Šta igram(o)

[Petronije]

Far Cry 3 je stvarno odlična igra. Misije u okviru Main Questa su prilično zanimljive i raznovrsne, nabijene akcijom, obrtima i sjajnom muzikom (spaljivanje polja marihuane). Tu je i lov i specijalni zadaci sa unikatnim životinjama koji daju najbolju opremu, još neki sajd kvestovi sa pomaganjem i ubijanjem, zatim oslobađanje baza, tornjevi... desilo mi se par situacija koje su me oduševile. Prva je kad sam preplivavao reku, taman da izađem na drugu obalu kad iskače krokodil i hvata me za ruku, onako filmski, ja se kao borim, kad nisam umro. Druga, približavam se tornju koga čuvaju neka dva bednika. Eliminišem prvog nožem, i krenem na drugog kad on kreće da vrišti i da puca a ne vidim gde puca jer je stajao na samom uglu brvnare. Ja ni trenutka ne razmišljam već i njemu nožekanju u vrat i onako sav napržen prebacujem na pušku i trk napred kad iza ugla medved Bukvalno sam ga poljubio u stomak, kad me je sašio odleteo sam 3 metra Šteta što je igra dosta lagana pa se ne gine u ovakvim situacijama, ostalo mi je helta taman da pobegnem a baš bi bila fora da me je ubio iz udarca jer sam mu natrčao baš, baš onako, na volej Skoro se nisam zarazio ovako nekom pucaljkom, pogotovo što nema horor/F/SF elemenata, takve baš retko igram.

[neomedjeni]

Okončan po n-ti pot Baldurs Gate - dobro, prvi put u EE verziji, već sam u Irenikusovom zatvoru u dvojci. Kako mudrost dolazi s godinama, ovom prilikom tomove koji donose poboljšanja u atributima nisam velikodušno delio među saputnicima (te tako Kalidu pojačao strenght, a Džaheiri, za jednog druida, bedan startni wisdom od 14), već sam sve spiskao na sebe.


Rezultat? Nenormalno jak lik na startu BG dvojke -  Paladin Kavaljer sa 18 Strenght, 14 Dexterity, 16 Constitution, 16 Wisdom i 19 Charisma. Da nađem negde Gauntlets of Dexterity da ih namaknem na šake i ima da protrčim kroz igru ko nikad.

[zakk]

Ivana igra Earthbound:

http://emitor.rs/2014/12/earthbound-mrak-duginih-boja/

[neomedjeni]

Da pitam one koji su već špartali New Vegasom. One stealth boy spravice - da li se troše nakon jedne ili više upotreba te ih valja štedeti ili su perpetuum mobile kao u orginalnom Falloutu? Vidim da su neke ideje (d)evoluirale - časopisi više ne daju trajan bonus na skillove. Juče sam bezveze potrošio jedan science časopis.

[Meho Krljic]

Stelt bojevi se potroše posle jednog korišćenja.

[neomedjeni]

Pih! I bilo mi je sumnjivo što sam našao dva u ranoj fazi igre. Dobro, to znači da ću ih čuvati u rezervi za ekstremno važne situacije.


Ili kako to obično biva, da ih neću nikad iskoristiti. 

[Meho Krljic]

Pa, to, ja ih nikad nisam koristio jer sam bio way overpowered već oko polovine igre. Ako se igra iole sistematrično, New Vegas je prilično lagan.

[neomedjeni]

Jašta, nego, možda se desi da neku misiju mogu da završim samo stealth pristupom, pa kako nemam u planu da razvijam taj deo svojih sposobnosti (tagovo sam guns speech i lockpicking, a šibao bih poene i na science), neka ih, zlu ne trebali.

[Meho Krljic]

Da, razumno. Ja sam dosta visoko nasvirao speech jer sam imao i previše borbenih karakteristika tako da sam finale igre završio pregovaranjem. To je lepo 

[neomedjeni]

Jašta. Ko je u orginalnom Falloutu bio lud da se kolje sa onim raspalim ludakom na kraju kad si sa nekoliko probranih fraza mogao da ga ubediš da sam ubije svoj projekat? 

[neomedjeni]

Uhvatio sam sebe kako se ponašam kao dete u prodavnici slatkiša. Da preciziram, uvek sam igre igrao jednu po jednu, ne počinjući novu dok ne završim staru, sa retkim izuzecima od pravila. U poslednjih 5-6 meseci, više je igara koje sam započeo nego dovršio. Počelo je sa osnovnom kampanjom Neverwinter Nightsa 2, koja je, svi to znamo, dosadna kao proliv, te je jedini razlog zbog kog sam je se dohvatio građenje lika za Mask of the Betrayer. Na pola više nisam mogao da nađem elana da nastavim dalje pa sam se dohvatio novog Divinityja, koji je takođe napušten na polovini. Jedini razlog zbog kog sam prestao da igram tu igru koja me je totalno kupila je što je stigao Wasteland 2, koji sam nestrpljivo čekao već duže vreme. Ne lezi vraže, nakon nešto vremena provedenog sa W2, odjednom sam dobio želju da igram - više se ni sećam šta, ali sam u međuvremenu dovršio Baldurs Gejt EE i započeo dvojku. I Fallout: New Vegas, pošto mi je Meho pomogao da ga kupim na neočekivanom sniženju na Steamu. Verovatno nisam pomeno da sam započeo novi prelaz DA:O, kako bih imao human hero import za Inkviziciju kada je uzmem u šake jednog dana? A kruna svega je bio momenat tokom vikenda, kada mi je palo na um: "Dobo, jesam poslednji put odigrao Planescape pre tri meseca, ali nikad nisam dovršio igru sa čarobnjakom, možda bi mogao..."


Tako da moram nešto da menjam pre nego što postanem kralj nikad završenih igara. Od danas, samo BG2 EE i DA:O. Zatim Divinity, pa W2, pa ću da vidim šta dalje.

[Petronije]

... šta dalje ...

Pa zna se, Dark Souls 

[neomedjeni]

Prvo ću morati, što bi Meho reko, da promenim verska ubeđenja. 

[Meho Krljic]

Ne, ne, samo da kupiš USB kontroler za PC.

[neomedjeni]

To sam i napisao, da promenim verska ubeđenja.


Za iskrene vernike je kupovina džojstika jeres ravna kupovini PS4.

[Meho Krljic]

To je za mene više verska zatucanost nego iskrena vera. Posedovanje džojstika je bila sasvim normalna stvar pre dve decenije jer su ozbiljni PC igrači tako igrali Wing Commander i slične igre. Ako odemo samo malo dalje u prošlost, dakle, trideset godina - svi mi koji smo imali Komodore i Amstrade (i deo onih koji su imali Spektrume), imalo smo džojstike. Igre su bile dizajnirane za džojstike mnogo više nego za tastaturu a tek sa pojavom RTS igara (čak ne ni Pojnt end Klik) posedovanje miša i tastature je postalo obavezno.

[neomedjeni]

Ah, ali iskusni vernici, koji su dobro upoznati sa đavolovim trikovima i zamkama, znaju da je džojstik zapravo prvi korak koji neizbežno vodi do prodaje duše konzolaškim demonima. Rečeno nam je da nam je miš naš nasušni dovoljan za igranje igara i da ne tražimo boljeg uređaja za kontrolisanje akcija naših na monitoru i toga se revnosno pridržavamo, uvereni u mudrost jedine istine.

[Meho Krljic]

Verovatno treba podsetiti i da su prve komercijalne mašine za kućno igranje bile konzole tako da je PC igranje u stvari primer klasične sekte. 

[neomedjeni]

Nije važno čija je vera prva, nego čija je najčistija. Sve su vere dok ne budu široko prihvaćene prihvaćene od poštenog puka tehnički tek ambiciozne sekte.


Uostalom, ti bi trebalo da znaš da i Mitra i Hrist bejahu pre Alaha, pa im se opet ne moliš, neverniče!!!

[Meho Krljic]

Pa, da, ali konzole su daleko prihvaćenije od PC-ja. Mislim, konzole SU "igračka industrija". PC je, u tom smislu, zgodan bonus. A ovo govorim kao neko ko se ozbiljno igra na PC-ju 

[neomedjeni]

Nenenene, odnosno, da, u pravu si kada kažeš da su konzole igračka industrija, ali zato nam je PC ostao kao poslenji bastion igračke umetnosti koji moramo braniti svim silama, oružjem i metodama.

[Meho Krljic]

Pošto na konzolama nema "umetničkih" igara poput Flower, Journey i Shadow of the Colossus, a na PC-ju, hvala Alahu, nema Call of Dutyja 


Seriously, možda je ta podela nekada nekome imala smisla, ali konzole u ovoj generaciji SVE nastoje da preuzmu dobre strane PC iskustva - niska rampa za pojavljivanje nezavisnih igara, podsticanje samih igrača da generišu sadržaj - pa ta podela baš i nema smisla.

[neomedjeni]

Dobro sad, znaš da nije pošteno pominjati izrode kojih se svaka poštena kuća stidi, a tvorce Kol ov Djutija ćemo prve uza zid kad se konačno digne kuka i motika.


A to što konzole pokušavaju da preuzmu dobre strane PC iskustva divno zvuči, ali tek treba dokazati u praksi da će do toga zaista doći. Jedna lasta ne čini proleće. Niti nekoliko njih. 

[Meho Krljic]

Uot ar ju toking abaut??? Mislim, bilo bi dovoljno da kažem jednu reč:

Majnkraft.




Ali ću podsetiti i da konzole poput PS 3, PS4, PS Vita, pa čak i Wii U nezavisne igre (od kojih su mnoge debitovale na PC-ju) oglašavaju kao svoje velike adute u borbi za igračku pažnju. Thomas Was Alone, Hotline Miami ili Limbo su na PSN-u dobile više marketinške pažnje nego Assassin's Creed ili Battlefield, a Shovel Knight ili Stealth Inc. 2 su ekskluzive za Wii u i Nintendo ih reklamira kao da su njihove igre.

[neomedjeni]

Pa, pričam o tome da nekoliko prijatnih iznenađenja koje su nam konzole priredile u poslednjih par godina ne može u očima i srcu ortodoksnog igrača da zaseni decenije posvećenosti i uspeha koji stoje iza PC-a. Mi smo dinosaurus koji je preživeo udar asteroida i ponosno riče na njegove krhotine rasute diljem sveta.

[Meho Krljic]

Imaš dosta... originalnu verziju istorije 

Konzole su de fakto srž industrije igara, sa sve umetnošću i komercijalnim trešom koji uz to ide. PC je divna platforma sa nekim svojim sjajnim posebnostima i dobro je da su konzole te posebnosti preuzimale kroz istoriju - onlajn igranje, player generated sadržaj itd. - ali je onda sasvim normalno i da PC preuzima neke konzolne elemente (na primer korišćenje kontrolera za igre gde je jasno da je to pravi izbor).

[neomedjeni]

Pa, veoma dobro znaš da ja PC master race shvatam kao foru. Zašto ne bih i istoriju igara? 


Nemoguće, jer time što preuzimaju neke posebnosti PC-a konzole priznaju da su u tim elementima bile inferiornije dok nisu videle kako se to radi. Istovetan postupak s naše strane značio bi da su i konzole u nečemu bolje, što je samo po sebi nemoguće, te  o tome nećemo razgovarati.

[Meho Krljic]

Ali konzolna superiornost u mnogim oblastima je dobro dokumentovana. To nije čak ni neka novina, jelte. Fiksirana hardverska platforma, stopostotna kompatibilnost, lakoća igranja sa drugim ljudima u istoj sobi, da ne pominjem jeftinoću.

[neomedjeni]

Zapravo, nisi morao da pominješ ništa sem ovog poslednjeg. 

[Meho Krljic]

To nije toliko bitno tebi koji bi da igraš samo CRPG naslove. Ali neko ko mora potencijalno da istrese 700-800 evra za nov bare bones PC da bi igrao isti Kol Ov Djuti kao konzolaš koga je to koštalo duplo manje para - tu je razlika značajna.

[neomedjeni]

Dobro, budimo surovo iskreni, ko istrese te pare da bi igrao CoD je i zaslužio da bude ošišan.


Normalno, ovo tvrdim mirne duše, kao neko ko će da istrese 250-300 evra za apgrejd da bi igrao Witcher 3. 

[Meho Krljic]

Dodaš još sto evra i igraš ga na Playstation 4. Plus tu imaš mogućnost da igraš i sledeći Mass Effect, sledeći Dragon Age (ako ga bude), Elder Scrolls, Fallout, Banner Saga... Itz a gift det kipz on giving.

[pokojni Steva]

99% ljudi ovde iskreno zabole čime se vi zanimate na računaru a u trenucima dokolice. Dajte se preselite na PP pa razglabajte odvolje vam bilo. Otvorim Sagitu, 10 od 10 novih postova Meho i ekipa o igricama. A u pičku materinu!

[Meho Krljic]

Pa, zašto ti to smeta?? Tebe igre i ne zanimaju, zašto uopšte otvaraš te postove???

[pokojni Steva]

Ko kaže da to smeće otvaram?! Gušite, od vas ne vidim ništa drugo.

[neomedjeni]

Nikakav problem da se preselimo na pp, ali stvarno ne vidim koga mi na jednoj temi možemo da gušimo?

[Meho Krljic]

Steva misli na onaj spisak "recent posts" na dnu foruma gde imaju direktni linkovi do poslednjih deset postova. Dobro, razumem da je malo iritantno ovo, ali...  ne obećavam da ćemo stati. Ipak je ovo važna rasprava.

[pokojni Steva]

Ta jedna "tema" podavi sve izlistane a nove postove. Retko se logujem, daklem i svi ostali koji samo navraćaju do Sagite uglavnom imaju na ponudi samo laprdanje o igricama. Nemam ništa protiv igrica, al' ovo nije sajt o igricama, zar ne?

[neomedjeni]

E jebiga, ali ima potforum o igricama. A i vi i ja znamo da je dovoljno da kliknete na link na novim postovima i da će na prvoj strani biti sve teme koje su aktuelne u poslednjih dan dva. Ispada da zbog toga što je tema o igrama , a ne o nekoj knjizi, treba da se uzdržimo od diskusije, razgovora ili običnog brbljanja.


Pobogu, na jednom stripovskom forumu imamo temu o epskoj fantastici na kojoj ponekad ostavimo u satu više postova nego što ostali forumaši napišu o stripovima za pola dana, pa nas niko ne opominje da je to sajt o stripovima.



Ali, evo, ubuduće mi ne pada na pamet da ovde postavljam više od posta ili dva dnevno, pa se nadam da sam pogodio meru koja nikome neće smetati.

[Meho Krljic]

 

Ta jedna "tema" podavi sve izlistane a nove postove. Retko se logujem, daklem i svi ostali koji samo navraćaju do Sagite uglavnom imaju na ponudi samo laprdanje o igricama. Nemam ništa protiv igrica, al' ovo nije sajt o igricama, zar ne?

Pa, svakako nije, ali samo neomeđeni i ja imamo dovoljno vremena ili volje da ujutro pričamo ovde tako da - to dobijaš, bojim se. Ja nemam ovaj problem jer sam ja uvek ulogovan, ali shvatam zašto ti smeta.

[Petronije]

Nadrkani Stevo obratio si se na pogresnu adresu. Zali se Bobanu ako ti na forumu fantastike smetaju "igrice" pa neka ukine ili neka nas banuje. Ili promeni nacin na koji ti sagita prikazuje nove postove. U svakom slucaju, tim svojim "zajebani matorac dolazi da klincima gejmerima objasni neke stvari" stavom ovde neces postici nista. Uzdravlje.

[Meho Krljic]

Mislim da se razlika u uzrastu između Steve i mene meri mesecima tako da nema govora o tom matorac-klinac odnosu. 

Ali razumem zašto bi nekoga ko koristi listu deset poslednjih postova na forumu kao svoju orijentaciju šta ima novo i vredi li da se loguje, nerviralo kad mi ovde neobavezno prdimo. S druge strane, fakat je i da tokom prepodneva forum ionako nema skoro nikakvu drugu aktivnost...

[Barbarin]

Posle mnogo godina konačno i ja da zaigram Diablo III i odličan, prvi nivo predjoh za 10 sati, al pošto sam igrao na tudjem nalogu imao sam brdo paragon poena da utrošim što je doprinelo bržem prelasku. Ostala mi je još ova elspanzija.

[Tex Murphy]

Ја бих могао да кажем коју о прастаром Дунгеон Мастеру кога управо играм, али не знам да ли би то иког нормалног занимало.

[Meho Krljic]

Bi!

[neomedjeni]

Jašta!


Uz ogradu da nemam napismeno da sam normalan.

[Tex Murphy]

Ањњњњњњ, стоп ит!

[Tex Murphy]

Ехм, да.
Даклем, ДУНГЕОН МАСТЕР (1988) је, што би се рекло, тата модерног РПГ-а. У питању је игра која је, бар колко се мени чини, први пут лансирала рил тајм борбу. У другим РПГ-овима из првог лица обично налетите на противника и онда у потезном маниру се крвите с њим док га не средите. Овде је теоретски неке дуеле могуће ријешити стајањем у мјесту и бјесомучним кликтањем, али први јачи противник ће вас одувати док кажете кекс. Мени је много времена требало да провалим стратегију против неких гадних змијурина. Око њих стално треба јурцати и млатити их сикиром (која се, у идеалном случају, налази у рукама неког ратничког рмпалије) са стране или с леђа. Нажалост, како се игра дешава у подземним ходницима, који су често уски, није увијек једноставно наћи довољно квалитетно поприште за борбу, тако да су змијурине велики проблем. Такође, рил-тајм управљање преко тастатуре и миша није једноставно, а ја као тешки мазохиста игру играм на лаптопу и покушавао сам чак и кориштењем тачпеда. Боље да не причам на шта је то личило. Лијевом руком некако нациљам дугме за напријед, а онда тачпедом кликћем на ратника, па онда на врсту напада, а све то вријеме су ми руке укрштене и то је све потпуна катастрофа. Са мишем је ипак једноставније, мада не и идеално.
Друга револуционарна (можда чак и за данашње стандарде) ствар у игри је систем бацања магија. Имате четири групе симбола, свака са својим значењем, те од њих формирате ријечи од максимално четири (минимално два) симбола. Кликтање на сваки симбол одузима одређену количину мане, неки мање, а неки више. Наравно, моћније чаролије одузимају више мане. Тачне формуле за чаролије налазите на скроловима раштрканим кроз игру. Можете замислити каква је то навала адреналина кад вас напада џиновска зубата змијурина, а ви покушавате да је кркнете моћном чаролијом кликћући на неколико симбола, док вас она опуштено касапи. У скоро свим РПГ играма које сам играо магије се науче и онда их бацате "у цугу". Овде јок. Не знам да ли је нека игра послије имплементирала овакав систем.
Даље, шта се још разликује од (углавном) важећих стандарда? У игри имате укупно четири класе (ратника, нинџу, свештеника и чаробњака, значења су углавном стандардна, с тим да је нинџа експерт за далекометну борбу луковима и стријелама, као и шурикен звјездицама и сличним чудесима, свештеник је задужен за магије за лијечење, а чаробњак за офанзивне магије) и сваки лик (осим малог броја изузетака) може да се развија у било којој класи. Развој се не дешава достизањем неког фиксираног нивоа и онда расподјелом искуствених поена на карактеристике, већ кроз понављање неке радње. Нпр. ако често бацате камење или шурикен звјездице према непријатељима, чак и ако су вам на почетку карактеристике за то труба, напредоваћете као нинџа. Ако користите оружја за блиску борбу, напредоваћете као ратник. Кориштењем магија (у зависности од природе) постајете бољи чаробњак или свештеник. Ту се сад већ јавља велики број могућности за комбиновање, при чему треба имати у виду и да је положај у простору врло битан. Два лика иду напријед, два назад. Само ови који су напријед могу да задају директне ударце непријатељима, али такође само они трпе штету. Ови позади морају да бацају магије или да нинџују. Искуство показује, бар на прва три нивоа, да једноставно нећете имати довољно мане да током цијеле борбе бацате магије, тако да се некако намеће као природно да напријед имате два ратника, а позади два мултикласна лика који би били нпр. нинџа/свештеник и нинџа/чаробњак. Међутим, ако желите више офанзивних магија, можете нпр. једног од ратника успут да развијате и као чаробњака, или можда оба позадинска лика као чаробњаке, а неког од предњих да буде ратник/свештеник, па да у борби буде ратник, а након борбе да развија свештеничке способности и лијечи друштво. Несрећа је у томе што и свештеници имају неке врло корисне офанзивне способности јер постоје неки предмети са одличним магијама за борбу које могу да користе само свештеници (прецизније, може да их користи било ко ко има довољну количину мане, али воде се у свештеничкој класи, тако да њихово коришћење повећава свештенички ниво). Дакле, уопште није једноставно добро изабрати екипу на почетку, а камо ли правилно усмјеравати развој исте кроз игру. Углавном, напредовање у некој класи доноси вам побољшавање атрибута везаних за ту класу - нпр. за ратника добијате већу снагу, издржљивост и сл., за свештеника и чаробњака ману, мудрост итд. То вас наравно не ограничава у евентуалном напредовању и у осталим класама, мада је мој тренутни утисак да је специјализација боља него да имате већину вишекласних ликова.

Поред тога, игра је прилично пакосна у демонстрирању реализма, јер ликови морају да једу и да пију воду. Вода се налази у фонтанама и можете да је стављате у неке мјешине које налазите током игре, а такође налазите и храну, а и неки од противника које средите су јестиви (нпр. змије, њами!). Али количина хране није неограничена, тако да немате баш времена да кулирате около и дивите се предјелима (на страну то што сте окружени једноличним досадним зидовима). Ако превише отежете са размишљањем, можете да цркнете од глади. За сада (трећи ниво) тај проблем није преизражен, али слутим да би на вишим нивоима ствари могле да постану чупавије.

Наравно, ликови су ограничени и што се тиче инвентара, сваки (зависно од снаге) може да носи 40 или 50 килограма разних ствари, а то се доста брзо напуни. Ако носите превише, постајете спорији и опада вам стамина, а кад вам опадне стамина на нулу, онда губите и здравље, а ако вам и здравље опадне на нулу, онда цркнете. Слично је нажалост и у борби - поменуте змије је најбоље атаковати брзинским нападом с бока или отпозади, али док их обиђете трчећи, изморите се и опада вам стамина, а ако вам стамина опадне на нулу... ју гет ди ајдиа.

Потрошено здравље (и стамина, као и мана) може да се надокнади спавањем, али не лези враже - због рил тајм природе игре противници не кулирају на својим позицијама док ви дријемате, већ се неријетко дешава да вас из дријемежа пробуди гриз огромне зубате змијурине. Дакле, иако визуелно страшно подсјећа на класичне потезне РПГ-ове (ротирање је у угловима од 90 степени, значи имате само четири могућа смјера кретања, при чему је кретање наравно у "корацима", знате на шта мислим, не знам како се то стручно зове) ово је по много чему права акциона игра не много (осим по графици, наравно) различита од данашњег РПГ извођења.

Поред рокања непријатеља, ту је и велики број загонетки са разним кључевима, порталима и сличним чудесима, које су ми за сада подношљиве, али како нема аутомапирања, сналажење није једноставно, тако да сам сигуран да сам доста тога испропуштао. Нисам имао великих проблема са самим преласком нивоа, али у сваком од њих има доста тајних просторија које није лоше обићи због бољег оружја, нових магија и сл. Нпр. имам у инвентару ултрафенси кључ који сам нашао на другом нивоу (сад сам на трећем) и живо се питам да ли је то нешто што треба да се користи касније или сам пропустио неки феноменалан оклоп на другом нивоу. Кад смо код тога, то је (поред недостатка аутомапирања) једина већа замјерка коју имам. Налазите разна оружја и одјевне предмете, али нема никаквих статистика, карактеристика или неког другог начина да сазнате какав је однос тих ствари по квалитету, да ли нешто има неке магијске способности или слично. Овде се ограђујем и остављам могућност да можда на неком од каснијих нивоа постоји скрол за инспект магију или нешто слично што би ријешило тај проблем. Само да се вратим на ову причу од малоприје, лијепо је од дизајнера што у игри по свој прилици нема деад ендова - нивои су раздвојени само неким степеницама тако да вас ништа не спрјечава да се са трећег нивоа вратите на други и поново га истражите и видите да ли сте нешто пропустили.

Прича је наравно непостојећа, имате некакав текстуални увод у мануалу, а претпостављам да у игри има и некакав епилог, али између тога се (бар за сада) не дешава никакав развој радње.

Сума сумарум, ако се у међувремену не изнервирам, ово је оригинално и фасцинантно остварење и комплексност која је напакована на само једној дискети једноставно изазива страхопоштовање. Мало ме брине то што за експанзију под називом Цхаос Стрикес Бацк пишу да је много тежа (а мени је и ово већ довољно тешко), али што рече Мехо - издржали смо 500 година под Турцима, издржаћемо и ово. Дакле, ко год воли РПГ-ове, ако може на тренутак да се одрекне данашње фантастичне графике из разних Драгон Ејџова, Вичера и Дивинитија, ово је парче класике које ни у ком случају не би требало пропустити.

[neomedjeni]

Legend of Grimrock ima isti takav sistem magija, kombinuješ 2-4 simbola za bacanje čini u riltajmu, dok te karakondžule saleću.


Zapravo, kompletan opis Dungeon Mastera bi ladno mogao da kopipejstuješ kao recenziju LoG-a. Eto šta znači napraviti veran omaž starim Dungeon Crawlerima.

[Perin]

Upravo zavšrih The Wolf Among Us. Igru je radio TELLTALE studio što je radio i Walking Dead (druga sezona mi je sad na repertoaru za preći) i ko je igrao malopre pomenutu igru, znaće kakva je mehanika i stil i igre The Wolf Among Us.

Moram priznati, oduševljen sam igrom i više nego WDom. Pre svega, za Fables strip sam čuo, ali nisam imao pojma o čemu se u istom radi, a igra je zasnovana na tom stripu (naravno da sam odmah skinuo torrent sa svim dosadašnjim brojevima Fablesa). Leži mi ovakav tip igre, avantura sa odličnom pričom, izborima koje moramo napraviti i jednostavnom mehanikom samog gejmpleja. Svaka preporuka (još da kupim Tales from the Borderlands i The Game of Thrones i da njih pređem) - igra je bila 3.5 evra na rasprodaji pre neki dan i vredi svakog centa.