Taktičke i strateške igre

[ridiculus]

[Father Jape]

Evo da okačim i ovde link, posebno što ju je ridiculus spominjao na prethodnoj strani:

http://www.rockpapershotgun.com/2014/10/01/review-game-endless-legend/

[ridiculus]

Biće ovo u retrospektivi vrlo zanimljiva godina za strategije. Vrlo, vrlo zanimljiva. Iako se već nekoliko godina tvrdi da je RTS praktično mrtav žanr - zamenila ga MOBA.

Najveći pomak na tom polju bi mogla biti igra Offworld Trading Company (Soren Johnson i Mohawk Games), koja će imati zvanično izdanje početkom iduće godine, ali koja je veći deo ove godine provela u pristupačnoj i vrlo doteranoj beta-fazi, koja otprilike može da se meri sa procentom kompletnosti sa kojim većina izdavača izbacuje igre kao završene.

Tu je i Swords & Soldiers II, kao laka, ali zabavna varijanta sajd-skrolujućeg RTS-a - samo za Wii U, doduše. Duhoviti i stilski ekscentrični Conflicks: Revolutionary Space Battles je izašao pre par dana, da još više zamuti moju moć rasuđivanja oko pitanja "šta igrati?".

Što se poteznih igara tiče, Age of Wonders III je dobio ekspanziju - drugu po redu - Eternal Lords, a više AoW-a je uvek dobra stvar. Stardock je izbacio Galactic Civilizations III kao i novi fantazijski 4X, Sorcerer King. Invisible Inc, Massive Chalice, Renowned Explorers - jezgro svih ovih igara je u taktičkoj borbi, ili taktičkom "nadmudrivanju", kako gde. Onda imamo igre koje su mogle biti stone ali iz nekog razloga (u koji mogu da spadaju i lepe animacije) su se odmetnule, kao što su A Druid's Duel i Armello.

Ali, ako izuzmemo moju opčinjenost bilo čim AoW, i stavimo na stranu avanturističku privlačnost i istraživački duh Renowned Explorers, onda Golopov Chaos Reborn polako ali sigurno sve više dolazi do izražaja kao nešto najbliže taktičkom savršenstvu. A nema čak ni potrebna 4 prikaza na metakritiku...     Kuda ide ovaj svet ako beži od haosa?

Nisam u toku šta radi Paradox (osim što kupuje White Wolf, jel'te) i nisam pratio Creative Assembly, koji su izbacili bar jedan Total War, Atilu. Nisam pratio ni šta rade Japanci na polju taktičkih RPG-ova, tako da gornji niz imena nikako ne treba uzimati kao kompletan. Naravno, spominjao sam samo naslove koje smatram bitnim, a MOBA-e (Heroes of the Storm) nisam ni uzeo u obzir, kao ni graditelje (City: Skylines, Anno 2205) i simulacije (Prison Architect, Big Pharma, pa čak i Rebuilt 3 može da se smesti tu).

[Father Jape]

Ne spomenu Darkest Dungeon i Skyshine's Bedlam.

[ridiculus]

Darkest Dungeon je Early Access, molim lepo!     A o tom Bedlamu u stvari ne znam ništa osim naslova...

[Father Jape]

Pa i nije dobio dobre kritike, avaj. Trebalo je da bude Mad Max meets The Banner Saga.

[ridiculus]

Hm, vidim da ima dosta takvih hibridnih igara u poslednje vreme: malo rouglajk, malo RPG, malo strategija - u smislu taktike na borbenom polju.

Nego, neću još da otvaram posebnu temu za Chaos Reborn, ne dok ne uđem dublje u sisteme. Čudno mi je da neki ljudi ne mogu da shvate da su elementi slučajnosti i blefiranja upravo najveća prednost te igre, koja time postaje slična pokeru (koji nikako nije igra za ljude bez veštine, da se razumemo - ne na duže staze). Plus sam seting i njegovi elementi. Mada nisam posebno zadovoljan kako su neke stvari grafički rešene, to je manja zamerka. Kako ne voleti sistem u kome je jedna od magija 'shortage of dwarves'?

[Meho Krljic]

Ja sam Kikstartovao i Chaos Reborn i Bedlam. CR je imao izvrstan early access život i bio odlična igra čim je postao igriv, a zatim postajao sve bolji. Bedlam je u procesu temeljnog pečovanja otkada je izaša, trenutno je na verziji 2.0 što treba da sugeriše koliko je tu ozmena uneseno, ne samo sa tehnološke već i sa dizajn strane. Daću mu još malo vremena da odleži.

[ridiculus]

Dok sam malo razgledao čega ima na Stimu od starijih naslova, evo na šta sam naleteo:

Witness the AMAZING evolution of the GENRE-DEFINING strategy game as it becomes a NEXT-GENERATION phenomenon, melding CLASSIC DEEP fantasy with NEXT-GENERATION visuals and gameplay.

Velika slova su moja. Hteo sam da naglasim mesta na kojima izdavač hvali svoju igru.

To je opis Heroja mača i magije V. Jesu li ovi iz marketinškog odeljenja Ubisofta normalni? Nije ni čudo da je serijal pukao...

[Meho Krljic]

Jesu li ovi iz marketinškog odeljenja Ubisofta normalni?

Ovo pitanje bi svakako imalo smisla da već ne postoje istorijski zapisi o tome da je Ubisoftovo marketinško odeljenje (kroz dve nezavisne marketinške firme u ulogama podizvođača) platilo čoveku da uđe u kafe na Novom Zelandu, izvadi (lažni) pištolj i njime zapreti klijenteli, a sve u cilju viralnog promovisanja igre Splinter Cell: Conviction.

[дејан]

очигледно се угледају на маркетиншко одељење сиријуске кибернетске корпорације...или банду неспособних тупаџија које ће прво уза зид кад се дигне кука и мотика...

[Meho Krljic]

Prič bradr!!!!!!!!!

We're Living In A Turn-Based Golden Age

[ridiculus]

Zanimljiv tekst, ali čovek malo promašuje poentu. Svako doba je zlatno doba poteznih igara, ako  mislimo na ponudu i raznovrsnost. To je u prirodi igara. Mogu da idem unazad u vremenu i nabrojim isto zanimljivih naslova na svakih par godina kao i on u tekstu. Masovna popularnost tih igara je nešto drugo, mada su The Settlers of Catan i to pomutili (naravno, ne računam monopol i ostale igre od pre 100 godina). Stone igre su u zlatnom dobu već neko vreme, a iz toga sledi sve ostalo. Zato što u kompjuterskim igrama možeš da sakriješ mehaniku od igrača, možeš da ubaciš mnogo stvari i sistema i da se ne brineš da li će to biti preteško za onog ko vodi igru. Na stolu sve mora da je jasno.

Recimo, dugo vremena sam mislio da je "ratna magla" (fog of war) u igrama izum koji je mogao da nastane samo na kompjuteru. A onda sam saznao da nije, da je korišćena i na tabli. E, za to treba dovitljivosti.

[Meho Krljic]

Da, pa, mislim da je njegova poenta najviše u tome da su turn based igre sada dovoljno visoko u očima medija da dobijaju regularne i pozitivne napise u većini publikacija tako da onda i publika razvija interesovanje spram istih. XCOM2 i Fire Emblem Fates su dve hardkor turn based taktičke igre koje su poslednjih meseci veoma strastveno hajpovane od strane velikog broja sasvim "mejnstrim" igračkih medija. To je velika i divna stvar 

[ridiculus]

Ovo je moglo i na topik o fantaziji u igrama, ali mislim da preteže mehanički aspekt u odnosu na tematski u priči koja sledi.

Kada bi me neko pitao da li ima mnogo strategija u nekom fantazijskom okruženju, verovatno bih uputio pogled krajnjeg iznenadjenja - ka toj osobi, ako je fizički prisutna; u suprotnom, ka ogledalu, tražeći svedoka za sopstveni izraz lica - i misleći, "pa naravno, to je stvoreno jedno za drugo". Medjutim, kada sednem i trezveno i pažljivo razmislim, situacija nije baš takva. Niti mi istorija ide u prilog. Ratnih igara smeštenih u istorijski milje - II svetski rat ili doba kolonizacije ili srednji vek ili šta god - ima mnogo više. Rekao bih i da naučno-fantastičnih strategija, čije je poprište svemir, ima više.

Za početak, probajmo da napravimo neku grubu vrstu sistematizacije. Postoje strategije koje naglašavaju ratnu komponentu u odnosu na graditeljsko-sakupljačku, i njih zovemo ratnim igrama (wargames). Imamo one koje obrću taj odnos, i njih zovemo upravljačkim simulacijama. Na kraju, imamo one koje uravnotežavaju ta dva pristupa, i njih zovemo 4X strategijama (eXplore, eXpand, eXploit, eXterminate). Možda bi sve to funkcionisalo i bez istraživačke komponente (i "otkrivanja" mape) ali, eto, i to je tu, na dobro ili zlo. Obično na dobro.

A onda, čistu računicu kvare igre koje koriste samo taktičku mapu iz strategija, onu na kojoj se odvija direktna borba, kakav je bio originalni Haos. Dalje, podela na potezne i realnovremenske. Još dalje, mnogi hibridi sa role-play i rogue-like igrama. Najdalje, "tower defense" igre. MOBA...

Sa mehaničke strane, za nas su glavna pitanja kako su balansirane strane u igri, kakva je asimetrija, koliko je veštačka inteligencija kompjuterskog igrača inteligentna, kako uspevaju različite strategije kao što su "rushing" i "turtling", kakve su mape i sl. Osim toga - za neke i pre toga - najviše nas zanima kako je tema povezana sa sistemima.

Fantazija je imala svoje predstavnike, od Warlords i njenog nastavka, preko Conquered Kingdoms, Fantasy General i ključnog 4X predstavnika, Master of Magic, do Heroes of Might and Magic i Age of Wonders, ali tek je u poslednjih 5-6 godina doživela renesansni procvat (relativno, tj. još uvek ih nema mnogo). Tako da, ko se žali kako više ne prave takve igre, maši poentu u galaktičkim razmerama.

O nekim od ovih stvari ću pisati na posebnim temama (Conquest of Elysium, AoW, HoMM, Chaos Reborn, neki drugi), na temi o zaboravljenim igrama (Warlords, Shadow of the Horned Rat, Dungeon Keeper), na temi o fantaziji (ako ima veze sa gradnjom sveta ili narativom ili vizuelnom prezentacijom), ili ovde (ako je univerzalno).

[ridiculus]

Da ne misli neko da sam zaboravio Japance - nisam, ali nije mi uvek lako da razlučim kod njih šta je strategija, a šta nije. Koei je bio poznat po ratnim igrama još tokom 80-tih (Romansa o Tri kraljevstva, Nobunagina ambicija, svašta nešto), ali - koliko sam svestan - bile su istorijske tematike, iako moguće i sa nekim preterivanjima. Nintendov Famicom Wars je čista strategija (u smislu ratne igre), ali nije fantazijska. Fire Emblem bi mogao tu da spada (videti temu o kompjuterskim RPG-ovima). Isto važi i za Ogre Battle i Tactics Ogre.

[ridiculus]

Ne spomenu Darkest Dungeon i Skyshine's Bedlam.

Darkest Dungeon nije strategija, to je sad bezbedno reći. Roguelike RPG sa poteznom borbom, veoma dobrim vizuelnim stilom, sjajnom glasovnom naracijom, i mnogo grajnda. RPG definitivno.

(Aman, ša je to magično u reči 'dungeon'?! Darkest Dungeon, Dungeon of the Endless, Desktop Dungeons, Guild of Dungeoneering... samo od novih igara.)

A gore sam napisao "upravljačka simulacija", i, mada to nije netačno, preciznije bi bilo "graditelj".

[Meho Krljic]

Da ne misli neko da sam zaboravio Japance - nisam, ali nije mi uvek lako da razlučim kod njih šta je strategija, a šta nije.

Kod Japanaca je kriterijum deisgnacije nečega kao strateške ili taktičke igre* uglavnom to da li postoji taktička mreža (grid) u okviru gejmplej mehanike. Dakle, Shin Megami Tensei Avatar Tuner nije taktički RPG (mada sadrži ogromnu količinu taktiziranja) zato što se borbe odvijaju u "običnom" poteznom okruženju gde dve grupe protivnika stoje jedna naspram druge i određenim redosledom napadaju jedna drugu,  a Shin Megami Tensei Devil Survivor jeste taktički RPG jer se borbe, kada započnu, odvijaju na terenu prekrivenom taktičkom mrežom i mada i ovde dve grupe protivnika određenim redosledom napadaju jedna drugu, njihovo pozicioniranje i kretanje tokom borbe je važan element gejmpleja, dakle, u ovoj igri su bitne i brzina i izdržljivost kao karakteristike likova. Načelno, dakle, japanski taktički RPGovi se definišu preko postojanja mreže. U tom smislu i Disgaea se klasifikuje kao taktički RPG, a Shining Force, Fire Emblem, Tactics Ogre, Ogre Battle, razne mutacije Final Fantasy Tactics plus gomila za nijansu manje poznatih igara poput Super Robot Wars, Jeanne D'Arc, Langrisser, Front Mission, Vandal Hearts ili nesrećnih Project X Zone ili Natural Doctrine su sve klasični primeri japanske taktičke RPG  škole. Ono gde su stvari negde "hibridnije" je recimo Valkyria Chronicles jer je ovo serijal koji iako u osnovi ima klasičan taktički gejmplej, smelo kombinuje potezne i stvarnovremske elemente, plus ne pokazuje taktičku mrežu na ekranu (iako je prilično jasno da je koristi za kalkulacije ispod haube).

No, dakle, za potrebe upoznavanja sa žanrom, razumno je reći da je igranje naslova iz serijala Fire Emblem, Shining Force, Tactics Ogre i Final Fantasy Tactics neka, recimo osnovna lektira. Onda stižu Disgaea i druge NiS-ove igre poput La Pucelle Tactics, Phantom Brave, Makai Kingdom ali i Soul Nomad and the World Eaters koja ima zbilja originalan pristup roplejingu (glavni lik može odmah na početku da uništi poslednjeg bossa u igri ali ovo bi istovremeno uništilo svet pa je potrebno što manje koristiti sposobnosti glavnog lika i oslanjati se na kreiranje armije - dakle, jedna vežba iz ekstremnog uzdržavanja).

Takođe, Famicom/ Gameboy/ Advance/ Batallion Wars igre su zanimljive jer iako ih pravi Intelligent Systems, isti studio kao i Fire Emblem, serijal koji je praktično započeo/ definisao taktički RPG žanr u Japanu, one isprva nisu bile RPG. Dakle, ne samo da nisu bile fantazijske nego nisu imale uobičajeno skupljanje iskustvenih poena i levelapovanje. Ovo je uvedeno, ako se dobro sećam, tek sa Advance Wars: Days of Ruin, koja je druga AW igra za DS, a četvrta u AW serijalu. Isto tako, Gameboy Wars podserijal je eksperimentisao sa šestougaonim ćelijama u mreži mada su kasnije, za potrebe Advance Wars ipak vraćene na običnu četvorougaonu postavku.

Posebno bih pomenuo igre koje je pravio Sting, prilično avangardan studio iz Tokija, kod kojih je karakteristično da im igre imaju sumanutu količinu novih ideja ali da se međusono veoma razlikuju do te mere da čovek ponekad poželi da im kaže da bi bilo lepo da s vremena na vreme naprave poneki direktan nastavak jer je utisak da bi razbarušenost i svežina njihovih igara mogle da budu izbrušene do brilijantskog sjaja kada bi probali da te izvrsne ideje razvijaju i tešu kroz nekoliko iteracija. No, nije da tu i ovako nema remek-dela, Yggdra Union je, recimo za osnovu uzeo taktičku mrežu ali je borbeni gejmplej onda kombinovao korišćenje karata plus realtime intervencija igrača da pomogne svojim jedinicama u borbi. Najinteresantnija njihova taktička igra je meni svakako ozloglašeni Knights in the Nightmare koja opet osnovni taktičko-mrežni gejmplej nadograđuje suludom količinom dodatnih ideja i mehanika, uključujući bullet hell elemente ali i sumanutu količinu rolplejinga.

U Japanu "prave" realtime igre skoro da ne postoje, potezna borba je nekako default filozofija, ali može se pomenuti Atlusov ekscentrični izlet, Vanillawareova igra GrimGrimoire koja je dvodimenzionalna (sa strane gledana) realtime taktička igra, ili trio Sonyjevih PSP igara Patapon koje su kombinovale realtime taktiku, rolplejing (klase, levelapovanje) i ritmički gejmplej.


* Ovde postoji određena konfuzija jer na zapadu "strateška" igra podrazumeva gejmplej koji nije nužno usredsređen na bojište i tiče se skupljanja resursa, izgradnje kapaciteta, upravljanja ekonomijom i društvenim procesima (Civilization, Age of Empires) dok se taktičke igre fokusiraju na bojište (Battle Isle, Blitzkrieg, Men of Valor...). X-Com i XCOM igre su hibridni naslovi koji se fokusiraju na oba    E, ali u Japanu termin "strategy RPG" uvek se odnosi na igru koja je taktički RPG, dakle, koja se bavi borbom pre i iznad svega.

[ridiculus]

Samo, kako ja to vidim, imamo jedan problem u čitavoj priči: ti govoriš o igrama koje bi u većini slučajeva mogle da se podvedu pre pod RPG nego strategiju. "Taktički [zamislite sitan font] RPG-ovi [krupan font]". A ne "Role-play strategije" ili tako nešto. Naravno, uvek stoji primedba da ne mogu sve stvari da se uguraju u veštački nametnute žanrovske granice ili pitanje zašto ne bi mogle da se prepoznaju kao dva ili više žanrova u isto vreme. Na kraju krajeva, sve je to danas pomešano, jer - kako neko reče - danas možeš da igraš i Fallout 4 kao pucačinu, ako izabereš odredjeni nivo težine.

Final Fantasy Tactics ima istu strukturu kao bilo koji stariji FF, samo što se borba izvodi drugačije. On je o likovima, a ne o vojskama i gradovima i narodima. Zato je bliži RPG-ovima, smatram. S druge strane, Famicom Wars i njegovi naslednici jesu strategije - najčistije moguće! - jer se u njima razmišlja šire. Mapa u njima nije taktička mapa, već strateška, i sprajtovi koje igrač pomera nisu posebne "jedinice" već odredi, da ne kažem "vojske". Ali priča? Kampanja!? Heh, sve je to nebitno. Wars serijal je o pobedjivanju na mapi, ne o nekim scenarijima koji su napravljeni praktično samo kao tutorijal.

Strategija može imati RPG-elemente, kao što svi znamo, i danas ih mnoštvo i ima - uostalom, kao i mnoge igre drugih žanrova. Što će reći, Heroji su i dalje strategija, ne RPG. Tu im je fokus. Tu im je jezgro. Rol-plej elementi su gradjeni oko toga.

A pošto je taj fokus praktično drugačiji u mnogim igrama nominalno istog žanra, teško je dati sveobuhvatne definicije. Ali možemo bar grubo - najgrublje - napraviti razliku izmedju strateških i rol-plej igara.

[Meho Krljic]

Trebalo bi da možemo, slažem se, no, kako sam i elaborirao gore, u Japanu je strateški/ taktički gejmplej skoro neodvojiv od RPG osnove (čak i Wars serijal je, rekoh, usvojio RPG elemente sa protokom vremena) plus u Japanu se strateške igre skoro ni ne prave i većina onoga što se oberležava kao strategija zapravo je taktička igra. Slutim da to ima neke veze sa tim što je u zapadnom slučaju proizvodnja elektronskih strateških i taktičkih igara bila nadovezivanje na popularnu wargaming tradiciju stonih igara dok u Japanu to nije postojalo i filozofski predlošci pre treba da se potraže u igrama kao što je Go ili Shogi.

Naravno, onda i na zapadu imaš krosover, od Warcraft III koji je uveo heroje, preko permanentnih statistika u Company of Heroes igrama, pa do aktuelnih XCOM igara koje su, što se mene tiče očigledno RPGovi.

Tako da se u načelu svakako mogu razdvojiti rolplejing i strateške igre (niko neće pomešati Panzer General sa Ultima Underground), ali je njihovo ukrštanje, oplodnja i uzajamno oplemenjivanje sve prisutniji fenomen 

[ridiculus]

Slažem se, i uvek mi je drago zbog raznovrsnosti - kao i zbog postojanja igara poput Harvest Moon i Stardew Valley (delimično se šalim kad ih napadam, iako nisu moja šolja... ičega). Ali, dve stvari:

1. Nisu ratne igre jedini oblik strategija, iako ove jesu nastale iz njih. Na primer, postoje ekonomske strategije - sad će se naći neko pametan pa će reći "ej, al to su menadžerske igre, nisu strategije". Ostavimo takve ljude u semantičkom vakuumu - to je kao kada bi rekao da Noć veštica nije horor već slešer. Ovo naglašavam zato što sam se već susretao sa takvim komentarima.

Elem, Stardock ima neke takve igre, recimo, Corporate Machine, koja se tek od prošle godine može naći negde* (konkretno, na Stimu). Tom Clancy's ruthless.com isto spada tu. Dolazeća Offworld Trading Company isto. Ove igre imaju jasnu odliku koja ih odvaja od svih strategija koje se bave ratovanjem ili gradnjom: mapa, čak i kad postoji, nije bitna. Ili bar nije najbitnija. Čitav sistem je više poput ponašanja na berzi nego u šahu ili monopolu.

2. U Japanu postoje čiste strategije u našem (zapadnjačkom) smislu. Bračni par Erikawa je osnovao svoju kompaniju na tome, još krajem 70-tih. I pravili su igre za personalne računare, ne za konzole. I bili su užasno popularni. Pričam, naravno, o kompaniji Koei (danas Koei Tecmo). Ne znam šta sa time rade danas (ako išta), pošto već duže vremena najviše zaradjuju na svojim masovnim tabačinama (koljačinama?) poput Dynasty Warriors.

*u pitanju je stara igra, ali prethodnih godina nije bila dostupna, čak ni na Stardock-ovom sajtu

[Meho Krljic]

Da, pa zbog takvih fenomena sam gore i napisao da se u Japanu "strateške igre skoro ni ne prave ", svestan da ima kontraprimera. Ali je preovlađujući model kod njih svakako taktički RPG. Nothing wrong with that, naravno.

Ako se odmaknemo od te priče i uzmemo u obzir tvoje ukazivanje na igre koje uključuju strateški gejmplej ali težište ne mora da bude na ratovanju već na ovakvom ili onakvom upravljačkom sadržaju, onda je legitimno da pomenem NIS-ov serijalWhat Did I Do to Deserve This, My Lord? koji je originalno imao još duži naslov (Holy Invasion of Privacy, Badman! What Did I Do to Deserve This, My Lord?- ali je prvi deo kasnije izbačen jer se NIS America plašio tužbe Warnera zbog možda previše drske aluzije na Batmana) a koji je bio realtime strategija na tragu kultnog Molinjuovog Dungeon Keepera. Serijal je uživao (nešto manju) kultnu popularnost ali je bio vrlo zanimljiv i prosto razmišljam da bi možda bio uspešniji da se pojavio samo par godina kasnije jer bi onda možda kopanje kanala kroz tlo svojom (nenamernom) aluzijom na Minecraft privuklo više igrača.

Takođe, u domenu realtime strategisanja, Cing je imao relativno neuspešan ali u određenim segmentima igrača voljen naslov/ skoro-pa-serijal Little King's Story a koji ove godine iz nekog razloga treba da dobije i PC port. Little King's Story je kombinovao life simulator na tragu, recimo Harvest Moon sa realtime strategijom i čudan je to spoj bio, ali imao je nekog šarma (ja sam ga igrao na Wiiju, Vita verziju nisam probao).

[ridiculus]

Gledam na Stimu neke kritike za igru Warlock: Master of the Arcane i, iako ona generalno ima "vrlo pozitivan" prosek preporuka (85%), posebno mi upadaju u oči oni negativni prikazi, koji je porede sa Civ V.

Naravno, to je potpuno pogrešno. Ako je Civilizacija imala neki loš uticaj na strategije i video-igre u celini, onda je to stvaranje očekivanja šta bi svaka igra trebalo da radi. Civilizacija je potezna strategija 4X tipa, gde se svakom X daje jednaka važnost. Ali ne samo to, već u smislu simuliranih sistema, imamo vojsku, ekonomiju, diplomatiju, nauku, religiju... Jedina zaista slična igra fantazijske tematike je legendarni Master of Magic, za koga bi fanovi verovatno dovukli Mesec ako bi to pomoglo da se napravi ponovo.

Warlock ne omogućava igraču toliku slobodu u kontroli civilnog aspekta društva kao Civ. Uglavnom se radi o vojskama. Conquest of Elysium je tu još ekstremniji. Ali, postojale su i ranije takve igre. Prava preteča CoE - a to je još bilo pre Civilizacije - je igra zvana Warlords, iz 1990. Kasnije su bili Warlords 2, Conquered Kingdoms i Fantasy General, koje su sve naglašavale bitke i rat. I još više bitaka, i više rata. Začinjenih fantastičnim bićima i magijom, naravno. Ekonomija je morala da postoji, da bi formiranje armija bilo ograničeno, ali diplomatija je bila u drugom planu, ili nije ni postojala. Prvi Warlord-ovi su čak bili na fiksnoj, potpuno vidljivoj mapi, gde ste mogli da kliknete na tačku u svakom trenutku i vidite šta se na tom delu dešava.

Elem, zamerati Warlocku da nije dubok kao Civ V u njegovom "kopiranju istog", je isto kao kada bi neko zamerio nekoj Need for Speed igri to što nije Grand Theft Auto, pa ne može da se izadje iz kola i luduje. Trkačko/vozačka komponenta je bolja nego u GTA, i to je poenta postojanja tih igara.

Mladost i neiskustvo.   I nepoznavanje istorije.

[Meho Krljic]

Vrlo zanimljiv ririvju:

Civilization V: The Kotaku Re-Review

[ridiculus]

Eh... kada čitam ovakve prikaze, imam utisak da je onaj ko ih je pisao rodjen oko 2000. I da piše za mladje od sebe. Zato ne čitam veće sajtove, osim RPS-a, i eventualno drugih ako neko koga znam i cenim napiše nešto za njih (pa makar i za IGN ). Ne bih čitao ni ovo da nije reč o dotičnom žanru.

Civ V stara igra koja se dobro drži? Pa, j*bo miša, šta je onda Civ IV? Po mišljenju većine autoriteta najbolji Civ i u vrhu najboljih igara ikada?

[Meho Krljic]

Hahah, da, baš tako.    Civ IV bi u ovakvom ririvjuu verovatno prvo morao da bude kontekstualizovan opisivanjem toga da su ljudi nekada živeli u pećinama i igrali piljke.

[Perin]

Čitajući na temi "Novosti..." o TW serijalu i nedostacima i dobrim stranama istog, shvatih da mi je najmilija igra koja LIČI na TW serijal u stvari igra Knights of a Honor.

Na poslu sam, pa ne mogu da dužim, ali evo linka na wikipediji:

en.m.wikipedia.org/wiki/Knights_of_Honor_(video_game)

Da li je neko igrao i kakvi su vam utisci?

Послато са SM-N915FY уз помоћ Тапатока

[ridiculus]

To je ona srednjovekovna krljačina u realnom vremenu? Čuo sam za to, ali ništa vezano za kvalitet. I to baš u stilu, "eto, Total War više nije jedini koji prikazuje uverljive i bogato producirane istorijske bitke".  Kad smo kod toga, imaš i Kingdom Wars (link je ka nastavku), sve sa opsadama i zombijima.

Nisu stvari tako proste oko Total Wara kao što se da zaključiti iz naše male rasprave. Postoje igre koje spajaju stratešku i taktičku ravan na zadovoljavajući način. Total War to ne radi baš posebno dobro, ali Shogun 2 jeste odličan, k'o što Meho kaže. I, problem sa Warhammerom je što je to fantazija i model Civilizacije ne može biti preterano uspešan. Ako hoće strateški model, moraće da se vrate na Master of Magic, arhetip svih fantazijskih 4X-ova.

[Father Jape]

Ali ček, i sam kažeš da u TW igrama strateški deo nije najbitniji. A povrh toga ja uopšte ne bih povezivao taj segment TW igara sa Civilizacijom.

Stoga ne vidim kakve veze TW Warhammer ima sa inače možda tačnom tvrdnjom da fantazija i model Civilizacije ne idu sjajno (uzgred, šta si mislio o Endless Legendu?).

[Meho Krljic]

Da, i meni je malo nejasna ideja da strateški gejmplej i fantazija nisu kompatibilni. Otkud to? Može neko obrazloženje?

Što se TW igara tiče, mislim da Ridiculus smatra da je tamo taktički realtime gejmplej na bojištu "glavni" element igre a da je strateški sloj na njega nalepljen i da se u dobrom broju slučajeva ne može reći da je jednako dobro dizajniran kao taktički. Što je svakako tačno ako se kao poređenje uzme Civ ili neka druga ozbiljna 4X igra ali opet, TW je krosover u kome je strateški sloj garnirung lepom glavnom jelu u formi taktičkih bitaka i mada vakako u nekim igrama predstavlja više smetnju nego benefit, primer Shoguna 2, recimo, pokazuje da to može i vrlo lepo da se iskombinuje.

[ridiculus]

Zamerke koje se upućuju Total Waru je da je u suštini dve odvojene igre, koje nisu uvek najsrećnije spojene. I ja se uglavnom slažem sa tim. Ako se prati kroz istoriju evolucija serijala, može se videti da taktički deo nije mnogo promenjen, a strateški jeste, a taj je počeo da uzima sisteme iz Civilizacije, kao što je sreća stanovništva. Lično verujem da nisu sigurni šta bi sa tim, i ne znaju kako da se oslone samo na bitke da nose čitavu igru (možda i nije moguće, iskreno).

E, sad, možda je to suviše sitničava primedba, možda većina igrača ne razmišlja tako, ali ako igračka populacija večito kuka kako igre treba da budu priznate i poštovane kao grana umetnosti, onda bi trebalo da počnu da obraćaju pažnju na takve detalje. Nekakvo jedinstvo gejmpleja, možda, u kome se sistemi nerazvojivo prepliću i obogaćuju jedan drugi?

Master of Orion takođe ima oba sloja, ali oni su neraskidivo spojeni samom tematikom istraživanja novih (danas nepostojećih) tehnologija i njihovom raskalašnom upotrebom u bitkama.

No, Empire sam samo načeo, i batalio, jer je suviše glomazna za sopstveno dobro, Rim II sam preskočio zbog loših ocena, Atilu nisam igrao (a trenutno i ne bih mogao), tako da... ostaje da se vidi šta je tu isto, a šta novo.

Endless Legend sam igrao oko dva sata na tuđem kompu, i to je to. Neverovatno maštovito i sa potpuno - ali potpuno - drugačijim pristupom u zavisnosti sa kojom stranom igraš. Što mi je uvek drago, jer povećava vek upoznavanja sa igrom. Verovatno jedna od najboljih novijih strategija. Naravno da bih igrao još i... ali kompjuter. 

[ridiculus]

Da, i meni je malo nejasna ideja da strateški gejmplej i fantazija nisu kompatibilni. Otkud to? Može neko obrazloženje?

Aman, gde sam to rekao!  Ispade da na onoj drugoj temi pričam da role-plej i fantazija nisu kompatibilni, a ovde...

Rekao sam "Civilizacija". Civ je potpuno simetrična igra, Civ nema magije i stvorenja koja nisu međusobno zamenjiva (za razliku od ljudskih bića, pa je AI-ju svejedno sa kojom stranom igra). Ali rekao sam i "Master of Magic", koji je za fantazije ono što je Civ za, recimo, istorijsku tematiku. Kao što je Master of Orion za SF.

[Meho Krljic]

Dobro, rekao si nešto specifično a mi poopštili, krivi smo, priznajemo 

Ja ionako ne poznajem dovoljno dobro strateški žanr da bih ovde mogao nešto mnogo da diskutujem.

[Berserker]

Zamerke koje se upućuju Total Waru je da je u suštini dve odvojene igre, koje nisu uvek najsrećnije spojene. I ja se uglavnom slažem sa tim. Ako se prati kroz istoriju evolucija serijala, može se videti da taktički deo nije mnogo promenjen, a strateški jeste, a taj je počeo da uzima sisteme iz Civilizacije, kao što je sreća stanovništva. Lično verujem da nisu sigurni šta bi sa tim, i ne znaju kako da se oslone samo na bitke da nose čitavu igru (možda i nije moguće, iskreno).

Apsolutno se slazem. Moje iskustvo se zavrsava sa prvim rome total war serijalom, gde su vec poceli da ubacuju previse (za moj ukus) CIV momenata i time me odvlace od sustine igre, koja je jelte, vodjenje masovnih bitaka. I dan danas mi najomiljeniji TW naslov ostaje prvi Medieval TW gde sam jos uvek bez suvise menadzmenta mogao da se bavim bitkama (mada je shogun odlican, ali Medieval ima prosto suvise novih jedinica i razlicitih taktika koje idu sa njima). Cak mi je u Medieval TW smetalo sto u nekom trenutku bez ikakvog valjanog razloga pocinje haos u svim mojim pokrajinama iako se sve vreme trudim da ih drzim srecne, a moj Dzihad je taman bio u punom zamahu

[Meho Krljic]

Hm, ja sam odmah posle najave izneo strepnje vezane za novi Master of Orion. Ovaj tekst malo elaborira ako stvari sada izgledaju i čega se tu čovek može plašiti:
The New Master Of Orion Developers Are Caught Between A Space Rock And A Hard Place

[Meho Krljic]

Nego, Paradox su, pored najave Obsidianove Tyranny juče na FDC-u pokazali i novi trejler za njihovu svemirsku 4X igru Stellaris koju smo ovde pomenuli kada je najavljena, ali sad da se vidi kako to izgleda u stvarnosti (spojlr alrt: izgleda do jaja). Švedski odgovor na Sins of a Solar Empire? Pa, da 


http://youtu.be/HJYRLFvJVFg

[ridiculus]

Dobro, rekao si nešto specifično a mi poopštili, krivi smo, priznajemo 

Ja ionako ne poznajem dovoljno dobro strateški žanr da bih ovde mogao nešto mnogo da diskutujem.

Tvoja prednost, u odnosu na većinu gejmera, je što poznaješ sve žanrove (i platforme) u dovoljnoj meri, pa možeš više-manje da diskutuješ o svemu, osim možda o nekom ultra-specifičnom usko-žanrovskom problemu.

[Meho Krljic]

To jest, da uredno blefiram 

No, da, juče sam priorderovao Invisible, Inc. za Playstation 4 i kupio Banner Saga za istu mašinu.* Moram još jednom da se pozovem na tezu da živimo u zlatnom dobu poteznih taktičkih igara  - ako ne NUŽNO u domenu njihove inventivnosti (mada bi ove dve igre legitimno i tu mogle da se prse) onda svakako u domenu njihove popularnosti, dostupnosti na raznim platformama i kulturnog dosega. Emejzing.








* Pažljiviji čitaoci će znati da obe igre već imam na PC-ju, a da sam Invisible, Inc. čak i kupio još u Early Accessy, ali ja zaista volim da igram igre na konzoli kao i da dobrim developerima dam pare i dvaput - tako sam juče između ostalog ponovo kupio i Swindle, Deadly Tower of Monsters, Not a Hero i još par indi naslova koje već imam na PC-ju, zajedno sa premijernom kupovinom The Witness 

[Berserker]

Mislim da je ova tema odgovarajuca za moje pitanje, odnosno poziv u pomoc. Cini mi se da sam poslednjih par meseci u pravom turn based tactical games raspolozenju. Pocelo je sa kompletnim Shadowrun serijalom, sledio je Wasteland 2, Banner Saga, a konacno (sa zakasnjenjem od samo 4 godine) sam izigrao i XCOM enemy unknown.  Sad bih da igram jos neki turn based tactical game (squad based naravno, ne punokrvnu strategiju) , ali mi nekako vise leze SF naslovi od fantazijskih. Da je samo fantazija u pitanju, verovatno bih probao Blackguards. Razmisljam se izmedju Space Hulk i Invisibles inc, odbacio Bedlam i ostale roguelike igre, ali posteno posle XCOMa su mi ocekivanja poprilicno visoka, pa prosto nemam ideju sa cim da krenem (osim ociglednog odgovora, ali XCOM 2 cu probati kad se malo ohladim od prvog dela, a ceka me i Enemy within pre toga, dakle XCOM 2 ce doci na red tek za par meseci). Dakle, ima li neko ideju za dobar turn based tactical game u SF settingu, osim ovih koje sam pobrojao?

[Meho Krljic]

Hm Invisible, Inc. je svakako bolji izbor od Spejs Halka...

Možeš da probaš Steam Marines koja je roguelike ali simpatično kombinuje to i poteznu taktičku borbu. Jesi li igrao Galactic Civilizations? Ona nije taktička, 4X je ali mislim da bi ti se dopala. Hard West je XCOM u weird western okruženju pa baci pogled. I svakako Frozen Synapse/ Cortex ali pre svega Synapse jer je ona najbliža Laser Squad/ X-Com modelu ali sa proceduralnim mapama i istovremenim potezima.

[ridiculus]

Ovako iz glave... Julian Gollop je početkom ovog veka radio na igri Laser Squad Nemesis, o kojoj sam čuo samo dobre stvari. Znam da je prevashodno bila napravljena za više igrača, ali takodje znam da je imala i solo kampanju, ako me sećanje ne vara.

[ridiculus]

Ah, da, Armageddon Empires. Ali to je napravio Vic Davis, što znači da se verovatno može naći samo na njegovom sajtu (Cryptic Comet), a za pirate nisam siguran. To je zaista dobra igra za jednog igrača, mada nudi nešto širi spektar delatnosti od prosečne taktičke igre.

[ridiculus]

Ah, DA, Xenonauts. Kako sam to zaboravio?

Mnogo toga se vrti oko X-COM-a ovde...

[ridiculus]

Videh na Stimu igru Gremlins, Inc., i, normalno, pruvukla me je vizuelna strana, ali, pošto je u pitanju "digitalna stona igra", znao sam da će domen tog aspekta biti vrlo ograničen. A onda videh ime jednog od dizajnera: Alexey Bokulev. Ha!

Bokulev spada u priču o najboljim dizajnerima poteznih strategija modernog doba.

To sam skoro izjavio na drugom topiku, ali čini mi se da dugujem objašnjenje.

Kratko i bez okolišanja: Bokulev je čovek koji je sam dizajnirao i programirao (i odradio gotovo sve ostalo za) igru Eador: Genesis, koja se smatra jednim od najboljih predstavnika žanra sa fantastičnom tematikom, uprkos skromnim produkcijskim vrednostima, i koja je kasnije bila ponovo napravljena (metaforičkim) rukama čitavog jednog manjeg studija kao Eador: Masters of the Broken World. Pošto je prvi Eador postojao samo na ruskom u trenutku dolaska na svet, nije ni čudo da niko nije bio čuo za njega, barem do prevodjenja na engleski.

Nisam se mnogo bavio nijednim Eadorom, ali planiram, pa ćemo se kad-tad vratiti na ovu priču.

A moraću da odigram i Master of Magic (koji se može kupiti na GOG-u). I pored starosti (pričamo o 1994-toj), ipak je u pitanju kultna i neverovatno uticajna igra koja je postavila većinu standarda za kasnije potezne fantazijske strategije, od kojih praktično nijedna nije ponudila toliko bogatstvo opcija.

Pa onda, tu je Stardockova serija o Elementalu. Prva igra, zvana Elemental, bila je ambiciozna (na tragu Master of Magic), ali je dobila loše kritike, i svi se trude da je zaborave. Za drugu igru, Fallen Enchantress, je doveden Derek Paxton, čovek koji je napravio čuvene i jako lepe fantazijske modove za Civ IV, Fall from Heaven i nastavak mu. Fallen Enchantress smatraju dobrom igrom, a postala je još bolja posle nekih dodataka. A treća igra u serijalu je Sorcerer King, ali fanovska zajednica mi je nešto mnogo tiha po pitanju njenog kvaliteta, tako da ne znam na čemu smo ovde.

Na kraju, tu je Warlock: Master of the Arcane, koji je objavio Paradox, i ima razne ekspanzije, kao i nastavak.

Svaki od ovih serijala radi nešto specifično, iako svi, u većoj ili manjoj meri crpe inspiraciju iz Master of Magic.

Naravno, tu su i Conquest of Elysium (4. deo objavljen 2015), Dominions (4. deo objavljen 2013), Age of Wonders (3. deo objavljen 2014) sa dve odlične ekspanzije, Endless Legend (kao fantazijski deo meta-serijala Endless), Chaos Reborn za poklonike strogo taktičkog gejmpleja, Defense Chronicles za vlasnike Jabučinih platformi... Iskreno, nikad bolje vreme za ljubitelje potezne fantazije. Zašto samo čujem kuknjavu kako više ne prave igre poput Heroja?

[ridiculus]

Pokušao sam da se provučem na kraju, pa sam omanuo i u nazivu igre! Defender (a ne Defense) Chronicles je pravo ime. I nije baš potezna igra, osim što ima dosta menadžmenta oko inventara i heroja.

Postoje dve igre, ali, koliko sam čuo, druga u svemu nadogradjuje prvu. Po mom znanju, postoje samo za iOS. Ha, eto igara koje Meho nije kupio! 

Evo i trejlera za drugi DC:

http://youtu.be/n9Ywad9eJKA

Tower defense - a to je podžanr strategija, složićemo se - ili RPG? Ili oba? Zašto jednako ne bi bilo oba? Poput filmova koji mogu da se gledaju kao dva odvojena žanra.

U vezi toga, postoji jedna zanimljiva epizoda podkasta Three Moves Ahead, koji se smatra najvažnijim na polju strategija i ratnih igara (ne bavi se samo video-igrama, iako većinom da). Pokušaću da je pronadjem, jer u njoj pričaju o tome gde su granice strategije kao igračkog žanra.

[ridiculus]

Evo, brzo nadjoh:

https://www.idlethumbs.net/3ma/episodes/three-moves-ahead-episode-5/

Traje manje od sat vremena, i u njoj voditelj Troy Goodfellow raspravlja sa Tomom Chickom i Julianom Murdochom šta je suštinska odlika strategija. Sve je počelo od rasprave gde spada Puzzle Quest: Galactrix. Troy smatra da je to RPG, Tom je posmatra kao strategiju, a Julian misli da je to esencijalna igra pazlova. The Sims? Elita? Harvest Moon? Možda se neki iznenade...

[Meho Krljic]

postoje samo za iOS. Ha, eto igara koje Meho nije kupio! 

Iako u kući ima i iPhone i iPad. Ali negde se mora povući granica

[Perin]

postoje samo za iOS. Ha, eto igara koje Meho nije kupio! 

Iako u kući ima i iPhone i iPad. Ali negde se mora povući granica

Jašta! Osim u slučaju nečeg što baš moraš imati na svim platformama!!! Recimo KOTOR, na IOSU, ANDROIDU, HARD KOPIJI I STIMU!!!!

[ridiculus]

Siguran sam da se Meho nije ograničio samo na KOTOR. Voleo bih da čujem broj igara koje ima za više platformi!

[Meho Krljic]

To niko ne zna. Ali većinu igara koje, recimo , postoje za PC i PS3 ili PC i PS4 a koje me interesuju, nastojim da imam na obe platforme.    No, ako me pitate koja je igra koju sam kupio najviše puta u raznim verzijama, to je Street Fighter IV:

Xbox 360 verzija vanila igre

PS3 verzija vanila igre (kupljeno jer mi Xbox 360 nije bio priključen na internet, a u vreme kad sam kupovao verziju za ovu konzolu nisam još imao PS3)

PS3 verzija Super Street Fighter IV (apdejtovana verzija koju moraš imati da bi igrao aktuelnu igru na internetu - cela populacija je migrirala na istu)

PC verzija SSFIV (jer je bila jeftina)

3DS verzija (jer su bili rani dani 3DS-a i nije bilo mnogo igara plus jako me je zanimalo da vidim da li će igra biti odbra i kakav će biti onlajn)

iOS verzija (jer sam morao da vidim kako to izgleda na touch screenu)

PS3 verzija SSFIV Arcade Edition (ponovo, apdejt osnovne igre koji moraš imati da bi igrao sa većinom igrača na internetu)

PS4 verzija Ultra Street Fighter IV (isto, samo ovog puta na novoj konzoli).

Iz nekog razloga Capcom nikada nije uradio port za Vitu (iako su imali vrlo dobre portove Marvel vs. Capcom 3 i Street Fighter X Tekken, dakle igara iz iste generacije na istom endžinu koje sam pošteno ižuljao na Viti uključujući pristojan onlajn) inače bih sigurno imao i tu verziju. Android verziju nikada nisam ni pogledao, ne znam bi li i radila na mom skromnom tabletu.