Šta igram(o)

[Meho Krljic]

To!!!!!!!!!    SotC je... potresan. Kakva igra, KAKVA IGRA!!!! Još se sećam osećaja kada sam ubio prvog kolosa (uz onu muziku) i shvatio da u ovoj igri ja zapravo možda nisam pozitivac. Neki kasniji kolosi deluju zlo ili makar agresivno (na primer Celesia) ali prvi, Valus... on je veličanstven. Uvek kad igram igru osećam se kao podlac što ga tako lako ubijem.

[Tex Murphy]

Завршио сам ДРАГОН ЊАРС. Одлична игра, помало загуљена због тешких борби и слабе аутомапе, а и на неколико мјеста сам се заглавио због тога што нисам знао који предмет или чаролију треба да искористим, срећом успио сам то да превазиђем и завршим игру без варања.
Ова игра ме је потпуно навукла на олд скул РПГ-ове, саћу да направим малу паузу, па прелазим на Езе оф тхе Бехолдер, Дунгеон Мастер, Равенлофт, Мензоберранзан, Ландс оф Лоре, Реалмс оф Арканиа... Ако имате какав додатни приједлог, јавите.

[Meho Krljic]

Završio Metal Gear Rising: Revengeance na hard nivou težine.    23 sata (od čega bar 11 samo borba sa poslednjim bosom), C rank. Ali jebi ti to, sad se osećam muževno!!!!!!


Malo da predahnem pa da se igra na very hard!!!!!!

[BladeRunner]

Svaka čast! Meanwhile, in indie universe...

Konačno porazih Kinga Yamu na Spelunkiju. Da li je bilo teško? Jeste. Da li je igra dobra? Recimo da je OK, ali stari Spelunky je jede za doručak (bez priloga).

Ako neka dobra duša ima preporuku šta sledeće da igram, biću zahvalan. Znači - PC, nešto što nije pretjerano hardverski zahtjevno (komp star par godina), najbolje da je avantura, platforma, logička... tako nešto. Recimo, od ovih "novijih" koje su mi legle, to bi bile pored ove SpaceChem, Defense Grid: The Awekaning, svaka Lukas avantura i slično. Znači, slobodno može nešto i iz ranijih godina što je super, velika je vjerovatnoća da nisam igrao.

Hvala unapred!

[Meho Krljic]

Pa... ja bih ti preporučio neke od ovih svežijih roguelike/ lite igara, tipa Desktop Dungeons, FTL, Bionic Dues, Don't Starve (mada uz nju treba piti bromazepan za smirenje), Rogue Legacy ili Tales of Maj'Eyal jer su u većini slučajeva beskonačno reigrive a i uglavnom veoma dobre. Naravno, pošto si LucasArts frik, izašao ti je prvi deo Broken Agea, pa probaj možda to. Dodao bih da je svakako vreme da se baciš malo na taktičke igre i omirišeš XCOM (možeš odmah Enemy Within, pošto je to bolja varijanta) ili Banner Saga.

[BladeRunner]

Hvala puno Meho.

Samo da vidim šta od svega ovoga moj kompjuter može da svari i odlično. Hvala još jednom.

[Meho Krljic]

Trebalo bi da može bilo koju od ovih roguelike igara, većina je grafički vrlo lagana. Uzgred, ako ti paše malo platform-puzzle igranja, a kompjuter to može da istera, Stealth Bastard je prilično dobar naslov.

[Father Jape]

Evo Riča Stentona malo o Rivendžansu:

http://www.rockpapershotgun.com/2014/02/03/replaying-revengeance-difficulty-obsession-and-fighting-games/

[Meho Krljic]

Ričov originalni rivju Rivendžensa na Jurogejmeru je, ne preterujem, za mene kao da čitam izvanrednu pornografsku prozu. I to sam ga prvi put čitao nakon što sam jednom već završio igru.


Započeo sam svoj plejtru na very hard težini i... Maj gad. Znači, na hard sam pred kraj igre gazio sve pred sobom, perfektna pariranja, komboi od 99 udaraca i sve to... Igra me sad razbija. Ne samo da su neprijatelji od početka brži i jači nego igra i potpuno remiksuje njihov raspored da bi igrača odmah izbacila iz komfort zouna, tako u bukvalno prvoj borbi pored tri obična protivnika na scenu stupa i gekko (a pošto ovde još nema blade modea, pariranja ne daju opciju za zandatsu), a u drugoj pored vojnika sa mačem i RPGom Raidena napadaju i DVA blade wolfa. Ovo je sve prva misija, prvih tri minuta igre. Blade wolf je, da podsetim, na normal i hard težini (i easy, pretpostavljam, mada je nisam igrao) boss na kraju druge misije. Metal Gear Ray koji je prvi bosfajt u igri sad ima promenjene šeme korišćenja plazma topa, dakle, sve ono što sam na normal i hard već umeo da uradim maltene i žmureći, moram da učim iz početka. Imam utisak da ću dosta krvi propljuvati dok ponovo stignem do senatora Armstronga  S druge strane, osećaj nadmoći koji čoveka obuzme kada oba blade wolfa isponižava savršenim čitanjem njihovih signala i izvanredno odmerenim pariranjima je... pa, ono zbog čega i igramo igre I guess.

[Meho Krljic]

Da dodam i: Rič Stenton kao i uvek pogađa u sridu. Ovo, recimo, sam i kod sebe primetio:

Here's a funny thing. I don't watch action movies anymore, because thanks stuff like Revengeance it feels boring watching a stuntman 'dodge' a bullet or act out a swordfight. It must be the passivity. Because I know that, within worlds like this, it's possible to be the kind of action god that makes Hollywood look like Thunderbirds.

Mada, je dobro da ovde pominje Holivud. Azijski akcioni filmovi, od The Raid: Redemption, preko filmova Tonyja Jaa (pre svega Ong Bak, naravno) pa do, recimo genijalnog Tai-Chi Master koga nam je Džon Rejnolds tako velikodušno priuštio prošlog Petka su estetski daleko prijemčiviji i akcione igre poput DMC, MGR ili Bayonetta su zapravo mnogo više u dosluhu sa njima utoliko što u njima estetika i efikasnost rade u jednoj veličanstvenoj harmoniji.


Ali, da, generalno, nakon što čovek odigra Bayonettu ili Metal Gear Rising: Revengeance ili Devil May Cry 3 ili, naravno, Platinumov Vanquish, većina akcionih filmova deluje kao da im nešto fali. Kapacitet da se izrazimo, da ne budemo samo konzument, recimo.

[morbius]

Cepam ovih dana Starbound, svaka preporuka. Terraria mi nije legla, ali ovo jeste, teška zaraza.

Takođe topla preporuka i za To the Moon.

[дејан]

болес

DayZ Adventures - Episode 1: Making people sing

[Grimjack]

Završio sam drugu epizodu The Wolf Among Us. Čini mi se da je kraća od prve, traje oko sat i po, i to je jedina zamerka koju imam.

[n00dle]

Pravo da vam kazem, zavidim ljudima koji igraju akcione igre na tom 'baletskom' nivou. Imam utisak da su doprli do sustine, a da sam ja isuvise star i nedovoljno motivisan da im se pridruzim. Polu-uceno drndanje tastera i ponavljanje ista tri komboa su vrhunac mojih dostignuca.

Inace, igrao sam vise stvari poslednjih dana.

Remember Me privodim kraju. Ali moram da kazem da je borba postala previse naporna, sad kad forsiraju one protivnike koji te ostecuju kad ih udaris, pa mi se vise i ne igra. Bleugh. Pretpostavljam da bi trebalo da sastavim komboe koji se uglavnom sastoje od zdravstvenih pressena, ali nemam zivaca za to.

Druga stvar koja mi smeta je ignorisanje implikacija sopstvenih premisa. Ok, znaci menjam ljudima memorije. To znaci da je realnost nepromenjena. Stoga, i blagi spojler ovde, zasto mi ona assassinka po drugi put pomaze, iako je imala vise nego dovoljno vremena da otkrije kako joj je muz i dalje ziv? Slicno pitanje me muci i za Nilininu mamu - malo izmenjeno secanje o sudaru, i odjednom joj se promenio ceo moralni karakter? Nije nego.

*

Zavrsio sam Bioshock Infinite, i to u jednom dahu. Prvih par sati je bilo izuzetno udobno, gamepad u rukama i lazybag ispred velikog tv-a znacajno doprinose ugodjaju. Sedeti poguren u stolici ispred malog ekrana sa rukama na tastaturi ocigledno vise nije za mene - metamorfoza u konzolnog gamera je kompletna.

Elem, Bioshock. Posle inicijalne dobre volje, opet sam krenuo da se smaram, posto naravno svi oni problemi koje sam naveo nisu nigde otisli. Bezivotni nivoi, magije za kojima nema jake potrebe, a ima ih previse. Nedovoljno izdiferencirano oruzje. Medjutim, negde na pola igre mi se utisak sam od sebe popravio. Nista se nije promenilo, igra jednostavno pocela da mi prija, nasao sam neki ritam koji mi je odgovarao. Taman dovoljno da mogu da dojezdim do kraja, prateci pricu koja me ionako najvise zanimala.

A kad smo vec kod toga, auh. Nista mi nije bilo jasno. Paznja, SPOILERI. Procitao sam par analiza u medjuvremenu, ali nijedna ne dotice problem koji ja imam - kada udjemo u neku drugu realnost, sta tacno biva sa mojim dvojnikom koji takodje obitava u toj realnosti? Jel se mi to kao 'stopimo' u jednu osobu sa dve memorije, pa otud krv u nosu i ono treperenje? Bilo je malo smesno kako ispade da je tu svako svakome rod, al' dobro. Takodje, ako je Elizabeth iz onako bedastog razloga dobila mogucnost da otvara, pa cak i stvara univerzume, zar ne bi Comstock i druzina brze bolje tako nesto uradili sebi. Najzad, sta se tacno desilo Lutece blizancima, da su sad prakticno besmrtna bica koja se pojavljuju kad i gde im je volja?

*

Probao sam bukvalno na tri minuta Metro Last Light. Sto ce reci, nisam konkretno ni zapoceo igru, a vec me ubise u pojam s onakvom patetikom u introu. O boze mili, jos i na engleskom koji skripi. Steta sto nema opcija za igranje na ruskom s titlovima, ko u prvom delu.

*

Najzad, Hearthstone. Evo upravo sam odigrao onih pet intro mecheva, plus jedan online gde me naravno razbise. Nikad ranije nisam igrao tcg igre, pa mi je sve strano, o nekakvom taktiziranju nema govora. Ali oduvek me privlacila ta ideja. A ovde je sve tako jednostavno, brzo, prijemcivo. Blizzard to ume tako da zamasti. Mada, ko sto pomenuh na drugom forumu, jos uvek me plasi i sama pomisao na gradjenje sopstvenog deck-a. Ostavicu to iskusnima i mladima.

[Meho Krljic]

Malo boli kad čovek vidi da si igrao Remember Me do kraja a da si od GTA  V digo ruke, ali opet, čovek igra šta mu se dopada i tu nema prigovora. 

Za BSI i sve dileme u vezi paralelnih univerzuma je najbolje  da ne razmišljaš previše    A i da ne igraš Burial at Sea pošto će tek to da poremeti sve.


Ja sam došao da kažem da je Metal Gear Rising: Revengeance na very hard praktično druga igra. Nije samo remiks rasporeda neprijatelja u pitanju, naprosto sve borbe se odvijaju drugačije jer stare taktike više ne pale a usvojeno znanje omogućava da se čovek adaptira na nove uslove. Perfektna pariranja su ovde takoreći neophodna (ona koja daju automatski blade mode protivnapad i zandatsu opciju) jer su svi neprijatelji značajno opasniji, ali čovek se oseća kao Neo na kraju Matriksa: čita apstraktne signale umesto da se snalazi sa zavodljivom prezentacijom realnosti i u stanju je da reaguje nadljudskom brzinom i preciznošću. Time se i "obični" vojnici na kraju zaista pretvaraju u "walking vending machines" kako kaže Raiden, pogotovo u borbama u kojima pored njih imamo nekog od UG-eva za protivnika.

Ono što je zanimljivo je da su neke borbe koje su mi bile jako teške ranije ovde bile bukvalno poligon za iživljavanje i obrnuto, neke lake od ranije su mi sad teške na ime novih elemenata. Bosfajt sa Mistral sam ranije uvek završavao iz prve ili druge, sad mi je trebalo desetak pokušaja dok sam shvatio šta sve moram da ispariram. S druge strane, bosfajt sa Blade Wolfom koji mi je uvek bio težak, i na normal i na hard, ovde sam uradio ne samo iz prve nego me je bukvalno samo jedan jedini put udario. Takođe, borba u kanalizaciji sa tri raptora, koju sam na hard restartovao barem trideset puta, ovde je završena iz prve od čega sam dva raptora ubio zandatsuom.

Kakva igra!!!!!!!!!

[Petronije]

Toliko hvališ taj MGR:R da nemam izbora...

[Meho Krljic]

Znaš da ćeš uživati u svakom molekulu bola!!! 

[Perin]

Danas sam dovršio poslednju misiju u X Com: Enemy Unknown. Šta reći o igri? Moram priznati, to mi je ispao jedan od dražih poklona što sam dobio na Steamu (hvala Meho, kralju, care!). Mislio sam, ma daj, ne zanimaju mene preterano te vrste igara, ali....statistika kaže da sam u igri proveo 40 sati, što je, mora se priznati podosta (mada mi je rekord definitivno Football Manager, na kojem imam preko 200 sati ).

Igra te stvarno uvuče. Misije su odlične, i čak i na najlakšoj težini postaju s vremenom zahtevne. Mora se dosta dobro taktizirati u igri, znati šta da se unapređuje a šta ne. Obzirom da sam prvi put pre nekoliko meseci podosta grešio u apgrejdovanju (recimo, nisam gradio sattelite uplink, te su mi zemlje napuštale projekat čime sam automatski zarađivao mizerno novca za unapređivanje ostale opreme te i nisam uspeo u zadanom roku da čovečanstvo rešim vanzemaljske pretnje) tako da sam ovoga puta ispravio grešku i prvo se bazirao na pomenute satelite.

Što se vojnika tiče, njih sam dobro razvijao, te mi je samo u misijama poginulo 4 vojnika (od kojeg jedan pukovnik, kog sam teško prežalio).

Što se gejmpleja tiče, on je super sjajan, potezan itd. U svakom slučaju, ocena 8.5!

https://www.youtube.com/watch?v=-0KNOGNxDVY

[Meho Krljic]

   E, a sad treba da zaigraš XCOM: Enemy Within. Tek ćeš tu videti lepote!!!!!!

[Petronije]

Probao malo Metal Gear Rising: Revengeance, ovako, na prvu loptu deluje baš igrivo. Kontrole su odlične na džojpedu, kasapljenje je zarazno i zanimljivo, tera te da igraš dalje a to je meni jako bitno kod ovakvih igara. Stigao sam do prvog bosa ali tu sam nešto pobrljavio sa kontrolama, non stop mi se menja na njemu tgt/lock tag, kao da negde zaključavam metu a ne mogu da provalim gde, onda ne mogu ni kameru da pomeram tako da me je na kraju ubio a nije nešto težak, pozabaviću se time detaljnije ovih dana. Verovatno je objašnjeno u tutorijalu koji sam naravno preskočio. 

[Meho Krljic]

Ako je prvi bos Metal Gear Ray, to sa lokovanjem je normalno i nemoj da se trudiš mnogo, bitno je, najbitnije je, u celoj igri, da naučiš da pariraš. On ima dva napada - jedan nogom i jedan glavom i oba su jasno telegrafisana i lako se pariraju. Kada ih pariraš imaćeš prilike za blade mode kontranapade koji nanose veliku štetu. Ima i treći napad, repom, ali on je izuzetno redak. Dakle, apsolutno i neopozivo, skoncentriši se na pariranje, to je važnije od napadanja njegovih nogu. Kada te bude napadao plazma topom, to samo izbegni (koristi ninja run).

[Petronije]

Ne svidja mi se sto automatski zakljucava mete, jer ne mogu da rotiram kameru onda. Nisam siguran sta se tu zaista desavalo jer je i klinac poceo da mi skace po glavi ali prostudiracu ovih dana kad budem imao vremena, ako ne ranije ondaK za vikend, to je moje vreme za gejming, kad dete zaspi. U svakom slucaju hvala na savetima, odigracu i tutorijal a vezbacu i pariranje, ovo sam samo upalio "da vidim" pa sam se zaigrao

[Petronije]

Glupi tt, dupli post.

[Meho Krljic]

Ne svidja mi se sto automatski zakljucava mete, jer ne mogu da rotiram kameru onda. Nisam siguran sta se tu zaista desavalo jer je i klinac poceo da mi skace po glavi ali prostudiracu ovih dana kad budem imao vremena, ako ne ranije ondaK za vikend, to je moje vreme za gejming, kad dete zaspi. U svakom slucaju hvala na savetima, odigracu i tutorijal a vezbacu i pariranje, ovo sam samo upalio "da vidim" pa sam se zaigrao

Ne zaključava automatski. Bar ne po defaultu. Meta se zaključava pritiskom na desni bamper (R1 ako ti je bliža dual shock terminologija), dakle, gornji desni okidač. Time se i otključava. Onda imaš potpuno free kameru. Kod borbe sa Metal Gear Rayjem je malo dezorijentišuće jer je meta ogromna i pomera se po vertikali što je retko slučaj u nastavku igre, ali imaj na umu da svaki potez na koji treba da reaguješ ima karakterističan zvučni signal i da praćenje ovih signala u mnogome olakšava reagovanje čak i kada kamera gleda na drugu stranu. Takođe, verovatno si dosada i sam provalio, ali da za svaki slučaj naglasim: neprijatelji imaju kratak bljesak crvene boje pre napada koji se mogu parirati, vrlo brzo ćeš naučiti da reaguješ na njega jer se čak i na very hard težini ovi bljeskovi dovoljno rano pojave da imaš vremena da osmisliš odbranu. No, kad neprijatelji bljesnu zlatnom bojom, to je onda napad koji se ne može parirati. Od tog napada ili bežiš (ninja run obavezno, nikako skok, koji u 90% slučajeva ne pomaže) ili radiš "defensive offensive".

Defensive offensive je u suštini iskorak u stranu iskombinovan sa udarcem mačem koji ti garantuje odbranu od neodbranjivih napada (hvatanja/ bacanja kao i area of effect napada u poslednjem bosfajtu) ako ga izvedeš dobro, i uspešan udarac koji u nekim slučajevima prekida i neprijateljski recovery animation pa imaš vremena da umuvaš još nekoliko udaraca tu. Defensive offense se kupuje (posle prve misije ćeš imati priliku da battle points trošiš na kupovinu poteza, apgrejda itd.) i mada ti, ako igraš na normal težini nije neophodan (ja sam igru završio na tom nivou težine bez korišćenja ovog poteza), apsolutno je ključan za završnicu na hard i višim nivoima težine.

No, da još jednom ponovim, najključniji element igre su pariranja. Nemoguće je završiti igru na bilo kojem nivou težine ako ih ne navežbaš do kraja, a na višim nivoima težine perfektna pariranja i zandatsu potezi su neophodni da bi se uopšte išlo kroz igru. Dakle, vežbaj pariranja, na običnim protivnicima ćeš brzo steći osećaj koliko vremena prođe između crvenog bljeska i poslednjeg momenta kad možeš da uradiš parry (dakle, smer ka protivniku i dugme za laki napad) da bi dobio perfect parry i automatski blade mode kontranapad + zandatsu šansu. Neke od bosova ćeš kasnije demolirati ako i kod njih uhvatiš perfect parry tajming.

[Meho Krljic]

Evo, recimo primera:


Metal Gear Rising Bladewolf Fight S Rank Guide...Sortta


Ovo je prvi "pravi" bosfajt u igri (dakle, ne računam Metal Gear Ray borbu u uvodu i ostale susrete u tom delu igre jer još nemaš pristup blade modeu itd.) i meni je ranije bio jako težak, jer Blade Wolf ima nekoliko vrlo teških napada na daljinu plus jedan neodbranjiv skok. No, kad sam navežbao pariranja (i naravno, posle godinu dana igranja znam sve njegove komboe napamet), poslednji put, igrajući na very hard sam ga unakazio, udario me je samo jednom. E, sad, u gornjem videu se zato može videti maltene parodija jer igrač uspe da izvede perfect parry (doduše, ima i crveni muramasa mač koga dobijaš tek kad završiš igru jednom) tako da Blade Wolf od jednog udarca izgubi 80 posto zdravlja. Ovo čak malo i polomi sistem jer BW ne uspeva da pozove pojačanja koja su inače deo ovog bosfajta pa i ne može da se dobije S rank za ovakvu pobedu. Ali je osećaj bez sumnje divan 

[Petronije]

Ih, kakav iscrpan odgovor, vidi se da si doktorirao, bas ti leze ovak'e igre

[Meho Krljic]

Ma, daleko od doktorata, samo sam je dosta igrao, na različitim nivoima težine plus čitao šta pišu stručnjaci i gledao njihove demonstracije na JuTjubu. Ne leže meni ovakve igre preterano - u smislu da nisam previše dobar u njima - jer zahtevaju brze reflekse i hadnu glavu, što meni fali, ali me fasciniraju jer su mi savršena kombinacija suve matematike (šta je jače od čega, koji potez ima kraći recovery od kog drugog itd.) i suvog spektakla.

[Petronije]

Ej sad ponovo citam ova tvoja uputstva, imam ja blejd mod od pocetka, mada mi nije bas jasno cemu sluzi. Pretpostavljam da tako lakse cekam napad protivnika ako zelim da pariram?

[Meho Krljic]

Ne, ne, to što imaš je samo imitacija blejd moda, odnosno nešto što se uključuje u skriptovanim momentima. Posle te uvodne misije Raiden će dobiti novo telo i imaćeš blade mode koji se uključuje levim trigerom. Ne služi za pariranje, već za "free cutting", levim stikom ćeš se okretati oko svoje ose a desnim podešavati ugao sečenja, tako da možeš da odsečeš udove protivnicima koji su oslabljeni (pa im udovi svetle plavo) ili da izvedeš zandatsu, to jest sečenje kroz tačno određenu tačku na telu protivnika posle čega dobijaš šansu da im zgrabiš kibernetsku kičmu i time obnoviš svoje zdravlje i energiju.

[Petronije]

Bac cu popodne da proverim ali na levi triger dobijam neki blejd mod, pojave mi se kao neke linije poput osa koordinatnog sistema i mogu slobodno da masem secivom, i to ne u skriptovanim sekvencama nego kad hocu.

[Meho Krljic]

Aha, dobro, ali nemaš još merač energije za njega, dakle, ovo ti je samo da se zajebavaš 

[n00dle]

Jos cu i ja krenuti ponovo da ga igram. Ovaj klip sto si okacio je brutalan.

Da budem iskren, nisam do kraja skapirao mnoge finese borbe, a predjoh celu igru. Nekad se Blade Mode sam aktivira (ono nesto kad klizes pa udaris protivnika, kako vec), nekad dobijes prompt da ga ti upalis, a nekad protivnicima delovi tela svetle plavo, sto sigurno nesto znaci. A mozes i sam da ga aktiviras kad god, ali tad samo mlataras bez neke svrhe...?

Nekako sam pohvatao osnove, dovoljno da me posluze do kraja. Ali sam stalno imao osecaj da ne kapiram barem pola sistema.

EDIT: sad kad razmislim, ista stvar je bila i kod Vanquisha - presao igru, a znam da nisam pravilno skapirao sistem. Sad sam vec zaboravio detalje, ali znam da mi nikad nije postalo jasno kako da upotrebim ono turbo klizanje, jer se uvek nekako prebrzo potrosi, narocito kad udaris protivnika i ostanes ranjiv na otvorenom. Jel sam to ja ili Platinum ne objasnjava dobro?!

[Meho Krljic]

Da, pa igranje cele kampanje jednom na normal svakako neće običnog igrača poput tebe ili mene naučiti svemu jer nemamo podsticaj da idemo izvan oprobanih 4-5 tehnika, pošto one u 99% slučajeva rade posao. Ozbiljni igrači poput Saura ili Ninje Syaoa odigraju kampanju na svim težinama, pa onda igraju pojedinačne misije da bi na svakoj zaradili S Rank i naravno da kroz toliko istraživanje i trud naučiš gomilu stvari koje inače nisi razumeo jer ti nisu delovale kao neophodne da se igra dovrši. To je čist primer kako okruženje utiče na razvoj jedinke, odnosno kako bez različitih podsticaja ta ista jedinka gotovo uvek utilitarno nastavlja da se oslanja na samo jedan set dokazano efikasnih tehnika.

Blade mode se zaista sam aktivira u slučajevima perfektnog pariranja, recimo. Davanje prompta da ga sam upališ je opet uglavnom u skriptovanim momentima, recimo kad se boriš sa Gradovima (oni veliki roboti na koturaljkama) pa ih dobro ispariraš, onda ti igra kaže da upališ blade mode da bi im isekao oklop. Kada protivnicima udovi poplave to je znak da mogu biti odsečeni korišćenjem blade modea, to jest da si im zdravlje sveo ispod određene vrednosti. Ovo je zanimljiva dilema onda jer u mnogo slučajeva protivnika možeš da ubiješ mnogo pre tog stadijuma odsecljivih udova, time što ćeš uraditi dobro pariranje i dobiti zandatsu priliku ili, čak, tako što ćeš posle svega 5-6 udaraca znati da si ga već spustio na nivo zdravlja koji omogućuje zandatsu, pa onda sam uđeš u blade mode i presečeš ih kroz osetljivo mesto. S druge strane, ne znam tačno onda kakav rang dobijaš jer mislim da rang raste sa brojem odsečenih udova i delova tela. S treće strane, odsecanje udova protivnicima ih ne izbacuje iz akcije, Mastifi (oni veliki majmunoliki kiborzi) naprotiv, imaju sasvim nov napad nogama iz skoka kad im odsečeš obe ruke što neiskusnog igrača ume da zatekne nespremnog.

Uglavnom, blade mode nema svrhu sam za sebe, odnosno, ne vredi da ga uključiš u bilo kom momentu u toku borbe jer nećeš protivniku naneti veću štetu tako. On ima smisla ili kada protivniku poplave udovi, ili kada znaš da si ga oštetio dovoljno da ti je dostupan zandatsu.

[Meho Krljic]

Završio Shadow Warrior rimejk. Sve preporuke igračima koji vole tvičerske FPSove uz napomenu da je ovo igra u kojoj ćete više protivnika ubiti katanom nego vatrenim oružjem i da to izgleda SLAVNO. Poljaci su zbilja obraz osvetlali ovom beskompromisnom tvič ekstravagancom koja em igrača čini da se oseća moćnim em ima interesantnu priču i art direkciju.

[Meho Krljic]

Završio sam i Fire Emblem the Awakening, najnoviju igru iz Fire Emblem serijala i mogu oprezno da se složim sa brojnim kritičarima da je najbolja u serijalu, makar na ime izvanredne udobnosti  i fleksibilnosti korisničkog interfejsa. Kako se radi o najstarijem taktičkom RPG serijalu na planeti, možda je nepotrebno da kažem da su Intelligent Systems i Nintendo ovde servirali uobičajno pitku i angažujuću smešu visoke fantazije, političke intrige i epske poezije sa izvrsnom taktičkom mehanikom koja ovde još vise nego u starim igrama insistira na inteligentnom pozicioniranju jedinica na bojištu i građenju među njima čvrstih odnosa prijateljstva, ljubavi, pa i braka.

Nije ni čudo što sam na kikstarteru finansirao pregršt igara koje se kače na ovaj predložak 




Malo da odmorimo pa da se kupuje Bravely Default.

[ridiculus]

Jedna igra je uspela da me impresionira dovoljno da ću da kažem koju lepu reč - ili rečenicu, ili čitavu priču čak - o njoj: Fallen London. Pretražio sam forum po tim rečima, kao i po starijem imenu, Echo Bazaar, i nema rezultata. Tako da mislim da bi trebalo da otvorim posebnu temu o toj mehanički jednostavnoj, ali narativno zapanjujuće kompleksnoj igri. 

[Meho Krljic]

Flappy Bird fenomen je zakačio i Terija Kavanu. Evo njegovog FB klona. Bojim se da niko u mojoj kancelariji danas neće više ništa raditi:



http://terrycavanaghgames.com/maverickbird/

[n00dle]

Flappy Bird fenomen je zakačio i Terija Kavanu. Evo njegovog FB klona. Bojim se da niko u mojoj kancelariji danas neće više ništa raditi

Flappy Bird nisam probao, al' Maverick Bird jesam. I super je. Moj skromni rekord je 9. Terry Cavanagh je odlican dizajner, njegov Super Hexagon na ios-u smatram draguljem minimalistickog dizajna. Kad sam tu postigao 60s na hexagonest/hardest modu, ko da sam progledao kroz matrix.

Kad smo vec kod ios igara, toplo preporucujem Threes! Ne moz' bit jednostavnija igra, a elegantnija. I veoma sarmantna, sto je veliko dostignuce buduci da se u sustini radi o sabiranju brojeva.

[Meho Krljic]

Maverick Bird je zapravo značajno bolji od Flappy Bird, ima interesantniji dizajn prepreka i veću slobodu kretanja "ptice". Usudio bih se da kažem da je pitanje veštine u MB daleko prominentnije nego u FB. Ja sam uspeo da stignem do 17 ali nameravam da igram dalje  Terry je, očekivano, osvetlao obraz i ovog puta.

[Meho Krljic]

Dead State je jedan od uspelijih kikstarter proizvoda koje sam do sada bekovao. Igra je od nedavno dostupne bekerima na Steamu u pre-alpha verziji koja se prodaje kao first seven days prolog/ demo, ali za razliku od nekih drugih pre-alpha i alpha early access naslova, veoma je igriva i u dobroj meri prikazuje kako bi moglo da izgleda finalno iskustvvo. Za sada meni to sasvim lepo kanališe ideju zombi igre sa mehanikom ranog Fallouta pa zainteresovanima još jednom skrećem pažnju na nju.

Dead State Early Access Gameplay (PC HD)

[Meho Krljic]

Hm, Thief na prvih pet minuta baš ne obara s nogu - hodničko šunjanje i iritantan kooperacioni partner svakako nisu znak poštovanja prema legatu serijala... Grafika je lepa i solidno se teram na high setinzima, ali sam morao da isključim v-sync jer igra ispušta frejmove kao da joj drhte ruke...

[Josephine]

Izveštavaj dalje!!!

[Father Jape]

Apropo Thiefa, ja bih saslušao Krisa Terstena na ovom podkastu:
http://crateandcrowbar.com/2014/02/28/episode-031-the-little-angry-fighting-internet-toddlers/

Priča o Thiefu počinje na 45:50 i traje do 74:45.

[Meho Krljic]

Ja sam jutros, u pauzama hotčetovanja sa Fatherom Đapetom malo dalje igrao Thiefa i utisci i dalje nisu povoljni. Mislim, još uvek sam u prvoj misiji, tutorial radosno traje itd., ali igra me već sekira. Ne setingom i likovima, mislim, naravno da sam volio starog Gareta i stari Grad i sve to, ali meni čak i ne smeta ideja nekakvog (polu)ributa koji igru pomera u kvaziviktorijansku eru, Gareta malo podmlađuje, daje mu sajdkikicu čije kurčenje će biti izvor budućih nevolja, a da sve to ipak nekako volšebno može da se nadoveže na narativ iz prve tri igre. To bih progutao sasvim uredno da je OSNOVNI deo igre veran podukama starih Thiefova. Ali, avaj, tu za sada igra izrazito posrće. Postoje dve ključne stvari koje Thief igre čine posebnima i obe je pretprošle godine Dishonored dobro razumeo i odlično implementirao: prostornost i sloboda kretanja. Ni Metal Gear Solid ni Splinter Cell ni Tenchu niti i jedna od tih starih konzolnih stealth igara nije imala tu vrstu prostornosti i slobode kretanja koju je Thief nudio, da su mape bile prostrane, sa velikim brojem opcija za kretanje preko njih i da je Garet bio u najboljoj FPS tradiciji slobodan da se kreće po sve tri ose u svakom trenutku, samo uz normalna mehanička ograničenja "stvarnog" sveta. U kontrastu, novi Thief je smešten u grad koji je zapravo mreža hodnika, a ono malo što sam od mapa video do sada je relativno skučeno, sa unapred predviđenim putanjama za kretanje. Dobro, i u Deadly Shadows je uvod bio skučeniji da bi se igra kasnije otvorila, ali jasno je da i kad se ovaj Thief otvori, i dalje nećemo imati na raspolaganju velike, voluminozne mape uporedive sa starim, jer, naprosto, gustina detalja koje današnja tehnologija mora da izrenda u realnom vremenu ne dopušta prostornost.

No, na ovo se onda nadovezuje to da Garet ne može da skoči, da može da pređe samo preko nekih prepreka a preko drugih naizgled iste visine ne može, da sa nekih ivica može da se spusti, sa nekih ne i meni to JAKO kvari osećaj igranja. Da, Splinter Cell je imao slične sistem ali Splinter Cell je bio igra u kojoj su prioriteti bili drugačiji (imao borbu na daljinu, prisluškivanje sa daljine, šimiing na ivicama...). Ovaj Thief, pogotovo posle Dishonored koji je omogućavao da zaista osetimo prostor u kom se nalazimo, davao nam da se zavučemo pod stolove, popnemo na police, skočimo na lustere, deluje kao konzolizovan u onom lošem smislu ograničenja slobode i preskripcije putanje. I to me jedi. Ali idemo dalje.

[Petronije]

Jebeš thief...










Southpark.Stick.Of.Truth.RELOADED


Je stigao !!!

[Meho Krljic]

I dobio solidne kritike. Doduše, vele da je sam gejmplej prilično rudimentaran JRPG klon ali da su humor i generalna vernost duhu serije dovoljni da to nadoknade, makar za jedno igranje.

[Petronije]

Ništa više nisam ni očekivao. Kupio sam već, samo da se dokopam računara...

[Josephine]

No, na ovo se onda nadovezuje to da Garet ne može da skoči, da može da pređe samo preko nekih prepreka a preko drugih naizgled iste visine ne može,

pffff, ovo mi je noćna mora u igranju, jer često imam stvarne noćne more na ovu temu (ne mogu da upalim svetlo, ne mogu da trčim i sl.). ne igram!!

[Meho Krljic]

Videćemo dalje, mislim, Splinter Cell je meni drag serijal a ima slična ograničenja od samog početka, dakle, ako ovo prestanem da poredim sa "pravim" Thiefovima, možda mi utisak bude posve povoljan.

[Meho Krljic]

Da se vidi kako Thief izgleda na High setinzima: