Taktičke i strateške igre

[ridiculus]

Ovde pišite šta god želite, a da ima veze sa ovim žanrovima (heh, kao da će ovo da spreči ikog da piše bilo šta). Šta vam se dopalo, šta nije, šta biste voleli da vidite... Malo da se i ja podsetim nekih stvari.
U principu, prave strategije su igre za koje je najmanje potrebna visoka tehnologija. Mada su neke igre, kao što Homeworld u svoje vreme ili Rome: Total War u skorije, izgledale odlično po bilo kom merilu. Ali to mi nije toliko bitno. Najvažnije mi je da strategija ima dobar balans, bogatstvo opcija i relativno lak interfejs, tim redom. Lično najviše volim potezne strategije, jer mi omogućavaju da prilagodim igru sopstvenom tempu, a ne obrnuto kao kod RTS-a. Ja sam u principu jedan jako spor igrač.
Počeo sam da igram Final Fantasy Tactics Advance (ponovo), koja je u stvari lakša verzija FF Tactics sa drugom pričom, više dečjom. Priča je poslednja stvar koja me zanima u igrama te vrste i to mi ne smeta. Matsuno nije radio na njoj u kreativnom smislu, već se vodi kao producent igre. Igra ima dosta RPG elemenata, ali to se može reći za mnoge igre danas. Nekad mi se čini da će i sledeća XYZ vozačka simulacija imate te "elemente" za koju godinu, ako već nemaju i danas.
Prva mana, koja mi upada u oči, je ogromna dužina uvodnih scena, pre nego što dobijete mogućnost da snimite igru. Gotovo jedan sat, što je za ručnu konzolu i više nego mnogo.


Igra se sastoji od niza bitaka na izometrijskom polju nalik na šahovsku tablu, gde vaša skupina likova dobija iskustvo i nagradu za izvršavanje misije. Bitke su povezane formom priče i mape zemlje zvane Ivalis, preko koje birate odredište vaše misije. Sviđa mi se princip da dobijate iskustvo u bici, tako da se možete level-apovati na pola, ali to važi i za vaše protivnike. Najveći magnet za mene je bio sistem "poslova" (jobs), koji određuje koje sposobnosti vaši likovi trenutno mogu da uče. Poslovi se mogu menjati u zavisnosti od rase, kojih ima 5 na raspolaganju. Ljudsko biće - vojnik može kasnije da bude, na primer, lopov ili crni mag, a bangaa (čovekoliki gušter) može biti monah ili ratnik itd. Ako neki lik nauči određenu sposobnost, ona ostaje s njim bez obzira na kasniji posao.



E sad, još jedna mala napomena. Igrao sam Heroje mača i magije 3 više stotina, možda i hiljada sati u svom životu. Ali ono što smatram da nikako nije dobro urađeno, to je magijski sistem, odnosno balans tog sistema. Najefikasnije i najbitnije magije su najprostije, konkretno slow i haste. E, u FF Tactics je to prepoznato, iako je mehanizam, naravno, drugačiji: slow i haste spadaju u vremensku magiju, koja je viši stupanj magije.

[Father Jape]

Pa pazi sve zavisi - kad je manje broj stvorenja damage magije su korisnije. Tek kasnije one postaju manje korisne u odnosu na stvari popu blind, haste slow, bliss itd. Ali i to samo ako imas mass effect, a za to ti opet treba master te magije, sto nije lako nabaviti.

Elem, nekada su mi ove igre bile omijene, a kako vreme prolazi sve igrma manje strategija a vise pucacina.   Sto se tice ovih konzlonih, igrao sam samo pomenuti FF:Tactics. Mada cu jednom definitivno probati i taj Ogre Tactics.  

[Izitpajn]

V for Victory. WWII, scenariji: Dan D (3x), Velyke Luky, Staljingrad, Afrika i Market Garden. Staro 15 godina, kompleksno, stručno (i još jednom: stručno!) überrealno do te mjere da više nije igra nego strateška simulacija. Bez pretjerivanja i pjesničke slobode: neprevaziđeno. Kome se ne sviđa, ne voli strategije nego gurkanje čovječuljaka po stolu.

[Father Jape]

Taj opis me je podsetio na skorasnji War in the Pacific. Brutalna kompleksnos i realisticnost. Samo za prave muskarce.

[Meho Krljic]

Ja sam isto skloniji poteznim igrama radje nego realtime igrama. Mislim, shvatam privlačnost akcionijeg gejmpleja igara u realnom vremenu ali se u velikoj meri taktika u njima svodi na vrlo rudimentarne mehaničke elemente. Ili to ili sam ja kita od igrača. Mislim, da ne bude zabune, sa velikim zadovoljstvom sam igrao recimo Dawn of War, Company of Heroes i World in Conflict (da nabrojim novije naslove) ali naprosto više volim da stanem i razmišljam.

Doduše, Total War igre su možda najbolja kombinacija potezne strategije i realtime taktike pa bih njih možda mogao da istaknem kao sam vrhunac žanra (barem u okviru onog sa čime sam dolazio u dodir).

Ali, definitivno mi više leže potezni naslovi, od kojih sam pak opet najvećma igrao japanske igre. Naslovi poput FFT, Fire Emblem, Disgaea ili Advance Wars su za mene skoro kao da mi direktno u mozak ubrizgavate vrhunski kokain. Valjda naprosto pritiskaju svu moguću pravu dugmad...

[morbius]

Civilization. Treba li reći bilo šta drugo?

Ovaj serijal igara je majka i maćeha poteznih strategija, nešto najbolje što je ikada napravljeno. Poslednji, četvrti deo je ubedljivo najbolji. AI je daleko bolji nego nekad, religije su super dodatak i konačno je igra napravljena tako da i oni koje vole da ratuju mogu da pobeđuju. Teoretski ovo je uvek bilo moguće, ali sama mehanika igre je favorizovala krvoločne lidere nad pacifistima. Sada više toga nema, rat je ozbiljna stvar koja može da ti stravično unakazi ekonomiju.

Sama klot igra je sasvim dobra, ali je prvi expansion Warlords vrlo lepo upotpunjuje. Već drugi expansion Beyond the Sword se nekima sviđa, a nekima ne, mišljenja su jako podeljena. Sada sam bacio pogled i video da je izašao patch 3.17 koji je nadam se ovu ekspanziju doveo u bolje stanje pošto puno stvari nije radilo kako treba bez nezvaničnih patcheva. Možda obrnem koju partiju ovih dana da vidim kako ide.

[ridiculus]

Pa pazi sve zavisi - kad je manje broj stvorenja damage magije su korisnije. Tek kasnije one postaju manje korisne u odnosu na stvari popu blind, haste slow, bliss itd. Ali i to samo ako imas mass effect, a za to ti opet treba master te magije, sto nije lako nabaviti.

Sve je relativno - slažem se, ali magije u Herojima mi izgledaju nekako slučajno odabrane. Mislim, blind i firewall su kao isti nivo, ali razlika u njihovom značaju je astronomska. Plus što magije učiš slučajno, jer nemaš izbor nad građenjem magijske gilde. A, uostalom, i nije toliko teško postići ekspertni nivo u bilo kojoj školi magije. To mogu čak i ratnički likovi (naučiti u veštičinoj kolibi ili univerzitetu).
Ja sam sa vojskom Tower-a (koju sam najviše voleo) od nekih 20 titana, 50 naga-kraljica, itd. (ali s vrlo jakim magom) dobio 5 000 škorpikora tako što sam bacio masovni slow na početku. Sreća da sam imao prvi potez. Mislim da je to bilo zbog genija i prstena koji daje +2 na brzinu. Poenta je da nisam izgubio ni jednu jedinu jedinicu.  

Doduše, Total War igre su možda najbolja kombinacija potezne strategije i realtime taktike pa bih njih možda mogao da istaknem kao sam vrhunac žanra (barem u okviru onog sa čime sam dolazio u dodir).

Ali, definitivno mi više leže potezni naslovi, od kojih sam pak opet najvećma igrao japanske igre. Naslovi poput FFT, Fire Emblem, Disgaea ili Advance Wars su za mene skoro kao da mi direktno u mozak ubrizgavate vrhunski kokain. Valjda naprosto pritiskaju svu moguću pravu dugmad...

Total War je stvarno dubok. Igrao sam Srednji vek, a Rim sam samo video (Šoguna nisam ni jedno ni drugo).
Ali kao i ti, u zadnje vreme preferiram naslove koje si spomenuo.

Civilization. Treba li reći bilo šta drugo?

Imam treći deo, ali ga nikad nisam odigrao usled nedostatka vremena. Čuo sam sve dobro o njemu.

Ipak, kada se sve drugo izjednači, preferiram fantastičnu tematiku, znači magije i mitološki zverinjak.

[smrklja]

HEROES OF MIGHT AND MAGIC 2,3,4,5 nema boljih poteznih strategija, ako ima zaintersovanih koji bi da izgube koju partiju nek se jave

[Father Jape]

Sto se Total Wara tice, igrao sam Shoguna najvise, Rome video na kratko kod ortaka a Medieval 2 igrao kad sebe ali ne previse. Fina fransiza, samo napred, stuff like that there.

Sto se Civa tice, na kecu i dvojci odrastao, trojku zaobisao, cetvorka je zaista fina, ali jos uvek tvrdim da je Alpha Centaury nesto najbolje. No, shvatam da je vecin ljudi ono sto se tamo desava odvec aptraktno, te da je cela car originalnog seijrala sto smo upoznati sa svim artefaktima civilizacija koje gradimo.

Sto se Heroja tice, kece je govno, dvojka je totalni vrh (verovatno jos uvek moje omiljeni deo); trojka je po mnogo cemu vrhunac serijala i svakako je najpopulanrija; cetvorka je imala finu pricu koga niej mrzel oda cita i neke fine ideje, i ja mislim da nije zasluzila prezir koji joj ovde ljudi obicno pruzaju; na kraju petica, solidan trud drugo tima, nista bolje se realno nije ni moglo ocekivati, vredi probati svakako.

[Izitpajn]

Alpha Centauri ima svojih momenata, bitnih inovacija i atmosferu koja je jedna od najjačih ikada, ali kad sve ogoliš do kosti i koncentriraš se na matematiku, na kraju ti ipak ostaje osjećaj da je to "samo još jedna Civilizacija".

Naravno, s tim da ovaj "samo" vrijedi kao pet drugih igara zajedno...

[ridiculus]

A da li je neko igrao neku od X-Com igara? Neke od njih takođe važe za vrhunske.

[Father Jape]

Keca presao, dvojku odustao jer mi je bila preteska (?!, mozda je trebalo lepo samo da smanjim nivo tezine), trojku na zalost samo malo igrao, jednog dana cu se verovatno vratiti. Ove nove rimejke nisam igrao.

Slicnu sudbinu trojke deli na zalost i Jagged Alliance serijal. Nikad necu prezaliti sto lepo nisam uronio u njega kad je cas bio pravi.  

[Ugly MF]

Svaka cast za potezne strategije.
Jedno vreme sam toliko bio zagrizao u  DISCIPLES 2 i njene expanzije.
Veliki lepo animirani likovi na ekranu,manje vise,sistem izgradnje i magije tako tako,
ali atmosfeeeraaa!
Cista petica,onako spuki,pa zvuci,pa mjuza,jos kad igras sa undead frakcijom!

[Izitpajn]

UFO je savršenstvo od igre. Da mi daju da im naredim što toj igri treba dodati, ne bih znao što da im kažem. TFTD jest teža, ali i mračnija, klaustrofobičnija, depresivnija, duže se igra i zato mislim da je po objektivnim aspektima bolja. Iako je ni ja nisam završio; jednom kad dođeš do nekog stupnja, dosade ti stalno isti tereni. Ubiše me oni podvodni pejzaži, koralji, pijesak, kamenje...Nije to to kad ne možeš razvalit kuću granatom i gledati kako namještaj gori...  

[ridiculus]

Igrao sam Ogre Battle ovih dana. Evo mog pokušaja da nagovorim još nekog da proba ovu čudnu, ali sjajnu igru.

Na početku dobijete nekoliko pitanja u zavisnosti koje tarot-karte izvučete iz špila. Pitanja su dobro koncipirana, tipa:
Q: Ako se pogledate u ogledalo koje pokazuje vašu najbolju odliku, koja je to odlika?
a) fizička snaga
b) mentalna snaga
c) moralna snaga.

Ili:
Q: Koju osobinu mora, po vama, da ima pravi vođa?
a) saosećanje
b) samopoštovanje
c) osećaj za pravdu
U zavisnosti od odgovora dobijete lorda kojim upravljate i njegovu vojsku.

Igra se odvija u realnom vremenu, mada možete pauzirati akciju i na miru uneti komande. Mehanika se sastoji od pomeranja vaših odreda po mapama i oslobađanja ključnih mesta (gradova i hramova).

Odredi imaju 5 "mesta", i možete ih popuniti manjim jedinicama, koje zauzimaju po 1 mesto (npr. fighter, amazonka, klerik, itd.), ili većim (hellhound, grifon, itd.), koje zauzimaju po 2 mesta. Formacija je takođe bitna - tri mesta napred, dva pozadi, ili obrnuto. Zašto je to bitno? Pa, prvo, prednji red prima fizičke napade, i, u tom smislu, zadnji red je bezbedniji. Drugo, svaka jedinica ima 2 sposobnosti, tj. vrste napada ili magije: jednu za prednji red i jednu za zadnji. Kod fighter-a to znači 2 udarca mačem po rundi u prednjem redu i 1 udarac u zadnjem, stoga je razumno stavljati ih napred. Međutim, kod amazonki je suprotan slučaj, pošto one dobijaju jedno gađanje strelom kada su napred, a dva kada su pozadi. A za ogromnog hellhound-a, koji napada fizički kada je napred, a bljuje vatru kada je pozadi, stvar je vašeg izbora gde ćete ga smestiti. Može se menjati, naravno, osim u toku borbe. Borba se vodi automatski - kada se vaše trupe nađu na mapi dovoljno blizu neprijateljskim. Igrač može postaviti samo formaciju i opštu taktiku. Postoji samo jedna runda, ali mnoge jedinice imaju 2 ili više poteza u toku nje. Pobednik je onaj ko nanese više štete protivniku, i poraženi odred biva odbačen od mesta borbe na mapi.

Svaki odred ima svog vođu, bez koga ostali neće da slušaju zapovesti. Ne može svako stvorenje ili klasa da bude vođa: ni fighter, ni amazonka, niti hellhound to ne mogu (valjda ima veze sa harizmom), dok klerici, vitezove i valkire mogu. Možete postaviti borbenu taktiku odreda: da li će napadi biti usmereni na vođu, jedinicu sa najviše ili najmanje HP-a, ili neki uravnotežen pristup.

Jedan od bitnih elemenata igre su prihodi i troškovi. Svaka jedinica traži određenu sumu novca koja se naplaćuje svakog dana u podne. Novac se dobija od gradova koji su pod vašom kontrolom, a takođe se može trošiti na predmete u radnjama koje se nalaze u određenim gradovima. U gradovima se jedinice mogu i lečiti (jednostavno boraveći tamo), a u hramovima se mogu oživeti mrtvi.

Svakoj jedinici odgovara određena vrsta terena, po kojoj se najbrže kreće i na kojoj se najbolje bori. Za većinu ljudskih likova to su ravnice, ali za amazonke su šume, za hellhound-e planine, za oktopode voda, itd.

Ova igra je u realnom vremenu, a to se najviše oseća po ciklusima smenjivanja dana i noći. Što jedinica ima viši alignment, bolje se bori po danu, i obrnuto, nizak alignment je čini pogodnijom za borbu po noći.

Kako je ovo jednim delom RPG, likovi imaju iskustvo, nivoe, i neku osnovnu statistiku, što sve raste tokom borbi. Svakoj jedinici se može dodeliti po jedan predmet koji pojačava ili dopunjuje njene sposobnosti.

Tarot-karte služe za bacanje magija.
Nekoliko dobijete na početku, i svakim oslobađanjem nekog grada dobijete priliku da izvučete još jednu. Međutim, oprez! Ovo nije igra gde samo gomilate predmete bez posledica! Neke karte negativno utiču na statistiku odreda koji je došao do njih. No, kao što rekoh, mogu se upotrebiti u borbi, ali samo jedanput. Možete imati najviše 14 karata (od 22), računajući tu i iste.

Ovde nisam ni načeo stabla po kojima možete upgrade-ovati likove, ni svu raznovrsnost jedinica, ni reputaciju, ni sva moguća grananja priče. Prezentacija jeste zastarela za današnje pojmove, ali gejmplej je beskonačno dubok.

Nadam se da ovo pomaže. Šteta što Matsunoov tim nije ovom igrom stvorio svojevrstan žanr, kao što je uradio sa Tactics Ogre-om dve godine kasnije, koji je sasvim drugačiji. Ogre Battle je, inače, objavljen 1993. u Japanu, za Super Famicom/SNES.

[Meho Krljic]

Hmmm, zvuči odlično. ja se sad ne usuđujem da se upustim u nu jer čekam zapadnu lokalizaciju nove Disgaea-e za DS, ali jednom... pre li kasnije.

[ridiculus]

Pa, u suštini, jedna stvar koja je činila ovu igru zahtevnom (ili teškom, kako ko voli) je bilo to što nije postojala mogućnost snimanja na manjoj, taktičkoj mapi, već samo na većoj mapi "sveta". Znači, ništa bez sat-dva dobre koncentracije. Pričam u prošlom vremenu, jer svako ovde bi je igrao preko emulatora, koji može da snimi svako stanje memorije i jednostavno da nastavi odatle sledeći put.

[Meho Krljic]

Alah da nam poživi emulatore. Bez njihove save anywhere mogućnosti mnoge igre ne bih završio u ovom životu.

[ridiculus]

Naleteh ovih dana na sledeće mišljenje: "Na konzolama nema strategija." Obe strane u raspravi su se složile oko toga, i zagovornici PC-igranja i oni drugi, "konzolaši". Nema veze, pomislih. Otidoh na drugi domaći forum i, gle, slična rasprava, i ponovo: "PC ima FPS-ove i strategije, a konzole nemaju." Ponovo obe strane uzimaju ovo zdravo za gotovo. Naravno, moja reakcija beše: WTF???!!!?!?!?!

Evo liste originalnih strateških naslova kojih mogu trenutno da se setim, znači bez franšiza prebačenih sa PC-ja:
Famicom Wars i svi ostali "Ratovi"
Fire Emblem serija
Shining Force serija
Ogre Battle
Tactics Ogre serija
Dragonforce serija
Front Mission serija
Final Fantasy Tactics serija
Faselei
Dynasty Tactics serija
La Pucelle: Tactics
Disgaea serija
Phantom Brave
Makai Kingdom
Panzer Front
Ring of Red
Mnoge ove igre imaju dosta RPG elemenata, ali ipak su taktički ili strateški elementi dominantni.
Igre sa prilično slobodnim gejmplejom, u kojima planirate živote svojih likova:
Animal Crossing serija
Harvest Moon serija

Ovde nisam ni računao "menadžment" naslove kao što je Segagaga, u kojem razvijate poslovnu taktiku izdavača video igara, pošto takvi naslovi obično ne napuštaju Japan.

[Meho Krljic]

Plus Suikoden Tactics. Plus Dungeons and Dragons Tactics (ovo da ne ispadne da pominjem samo japanske igre). Plus Yggdra Union. Plus ovde pominjani Soul Nomad and the World Eaters.

Konzole su PREPUNE taktičkih igara, ali mislim da veliki broj ljudi ovoga nije svestan iz dva razloga:

1) Ne interesuju ih japanske igre jer su Playstation ili Xbox kupli da bi igrali Fife i GTAove

2) Čak i ako su ih svesni, misle da su to RPG-ovi.

Kod nas se kao taktičke ili strateške igre shvataju uglavnom naslovi sa real time mehanikom, pošto je veliki broj igrača počeo da igra te igre sa Warcraftom (ili Dune 2), a ako i prihvataju turn based igre, onda su to najčešće naslovi koji imaju vrlo ozbiljnu prezentaciju i tematiku drugog svetskog rata ili nešto slično. Jaanske igre sa anime/ fantasy prezentacijom i pričom ne deluju našem igraču kao pravi taktički naslovi.

[Meho Krljic]

Što, da se nadovežem na samog sebe, na neobičan način znači da je X-Com, jedna od po opštem mišljenju najboljih PC igara ikad na kraju ostala slepo crevo evolucije PC igara. Pored UFO-a moglo bi se nabrojati još par naslova koji nastavljaju X-Com filozofiju, ali su to marginalne igre, potpuno u senci RTS naslova koji dominiraju strateško/ taktičkom scenom na PC-ju poslednjih deset i više godina.

[ridiculus]

Jeste, Suikoden Tactics sam zaboravio, za D&D Tactics nisam ni znao, a ovo ostalo je novijeg datuma, te nisam preterano upućen.

Koei je, sem na Dynasty Warriors-ima, izgradio reputaciju na strategijama, od kojih su neke izašle za PC. Nisam hteo (i neću) o tome da pričam (sem pomenutih Dynasty Tactics), jer čuvam za predavanje.

[Meho Krljic]

D&D tactics je isto nova igra, od prošle godine. Mada nije baš dobra... A vaja spomenuti i Jeanne D'Arc, prošlogodišnji taktički RPG koji je napravio niko drugi do Level 5 i u kome Jovanka Orleanka živi u svetu prepunom vilenjaka i orkova i ostalog fantasy inventara ali je, uprkos tome u pitanju ozbiljan taktički naslov.

[ridiculus]

@Meho
Jesi li igrao možda Phantom Dust za Xbox?
Zanimljivo je da je igra gotovo nepoznata, a dobila je jako dobre kritike. Još zanimljivije je da je tvorac igre, Yukio Futatsugi, takođe odgovoran i za dve igre koje sam stavio pod topik "potcenjene igre", Azel Panzer Dragoon i Ring of Red!!!

[Meho Krljic]

Nisam. Nikad nisam imao originalni Xbox, a pošto igra postoji samo u NTSC verziji, onda ne mogu da je igram ni na 360ici... Ali sinopsis igre zvuči zanimljivo (Phantom Dust is a pseudo-card-based action/strategy game in which the player collects skills (over 300 total) and takes missions to attempt to discover why Earth is in the condition it is. Players construct "arsenals" similar to decks of cards and then use them to do battle against other players. The game incorporates strategy and action elements in to a game that requires both mental and reflexive skill)

[ridiculus]

Da, moguće da je slična Ring of Red u tom aspektu: u suštini taktička borba, ali sama realizacija je akciona. Zvuči čudno dok se ne proba. Prva igra tog tipa na koju sam naleteo je Zone of the Enders: the Fist of Mars za GBA. Sasvim dobra igra, i kada sam čuo da je osnovna mehanika preuzeta iz Ring of Red, i to sam odigrao. I nisam se pokajao.

[Meho Krljic]

Naravno, taj ZoE je pravio Hideo Kođima...

[ridiculus]

Inače, kada si spomenuo X-Com, da kažem da je to prva igra koju ću da probam na PC-ju kada mi se ukaže prilika. To bih učinio i da nemam relativno stariju mašinu nesposobnu da "pogura" mnoge nove naslove. Julian Gollop, tvorac serijala i dizajner prve dve igre u njemu, je od rane mladosti bio zaluđenik stonim strateškim igrama i stvorio je prvu takvu kompjutersku igru, Chaos za ZX Spectrum, koja uvodi borbu kartama između dva igrača, što svi znamo kakav je uticaj izvršilo na buduće igre. Jedna od retkih video-igara čiji izdavač je bio Games Workshop.

[ridiculus]

Vidiš, nisam sad siguran, a mrzi me da tražim, ali mislim da je Kođima radio prvi Zone of the Enders, koji je akciona igra za PS2, a da u verziji za GBA nije imao udela. Postoji i ZoE 2 za PS2, ali ne znam ko je radio na njemu.

[Meho Krljic]

Uuuuu, Chaos!!!!

Mada se sada uopšte ne sećam te igre...

[ridiculus]

Heh, Chaos je jedna od onih igara koje ne bi pretrpele štetu od grafičkog apdejta, ali Gollop je čvrst u svom odbijanju da to učini.

[Meho Krljic]

Vidiš, nisam sad siguran, a mrzi me da tražim, ali mislim da je Kođima radio prvi Zone of the Enders, koji je akciona igra za PS2, a da u verziji za GBA nije imao udela. Postoji i ZoE 2 za PS2, ali ne znam ko je radio na njemu.

Ja imam ZoE2 za PS2 i to jeste radio Kođima. Fist of Mars nije, u pravu si. Proverih na wikipediji.

[ridiculus]

Da, Fist of Mars je po mehanici sasvim drugačiji, što je i logično s obzirom na platformu. Dok sama priča liči na nešto što bi Kođima mogao da zamisli.
Onaj element koji taktički naslovi pripisuju sprezi statistike i slučajnosti, uspešnost samog napada, ovde je rešen tako što statistika pruža okvir za akciju, a ostalo je na igračevim refleksima i preciznosti. Precizniji hit rejting oružja znači veću toleranciju greške u akcionoj fazi. K'o što rekoh, meni je to jedan vrlo interesantan koncept.

[ridiculus]

Game development is a very special job that requires a very special person. The high stress levels often drive our staff members to become... subhuman. They're violent and need to be caged. But we need them to make good games. This is the unfortunate truth of the game industry

Genijalno.

Pošto sam već spomenuo Seginu igru Segagaga, mislim da će nekima biti zanimljiv sledeći tekst, odakle je uzet gornji citat:

http://www.edge-online.com/magazine/the-story-sega%E2%80%99s-oddest-game-ever

Od drugih stvari, još igram Ogre Battle, pošto se ne usuđujem da započnem nivo ako nemam bar dva sata na raspolaganju - ne zbog snimanja, već zbog toga što lako mogu da zaboravim šta se sve izdešavalo, računajući i informacije dobijene od NPC-jeva.

Postoje neke zapanjujuće kombinacije stvorenja: JEDAN golem u prednjem redu i JEDAN dollmage pozadi mogu da stvore VELIKE probleme i grupi od pet jedinica.

Inače, ova igra potpuno negira svaku težnju ka level-apovanju, pošto, ako želite da dođete do najboljeg završetka, prinuđeni ste da se borite sa protivnicima višeg nivoa od nivoa vašeg odreda. U suprotnom, ako se mnogo muvate po mapi, neminovno postajete jači i to vas vodi ka najgorem mogućem kraju: vašoj tiraniji. Najteže je naći ravnotežu.

[Meho Krljic]

Pa ti ljudi su sadisti... Kad budem počeo da igram Ogre Battle to će biti samo uz obilnu količinu dijazepama....

[Meho Krljic]

Svukoh konačno i isprobah R-Type Tactics (u Americi poznat i kao R-Type Command) za PSP.



Interesantno je da je ovakva igra uopšte napravljena. Ja sam mislio da će R-Type Delta i R-Type Final staviti tačku na R-Type franšizu, koja je obeležila jedan period osamdesetih na dosta bombastičan način ali sa protokom vremena ostala relevantna samo tvrdom jezgru ljubitelja shmupova. Ispada da su i u Iremu mislili na isti način pa je jedan od njihovih spokespersona objasnio da su promenom žanra upravo hteli da se bore protiv ideje irelevantnosti R-Typea u današnje vreme.

Naravno, kada RPG igra dobije svj 'tactics' spinoff, to je relativno normalno i ne tako retka pojava pošto se radi manje više o doterivanju već postojeće mehanike (videti Suikoden i Final Fantasy za primere), no kada klasičan sidescrolling šuter dobije tactics varijantu, to je već priličan preokret.

U R-Type tactics igrač igra polovinu igre na strani Zemljana a polovinu na strani Bydoa i igra ima preko 100 nivoa. Ja sam pročačkao samo po početnima i evo par mojih utisaka:

Što se tiče R-Type gikova, biće presrećni da vide koliko tu ima tipova različitih brodova koje su upoznali kroz stare igre i kako sada svaki od njih ima eksplicitne statistike po pitanju naoružanja, štita, utroška goriva itd. Sve one stvari sakrivene pod haubom arkadnih igara su sada u ovoj taktičkoj iteraciji franšize stavljene igraču na uvid kako bi odluke umesto kičmenom moždinom donosio velikim mozgom (moj pokušaj da objasnimd a gejmplej zasnovan na refleksima i koordinaciji oka i ruke ovde biva premešten na polje racionalnog zaključivanja i racionalnog poređenja matematičkih vrednosti). Igra verno reprodukuje dizajn iz starih R-Type naslova pa je za svakog veterana pravo zadovoljstvo da se susretne sa poznatim brodovima i, hm, bićima, u novom okruženju.

Tu je i nekakva priča, ali je pričana koliko vidim samo kroz dnevničke zapise kapetana (možda se kasnije razvija? Ali ne verujem) koji su solidni ali ovo je daleko od dramatičnih priča Shining Force, Final Fanatsy tactics ili Fire Emblem. Hoću da kažem, sumnjam da će iko ovo igrati zbog priče. Gejmplej je ovde najbitniji, tu nema sumnje.

A taj gejmplej je, po ovome što sam do sada video solidno dizajniran ali skroman. Hoću da kažem, ovo je jedno kvalitetno dobro izbalansirao iskustvo, ali nimalo ambiciozno u donošenju ičeg novog ili originalnog. Gejmplej se odvija u potpuno 2D ravni, praćenje prostornog rasporeda, goriva i municije su osnovne tačke planiranja. Igra ima neke originalne elemente (na primer pričvršćivanje 'force' jednica za druge jedinice ili njihovo odvojeno korićenje - kao u arkadnoj igri) ali nisu specijalno revolucionarni. Videćemo kad nakupim malo više kilometraže, za sada je ovo prilično pošteno ali konzervativno taktičko iskustvo.

[ridiculus]

Al' si se ti raspisao ovih dana! Svaka čast. Ja, sa druge strane, sam u takvoj gužvi da su i dva moja današnja posta više nego izdašan (ne)doprinos ovom forumu. Sputavaju me neke sitnice kao što je sestrina udaja, ali brzo ćemo se vratiti na bitne stvari!
R-Type mi je jedna od omiljenih frenšiza i čak sam razmišljao da iduće predavanje bude o njemu, međutim, Metroid je sigurno popularniji i protagonista je više, uh, seksi.

[Meho Krljic]

Ma džaba što sam se raspisao, ne gleda se kvantitet nego kvalitet, nažalost... Metroid svakako ima prednost nad Ar Tajpom u smislu erotičnosti, a i napravio je uspešnu tranziciju iz 2D u 3D što nije mala stvar.

[Vladimir]

Meni je Age of Wonders ostao fetiš, pa se radujem ovom (iako MoM nisam igrao duže od dva dana):

Strategy Game 2010 ("Not Master of Magic")

It has been known for years that Stardock has designs on the long-dormant Master of Magic franchise, but complications with license owner Atari have stymied the developer's attempts at a true sequel. As CEO Brad Wardell told Gamasutra in 2006, "We were able to agree on the money, so we thought everything was set, then their legal guys got involved, and that's where it stalled."

But the company's MoM-themed project is still in the works minus the license, according to today's report (teaser picture inset). Referred to as Strategy Game 2010 and Not-MOM, the game is "a turn-based strategy game that supports random map generation, integrated modding, city building, unit design, tactical combat, multiplayer, incredibly powerful magical spells, and much more" and is scheduled to enter public beta by next June.

[ridiculus]

Meni je Age of Wonders najbolja potezna strategija (igrao sam je kao poteznu, a postoji i opcija za istovremene poteze) sa fantastičnom tematikom za PC.

[smrklja]

može da bude najbolja samo posle Heroja

[ridiculus]

Ha, long time no see!

Meni su AOW igre bolje zbog avanturističke mape. Podeljene jedinice, 3 stupnja "magle rata" (za razliku od 2 u Herojima 3, koji važe za vrhunac), i 2 resursa (ali smislena, ne 7 kao u H3, koji su svi isti - samo "by the numbers" pristup). Međutim, borbe u Herojima su mi bile dovoljno dobre da ih igram dugo. Na kraju krajeva, čak i Heroji su, od 4. dela, usvojili deo pristupa AOW serijala.

[Vladimir]

Naslednik MoM ce se zvati Elemental:

http://www.elementalgame.com/index.asp

[ridiculus]

Da, svestan sam te igre već neko vreme. Razvojni tim je Stardock, tvorac serije Galactic Civilizations.





Brad Wardell, CEO kompanije kaže da će igra ličiti na Heroje i AoW, kao i:

Imagine Civilization with magic in a fantasy world, almost, in terms of gameplay

[Melkor]

http://www.polygon.com/features/2013/1/31/3928710/making-of-xcoms-jake-solomon-firaxis-sid-meier

[Nightflier]

Nedostaje mi dobra fantasy strategija...

[ridiculus]

Čovek bi pomislio da je žanr strategija zaista umro, sa obzirom na 2 poruke - od kojih jedna lamentuje nad nedostatkom igara! - u poslednjih 5 godina. I onda bi, možda sa malom dozom ispravnosti, krivio LoL i DOTA-u i OSIG (Ostale Skraćenice Igračkog Govora)

Ali, ja ne vidim da su strategije - one brže, u realnom vremenu, a pogotovo njihovi potezni rođaci, koji jednako nalikuju i stonim igrama - išta malobrojnije ili manje inspirativne, niti da je primetno smanjenje broja ljudi iz QA sekcija kompanija koje ih prave usled otkaza uzrokovanih nedostatkom posla. O, da, Total War: Rome II jeste bio katastrofa, ali jedna igra ne čini žanr.

Ove godine imamo prelepi Age of Wonders 3, originalni Infested Planet, i zarazne Xenonaute; Paradox i Stardock su aktivni kao i uvek (Galactic Civilizations III je u beta fazi, plus mnogi dodaci postojećim igrama); najavljeni su Gratuitous Space Battles 2 i tajanstveni hibrid Conflicks. I, naravno, AI War dobija verziju 8.0 i šestu ekspanziju, Uništitelja svetova. To je igra koja zaslužuje posebnu temu - isto kao i King od Dragon Pass - koju ću otvoriti kada budem imao viška - ali zaista viška - vremena.

[ridiculus]

Igram Rebuild i razmišljam kako je žanr strategija ne baš plodno tlo za razvijanje emocionalnog odnosa prema likovima - prema izreci "jedna smrt je tragedija; smrt miliona je statistika", ali nekoliko primera se upravo tu izdvaja iz gomile (ali svodi kontrolu na relativno malu grupu pojedinaca):
- King of Dragon Pass (koji je, doduše, skoro na pola puta ka RPG žanru)
- X-Com
- Rebuild (koji se najviše i izdvaja po tome; ove druge igre imaju i prilično kompleksnu mehaniku)

Govoreći o ovoj poslednjoj... Možete da imenujete likove na samom početku (ili kasnije) prema sopstvenoj volji; kasnije u toku priče se pojavljuju čudni izbori koji mogu da utiču na jedinstvo zajednice, na primer: znam za slučaj da je u jednoj igri najjači vojnik ubio glavnog naučnika; znam za slučaj kolektivnog samoubistva, kome je prethodilo ubistvo neistomišljenika; znam za slučaj kada glavni lik izdaje zajednicu i beži (ali "pobeđuje" u igri, jer beži uspešno).

Good stuff.

[ridiculus]

Nedostaje mi dobra fantasy strategija...

Koliko juče smo dobili igru koja bi mogla biti pretendent na ovaj naziv: Endless Legend!

Endless Legend - Launch Trailer

Meni ovo (stranica na Stimu) lepo izgleda.

[ridiculus]

Dok čekam da se pojave detaljniji prikazi ove igre (Endless Legend), u iskušenju sam da se podsetim šta nam je istorija pružila u domenu fantazijskih poteznih strategija, od zapadnih do japanskih, od onih dizajniranih specifično za jednog igrača do onih koje punu slavu pokazuju samo u društvu više njih, od 4X igara tipa Civilizacije do ratnih igara fokusiranih na vojnu taktiku (i magiju, normalno).

Prvo da kažem da još ne znam da li Endless Legend vredi vremena i truda. Deluje zanimljivo, rekao sam, ali sama mehanika mi na prvi pogled deluje kao fantazijska Civilizacija, što ne bi bilo loše da već nemamo pregršt takvih igara. Dakle, pitanje je, da li EL radi nešto novo? Da li ima neku do sada neispričanu priču? U igri ovog tipa, i Bog i Đavo su u detaljima.

Drugo, još uvek smatram da su Age of Wonders bili (u prošlom vremenu, pošto nisam upućen u savremene inkarnacije) bolja serija igara od Heroja kada se radi o jednom igraču (tj. kampanji). Sa većim integritetom svakako, sa elegantnijom i prirodnijom vezom između narativnog podsticaja i mehanike. Sa boljom AI rutinom (u Herojima je svakako retardirana - težina se postiže većim početnim hendikepom, ne većom inteligencijom protivnika). Sa druge strane, lako je moguće da Heroji pobeđuju u multiplejeru...

Ali, krenimo od pomenute Civilizacije. Postoji nešto što me veoma privlači, ali ne usuđujem se da započnem da igram ozbiljno, jer znam da će mi uništiti ono malo slobodnog života što imam. Zove se Fall from Heaven II, i predstavlja napredniju verziju najpoznatijeg moda ikad za Civilizaciju IV - koja je potpuno preodevena u ruho mračne fantazije i našminkana bojama apokalipse i vilinske magije - moda koji je toliko uspešan da su rađeni drugi modovi (modmodovi?) za njega! Moćno kompleksno - to su moji prvi utisci, i svedočenja drugih to potvrđuju! Ali samo mi još to fali... 

Derek Paxton, najodgovorniji za Fall from Heaven I i II, zasnovao je okruženje na predanju iz sopstvene D&D kampanje koju je vodio godinama. Kruže glasine se da su neke od raspoloživih rasa (civilizacija) zle orijentacije najmorbidnije koje ćete ikad sresti u jednoj video-igri ovog žanra.

Let's Play Fall from Heaven 2 Part 0: Introduction and Background
(uvod u obliku Let's Play videa)

(Ako iz vrtloga prutivurečnih osećanja ikada uspem da izvučem nešto zahvalnosti za ovu igru/mod, ona će ići Alexisu Kennedy-ju iz Failbettera, koji me je prvi uputio na nju/njega.)