FANTASTIČNA BIBLIOTEKA

[Nightflier]

Kada se prvi Džordan pojavio jednostavno nije bilo fantastike na našem tržištu. Bilo je to nešto pre fame oko "Gospodara" i na početku pomame za Harijem Poterom. Nakon toga je Martin zacementirao "Lagunin" vodeći položaj izdavača fantastike. Sada to već nije tako. Mada "Laguna" i dalje prednjači, u trku se uključilo još nekoliko izdavača sa ozbiljnim pretenzijama na prvo mesto. Pretpostavljam da je prodaja Džordanovih romana malo opala delimično zbog "Lagunine" politike deljenja knjiga čak i kada za to nema realne potrebe, delimično zbog toga što su na red došli slabiji romani u serijalu, a delimično i zbog toga što se preterano odugovlačilo sa objavljivanjem, pa je mnogo ljudi nabavilo čitav serijal na engleskom.

[Boban]

tiha vodo, matematika je čudo... ako je neko izdao 500 knjiga za deset godina i napravio ukupan promet od 350 miliona dinara, vrlo je lako sračunati o kakvim se tu tiražima zaista radi.
Svako ko čuje da je izdavač za tek izašlu knjigu napisao da je postala istinski hit i poveruje mu, imbecil je bez ostatka.

[Eriops]

Ja i napisah da im bas ne verujem..

[Perin]

Pazite, izdavač kod kojeg ja radim reče da on uvek sanja o drugom tiražu....kaže da se izdavačka kuća najviše uplusa kada dođe do drugog tiraža, dok za prvi ima zarade, ali je dosta manja u odnosu na drugi tiraž.

Bobane, ne bih rekao da Džordana neće ćitati za 30 godina...

[Bab Jaga]

da sam ja u Srbiji, kupovala bi svaku knjigu koju Boban izda čim izađe. 

[Nightflier]

Bobanovo izdavačko pregalaštvo svakako je od izuzetne važnosti za južnoslovensku sffh zajednicu. Ne sme se smesti s uma to da je Boban objavljivao horor i ono što se danas zove urbana fantastika davno pre nego što je to ikome drugom sinulo. Da ne spominjem postapokaliptične priče kakve su danas jako u modi. Ovo što sada radi zaslužuje poštovanje, mada moram priznati da nisam saglasan sa njegovim uređivačkim otklonom od fantastike stranog porekla. Dapače, ironično mi je da čovek na čijem uredničkom radu počiva bar polovina trenutno objavljene fantastike u Srbiji, a čini mi se i u Hrvatskoj, potpuno zanemaruje taj deo tržišta, ali Boban voli da udara tamo gde je najtvrđe.

[Boban]

Danas u BridžPabu biće ove dve zbirke po ceni od 350 dinara.

[scallop]

To je moj čovek. Hajde, donesi i onu "Strah i njegov sluga" koju mi duguješ.

[scallop]

Sad imam šta da čitam na letovanju. Stigli Nešić i Bakić.

Nisam se uzdržao. Prelistavajući sadržaj naišao sam kod Nešića na priču koju sam, kao novu, čitao pre mesec dana! Stigla je da se ugura u zbirku. Onda sam počeo i da čitam. Neverovatno je kako smo sedeli u istom društvu, a svako pisao na drugi način i o drugim temama. Treba čitati Nešića, jer je on kujundžija i cizelar. Njegova rečenica izlazi ispod najfinijeg alata za obradu reči.

[Eriops]

Sramota me je da priznam, ali ništa nisam čitao od Nešića, ustvari pre dolaska na
ZS, nisam ni čuo nešto o njemu.. moraću pročitati da vidim kako čovek piše, sigurno
nije dobio mesto u FB tek tako.. Za Bakića znam.
Ja najviše čekam Filipovićevu Zlatnu knjigu  .

[scallop]

Sramota me je da priznam, ali ništa nisam čitao od Nešića, ustvari pre dolaska na
ZS, nisam ni čuo nešto o njemu.. moraću pročitati da vidim kako čovek piše, sigurno
nije dobio mesto u FB tek tako..

Nešić je sa 17 godina imao objavljenu priču još 1981. godine. Malo vuče na horor, malo je amerikanizovan (bio), ali su mu priče originalne, a rečenice, ono - i bez viška i bez manjka.

[Boban]

Nešić ima priču 1984. godine objavljenu u Poljskoj... bio je velika nada, onda ga je život okrenuo na drugu stranu i sada se vraća kao zreo pisac; realno, najbolje stvari od njega tek treba očekivati.

[Eriops]

Pa ako vuče na horor, to mi nije problem.

[angel011]

Tiha vodo, ako si nestrpljiv za Zlatnu knjigu:

http://www.rastko.rs/knjizevnost/fantastika/filipovic-zlatna_knjiga_c.html

A ovde ti je "Dan Mitre" (Anđelković): http://www.rastko.rs/knjizevnost/fantastika/tv2/randjelkovic-mitra.html

[Boban]

Verzija "Zlatne knjige" na Rastku je skrnavljeno, nekontrolisano i besmisleno prepravljanje Fipinog originalnog teksta i nikako ga ne preporučujem.

[Mica Milovanovic]

A sto je Fipa ne povuce, ako se sa tim ne slaze?

[angel011]

@Boban: Nisam čitala ni originalni tekst ni taj na Rastku, pa ne mogu ništa da kažem o tome. Samo sam videla da je tamo, ja u svakom slučaju čekam na papir.

[Boban]

Pa povići će ga, jer po ugovoru sa izdavačem ne sme biti online verzija.
Mada, znajući Fipu, verovatno ni on nije pogledao šta je okačeno.
Naravno, ima tu problema, ja sam jedva postigao da se Crni Cvet skine i možda to uopšte neće biti jednostavan poduhvat.

[Eriops]

Video sam, ipak cekacu izdanje FB.

[Perin]

I ja! Nisam bio tu tokom sedmice, ali koliko sutra idem do knjižare da naručim oba naslova!

[Mica Milovanovic]

Dobio i ja. Mnogo mi je drago da su ove zbirke konačno pred nama.
Obojica to više nego zaslužuju...

Može par informacija gde i kada su prethodno objavljene neke priče, ako su objavljene...

Bakić:
Benzinaši
Poseta
Ajduci
Meso
Dole, u Zoni
Bagra diše
SDO M.2107


Nešić
Veče kada je...
Tabernakul od ružinog drveta
Spreman da spremniji...
Iznenadna poseta...
Jedan na jedan

[Boban]

Bagra diše nije nigde i Jedan na jedan nije.
Možda još poneka... definitivno nam treba bibliografija.

[taurus-jor]

Tabernakulu je Beli šum prvo udomljenje.

[Boban]

Fantastična biblioteka u knjižari Belog puta, Kosovska 18, s popustom od 15%.
Nekronomikon takođe.

[Cornelius]

Kratak prikaz edicije "Fantastična biblioteka" i prvih pet knjiga koje su izašle:
http://www.balkanmagazin.net/kolumna/knjizevnost_i_knjige/fantasticna_biblioteka.xhtml

[Boban]

Za razliku od ovih hiperprodavanih naslova i domaćih megahitova drugih izdavača, FB je skrušeno stigla sa svojom najprodavanijom knjigom do 402 primerka.

[Ghoul]

budući da si upotrebio omiljeni epitet dr. zoće - taj skrušeni bestseler mora da je baš njegova biblijoteka!?

(šalim se, znam da to niko ne kupuje niti čita: verovatno je mirjana novaković?)

[zakk]

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/metafizika_rasanskog_zlata.54.html?news_id=170563

Metafizika rašanskog zlata
Autor: Aleksandar Manić

,,Alhemijsko zlato samo je odvraćanje pažnje za većinu; analogija budućeg čoveka za one koji su krenuli Stazom (...) Sve ostalo je zavaravanje, mlaćenje prazne slame pred očima neukih", objašnjava duhovni alhemičar Bentel materijalističkom alhemičaru Tardeusu koga je iz Carigrada doveo u Steripol, nadajući se da će od carskog savetnika stvoriti Rašanina, čoveka ,,koji se otvorio".


Rašani (Everest medija), fantastični roman srpskog pisca Radmila Anđelkovića, koji se nedavno pojavio u knjižarama, smešten je u vreme jeretičkog vizantijskog cara Konstantina V, zvanog Kopronim. Magistar Tardeus Lavaget, alhemičar i carski savetnik, uputio se na Balkan u potrazi za mitskim plemenom Rašana, koji su prema legendama, poznavali tajnu pretvaranja metala u zlato. Stigavši u Steripol, on sreće Longina Barka i uz hladnu mastiku saznaje da ga iščekuje Bentel, Longinov brat i alhemičar.

Upotrebivši principe gnosticizma, da se očišćenje postiže ličnim naporima svakog pojedinca, maniheističkog metafizičkog i dualističkog učenja zasnovanog na borbi dvaju principa, Dobra i Zla, i neoplatonističkih ideja odvajanja čistih materijala od nečistih, autor se opredeljuje za alhemiju kao alegorijsku podlogu na kojoj se sukobljavaju Tardeus i Bentel. ,,Milje osmog veka u Vizantiji učinio mi se pogodnim da ispričam svoju priču, kao i povezivanje Etruraca i Rašana i priča o njihovom večitom kruženju po Mediteranu. Potom, zanimalo me je da ispričam neminovnost sukoba metafizičkog i materijalističkog kroz introvertni i ekstravertni karakter glavnih likova čak i kad su istomišljenici", kaže Radmilo Anđelković o svom romanu.

Nalik Borhesovoj alegorije u obliku geografske karte u razmeri jedan prema jedan, Anđelkovićeva ,,geografska karta" Steripola i balkanskih sela u koje stiže carski savetnik, dolazi znatno pre same teritorije. Tako je autorova stvarnost, protumačena na bodrijarovski način, dobila izgled tragova koji se mestimično probijaju. Razlika između stvarnosti i simulacije više ne postoji, dovodeći u pitanje istine i laži, stvarno i izmišljeno, postojanje Rašana i legende, ali i postojanje dva moguća životna puta - materijalan i duhovan.

Bentel pokušava da poduči Tardeusa kako da udesetostruči zlato koje ima u rukama, misleći pri tome na umnožavanje ljudskih vrednosti i stvaralačkog žara. Uzbuđen razgovorom, Tardeus ne uspeva da se otrgne razmišljanju o pravljenju zlata, previđajući u potpunosti našta cilja njegov sagovornik. ,,Čovek ne sme da se zaustavi u svom pohodu, bez obzira na stav koji mu nametne njegova dvojna priroda. Makar bilo potrebno pročišćavanja, mora nastojati da pronađe način da se i dalje menja, sve dok moć nad spoljašnjom materijom ne pretvori u vlast nad ledenim bregom u sebi i uzdigne ga iznad površine dostupne unutrašnjem oku", uzaludno ga savetuje Bentel. Obnevideo od zavisti jer ne uspeva da se domogne tajne stvaranja zlata, ali i unesrećen zbog saznanja da nije uspeo ni na duhovnom putu, Tardeus spaljuje Bentela i sebe sa njim, simbolično izvršavajući poslednju fazu velikog alhemijskog dela - rubedo, sjedinjavanje konačnog i beskonačnog.

Roman Rašani bavi se alternativnom istorijom i promenjenom stvarnosću. Stalna i stabilna realnost je odbačena i, nalik Borhesovoj priči Tlön, Uqbar, Orbis Tertius, inače jednoj od Anđelkovićevih fetiš pripovesti, realan svet je lagano obuhvaćen izmaštanim svetom. Više od pripovedanja avanture carskog savetnika, u pitanju je autorov lični strah pred sopstvenim vremenom. Tako je i njegova reakcija iskazana u zaustavljanju vremenskog procesa i pokušaju da se čitav svet vrati u povoljniji trenutak, kada je još uvek moglo da se krene ,,rašanskim stazama". ,,Pisac nastoji da sve moguće poglede i tumačenja spoji u totalnu sliku stvarnosti, što je potpuno primereno doživljaju na kome insistiraju Rašani, ta nova, punija, sa tkivom egzistencija povezana, stepenica u evoluciji čoveka", piše o Anđelkoviću poznati srpski autor i kritičar Ilija Bakić.

Radmilo Anđelković se svojim romanom Rašani odlučio na dvostrukost u svim pogledima, pa i u pristupu dvojici junaka. Oni su, pre svega, nosioci vrlo preciznih autorovih ideja o dualitetu ljudske prirode. Istovremeno, Bentel i Tardeus su vrlo živi likovi, koji ukazuju da umesto ideološke i ekonomske pozadine, umesto istraživanje odnosa čoveka i sistema, jedina prava motivacija u pisanju književnog dela obitava u istraživanju granica ljudske duše - šta bi čovek mogao da bude i zašta je sposoban, kako je to lepo zapisao Milan Kundera.

[Ghoul]

dokle će bre više kućni prijatelji, ortaci, pobratimi i kumovi da pišu jedni drugima 'kritike' (tj. panegirike)?

[zakk]

To je zabrinjavajuća pojava, dakako, ali nema veze sa ovime.

Monjin tekst nit je kritika, nit panegirik, već samo upoznaje čitaoca sa piscem i knjigom i pokušava da zainteresuje nekoga da je pročita. Što ćeš i ti potvrditi kad pročitaš tekst

A mogao bi i roman, kao što si davno obećao.

[vilja]

Evo ja sam pažljivo iščitala text i....nije me zainteresovao za čitanje RAŠANA (a ovo je pisao Radmilov prijatelj, ako je tačno to što Ghoul kaže....u stvari, nemam razloga da sumnjam). Meni, iskreno, zvuči prilično dosadno. Sačekaću ipak Ghoulovu kritiku, ako ikada pročita knjigu. 

[Alexdelarge]

cek bre, pa u pressingu, ghoul  izmedju ostalog  pise i o romanu RASANI...

Kratki roman RAŠANI Radmila Anđelkovića prethodno je bio objavljen u okviru njegove slabo zapažene zbirke priča SVA VUČJA DECA (BMG, 1998), a može se opisati kao inteligentna i verodostojna pripovest o raskršću u istoriji kada se iz alhemije počeo izdvajati čvrsti materijalistički svetonazor. Potraga za izgubljenim narodom i izgubljenim znanjima u dalekoj provinciji Vizantijskoj govori o zavodljivom preplitanju prečica koje vode u mnoštvo budućnosti. Pomalo naporan, zahtevan jezik pripovedanja ipak zaslužuje pažnju, pre svega zbog zanimljive tačke gledišta iz koje se osvrće na davnu prošlost ovih naših krajeva.

[vilja]

Pročitao  je RAŠANE? Pa rekao je da će kritiku da objavi ovde, na ZS...WTF?

[Ygg]

Pročitao  je RAŠANE? Pa rekao je da će kritiku da objavi ovde, na ZS...WTF?

Ne misliš valjda da kritičari stvarno čitaju knjige o kojima pišu???

[Alexdelarge]

mozda i nije, ali sto bi ga takva sitnica sputavala da o knjizi napise prikaz za novine. zar je u novinama sve tacno i  istinto sto procitas?

[Alexdelarge]

ubacio se Ygg i objasnio.

[vilja]

Pročitao  je RAŠANE? Pa rekao je da će kritiku da objavi ovde, na ZS...WTF?

Ne misliš valjda da kritičari stvarno čitaju knjige o kojima pišu???

Ma lupetate, Ghoul čita knjige.

ADL, ne čitam novine...

[zakk]

Vilja, ne razumem ovo sa nečitanjem novina, al ajd...

[vilja]

Vilja, ne razumem ovo sa nečitanjem novina, al ajd...

Pa, ADL kaže: "zar je u novinama sve tačno i istinito što pročitaš?"
A ja sam mu odgovorila: "ne čitam novine"

Dobro, ispravnije/istinitije  bi bilo reći : ne čitam više dnevne novine, smučile mi se...ali me mrzelo .

[zakk]

A. Ja sam stavio u neki treći kontekst. Fala

[Boban]

vilja sada čita samo ghoula... i samo njemu veruje i samo joj se on dopada.
To se zove ljubav na prvi pogled... i svakako nema veze s mozgom.

[Ghoul]

text koji sam pisao o FB imao je nameru promovisanja edicije, a ne njeno kritikovanje; zbog toga sam se na nježniji način osvrnuo i na njene (meni privatno) manje zanimljive primerke (zoćurmila), koje u trenutku pisanja texta, a zbog dedlajna, nisam bio pročitao do kraja, ali jesam donekle, tako da je konkretno to o RAŠANIMA spoj mojih impresija o radmilovom pisanju i onoga što stoji na poleđini knjige, a što je česta i normalna poštapalica za ovu vrstu -promotivnih, najavljivačkih, a ne kritičko-studiozno-analitičkih- textova.

[Boban]

možeš da se pravdaš koliko oćeš; ostaje zabeležen ovaj slučaj tvog hvaljenja jednog radmilovog dela.

[mac]

Takoreći bela mrlja na tvojoj crnoj duši...

[scallop]

dokle će bre više kućni prijatelji, ortaci, pobratimi i kumovi da pišu jedni drugima 'kritike' (tj. panegirike)?

Ghoule, da ti sredim kod A. Manića text o "Naživo"? Dođe ti kum ili stari svat.

Alexdelarge: Nisam pojma imao za Pressing. To je tek panegirik - poređenje sa Živkovićem, zahtevan jezik... Baš si bio ljubazan.

[Ghoul]

skalope, naravno da nemaš pojma za text u pressingu, jer je link ka njemu okačen na prethodnoj strani ovog topika.
samo za tebe, evo opet:
izašao ghoulov prikaz FANTA-BIBLIOTEKE u PRESINGU, koji uređuje dexa – a evo ga i onlajn:
http://pressing-magazine.com/index.php/Knjige/Page-6.html

ja bih rado pročitao text tvog kućnog prijatelja o mom romanu; sredi ako ikako možeš. znam da neće biti mnogo povoljan, ali svakako će biti zanimljiv za čitanje.

[Eriops]

Ja procitah, i Ghoulov tekst je zaista odlican.
Moram priznati kao ljubitelj fantasticne, i uopste knjizevnosti, bar prema podacima iznetim na ZS, da sam prilicno  razocaran  brojem prodatih primeraka FB. Shvatam da Boban planira rad na duze staze, i nadam se da ce vremenom porasti prodaja. No opet, u drustvu kakvom zivimo, u kome su kultura i knjige petnesta rupa na svirali, mozda je i ovo dobro.

[Boban]

zar bi bilo bolje da kao drugi izdavači lažem da bi se ljudi divili prodaji?
S druge strane, to su dosta stari podaci; u ovom trenutku knjige su, prvih pet izašlih, između 250 i 400... ja očekujem nakon sajma knjiga da svaka probije 500.
I to uopšte nije slabo za domaće autore. To nisu knjige za jednu sezonu; kupovaće se stalno i vući jedna drugu i tražiti još godinama i decenijama.
Kada edicija jednog dana bude imala 50 naslova, postaće nezaobilazno štivo za nove naraštaje ljubitelja fantastike.

[scallop]

izašao ghoulov prikaz FANTA-BIBLIOTEKE u PRESINGU, koji uređuje dexa

Vidiš, svako ima kuma, ortaka, prijatelja, rođaka...

Pročitao sam tvoj vrlo solidan tekst. I suzdržan onoliko koliko si mogao da se pritegneš.

[Ghoul]

skalope, veseli me što si primetio da i ja umem da se pritegnem kad poželim.
mnogi još nisu otkrili moje moći suzdržavanja.