonča niotkud izvučenom 'internacionalom', koja bi valjda trebalo da nas podseti na ono o čemu je deda hteo da priča. otkud odjednom ta tematika u poslednjih 15 minuta filma kad do tada nije bilo nikakve naznake političke pozadine goncićevih eskapada po žurkama Bg buržoazije (osim klasičnog sukoba: naivno i otvoreno seljače iz provincije 'gde je život zdrav i čist', nasuprot dekadentnoj, razvratnoj, bezosećajnoj beograckoj stoci...).

izrazito naivan, čak nenamerno (?) smešan u prikazu sukoba pojedinca protiv zajednice, film vrhunac svoje groteske doživljava pred krah u sceni sna u kome goncić na zakazani dvoboj sa profesorima i dekanom muzičkog faxa, nasred terazija, dolazi – u OKLOPU VITEZA!

bizarno je to, simpatično za videti na neki gonzo weirdo način, ali u suštini ipak bzvz!

film nije dosadan, ima izvesnu ljupkost i pitkost, i uprkos popriličnoj nedomišljenosti narativno-idejnog sklopa, može se pogledati.

ocena: 2+ / 3- (2+ mi deluje prestrogo, a 3- previše; dakle, na crti između.)

[crippled_avenger]

http://dobanevinosti.blogspot.com/2008/05/spot-iz-miloa-brankovia.html

[crippled_avenger]

DVOSTRUKI OBRUČ
režija Nikola Tanhofer
scenario Ivo Štivičić
Žika i ja smo juče komisijski pogledali film DVOSTRUKI OBRUČ Nikole Tanhofera.

Reč je o vrlo zanimljivom filmu iz NOBa koji bi se mogao podvesti pod žanr akcionog trilera. Scenario je napisao Ivo Štivičić čiji sam BRISANI PROSTOR nedavno gledao i mogu reći da je Ivo potpuno neočekivano pravi majstor pisanja akcijaša sa teroristčkim elementom. Naime, Iva znamo iz nekih potpuno drugihb konteksta.

DVOSTRUKI OBRUČ govori o bekstvu komunističkog ilegalca koji je na poternici u NDH. Na mestu sastanka u nekoj krčmi biva prepoznat i lokalne ustaše odlučuju da ge zarobe. Međutim, da bi to uradili potrebna im je pomoć ljudi koje zanima isključivo novac.

Ilegalca sa poternice igra Severin Bijelić koji uspeva da nas ubedi zbog čega je on toliko bitan i daje svom inače pasivno postavljenom liku izvesnu težinu. Partizane iz njegove ekipe igraju Bata Živojinović i Boris Dvornik u jednom od svojih ranijih partnershipa. Boris Dvornik je mlad i izgleda fenomenalno, daleko od karikature u koju će se kasnije pretvoriti.

Međutim, što se glumaca tiče, show krade jedan od mojih omiljenih ex-yu glumaca Bert Sotlar, slovenački Trintignant i Heston u jednom, jedan od najupečatljivijih villaina jugoslovenskog filma koji je igrao dosta, a opet nedovoljno da se iskoristi njegov fenomenalan izgled i disciplinovan underplay, podvučen slovenačkim izgovorom srpskohrvatskog jezika. Naravno, daleko je Sotlar od autsajdera jugoslovenskog filma. On je ipak igrao dosta i bio je priznat glumac, međutim danas je prilično zaboravljen a takav tip glumca je gotovo istrebljen iz naših regionalnih kinematografija.

Štivičićev scenario nije ništa epohalno, međutim nudi jednu zaista dobro postavljenu hostage situaciju, vrlo je kameran i iako se bavi već dosta puta rabljenom temom nije dosadan. Što se samog formalnog sklada tiče, čini mi se da ga remeti uvod u kome se relativno brz smenjuju lokacije da bi praktično druga dva čina bila smeštena na jednom mestu što remeti protok vremena. Isto tako backstory Dvornikovog lika je redundantan pošto ni u jednom momentu ne zaigra to što je on novopridruženi član ekipe. Međutim, ovo su sad sve primedbe koje su ma koliko važne u suštini samo unapređivanje jednog vrlo solidnog scenarija, nastalog 1963. godine što mu samo daje na kvalitetu, imajući u vidu uzore kojima je Štivičić tada raspolagao.

Tanhoferova režija je vrlo disciplinovana sa dosta dobrih pokreta kamere koji su još uvek bili dosta ekskluzivni u tadašnjem jugoslovenskom filmu. Direktor fotografije bio je najčuveniji jugoslovenski DP Tomislav Pinter i po ovom filmu je jasno kako je kasnije izrastao u velikog maga. Akcione situacije su mahom solidno urađene na nivou inscenacije iako u pojedinim slučajevima glumci nisu dorasli zadacima koje pred njih postavlja Tanhofer.

DVOSTRUKI OBRUČ je NOB triler vredan pažnje koji treba nabaviti za svoju kolekciju.

* * * / * * * *

[Ghoul]

SKUPLJAČI PERJA

repriziro sam ovog klasika samo da bih se (iznova) našao u čudu ZAŠTO je baš ovo po mnogima 'najbolji srpski film ikada'!!!
what's the big deal?

režirano je prilično slabo: u prvoj sceni uopšte nisam mogao da pohvatam ko je s koje strane u autu, ko na koja vrata ulazi/izlazi a gde je bekim u odnosu na to; osećaj za ritam unutar scene je apsolutno nepostojeći, mnoge odlično zamišljene (pa i odglumljene) scene se debilno prekidaju kao maljem. npr, čuveni bekimov dert u kafani, kad 'čaše lomi, ruke mu krvave' usnimljen je sa preteranim close-upom, zbog čega onda kamera mora da ga juri i nalazi po prostoriji dok se on kreće, što sve kvari ugođaj, da ne govorim o slaboj motivaciji za taj extremni čin, stavljen prerano u film, i bez ikakvog pay-offa.

takođe, lepa scena u kojoj on baca perje iz kamiona i ono se prosipa duž nekakvog vojvođanskog drvoreda – rešeno u samo DVA KADRA, dok trepneš = gotovo, iako je i tu postojao i emocionalni i vizuelni potencijal da se to mnogo bolje izmuze i učini upečatljivijim nego što jeste.

mnoge scene su izmontirane prilično proizvoljno, sa slabo vidljivom vezom između njih, i sa nikakvim osećajem za vreme i prostor između njih. neke su toliko debilno povezane da čovek pomisli da ovde mora da je radila ili cenzura ili neka vrlo trapava elipsa: npr, bekim krene da zavodi ženu pijanog ciganina dok ovaj drema u istoj sobi, a u kolevci je i njeno bolesno žgepče. on je muva prema krevetu. rez. (nema zatamnjenje ili nešto, nego najobičniji 'cap!' rez) -ona pokriva maramom mrtvo dete! čak i ako je poenta bila da je dete umrlo zbog greha majke i bekima, tj da se uspostavi direktan link između bekimovog orgazma i detetove smrti – to je moglo da se malkice suptilnije uradi.

u drugom primeru debilne montaže imamo: bekim je u kafani. odatle ode da traži nekog cigu. žena mu kaže da je u kafani. bekim ode u kafanu i nađe ga tamo. a sve to u cugu, iste večeri. pa jebaga, kolko je vremena prošlo otkad je bekim izašo iz k, otišo do cigine kuće (gde žena već zna da je ovaj u kafani) i vratio se da ga nađe u toj istoj kahvani?!

drugi problemi koje imam s ovim filmom: jebote, ne mogu da verujem da je neko toliki antitalenat da uzme OLIVERU KATARINU da mu igra sporednu i za priču maltene nebitnu pevaljku u kafani, a da mu fatalnu ženu zbog koje beki čaše lomi, pravi sranja a na kraju i ubije čoveka – igra tamo neka musava naturščik ciganka! pa 100 mu grobova, to je ko kad bi u klasičnom holivudu neko uzeo ritu hejvort da igra epizodnu kafansku pevaljku, a da mexikanska kafe-kuvarica iz studija bude unapređena u femme fatale! zato zaista počinjem pod stare dane da imam sve veće poštovanje prema holivudu. pa jebemu mater - valjda se zna šta jedna ženetina kao što je olivera može i sme da igra! da ne pričam o tome što su te pesme u kafani (zbog kojih film maltene postaje mjuzikl: svakih 10-15 min. po jedna!) prilično slabo motivisane, usporavaju film, nemaju veću dramsku ulogu, ili bar nemaju sve.

zatim, šta će mija aleksić (at his comic best) kao comic relief pop usred svega toga? pa oca mu očinjega, te scene s njim deluju ne kao da su iz nekog drugog filma, nego iz sasvim drugog ŽANRA! jesu zabavne po sebi, ali šta rade TU, TAKVE kakve su?! samo sam čekao kad će i čkalja da se pojavi kao crkvenjak! (uostalom, i rahela ferari kao opatica je smešna, protiv svoje krivice, retroaktivno – zbog svojih kasnijih uloga!)

od još suštinskijih zamerki: pitam se O ČEMU JE OVAJ FILM? je li ovo slice of life neorealistička priča iz života cigana, ili se tu krije još i neka dodatna simvolika i danta alegorija? pošto je film stilski rascepljen između ovoga, rekao bih: i jedno i drugo, samo traljavo zalepljeno.

naime, vrlo je napadna religijska ikonografija i simbolika. crkve, popovi, ikone, citat iz biblije kao moto filma, itd. u par slučajeva se guske porede sa anđelima. sad, da li je aca petrović stvarno teo, ili to ja profesionalno deformisan učitavam, sledeće: da je film o Palom čoveku koji anđele čerupa i njihovo perje preprodaje, dakle, koji je svaku veru i svetinju srozao u blato, pa zato i sam u njemu završava (kockar, preljubnik, beba-na-kurcu-ubica, itd)?
a ako je stvarno to teo, zašto je popa učinio komičnim a njegove  tiradu o tome kako se prozlio svet i sve otišlo u kurac – učinio grotesknim i zapravo hipokritičkim vajkanjem jednog pijanice? (PS: ako se ne varam, i aca je bio pijanica – ili je bar izgledao kao jedan!) traljavom dramaturgijom i režijom ova poenta (ako je to poenta) poprilično je izgubljena, zasenjena pored ostalog i nepotrebnim komičnim deonicama, i pesmom i igrom.

sve u svemu, film me nervira i zbog promovisanja te samosažaljive plačipičkaste slike cigana koji kukaju-pevaju pesme poput:
"Šta uradi majko...
ostavi me jadnika
Teško meni,
more majko...
Sahrani me...
Teško meni,
more majko...
Šta da radim jadnik...
Ne mogu da spavam sam..."
itd. itsl.

znači, 'ciganska je tuga pregolema' – a uzroci te tuge nalaze se u nekim maglovitim regionima usuda, fatuma, neznamnijačega, a nikako ne u njima samima i njihovom načinu života i eventualno široj društvenoj slici koja ga uslovljava. nema ništa patetičnije i mrskije od pijanice koji se budi mamuran, kuka 'jao, zašto sam to uradio, kuku majko teško meni...' a onda odma vata flašu i nastavlja da cuga...

znači, sociologija=ništa, psihologija=ništa, nego je sve to onaj mračni balkanski Id, iracionalno, nesvesno – što svakako znatno olakšava posao scenaristi, pošto likovi mogu da rade štagod mu ćune a on ne mora da se trudi da to obrazlaže. 'takvi smo mi, blesavi, čas pijemo, čas pucamo, čas slavimo, čas plačemo...'

nego, da ne ispadne iz sve ove kritike da mislim da je film loš;
ne, ova kritika je tu samo da naglasi da je ovo vrlo daleko od najboljeg srpskog filma ikada. (moja ocena: 3-)

ali, takav kakav je, SKUPLJAČI su kratak, brz, dinamičan, umereno zabavan film sa nekoliko moćno uslikanih prizora tome pintera, sa uglavnom protraćenom oliverom katarinom -ali ipak sjajnom onde gde se vidi (i čuje), i sa zaista svetskom pojavom i glumom bekima fehmiua! moram da naglasim: potpuni respect za bekima, sasvim zasluženo je postigao svoju međunarodnu karijeru, mada. rekao bih – čak i takva ona nije ONOLIKO velika i jaka koliko je on mogao i umeo da pruži! zaista svetska pojava prvog ranga!

[Tex Murphy]

Respect za rivju (dabogda stalno gledo osrednje filmove itd.), ali kakav si ti Srbin kad hvališ glumačke performanse jednog ŠIPTARA???  

[Ghoul]

Respect za rivju (dabogda stalno gledo osrednje filmove itd.), ali kakav si ti Srbin kad hvališ glumačke performanse jednog ŠIPTARA???  

oženjen je srpkinjom.
to za mene ima težinu iskupljenja.

PS: a i inače, šiptari su dobri glumci. to su više puta dokazali.

[Tex Murphy]

Ajd dobro.

[Ghoul]

BIĆE SKORO PROPAS SVETA

ni boljeg naslova, ni glupljeg filma!
ovo mora da je 1 od najgorih domaćih filmova iz vremena kada su se kod nas još pravili i dobri filmovi - ja svakako ne pamtim da sam skoro gledo nešto srpsko, staro, a OVOLIKO LOŠE!



dakle, zaista zbrzan, nedomišljen i u svakom smislu jadan pokušaj da se brzo i oportunistički inkasira kredit od SKUPLJAČA PERJA: još više cigana, još više naive, još više narodne muzike, još više krupnih planova krezubih poluretardiranih naturščika, još više blata i krša i zapuštenih crkava i (jadno impliciranog) komunističkog zla.
što je posebno blasfemično, ova nekompetentna, sklepana, bezvezna orgija prostodušnosti, površnosti i šićardžijstva se usuđuje da se poziva na ZLE DUHOVE BY THE GREAT DOSTOJEVSKI!
o, aco, gde ti je rumen? (uostalom, od čoveka koji će par godina kasnije potpisati onu debilizaciju bulgakova ovo je sasvim očekivan učinak!)
ne samo što je osnovna 'potka' (prepisana iz neke banalne kratke novinske vesti u rubrici 'crna hronika') nesnošljivo trivijalna i jednodimenzionalna, nego 'autor' još oseća potrebu da nam je dodatno objasni kroz komentare u vidu cigana koji svojim bećarskim 'stihovima' verbalizuju očiglednosti.
dakle, odavde potiču koreni tog odvratnog ZLA koje je posle decenijama kužilo srpski film, ta opsesija ciganinam, naturščicima, blatom i bedom i lošim vinom i još gorom politikom – i tim debilnim muzičkim komentarima koji se provlače i kroz najbolje (KO TO TAMO PEVA) i kroz najgore (BEL EPOK) filmove do danas!
pu, jebem te aco, dabogda se prevrto po grobu do sudnjega dana, stoko netalentovana i praznoglava!
(btw: kakva je to svinja bila, pored ostalog, može se videti i na stranicama tirketovog CRNOG TALASA...)

ipak, i u najcrnjem govnetu može se naći poneko jestivo zrnce graška ili kukuruza, pa tako i ovde vredi istaći uvek-zabavnog miju alexića (koji mnogo manje štrči iz sveta filma nego što je to činio u SKUPLJAČIMA), kao i umereno-zabavnu pojavu gidre kao srušenog pilota-zaprašivača.
ani žirardo deluje kao ugovorna obaveza više nego pravi lik, mada joj kraj filma –na neshvatljivo infantilan i banalan način!- podaruje DEMONSKE DIMENZIJE; ali zabavilo me to što facom donekle podseća na cecu bojković, a ima jednu kratku scenu sa mlađanim gigom (bez brkova, ali zato u sexy ultracigerima)!

zaista bruka od 'filma' – postideo sam se na pomisao da je OVO slato u kan (i –naravno- bilo s indignacijom odbijeno)!

1+

[Ghoul]

repriziro sam LEPA SELA LEPO GORE posle mnogo dugo vremena.

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/FILMOVI-I-TV-/518-Odg-%C5%A1ta-sam-lepo-repriziro.html#518

[Ghoul]

pokušao sam da gledam DELIJE, ali nisam mogao.
nešto ovoliko izveštačeno i patetično i naivno i amatersko ne pamtim da sam nekad video, ovo je živi užas: bilo mi neprijatno zbog velikih glumaca (burduš, bata stojković, itd.) što učestvuju u ovako debilnim scenama, i taj osećaj nelagodnosti je prevladao, prosto sam se meškoljio u mestu i kolutao očima ne verujući šta gledam... te ugasih posle 20ak minuta.

ovo možda ima neku istorijsku, fenomenološku, političku ili tako neku vrednost, ali estetičku nema sigurno, i ovo je zaista NEPRIJATNO on so many levels.

jel gledo neko do kraja? šta velite?

[Albedo 0]

Mogu uvijek da gledam Lepa sela, Bjelogrlić- to sam ja... i ne slažem se da je geg nešto sakrio, kraj je jak... to kao da kažeš da je Catch 22 nešto sakrio....

a mislim da kovačevićizam podsvjesno uništava srpsku naciju.... tu se iza gega u stvari krije nihilizam... dok Lepa sela daju ono što i treba da daju - katarzu.

P.S. ovo je inače istinita priča, naravno dramatizovana, bio sam u tom tunelu, nisam vidio drekavca....

[Kler_Vojant]

Zna li neko kada će se Odbačen naći u dvd distribuciji?

[taurus-jor]

repriziro sam LEPA SELA LEPO GORE posle mnogo dugo vremena.

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/FILMOVI-I-TV-/518-Odg-%C5%A1ta-sam-lepo-repriziro.html#518

Reprizirao sam i ja, posle mnogo vremena, sa vrlo slicnim impresijama. Reprizirao sam i RANE, i slobodno mogu da kazem: taj film jeste slabiji od LEPIH SELA, ali i dalje je poslednji zaista veliki film koji je proizvela srpska kinematografija. Uprkos ponegde problematicnom kastingu i sizofrenoj over-the-top podvojenosti na dramu i geg-komediju (sindrom zanrovskog paprikasa koji poodavno obogaljuje srpske filmove, a uporno se servira jer "publika to trazi") ovo je najostrija i najpostenija prica o sunovratu Srbije tokom devedesetih koja je u toj Srbiji ikada snimljena.

[Kler_Vojant]

Zna li neko kada će se Odbačen naći u dvd distribuciji?

[Kunac]

Ja sam gledao ovo:





I nije mi bilo lako...

[Ghoul]

U današnjem DANASU izlazi podlistak BETON.
U BETONU – besomučna pljuvačina 'filma' LJUBAV I DRUGI ZLOČINI S. Arsenijevića, by truly yours!

Prvi komentar od scenariste Koljevića: "Nisam očekivao špansku Inkviziciju!"

[Ghoul]

DA NE ČEKATE ONLAJN BETON, EVO GA RIVJU OVDE:

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/GHOULISH-WORKS/589-Odg-P-R-I-K-A-Z-E.html#589

[Kunac]

Ovo ću da gledam za vikend...

[/img]

[Tex Murphy]

Ono u pozadini liči na Modiljanija.

[Ghoul]

u čijoj pozadini?

[Kunac]

Cripp i ja smo zahvaljujući Gingerovoj ljubaznosti overili dugo traženi WIP flick Gordane Boškov: Žene u zatvoru - i nismo se razočarali. Naprotiv! Radi se o solidnoj socijalističkoj eksploataciji, koju će najbolje ilustrovati sledeći dijalog između Zlate Numanagić (Borka) i Snežane Savić (Caca) - koji se odigrava baš za vreme tuširanja kažnjenica:

Baba: Jao, deco... Jao, deco, da znate šta sam videla! Caca i Slavko... Dole u kotlarnici... Voziiiiii!
Ana: Caca? Mislila sam da se najzad smirila.
Borka: Droplja, pa da se smiri?
Dolazi Caca, peva: Kažu da si mangup, kažu da si vrag, e pa kad je tako – uđi mi u trag. Uđi mi, uđi mi...
Borka: Gde si bila?
Caca: Tucala sam se sa Slavkom. Šta je? 'Oćeš možda da nas cinkariš?
Borka: Nema kome. Misliš nekog briga s kim se ti tucaš?
Caca: Tucam se sa svima koji me hoće, a takvih ima mnogo. Možeš samo da mi zavidiš.
Borka: Uuuu, što bih ti zavidela? Nisam raščepulja kao ti. Ma, mogu bre da živim bez muških sto godina.
Caca: Pa, tebi to nije teško. Ja da sam muško, ja te ne bih poljubila ni preko devet ponjava.
Žaklina: Ha, ha, ha, ha...
Caca (nastavlja da peva): Kažu da si mangup, kažu da si vrag...
Borka: A bivšu načelnicu? Bi li nju poljubila?
Caca: Šta?
Borka: Šta – šta? Šta si zinula? Misliš ja ništa ne vidim, je l'?
Caca: Jebeš mi mater, slomiću te.
Borka: Auuu... Sva sam se naježila, da znaš. Eh, fuksetino jedna!
Caca: Đubre, majku ti jebem! Sad' ću ti jebem majku u pičku.

POČINJE TUČA!

Znači: film im sve što jedan WIP film treba da ima. Tu su scene tuširanja, tuče zatvorenica, drogiranje, cinkarenje, spletkarenje, lezbo vibe...

[Tex Murphy]

Wow, pojma nisam imao da je WiP žanr zastupljen i kod nas! A poslije kažu kako ne idemo u korak sa svijetom!

Razgolićuje li se Snežana Savić u tom filmu?

[crippled_avenger]

U ZATVORU
režija Gordana Boškov scenario Gordana Boškov i Đorđe Lebović
U ZATVORU Gordane Boškov je zanimljiv film, koji iako je nedopustivo slab, deluje zastrašujuće kompetentno gledano iz današnje vizure. Moram priznati da me takav utisak pomalo plaši pošto je Gordana Boškov oduvek slovila za diletanta čije ime je sinonim za nešto najgore u našoj kinematografiji.

Međutim, to najgore se promenilo, imamo novi Šijanov film i sl. i sada ZATVOR deluje kao nešto što nije baš toliko loše a nije najgore.

U ZATVORU je film koji pokušava da se bavi problemski pozabavi stanjem kaznionica u SFRJ kroz jedan vrlo jednostavan zaplet o bivšoj sudiji i pokušaju da osveži atmosferu u zatvopru za žene. Umesto straha, ona pokušava da stvori mir u zatvoru tako što će se razumeti sa štićenicama; umesto cinkarenja, ona želi da stvori poverenje; umesto zaveta ćutanja, ona želi da se sazna istina o svakom zločinu koji žene robijaju umesto nekog drugog.

Upravo zbog takve istrage, upravnmica biva frejmovana, optužena za primanje mita koje nij počinila i gurnuta u ambis povratka svom ranijem poroku-čašici.

Imajući u vidu da film obiluje karakternim vinjetama svake od zatvorenica, nekadašnje čuvarke koja je iz ljubomore ubila koleginicu; simpatične prostitutke; mlade narkomanke koja je spremna na sve za drogu; stare lopuže koja ne može da se kontroliše ni u zatvoru; i čedomorke, moglo bi se reći da ovaj film ima prilično razvijenu priču. Iako se to po kvalitetu dijaloga ne vidi, njih je pisao čuveni dramski pisac Đorđe Lebović. Ova količina zapleta, paralelnih radnji, intrige i sl. deluje kao domaći zadatak za savremen srpske scenarije koji su pravolinijski bez zanimljivih zapleta i sukoba među karakterima. Scenario obiluje klišeima, oni naravno ne funkcionišu pošto film nije exploitation pa da može da ih andoknadi na drugom polju. Međutim, vrsta klišea, i taj minimalni sadržaj koji je inherentan formi, deluje krajnje bogato u poređenju sa našim savremenim filmom.

Kad je o glumi reč, ZATVOR ima tu old school rutinu većine glumaca koji su manje-više podnošljivi. Elizabeta Đorevska potpuno promašuje u ulozi narkomanke i nevešto prikazuje stanja krize i drogiranosti; Dragomir Bojanić Gidra se grčvito bori sa svojom dramskom ulogom koja je u tom trenutku već bila iskorak iz rableovskog pakla u koji je upao sa Čalićem, ali mu nema spasa. Svi ostali su na svom nivou. Taj stabilni SFRJ nivo je takođe nedosegnut u domaćim filmovima koji se oslanjaju na glumce koji nisu stasali u zajedničkoj kinematografiji.

Ipak, poseban ugođaj je bizarna režija Gordane Boškov. Naime, Godana Boškov mahom režira sve vrlo strejt na nivou tadašnjih TV serija, da se vidi šta rade i da se vidi ko govori. Međutim, ona u svakoj sceni dodaje jedan bizaran, gotovo Italo detalj. Naime, na kraju svake scene, napravi nagli zum na junaka koji je na njenom kraju ostavljen sa nekom dilemom ili pozvan da na neki način odreaguje. Ovo je u suštini takođe televizijsko rešenje, karakteristično pre za kraj epizode nego za svaku scenu, ali ona ga koristi u maltene svakoj sceni tako da zumovi poprimaju svojstvo banalnog ali kudikamo konsekventnog rediteljskog koncepta.

Tako bizarno jeftin rediteljski touch u spoju sa temom ženskog zatvora daje filmu izvesnu aromu eksploatacije. I nominalno, ovaj film ima sve landmark explotationa, lažnu žensku emancipaciju, zatvorenice koje manipulišu seksom kako bi od čuvara saznale tajne, scenu pod tušem i sl. Ipak, nijedna od tih scena nije adekvatno akcentovana i postavljena kako bi bila tumačena kao osvepšćen exploitation i pre bih rekao da su to klišei.

Ovaj film vapi za dubbovanom verzijom u kojoj bi junaci govorili zanimljivije stvari i tada bi se možda približio kemp klasiku. Ovako ostaje samo zabrinjavajući znak kako je dno ranije bilo pliće nego danas.

* * / * * * *

[Kunac]

Sneki se pojavljuje u jedinoj seks sceni, ona i čuvar u kotlarnici... A postoji i deo u kome jednu od WIP napadaju nemački ovčari - urađeno kao da je režirao pokojni William Girdler. Šteta što Gordana Boškov nije nagazila na eksploatacijske momente, mogla je postati srpska Roberta Findlay.

[Meho Krljic]

Računajte da mi neko od vas to nareže.

[crippled_avenger]

Meho, dobijaš ga na sledećem grindhouse samitu.

[crippled_avenger]

USIJANJE
režija Boro Drašković
scenario Mirko Kovač
Pogledao sam USIJANJE Bore Draškovića, courtesy of Leon.

USIJANJE je film iz 1979. godine koji izgleda kao da je snimljen pedesetih, i to u SFRJ. To je dosta loš znak. Potencijalno zanimljiv predložak Mirka Kovača, čuvenog književnika koji je ostvario izvanredan opus u jugoslovenskom filmu, potpuno je ispušten tako da na kraju sukob glavnih likova na kome se temelji ceo film postaje čak i nejasan, ali na svu sreću razumljiv pošto iz iskustva znamo da jugoslovenski film ovog žanra ne može imati srećan kraj.

A žanr je melodrama smeštana u period pre, za vreme i posle rata, u selo u kome se narod bavi gajenjem duvana. Pošto država nepovoljno plaća duvan, seljaci ga švercuju. U celoj priči glavnu ulogu (premda po screentimeu i kvalitetu rola jedva da se primećuju) imaju dva prijatelja koji se tokom tog perioda pomažu ali i zavade...

Predmet sukoba mi je ostao nejasan. Film imako pokriva dug period ima jako duge scene tako da u suštini nudi malo događaja. Uprkos svemu ipak, ima to jedno retko svojstvo u našem filmu da se stvari kreću od tačke A do tačke B.

Ipak, najveća je krivica na Bori Draškoviću koji je u potpunosti rediteljski ispustio priču tako da ni osnovni sukob nije uspeo da predoči. Njegova inscenacija je spora i arhaična a poseban kemp momenat je kada seljaci prkosno svi zajedno puše istu cigaretu , to je već straight to YouTube materijal iz vremena kada su se džointi jedino viđalo u cautionary filmovima.

Bizarna koincidencije je da sam u ovom filmu gledao i Gordanu Kosanović, našu čuvenu glumicu koja je preminula 1986. godine u 33. godine a da je to treći film od četiri poslednja domaća u kome ona glumi. Nažalost, ona nije uspela da ostvari veliku karijeru ali je svakako igrala u u upečatljivim naslovima a još je čuvenija po pozorišnim ulogama i radu sa nemačkim rediteljem Roberto Ciullijem, za koga se udala i odselila u Nemačku. U ovom filmu, ona igra dosta marginalizovanu ulogu, ali pruža sasvim korektan rad.

* 1/2 / * * * *

[Ghoul]

repriziro sam RANE u nadi da ću sad, 10ak god. pametniji, da vidim nešto što ranije nisam i zbog čega mi je film, kad je izašo, bio skroz truo.
avaj, izgleda da moja tadašnja ocena i dalje stoji: slabo je to.
to što treba da bude satirično – glupo je i na prvu loptu; to što treba da bude smešno – jadno je, a to što treba da bude, kao, tragično – prosto je glupo i u samoj koncepciji promašeno.
dramaturgije jedva da ima, gomila raskupusanih stranica nepotpunog scenarija usnimljenih kako-tako, epizode, gegovi, omaži i reference umesto priče, karikature umesto likova, raspojasana mizantropija koja nema muda da to zaista ogoljeno i bude nego se krije iza nekog kao angažmana, elementarne faze u priči zaobiđene na kvarno te stoga neubedljive (kako 2 klinca nikogovića uopšte postanu 'neko i nešto'?), a patetično-netragični kraj posledica je glupog nesporazuma a ne fatuma što ukida i poslednju pretenziju ka bilo kakvoj težini i drami i sve svodi na farsu koja nije ni smešna ni tužna ni značenjem nabijena nego prosto – tipično srpski smušena, neopredeljena, ni levo ni desno ni tamo ni vamo nego prosto mlitava i, stručnim jezikom rečeno, šućmurasta.

znam da možda nije u redu prema dragojeviću da ga gledam odma posle de palme, ali jebi ga, rođače, ako mu se to ne sviđa, pa, ko ga jebe, je li, rođaci, a? ha ha ha ha!

[Kler_Vojant]

http://forum.yump3.org/yu-filmovi/zene-u-zatvoru-36489/

[Kunac]

Hvala za link, transfer izgleda bolje od onog koji sam ja gledao:::

[Milosh]

Gledao odavno, ali tek sad se nakanio da o tome nešto i napišem:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6798

[Ghoul]

fino.

mada je i 4/10 previše.

2,5/10 je otprilke TO.

[Tex Murphy]

Gledao odavno, ali tek sad se nakanio da o tome nešto i napišem:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6798

Sve je to lijepo, ali nisi napisao koliki je body count u filmu. Pri čemu pod body ne podrazumijevam dead body, hehe...

[zakk]

Недеља 26.10.
14:00  ЦИПЕЛИЦЕ НА АСФАЛТУ (СФРЈ 1956)
ул: Радмило Анђелковић, Деса Берић
р: Бошко Вучинић, Здравко Рандић, Љубомир Радичевић

Verovatno neću biti u prilici da gledam jer ću biti na sajmu, ali neko će sigurno biti u voljan da gleda Scallopa na velikom platnu!

[taurus-jor]

 

[Ghoul]

bizarnim sticajem okolnosti, POSEBAN TRETMAN mi je sve do sada izmicao: nije da sam ga nešto ni jurio, ali imao sam ga u pozadini svesti kao nešto što bi valjalo pogledati: premisa je svakako zanimljiva, a glumci su vrhunski koje imamo.
tek sada ga pogledah – i razočarah se.
slabo je bre ovo.
jednodimenzionalno, prozirno, šuplje, patetično, bombastično, nedorečeno, nedorađeno, jedva-skicirano... nije da sam baš očekivao komediju, ali mislio sam da ima više humora; drama je, inače, potpuno smešna (ali ne na smešan, nego na tužan način).
sve u svemu, prilično jadno za film koji ipak ima neku auru klasika.
ocena: ** (2)

[Kunac]

Za fanove radmile Zivkovic i Laneta Gutovica::: insert iz filma Bate Prelica DEBELI i MRŠAVI::: NAPAD SEX LUTKE!

http://www.youtube.com/watch?v=LED79TnZDVI

[crippled_avenger]

DEBELI I MRŠAVI
režija Svetislav Bata Prelić
scenario Leon Kovke

I u ovom filmu potvrđena je moja teza kako je Svetislav Bata Prelić režirao najslabije u domenu jugoslovenskog gross out filma osamdesetih. Možda je Čalić u svojim dekadentnim danima uspevao da padne ovako nisko, ali Prelić je u vreme kada su naši gross outi još imali neki dignitet režirao najgore među njima.

DEBELI I MRŠAVI je u tom smislu odličan primer. Lično ipak mislim da je MAJSTOR I ŠAMPITA još godi, međutim DEBELI I MRŠAVI je potpuno neodbranjovo smeće koje jedino eventualno može poslužiti za poneki insert u ŠOK KORIDORU, ili kao dokaz kolika je dekadencija u pojdinim momentima postojala u našoj kinemaotografiji.

Uz sve to, uopšte ne treba da čudi da je Prelić kasnje režirao BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI. Štaviše, i u samim DEBELIM I MRŠAVIM se vidi da on ima velike pretenzije. Recimo, u jednoj sceni se namecheckuje Miroslav Krleža, u drugim se ismevaju tadašnji funkcioneri i pokret nesvrstanih, postoje sekvence u kojima on želi da uvde nemi tatijevski humor. I u svemu tome jezivo promašuje.

Eventualni mali osmesi postoje u nenamerno idiotskim scenama koje količinom neuspelih pokušaja humora prosto šokiraju i izmame smeh, i možda tek na par mesta postoji povod za autentnično osmeh. Ali nema nijedna situacija koja je intencionalno laugh out loud funny.

Ovo naravno čini još paradoksalnijom činjenicu da su rani radovi Bate Prelića potpuno zaboravljeni, i da se ni na koji način ne referiše na njihov profil i kvalitet koji nije baš praroditeljski greh ali u ovako ekstremnom slučaju ipak treba ga napomenuti.

O tome kako se sramote naši poznati glumci, ni ne treba trošiti reči.

[Kunac]

O tome kako se sramote naši poznati glumci, ni ne treba trošiti reči.

Zašto da se troše reči kad se može pogledati?

http://www.youtube.com/watch?v=E-i-OeY_N_w

Rada "oralno zadovoljava" Laneta.