FANTASTIČNA BIBLIOTEKA

[Mica Milovanovic]

http://ubiq.nosf.net/

Svi brojevi do sada su mogli da se nadju u Beogradu u Alanu Fordu. Ne znam da li je ovaj broj stigao.

[zakk]

a evo i ovde sve piše

[Goran Skrobonja]

http://ubiq.nosf.net/

Svi brojevi do sada su mogli da se nadju u Beogradu u Alanu Fordu. Ne znam da li je ovaj broj stigao.

Da, ali nisu okačili Mićin tekst.

[zakk]

Pa nisu nijedan, što bi i taj?!

[Goran Skrobonja]

Pa nisu nijedan, što bi i taj?!

Taj nam treba.

[zakk]

Lepo čuti

[scallop]

Pustite čoveka kad neće. Sam je rekao da nije inat.

Nego, ovih dana stalno traže đavola u mojoj kući. Do sada se nakupilo tri. Šta mogu, mnogo dobro ga hvalim.
Bobane, eeeej! Jel' može 3 kom. "Strah i sluga" u ponedeljak, kad svi koji žele Mićinu večeru donesu Suvinovu knjigu. Nas dvojica ćemo na ćevape. Donesi i jednu moju knjigu, da zaokruglimo brojeve. Počeo sam da zaostajem.

Samo, nemoj da se posle Biljana raduje.

[Mica Milovanovic]

Kakva sloga. Još da mi je da saznam ko tu koga bubi u obraščić? 

[scallop]

Kakva sloga. Još da mi je da saznam ko tu koga bubi u obraščić? 

Mi mu dođemo ko parije. Discasted. Ja ne čitam književnu teoriju, on ne čita ništa. Ja bih bubio njega, ali me je odbio još osamdesetih godina prošlog veka kad sam bio mlad i lep. Moraće on da bubi mene, ovako matorog. Tako mu i treba kad je čekao toliko.

A, da mi bubimo tebe? Ti si lepšiji.  

[Mica Milovanovic]

Bolje Discasted nego Dispossessed...

Uzgred, ukucaj u Google Pictures jedno pored drugog

"Radmilo Anđelković" "Miodrag Milovanović"

i pogledaj kakva dva dripca iskoče kao prvi pik na draftu.

[zakk]

lol

[angel011]

[scallop]

Ti si rekao - dripci. Za mene su to fini momci. Malo fake, ali fini.

[Ghoul]

eee, šta biste dali za te godine, pa i 'dripačke' pojave...?

[scallop]

Ti nedostaješ. Onda bi bilo taman za dvojicu ovakvih kakvi smo mi.

[Ghoul]

ako misliš na kilažu, u pravu si.
nas trojica ko vas dvojica!

[Boban]

gule, ti i dalje jedino što umeš jeste da zajebavaš ljude za godine i fizički izgled.
Zaista ispod svakog zamislivog nivoa.

[Ghoul]

stvarno si ograničen, bobane: ja ljude zajebavam za SVE, a ne samo za godine i izgled.
kako mi se ko namesti, koji sfinkter se nađe najbliži ili najzgodniji, ali ja ne biram, i energično odbacujem tvoje kratkovide optužbe da sam se specijalizovao samo za jednu vrstu zezanja!

[scallop]

Nemoj, Bobane, tako. Seljax je opet pomenuo optužbe.

On stane pred ogledalo i trenira. K'o Sirano de Beržerak. Vidi šta bi sve mogao da kaže sebi, pa onda to kaže drugima. Ja imam puno razumevanje za njegov tihi tupi bol. Uostalom, šta može da kaže? Mići za cvikere, meni za godine i kilažu. Ja bih mogao sam sebe da ocrnim mnogo bolje od njega. Sigurno i Mića. Ali, neću više da ga učim. Neka ostane u svom opskurnom klišeu dok svi ne počnu da mu se podsmevaju. Neka exkluzivno troši svoje ABN rekapitulacije.

Nego, jel' ćeš da mi doneseš te tri knjige?

[Boban]

naravno...

mda, gule, samo si ti pametan i vispren, a mi svi ostali smo metalno zaostali.

[angel011]

naravno...

mda, gule, samo si ti pametan i vispren, a mi svi ostali smo metalno zaostali.

[Perin]

Evo, upravo završih sa čitanjem "Severnjaka." Jakšić je stvarno dobar pisac; lepo kroji rečenice, opisi su mu dobri, a radnja je takođe ok i baš me je obuzela. Jedina mana ovog dela, kao što sam i naveo, jeste ta što nauštrb tih silnih opisa i kontova lika radnja malo trpi. Nedostatak dijaloga mi je isto minus. Očarao me ovaj svet i mnogo mi se svidelo što pisac piše u prvom licu, tako da možemo da se poistovetimo sa Lazarom i lakše uđemo u samu priču. Veoma dobro delo, ovaj "Severnjak." Nadam se da će i ostala dela biti isto tako dobra, ako ne i bolja. Na red sada dolaze "Rašani."

[Boban]

Jakšić je takav pisac; daje prednost unutrašnjem monologu; od ideje i sveta Severnjaka neki pisci bi napravili ako ne trodelnu sagu ono bar roman od 1000 strana... dodatni opisi rituala, arhitekture i običaja i mnogo razdraganog dijaloga na svim nivoima.
Ali prvo lice ne trpi tako velika dela i posebno čudni svetovi ne trpe mnogo prvog lica jer se stalno daje jedan ugao gledanja. To ima smisla samo u slučaju da imamo stranca u nekom okruženju, kao kod Ursuline Leve ruke tame, pa onda može da se pravda jedna tačka gledišta sve vreme.

[Cornelius]

Pročitao sam Severnjaka i dopao mi se. U pitanju je "akcioni" roman u kome je izložena osnova jednog posebnog sveta, zasnovanog na oštroj klimi i klanovskim odnosima u društvu. Roman ima prilično čvrstu strukturu i dosta dobro vodi intrigu od početka do kraja (ne računajući dramaturšku izveštačenost promene protivnika). Naravno, preterano obraćajući pažnju na tu istu strukturu, autor joj je podredio sve ostalo. Trudeći se da razradi klimatologiju i socijalno ustrojstvo, Jakšić je posrnuo na pripovedačkom planu. Intriga, iako dobro vodjena, nema u sebi reljefa, dok je karakterizacija likova potpuno zaboravljena. Obradjen je samo glavni junak, dok su ostali protagonisti samo figuranti. Dopada mi se Jakšićev sveden stil, bez preterivanja u nekom od pravaca. Prilično ujednačen i promišljen.

[Perin]

Slažem se sa Bobanom da bi od Severnjaka neko mogao napraviti i trodelnu sagu i ideju razraditi još više. Ali opet smatram, sa obzirom na Jakšićev stil pisanja, da bi ova knjiga bila dosta prijemčljivija i bolja da je skratio malo opise, obratio pažnju na dijalog i karakterizaciju likova, kako je dobro zapazio Kornelije. Mislim, da ne bude zabune, knjiga mi je stvarno ok i svidela mi se. Međutim, prvih 60 - 70 strana, dok Lazar ne stigne u glavni grad Trnova, mi je bilo smor živi. Ostatak zaista vadi tu monotonost pripovedanja.

[scallop]

Svaka knjiga, napisana u periodu o kome se slabo govori, ima svoje razloge za način na koji je realizovana. "Severnjak" isto tako. Prihvatite sadržinu knjige i vreme i okolnosti u kojima je nastala ili je ne čitajte. Jakšić nikada nije falio sa stilom, a primedbe se odnose na nešto što vam sad nije jasno, a niko se nije potrudio da razjasni. U to vreme smo pisali tako da "pasuje" tamo gde bi moglo da bude objavljeno. Tako i danas, niko ne zna da napiše dužu priču ili nema poticaj da to uradi. Jer konkursi su za kratke priče i mi sve više postajemo "kratki" pisci.

[Cornelius]

Delo postoji autonomno, nezavisno od vremena, prostora i okolnosti. Tek kasnije, u dubljim analizama, možemo da ulazimo u pitanja - delo u okviru opusa autora, delo u okviru žanra, delo u okviru sličnih formi, delo u odnosu na školu ili pravac, delo u odnosu na nacionalni korpus, delo u odnosu na svetska kretanja, delo u odnosu na celokupan književni korpus, stilske karakteristike...

Znači, ako imam stav i ugao, mogu da čitam šta poželim i mogu da ga kritikujem kako poželim, nezavisno od referentnog sistema. Jakšićeva knjiga nije namenjena poznavaocima i teoretičarima, nego širokoj publici. Kao što ima vrline, tako ima i mane, te ne vidim što ja to ne bih smeo da kažem.

[Boban]

Moja misija je da ta i mnoga slična dela sačuvam od zaborava.
Recimo Fipina "Trinaesta škola".
Meni nije legla; ali pojavilo se nekoliko ljudi (Peđa Vuković, pre svih) koji su u toj gotovo filmskoj montaži prepoznali budućnost spisateljstva.
Moj stav je da te stvari treba ostaviti takvim kako su ih autori odradili jer ko zna da li će neko za sto godina upravo u tome da prepoznati ko zna šta. Kao što mi sada nanovo kopamo po srpskoj književnosti stvaranoj pre 80-120 godina i otkrivamo svakojake stvari koje su Skerlić i njemu slični šikanirali u svoje vreme.
Pravo pitanje je, doduše, da li je bolje biti Salijeri ili Mocart.

[taurus-jor]

Tako i danas, niko ne zna da napiše dužu priču ili nema poticaj da to uradi. Jer konkursi su za kratke priče i mi sve više postajemo "kratki" pisci.

Živimo u brza vremena. A duža priča zahteva vreme, planiranje i kondiciju - isto kao roman. A kome treba poticaj da napiše dužu priču, eto mu Gorana Skrobonje i njegovih tematskih zbirki.

Na kraju ipak presudi ogromna želja da se nešto napiše. Iako pritisnut obavezama sa svih strana uspeo sam, svakodnevnim radom, da proizvedem priču od 50 kartica. Da nije bilo želje, nikakav spoljašnji poticaj mi ne bi pomogao.

[mac]

Ako si salijerijski tip onda je bolje biti Salijeri; analogno važi i za Mocarta.

[Perin]

Ma ok je, prihvatiću ja delo kao takvo kakvo jeste, nije to problem. Fora je u ličnim afinitetima, stvarima koje mi se sviđaju ili ne. Recimo, za Ursulu Legvin mogu da kažem da je majstor pera, da ima možda ponajbolje rečenice koje sam sreo čitajući fenezi literaturu, ali mi se opet njen stil ne sviđa, jer kao i Jakšić, smara opisima. Tako je i u Zemljomorju, tako je i u Levoj ruci tame. Ne kritikujem Jakšića kao pisca, nego samo navodim šta mi se ne sviđa kod ove knjige, koja mi se, kako sam već i naglasio, generalno sviđa. Nijedno delo nije bez mane, zar nije tako? Valjda se od čitaoca očekuje da da svoja zapažanja. 

[angel011]

Naravno, a drugi onda daju svoja zapažanja, kažu u čemu se slažu ili ne slažu sa tobom, kao i šta se njima tu dopalo ili ne.

Nekad tako u razgovoru naknadno otkriješ nešto dobro što si propustio dok si čitao, pa sledeći put budeš otvoreniji za tu vrstu stvari.

A nekad te i komentar na tvoj komentar smori.

[Perin]

Naravno, ni ja sam to ne bih mogao reći bolje

[Kunac]

Crni cvet ima da se kupi i u Narodnoj knjizi - ali njihovo izdanje...

[Boban]

Svako od četiri izdanja Crnog cveta je različito; od prvog do poslednjeg, dopisano je 5-6 strana; ovo izdanje u odnosu na Narodnu knjigu je naravno dorađeno i na nekim mestima su dijalozi produženi.

[Kunac]

Svako od četiri izdanja Crnog cveta je različito; od prvog do poslednjeg, dopisano je 5-6 strana; ovo izdanje u odnosu na Narodnu knjigu je naravno dorađeno i na nekim mestima su dijalozi produženi.

Nešto kao extended director's cut...

[scallop]

Corr: Neverending director's extensions.

Neodlučan i nedorečen. I sebičan. Samo bi on da dopisuje svoju knjigu. Ja ću sve svoje objavljene nedovršene priče sledeći put da objavim sa pet-šest praznih strana, pa nek' dodaje kom šta volja.

[zakk]

Ti... postmodernisto jedan.

[Bab Jaga]

Corr: Neverending director's extensions.

Neodlučan i nedorečen. I sebičan. Samo bi on da dopisuje svoju knjigu. Ja ću sve svoje objavljene nedovršene priče sledeći put da objavim sa pet-šest praznih strana, pa nek' dodaje kom šta volja.

Vidiš, nije loša ideja. Tako se da rješiti se svega što iz nekih razloga ne možeš završiti. 

[Cornelius]

Procitao sam "Strah i njegov sluga". Roman mi se dopao, posebno zbog vrlo zabavnih dijaloga izmedju Otoa i njegovog sluge Novaka. Takodje je zanimljivo kako je spisateljica zamislila glavnog junaka. Djavo je inteligentna i obrazovana osoba koja u sebi sadrzi i obicne ljudske osobine - sebicnost, kukavicluk, strasljivost, samoljubivost, glupost... U radnju je dobro uklopljen njegov pokusaj da "razjasni" jevandjeljska dogadjanja. Zanimljiv je pristup koji u sebi nosi mesavinu fantastike, popularne literature, pozorisnih dijaloga, klasicnog romana, postmodernistickog romana... Medjutim, struktura romana nije dovoljno razradjena. Previse digresija povremeno daju sarm samoj prici, ali cesce ometaju radnju i ne vode je ka necemu bitnom. Potom, uporedno pricanje dogadjaja (Oto, princeza Marija) ne daje zamisljenu drugu viziju dogadjaja, a povremeno su ti pasazi i prilicno nezgrapni. Roman je vrlo prijatan za citanje i poseduje svezinu koja se ne nalazi cesto u novijoj knjizevnosti.

[scallop]

Svako čita neku drugu knjigu u istoj knjizi. Meni je gotovo savršena. Digresije su za mene sjajno sredstvo da se ne nameće jedna vizija. Mislim da knjiga nije ni imala nameru da vodi ka nečem "bitnom". Hauzburg i princeza Avgusta daju nam uvid u činjenicu da svi mi pomalo podesimo događaje kako bi zaključci o njima išli na našu vodenicu. Čini mi se da su mnogi čitači povučeni naslovom malo više pažnje posvetili dijalogu navodnog đavola i sluge. U svim vođenim dijalozima mogu se naći sjajne procene i zaključci, često kontradiktorni, ali verujem da je i to bilo namerno. Voleo bih da ja mogu tako.

[Cornelius]

Meni je gotovo savršena. Digresije su za mene sjajno sredstvo da se ne nameće jedna vizija. Mislim da knjiga nije ni imala nameru da vodi ka nečem "bitnom".

Pretera ga sa onim "gotovo savrseno". Daleko je od toga. Verovatno si pod utiskom emocija i dopala ti se dovitljivost autora iskazana u delu. Inace, svaka knjiga koja ne vodi ka "necemu bitnom", spada u zabavne knjige, a samim tim je za mene niza kategorija od umetnickih knjiga.
A vous.

[scallop]

Nemoj da čitaš zabavne knjige. Čitaj samo bitne. Ja ću voleti samo one koje u meni pobude emocije, a ti voli bitne.

[Cornelius]

Nemoj da čitaš zabavne knjige. Čitaj samo bitne. Ja ću voleti samo one koje u meni pobude emocije, a ti voli bitne.

Možda ste vi u pravu, ali se ja sa time ne slažem.

[Perin]

100 ljudi, 100 različitih ukusa.

[Bab Jaga]

Živimo u brza vremena. A duža priča zahteva vreme, planiranje i kondiciju - isto kao roman. 

I duševni mir - probaj napisati roman u predinfarktnom stanju.

[Cornelius]

I duševni mir - probaj napisati roman u predinfarktnom stanju.

Ne zavaravaj se. Predinfarktno stanje ne nastupa samo usled duševnog nemira, nego i usled preterane konzumacije droga, alkohola, duvana, masne hrane, zbog fizičke neaktivnosti, srčanih mana, genetske predispozicije...

[scallop]

Živimo u brza vremena. A duža priča zahteva vreme, planiranje i kondiciju - isto kao roman. 

I duševni mir - probaj napisati roman u predinfarktnom stanju.

Ja sam praktično poslednjih deset godina u tome... neću da ga prizivam... puj, puj, na njega! Ne mislim na duševni mir. Na ono... drugo. Kome treba duševni mir pravac - manastir.

Kad ti dođe da pišeš - pišeš. Kad ti ne dođe - nepišeš. Postoje samo duševni i intelektualni nemir i nemar. Nemar je majka odlaganja, odustajanja i zabušavanja. Takođe, u tom stanju se nameću posebni uslovi stanovanja, kvaliteta kompjutera, rezač za plajvaz i gumica za brisanje, neophodna kreativna tišina ili kreativna buka... Broj opravdanja jednak je broju "zvanično utvrđenih" kancerogenih materija u onome što konzumiramo. Nemar je kancerogeni supstrat naše duše i intelekta.

Nemir je kreativan. Podbada, podstiče, zna da se uvuče u san i košmari tamo sve dok te ne natera da nešto uradiš. Onda dovršavaš ono što si nekad započeo, započinješ ono što ćeš jednom da dovršavaš. Pisci, po pravilu, imaju više započetih nego završenih dela. Oni koji napišu "Poslednju knjigu", već su započeli sledeću. Nemir i nemar su jin i jang u stvaralaštvu.

[Cornelius]

Nemar je majka odlaganja, odustajanja i zabušavanja. Takođe, u tom stanju se nameću posebni uslovi stanovanja, kvaliteta kompjutera, rezač za plajvaz i gumica za brisanje, neophodna kreativna tišina ili kreativna buka... Broj opravdanja jednak je broju "zvanično utvrđenih" kancerogenih materija u onome što konzumiramo. Nemar je kancerogeni supstrat naše duše i intelekta.

[Perin]

Pročitah sinoć (jutros) Rašane. Knjiga mi je sela k'o kec na desetku, kako kod nas narod zna da kaže. Od Anđelkovića sam još jedino pročitao Legiju Ida, koje je stvarno dobro delo (mada sam ga čitao u "raw" formi), ali ja ne volim toliko SF, tako da mi je ovo delo bolje. Žanrovski ne bih znao da li da ga strpam  u alternativnu istoriju, horor ili nešto treće. Međutim, to nije važno. Ono što jeste važno je to da je delo super urađeno, da su rečenice odmerene, lepe, da je balans opisa i dijaloga dobar, da je tema veoma zanimljiva...Alhemija me oduvek zanimala, čak imam istetoviran ororbros i u njemu neki znak koji kao predstavlja kamen mudraca. Ovo delo je dosta zapetljano, sa jedne strane je filozofsko, ali ja to volim, kada se začini nečim "jačim." U delu ima scena koje će zadovoljiti i hororistu i nehororistu. Raška, Rašani, u ovom delu možemo takođe da vidimo sam stav pisca prema svome narodu i istoriji. Svidela mi se scena kada Tardeus halucinira i kada mu Bentel nudi izbor, oko ili zlato. Premoćna analogija za znanje, vreme, mudrost, razumevanje, a s druge strane bogatstvo i moć. U ovom delu takođe možemo da primetimo da sam pisac poseduje veliko znanje iz psihologije, da je načinio ogromno istraživanje pre pisanja pisanja ovog dela....Ja mogu samo da sanjam o ovakvom stilu pisanja kakav ima Anđelković. Čini mi se da je na kraju Perin provučen kao glavni lik, spasenje, mada u ovom romanu Tardeus zauzima najviše mesta. Mada, možda i grešim. Većina ljudi možda bi uzelo kao manu ovom delu činjenicu da je to štivo koje se doduše čita lagano, ali na momente ima dosta filozofije u sebi, kao što rekoh, pa se čovek baš zamisli nad nekim stvarima i na trenutke izgubi nit generalne fabule dela. Ali, meni je to ok bilo. Štivo definitvno nije za tinejdžere.