Horor u igrama

[Meho Krljic]

Čini mi se da je i na ovom forumu neko svojevremeno oglasio žalost što je igra Allison Road ("duhovni naslednik PT-a") prestala sa razvojem tako da, evo da obradujemo sve zainteresovane da se stvari vraćaju na, da kažemo, drum, ponovo:



http://www.eurogamer.net/articles/2016-08-22-allison-road-is-back-in-development



https://youtu.be/__i_LoRKhJ0

[ridiculus]

A ja sam malko gledao neke igre koje pripadaju ovom žanru: Until Dawn (još pre pola meseca, iako nisam pisao o tome) i Phantaruk.


Until Dawn je za PlayStation (onaj Sonijev, a ne Majkrosoftov - primedba za konzolaški neobrazovane!    ), i radi se praktično o interaktivnom slešeru, ali, ostaviću utiske o njemu za neki drugi put.


Phantaruk, pak, SF-horor igra poljskog studija Polyslash - koja se pojavila na Stimu pre nekoliko dana - je drugorazredna kopija SOME. Slično okruženje, slična atmosfera, slični sistemi, slična čak i priča - barem na početku. S tim što je endžin slabiji od SOMINOG - okruženje je manje interaktivno (ovo je bliže etiketi "simulatora hodanja"), a nema ni njenu briljantnu audio-topografiju. Pretpostavljam da je i u smislu vizuelnog dizajna daleko manje raznovrsno, ali ne mogu da tvrdim, pošto sam gledao samo prvih pola sata prolaska kroz igru. Postoje i resursi, iako u dosta svedenom obliku, a jedina prednost koju vidim je postojanje stamine, koja se troši pri trčanju, što znači da ne možete stalno trčati. Ne vidim potrebu da se više posvetim ovoj igri.


Izvinite me sada, odoh da odigram preživljavanje zombi apokalipse u jednom fantastičnom svetu.

[Meho Krljic]

Until Dawn mi stoji ispod konzole, čeka na red, biće valjda odigrana do zime. 

[ridiculus]

PC Gamer je izbacio članak o pravljenju igre Call of Cthulhu (u stvari, adaptacije stonog RPG-a pod istim imenom) od strane francuskog studija Cyanide:

Can Call of Cthulhu ever be a good videogame?

Očekivanja su velika, sa obzirom na pedigre, ali, opet, čak i naslov članka zrači skepticizmom.

[Meho Krljic]

Po Beteridžovom zakonu naslova, na svaki naslov koji je formulisan kao pitanje na koje se može odgovoriti sa "da" ili "ne"  odgovor je  - ne.

Naravno, bez čitanja teksta ću reći da ne vidim zašto neko ne bi mogao da napravo Call of Cthulhu igru i da ona bude dobra igra, ali koliko će biti reprezentativna u odnosu na ključne elemente Lovecraftova stvaralaštva je već drugo pitanje. Različiti mediji itd. Amnesia je veoma lavkraftovska igra po mnogim elementima, pa opet, naravno, da je pitanje je li "dovoljno" lavkraftovska.

[ridiculus]

To se generalno smatra više ili manje tačnim (da Lavkraft nije prenosiv u medijum video-igara) zato što je glavna motivacija igrača želja za moći, a kod Lavkrafta to ne funkcioniše normalno. Da, likovi su željni znanja, ali na kraju otkrivaju da im ono ništa ne pomaže. A i nema tu naglih prepadanja kojih su video-igre pune. "Kosmički horor, a ne survajval horor", kako se kaže u tekstu. Ono što igre obično uzimaju iz tog izvora je vizuelna estetika pipaka i onodimenzionih bića - dakle, najpovršniji elementi.

No, ja sam otvorenog uma po tom pitanju, i smatram da je situacija takva kakva je zato što je igre sa pomenutim elementima lakše praviti.

[ridiculus]

Osim toga, najbolji horor je onaj u kome se opasnost ne vidi direktno, što je opet stvar sa kojom VIDEO igre imaju problem. SOMA je tu odradila moćan posao u pravom smeru, doduše...

SPOJLER: oslanjanje na ambijentalni zvuk (pa čak i muziku u pojedinim slučajevima); protagonista nema sredstva za borbu; postoje protivnici koje ne smete direktno gledati, itd.

[Meho Krljic]

Da, SOMA je to dobrim delom preuzela od Amnesie.

Predložio bih i Silent Hill, posebno Silent Hill 2 kao odličan primer uspelog horora, iako ta igra ima direktnu konfrontaciju i borbu ali je egzemplar "pravog" survival horrora jer borba igrača zapravo ne osnažuje i gotovo je uvek grčevita epizoda u kojoj se jedva preživljava ili zgađujuće mlaćenje nemoćnog protivnika.

Forbidden Siren - isto Konamijeva serija - je takođe imala interesantan štik sa idejom da se dobar deo igre provodi gledajući kroz oči progonitelja dok pokušavate da spasete žrtvu.

[ridiculus]

Siren da, to je odličan horor (ali Sonijev ). Gledati "sebe" kroz oči drugog - i to zlonamernog drugog - je često neprijatno iskustvo.

[Petronije]

Deder Meho, ako te ne mrzi, ukratko, zašto je SH2 bolji od SH1, pošto vidim da si njega izdvojio? Igrao sam oba naravno, ali davno, stim što je kec pređen par puta, i nekako mi je on ostao sinonim za serijal, nikako nastavci. Pa se pitam da li je moguće da sam toliko fejlovao u prepoznavanju kvaliteta dvojke?

[Meho Krljic]

Siren da, to je odličan horor (ali Sonijev )

Jaojebote, da, zašto ja već godinama mislim da je to Konamijeva igra?  Izvinjavam se na dezinformaciji.

Deder Meho, ako te ne mrzi, ukratko, zašto je SH2 bolji od SH1, pošto vidim da si njega izdvojio? Igrao sam oba naravno, ali davno, stim što je kec pređen par puta, i nekako mi je on ostao sinonim za serijal, nikako nastavci. Pa se pitam da li je moguće da sam toliko fejlovao u prepoznavanju kvaliteta dvojke?

Pa, svako ima svoje preference, ali SH2 je "dublji" u psihološkom smislu, ima jaču simboliku, više karaktera, plus same zagonetke u igri su nešto interesantnije dok je igra sa tehničke strane, razume se, naprednija jer je rađena za moćniju konzolu.

[Petronije]

Ok, verovatno sam bio previše mlad da bih primetio takve stvari, a kec me je propisno šokirao i oduševio te sam ga nepravedno postavio na SH presto.

[ridiculus]

Najikoničniji zlikovac iz serije, Pyramid Head, pojavljuje se prvi put u dvojci.

[Meho Krljic]

Da ne pominjemo šta radi u toj igri. Neke neviđene do tada stvari.

Ok, verovatno sam bio previše mlad da bih primetio takve stvari, a kec me je propisno šokirao i oduševio te sam ga nepravedno postavio na SH presto.

Ma kec je apsolutno kultna igra, nema zbora, samo je dvojka rafiniranija.

[ridiculus]

Volim ja Silent Hill, ali - da povežemo sve ovo sa početnom raspravom - meni je on daleko više nalik na Barkera nego Lavkrafta.

I, da sumiram nešto što pišem za jedan drugi forum: mnoge igre koriste Lavkraftov mitos, ali retko koja njegov etos.

[Petronije]

Moraću da se podsetim. Imao sam neku pc verziju spakovanu sa emulatorom koja je radila plug and play ali sam je zagubio. Moraću da pretražim torente.

[Father Jape]

I, da sumiram nešto što pišem za jedan drugi forum: mnoge igre koriste Lavkraftov mitos, ali retko koja njegov etos.

Koji forum?

[ridiculus]

O, na Quarter to Three. Redizajnirali su sajt, i sada rade na Discourse-u, a ne više vBulletin-u.


Ništa posebno, nikakav ozbiljan tekst (to sigurno ne bih objavljivao na bilo kom forumu), već samo jedna kratka primedba, linija misli koja se nadovezala na nešto drugo, konkretno: postoji dokazana sličnost između Lavkraftove vrste horora i mnogih japanskih sablasnih priča, koje ne koriste ništa iz repertoara ktuluovske mitologije, pa sam ciljao na dublju vrstu sličnosti.

My own comment about similarities between Lovecraft's fiction and a type of Japanese ghost stories (kaidan) made me realize - or, maybe, just better articulate - something. I think this thread can be summarized like this: there are many games, horror or not, that utilizes Lovecraftian mythos (namely story, names, imagery, tentacles, deep sea creatures as cosmic horrors, etc), but very few with Lovecraftian ethos (tone, failure of the reason and science, indifference of the cosmos).

[Meho Krljic]

Ja sam u nekim vremenima prošlim pominjao Clock Tower kao kvintesencijalni survival horror, a evo sad nekog malo rečitijeg od mene da to podvuče:


The Helplessness Of Clock Tower

[ridiculus]

Ja sam u nekim vremenima prošlim pominjao Clock Tower kao kvintesencijalni survival horror, a evo sad nekog malo rečitijeg od mene da to podvuče

"Ne želimo da čitamo ikog rečitijeg od tebe!"

(zvanični stav svih forumaša)

[Meho Krljic]

Nisam mislio rečitiji u smislu da koristi VIŠE reči nego da je s njima veštiji 

[ridiculus]

Ah, onda dobro. Izvinjavam se. 

[Meho Krljic]

U to ime evo malo vintidž PC horora:


https://youtu.be/awMJbsy0ahk

[ridiculus]

20. septembra bi trebalo da izadje igra The Bunker, koja je - verovali ili ne! - radjena kao FMV (Full Motion Video). Dakle, igrana, a ne kompjuterski generisana, akcija.

Ne znam ko je tačno radio na igri, jer su umešani i Wales Interactive i Splendy, a izaći će i za PC i za konzole, pa čak i za iOS i Android kasnije u toku godine. (Pretpostavljam da je WI izdavač, a Splendy razvojni studio.)

Trejler:

http://youtu.be/r1h7U4wwhWk

Na sajtu Wales Interactive, uz kratak opis igre se pominju sledeće karakteristike:

An incredible cast, including Adam Brown (The Hobbit), Sarah Greene (Penny Dreadful) and Grahame Fox (Game Of Thrones)

Totally live action - No CGI, no motion capture, shot on location in a genuine decommissioned nuclear bunker

A complex, twisting plot written by award-winning screenwriters behind Broken Sword, The Witcher and SOMA

Hidden secrets, documents and recordings to explore the mystery further

Neo-retro soundtrack by composer Dom Shovelton

Lepo, ali bilo bi još lepše da su imenovali te scenariste!

http://splendy.co.uk/thebunker/

[Meho Krljic]

Ne verujem da će Sundered biti ZAISTA horor igra ali ova proceduralno generisana metroidvania od tvoraca igre Jotun tvrdi da je utemeljena u Lavkraftu. Ako ništa drugo ovaj najavni trejler pokazuje kako je to lepo (ručno) nacrtano:


https://youtu.be/bix2-qGdS8g

[Meho Krljic]

A Horror Game Where The AI Learns From Your Every Move 

https://youtu.be/TKLx5rhpS2k

[ridiculus]

A Horror Game Where The AI Learns From Your Every Move

To mi deluje kao horor u najboljem slučaju onoliko koliko su filmovi Tima Bartona horor. Barton je više 'macabre' u nekim svojim radovima, dok se ova igra odvija u svakodnevici. Triler da, ali 'horor'?

Svrstavanje se jedino može pravdati strahom da će AI naučiti suviše! [emoji38] Mada, kad vidim kako se danas ovako lepe nasumične nalepnice i epiteti, cinik u meni pomisli da, ako AI bude učio od ljudi, neće daleko stići.

Ali, zato su tu Soma, Oxenfree, Goetia, i Duskers - od igara izašlih otprilike u poslednjih godinu dana - da podmire naše i vaše apetite za estetizovanom stravom.

Sve se mogu naći na Stimu, kao i još neke igre koje sam izostavio, iz ovog ili onog razloga. I sve su avanture. Osim (možda) Duskers, koji se vodi kao strategija, ali nisam siguran koliko je to tačno. Da, ima resurse, i da, prikupljate ih, ali to nije poenta igre. Nekako mi se čini da je to više uzgredni efekat.

[hidden]

Uvek propustim zanimljive diskusije...meni je SH The room ostao u dugom i lepom secanju, a vec dugo vremena ne mogu da pronadjem slican horor.. soma mi je da prostite vise SF. Survajvali me nerviraju...bas sam tezak covek, narocito nedeljom

[Petronije]

Jel moguće da je SH : The Room toliko dobar? Ja sam ga batalio posle par minuta, nerviralo me je prvo lice.

[tomat]

Jel moguće da je SH : The Room toliko dobar? Ja sam ga batalio posle par minuta, nerviralo me je prvo lice.

moguće

zar nije prvo lice samo dok ne izađeš iz sobe?

[Meho Krljic]

Jeste, prvo lice je samo u scenama u sobi, ostatak igre (nekih 92%) je standardni Silent Hill iz trećeg lica, sa fiksiranim pozicijama kamere.

Solidan je The room ali nije dobar kao dvojka i trojka. Zapravo je i počeo život kao nešto drugo pa je na pola divelopmenta pretvoren u SH igru. Ali to je poslednja SH igra koju je pravio Team Silent i... pa, vidi se.

[ridiculus]

soma mi je da prostite vise SF.

Ja inače mislim da jedno delo (računajući tu i igre) može da pripada različitim žanrovima u isto vreme, u različitom stepenu ili čak podjednako. Tako da nemam problem sa tim. Ali, ako neko hoće da gleda na Somu više kao SF, to je sasvim u redu.

Evo, Tom Čik - koga često potežem, ne zato što ga poznajem (tačno), ili zato što se često slažem (uglavnom tačno, ali ne uvek), ili zato što lepo piše (tačno), ili zato što ume da bude kontroverzan (tačno), već zato što Čik piše o igrama već 25 godina, a  poznaje i filmski horor jako dobro - je u najnovijoj seriji preporuka za Noć veštica stavio i Bioshock 2:

Rosemary's Baby is easy [pogoditi na kom strahu se zasniva], which is one of the reasons it's so good. It is boldly and obviously about the anxiety anyone might feel before becoming a parent. Roman Polanski makes Rosemary Woodhouse's life as mundane and therefore relatable as could be. Unlike other parenting nightmares, there's no snarling monster in the attic (The Exorcist), no flesh-easting demon babies running amok (It's Alive), no shadowy winged monsters lurking in the dark (The Babadook), no suicidal nannies or rampaging babboons (The Omen). There are just the strangely accomodating neighbors and the inexplicable feeling of disconnect from people who aren't pregnant. The scariest part of Rosemary's Baby is a dream sequence, which lost a little of its oomph when a friend of mine compared it to a perfume commercial. How was Polanski to know what Chanel No. 5 would be doing a few decades later?

...

So I feel I'm on pretty solid ground when I call Bioshock II the videogame equivalent of Rosemary's Baby. It opens with a little girl peering out at you from a dark hole. She hasn't been born yet and already she's watching you. She will continue to watch you. She will observe how you react to the main characters as the story progresses. You always make one of two choices. On one hand, there's revenge, accountability, and justice. On the other hand, there's forgiveness, understanding, and mercy. It's not an easy choice. It's no mere matter of right or wrong. That's not the way the world works. In the end, Bioshock II and the fate of those girls will resolve based on the choices you made.

It's a metaphor for parenting and a uniquely modern dilemma. In generations past, parents didn't have to make these kinds of choices about what to impart on their children. They didn't have to decide which moral values to teach because religions gave them a framework. Religion provided answers that had been decided by a community and a tradition. Without those answers, today's parents face a crucial question that religion used to answer for them: what values will you impart to your child?

Bioshock II is about making those choices in a godless, chaotic, ruined world. If that's not a horror story that plays on the fears of any parent or potential parent, I don't know what is.

Sad, ja nisam igrao Bioshock 2, pa ne mogu da komentarišem, ali znam da neki sa ovog foruma jesu.

Druga stvar... rekao sam pre više meseci da sam se dvoumio da li da kupim Somu ili Oxenfree. Nisam se pokajao, ali verovatno mi ni jedna igra od te dve ne bi dala šansu da se pokajem. Oxenfree je po svim svedočanstvima, pa, možda i revolucionarna igra. Ona ima specifičan sistem dijaloga, koji funkcioniše u realnom vremenu, i kad ovi prodju, prošli su. To je i bio jedan od razloga što sam se odlučio za Somu. Engleski mi nije maternji jezik i ne želim da sebe stavim u situaciju da zbog toga propustim neke delove igre. Inače, po mnogim svedočanstvima, ima tu osnova za tvrdnju da je u pitanju jedna od najboljih igara godine.

Elem, Oxenfree je do sutra uveče na popustu od 75%, i sad je samo 5 evra.

[Meho Krljic]

Pazario sam Oxenfree pa kad dođe na red...


U međuvremenu da dojavimo da je igra Routine, produkt nezavisnog studija od četiri osobe Lunar Games, najavljen još 2012. godine, dobila trejler kojim obećava izlazak u Martu. Za razliku od dobrog dela indie horror shovelwarea koji zatrpava Steam u poslednje vreme, ovo deluje kao solidno lep spoj Alien: Isolation i SOMA.....


https://youtu.be/-XRCYwQw8ss

[Son of Man]

Raja, jel' mož neko da mi pojasni u čemu je ta čar Sanitariuma kad je evo i veliki Meho iznova igra. Ja kad vidim one male čikice pod jedan ne volim takve avanture a pod dva suviše su sitni da bi mi bilo šta bilo strašno tu i slično. Al' sve kontam: nešto sam sigurno omašio, jer kad sam igrao započeo sam i čim sam izvalio koji je rad odma sam batalio, a možda je fora baš u daljem delu igre do kog ja nisam stigao. Hvala unapred.

[Tex Murphy]

Сине, Санитаријум јесте игра са причом сличном неком хорор филму, али није "хорор игра" пер се, тј. нешто што би требало неког да уплаши. То је поинт & клик авантура која јесте прилично занимљива за оне који воле такав тип игара, а чар је у поменутој доста занимљивој причи и маштовито направљеним свјетовима кроз које се пролази. Али то долази по цијену прилично неуједначеног квалитета поглавља (убједљиво најбоље - о граду са мистериозном осакаћеном дјецом - је на самом почетку игре) и максимално поједностављеног гејмплеја, тако да Санитариум може да добаци до нивоа добре или евентуално врло добре игре, али дефинитивно није класик, чак ни унутар свог поджанра (радили су је иначе људи који су много познатији по РПГ играма него по П&Ц авантурама). Ако те није привукла на самом почетку, сигурно нема разлога да је играш до краја јер нећеш наићи ни на шта посебно ново. Ја сам је прешао прије неколико мјесеци и чини ми се да сам понешто и написао у топику "шта играмо", па можеш да погледаш за детаље.

[Meho Krljic]

Jurogejmerov prikaz Resident Evil 7 (iz pera Edwina Evans-Thirlwella) je oprezno pozitivan. Čini mi se da će ovo valjati...


http://www.eurogamer.net/articles/2017-01-23-resident-evil-7-biohazard-review_7

[Petronije]

Da li je neko probao Detention, 2d horor avanturicu tajvanskog porekla, smeštenu u zanimljivo okruženje tamošnjeg hladnog rata 60tih?

https://www.youtube.com/watch?v=p5-g-3vQF6A

[usputni_boem]

Ja sam probao, igrao sam sat vremena... Nije losa, ali trenutno imam bolje stvari da igram.

[Meho Krljic]

Outlast 2 stiže narednog meseca:


http://www.eurogamer.net/articles/2017-03-07-outlast-2-comes-out-in-april

[Meho Krljic]

Šon MekTirnan zna znanje 

[Father Jape]

Ima ceo podkast o Resident Evil filmovima:

http://ttv.libsyn.com/25-evil-is-an-exact-science

[Meho Krljic]

Hmmm... Outlast 2 dobija umereno pozitivne kritike...

Edvin Ivns Trlvel: http://www.eurogamer.net/articles/2017-04-26-outlast-2-review

Džim Faking Strling, san: http://www.thejimquisition.com/outlast-2-review/

Ljusi O Brajn je pozitivnija: http://www.ign.com/articles/2017/04/24/outlast-2-review

Skot Batrvrt isto uzdržan: https://www.gamespot.com/reviews/outlast-2-review/1900-6416662/

[Meho Krljic]

Prikaz kikstartovane igre Friday the 13th iz pera Ricka Lanea je zapravo prvi napis o ovoj igri koji me je istinski zainteresovao da je odigram:



http://www.eurogamer.net/articles/2017-06-01-friday-the-13th-review

[Tex Murphy]

Јел се уопште још увијек праве сингл плејер игре? Јел то постоји?

[Meho Krljic]

   Prave se. Ja maltene samo to i igram.

[ridiculus]

Јел се уопште још увијек праве сингл плејер игре? Јел то постоји?

Uuuu, brate Harvestere, otkuda takvo pitanje? Ne da se prave, nego mi se čini da su u većini. Od igara koje sam igrao ili započinjao u par prethodnih godina, Renowned Explorers, Soma, Prison Architect, Atom Zombie Smasher, One Finger Death Punch, Invisible, Inc, Predynastic Egypt, kao i Has-Been Heroes i Starsector, kao i Bayonetta i Dragon's Dogma, kao i verovatno hiljade drugih igara, su SAMO za solo-igranje. Iako neke od ovih igara imaju tabele, pa možeš da se nadmećeš sa drugima. A neke, poput Dark Souls 2 (ili to beše bilo koji Dark Souls?    ) jesu za jednog igrača, ali postoji komunikacija sa drugima.

[Tex Murphy]

Ја тренутно читам Светове компјутера из 2015. године, скоро сваки други опис садржи у себи или "мултиплејер" или "рогуелике", не знам шта ми је од то двоје мрже

[ridiculus]

Imaš sreće da su to dvoje prilično nespojivi! Iako sigurno postoje izuzeci.

Ali ne, stvarno, igara za solo-igranje sasvim dovoljno. Iako danas sigurno ne poseduju udeo na tržištu kao 80-tih. Osim toga, ovo je tema o horor-igrama, a one su gotovo potpuno namenjene jednom, usamljenom, izgubljenom, i pomalo uplašenom, igraču. Tako bi trebalo u teoriji.

[Petronije]

Recimo da L2D ima solidnu atmosferu, ali to je svakako izuzetak, uglavnom je poenta u samotnjačkom igranju.

[ridiculus]

Tim Kinen na ovogodišnjem GDC-u, o dizajnu svoje igre Duskers, koja koristi dosta elemenata strave:


http://youtu.be/kzQDVtysXjA


Pitao sam se gde to da stavim - možda na "Naučna fantastika u igrama"? - ali kako smatram da su Duskers značajniji na polju horora nego SF-a (poput Alien-a, možda?), evo ga tu gde je.