Šta igram(o)

[Petronije]

Ma ja se ni ne trudim da ispunim sve te zadatke. Igram i trazim secrete, to mi je zanimljivo. Ako se nesto usput poklopi pa ispunim, super. Svakako se necu vracati da bih ubio sve neprijatelje bez koriscenja potiona, ili slicnih besmislica. Kao sto rekoh, igra je jako dobra, kome ovo ne smeta, samo napred. Ako bude ispravljeno igracu ponovo.

[Linkin]

Ako je VV poor man's Secred 2 pa to onda je to još gore, jer je Secred 2 poor man's D3 vanilla ili, čak, D2. 

Moraćeš da se opasno pomučiš da mi to dokažeš.  Odnosno, da se pomučiš samo da uopšte shvatim ozbiljno tvoju rečenicu.

Ali, da ne bude zabune, Diablo 3 je bolja igra, bez sumnje.

Haha, dobro. Reći ću ti samo: multiplejer.

Neću da prelazim 100 puta jedne te iste deonice i ubijam stotine neprijatelja ponovo da bih zaradio exp koji ću svakako zaraditi u deonicama koje nisam prešao a koje su izbalansirane taman toliko da mogu u datom trenutnu da ih pređem.

Jesi siguran da su izbalansirane? Meni se čini da si se ti uhvatio logike da sve izbalansirano pa zato insisiraš da na svakoj mapi ubiješ svako čudovište jedanput i drugo te ne interesuje.

Veruj mi, slabo je to izbalansirano. Bolje to znaju fanovi nego oni što su pravili igricu. Verovatno možeš da nađeš po VV forumima ili VV fanovskim sajtovima informaciju o mapi gde su monstrumi najgušće raspoređeni i koja je najbolja za exp speed run. I onda tu jednu mapu od 30 ili 50 koliko ih već imaš radiš do besvesti da bi igru završio sa najmanjom mogućnom satnicom. A kroz ostale mape samo protrčiš. 

[Petronije]

Mozda si i u pravu, ali ovo do sada sto sam odigrao mi je bilo potaman, nikakvih ozbiljnijih problema nisam imao a nigde nisam "protrcao", osim na samom pocetku. Da ne razvlacimo vise pricu, ocigledno razlicito dozivljavamo VV, ali cinjenica je da checkpoint sistem funkcionise onako kako sam opisao, pa ko voli...

[Linkin]

Pa ok. Ja ne vidim nikakav problem sa ovom igrom vredan odustajanja.

Posle par sati igranja 10 sam nivo i stigao sam do prvog glavnog bossa Adrian the Fallen.

[Petronije]

Ni ja ga u toj fazi nisam video

[Meho Krljic]

Adrian je puko zagrevanje.

Elem, ja naravno znam da je Linkin u pravu, VV je dizajniran da se igra tako kako on kaže. No, fakat je da kada želiš da ubiješ nekog bosa pa moraš da prekineš posle 40 minuta igranja, da ti nije pravo kad posle sve moraš iz početka 

[mirkiekishka]

Btw, neki saveti za Apokalipsu, mislim da sam lvl 16, nisam ulazila 2 dana u igru pa nisam sigurna, ali ne mogu da ga pobedim, ne znam da li moram da levelujem još ili mi treba druga oprema :S

[Tex Murphy]

Дебре људи, немојте да се зезате са тим чекпоинт системом. Свака игра која сматра да она треба да одређује играчу кад ће да сними позицију и које дијелове ће морати да прелази више пута заслужује да се моментално нађе у канти за смеће.

Hahah, ne luduj, Harvestere. Čekpojnt sistem ima svoje mesto u dizajnu igara. Victor Vran koji bi dopuštao igraču da snima gde hoće bi bio potpuno besmislen jer je to igra koja na tebe u pojedinim susretima baci i po sto neprijatelja. Pa nećemo posle svakog da se snimamo, zaboga.

Why not? Ако може у Доому 3...

[Meho Krljic]

Viktor Vran je manje nalik na Doom, više na, recimo FIFA. Dakle, kad uđeš na mapu imaš slobodu da ideš kuda hoćeš i obavljaš razne zadatke, ne pretpostavlja se da ćeš ići od tačke A do tačke B i nikada se više ne vraćati u taj prostor. Kada bi u FIFA igri imao mogućnost da se snimiš posle svakog gola ili driblinga to bi bilo besmisleno. Ovo je isto.

Btw, neki saveti za Apokalipsu, mislim da sam lvl 16, nisam ulazila 2 dana u igru pa nisam sigurna, ali ne mogu da ga pobedim, ne znam da li moram da levelujem još ili mi treba druga oprema :S

Deluje kao da si još uvek na preniskom nivou. Ja nisam stigao dotle, ali ovi na redditu kažu da je Apocalypse "doable" na 22. nivou a savetuju i više. Bojim se da sledi malo grajdovanja:

https://www.reddit.com/r/Victor_Vran/comments/3f20e7/how_to_defeat_apocalypse_level_importance/

[Linkin]

tako da su karte koje koristim sve u službi ideje da imam česte crit udarce (jedna od karata povećava verovatnoću "100%" mada mi ovo, nažalost ne pretvara svaki udarac u crit)

Crni Meho, pa ta karta ti je za critical damage, ne critical chance. 

Ni ja ga u toj fazi nisam video

Trenutno sam oko 20tog nivoa i u fazi koju si ti verovatno preskočio, a koja se bazira da besomučno ponavljam one male mape tipa Befouled Tomb sa svim Hexovima uključenim.

Zbog Hex of Tyrany dešava se dovoljno često da se u jednom trenutku na malom prostoru borim sa 5 bosova istovremeno!

Hexovi inače daju neke svoje posebne nagrade, sa svakom od pet zvezdica koje uspeš da otključaš, a u zavisnosti od broja neprijatelja koje si sa tim Hexom pobio.

[Meho Krljic]

tako da su karte koje koristim sve u službi ideje da imam česte crit udarce (jedna od karata povećava verovatnoću "100%" mada mi ovo, nažalost ne pretvara svaki udarac u crit)

Crni Meho, pa ta karta ti je za critical damage, ne critical chance. 

Video sam posle to i ja al bilo prekasno da editujem post. No, dobro, grešan sam, grešan.

[Gaylord Fagballs]

ja kao pokusavam da igram Witcher 2 ali prokleti graficki problemi mi zaista otezavaju iskustvo

[neomedjeni]

Da, ja sam iz istog razloga izbrisao igru sa harda. Sačekaće malko bolja vremena i novu mašinu. Srećom ili nesrećom, ima previše dobrih igara, a premalo vremena za igranje, te ne kriziram.

[Gaylord Fagballs]

nije zapravo ni toliko do masine problem koliko je igra lose optimizovana jer zaistai ma mnogo problema, a i jest mi krivo uz keca sam bas uzivao al kao sto i ti kazes uvek se moze naci nesto drugo da se igra, ionako prelazim warcraft III kampanju po ko zna koji put

[ridiculus]

Ako je VV poor man's Secred 2 pa to onda je to još gore, jer je Secred 2 poor man's D3 vanilla ili, čak, D2. 

Moraćeš da se opasno pomučiš da mi to dokažeš.  Odnosno, da se pomučiš samo da uopšte shvatim ozbiljno tvoju rečenicu.

Ali, da ne bude zabune, Diablo 3 je bolja igra, bez sumnje.

Haha, dobro. Reći ću ti samo: multiplejer.

Pa tu čak i nisu konkurencija. Davno je bilo, možda grešim, ali sad kad razmislim čini mi se da multiplejer u Sacred 2 igra drugu violinu, da je naglasak bio na jednom igraču, "kao da igraš Ultimu, ali u akcionoj varijanti", što reče neko.

[mirkiekishka]

Deluje kao da si još uvek na preniskom nivou. Ja nisam stigao dotle, ali ovi na redditu kažu da je Apocalypse "doable" na 22. nivou a savetuju i više. Bojim se da sledi malo grajdovanja:

https://www.reddit.com/r/Victor_Vran/comments/3f20e7/how_to_defeat_apocalypse_level_importance/

E divno, to je zato što sam pretrčala mape. Mada ja uvek idem po priči dok ne zaglavim negde, kao sad npr. Hvala

[Meho Krljic]

Pa, da, i ovo ide u prilog tezi da VV nije igra gde možeš samo da pratiš priču...

[Linkin]

Definitivno. Priča je nebitna i svakako nije izbalansirano da prateći priču završiš igru.

Ja sam stigao do Apokalipse na normalnoj težini tokom prvog dana igre, sa manje od 1/4 svih raspoloživih misija. A uspeo sam da skinem Apokalipsi tek nešto manje od petine energije.

Ne znam koji je level cap ali cenim da ga je moguće preći tek negde oko 40-50tog nivoa i to nakon prelaska većina raspoloživih misija i besomučnog igranja malih mapa sa aktivnim svim hexovima.

Ako je VV poor man's Secred 2 pa to onda je to još gore, jer je Secred 2 poor man's D3 vanilla ili, čak, D2. 

Moraćeš da se opasno pomučiš da mi to dokažeš.  Odnosno, da se pomučiš samo da uopšte shvatim ozbiljno tvoju rečenicu.

Ali, da ne bude zabune, Diablo 3 je bolja igra, bez sumnje.

Haha, dobro. Reći ću ti samo: multiplejer.

Pa tu čak i nisu konkurencija. Davno je bilo, možda grešim, ali sad kad razmislim čini mi se da multiplejer u Sacred 2 igra drugu violinu, da je naglasak bio na jednom igraču, "kao da igraš Ultimu, ali u akcionoj varijanti", što reče neko.

Pazi, jasno mi je da se nećemo složiti, ali evo da pokušam što kraće moguće:

Činjenica je da Sacred 2 birajući da potroši previše sistemskih resursa na one lepe ali preogromne world mape unapred sebe osudio da igriv multiplejer bude nemoguć za mene je jednostavno preveliki disadvantage.

Zašto? Pa, ako nema dovoljno dobrog multiplejera igra se svodi na završavanje kampanje, a to znači da je igranje solo play koji se meri u danima i eventualno nedeljama, a ne kao u Diablu mesecima, što znači da nema mogućnosti za dovoljno ozbiljno grindovanje opreme.

A to sve povlači da je čitava igra, koja je bez sumnje derivat Diablo igara, pruža daleko manje mogućnosti od njih, pa je samim tim njihova poor man's varijanta.

[Linkin]

Btw, neki saveti za Apokalipsu, mislim da sam lvl 16, nisam ulazila 2 dana u igru pa nisam sigurna, ali ne mogu da ga pobedim, ne znam da li moram da levelujem još ili mi treba druga oprema :S

Deluje kao da si još uvek na preniskom nivou. Ja nisam stigao dotle, ali ovi na redditu kažu da je Apocalypse "doable" na 22. nivou a savetuju i više. Bojim se da sledi malo grajdovanja:

https://www.reddit.com/r/Victor_Vran/comments/3f20e7/how_to_defeat_apocalypse_level_importance/

Nema šanse ni na 28-om sa najdefanzivnijom opremom kojom imam. Skinem Apokalipsi oko pola života ali me sahrane bosovi koje on počne da spamuje posle nekog vremena. Realno, treba imati mnogo veći damage i sahraniti ga pre nego što počne da priziva bosove.

To za 22 je bajka sa reddita. Missim, ne sumnjam da su to neki likovi uspeli da izvedu, ali nije to tek tako lako. Treba posebna oprema + puno sreće i pokušavanja.

EDIT

Baš čitam šta su napisali: Oni da bi ubili te bosove što Apokalipsa spamuje promene range oružja u malee i svašta nešto. Ma daj, kakva zapetljancija da se pre vremena pobedi bos za koga treba mnogo viši nivo... i vojvoda od Velingtona je imao lakši pos'o na Vaterlou... 

[ridiculus]

Haha, dobro. Reći ću ti samo: multiplejer.

Pa tu čak i nisu konkurencija. Davno je bilo, možda grešim, ali sad kad razmislim čini mi se da multiplejer u Sacred 2 igra drugu violinu, da je naglasak bio na jednom igraču, "kao da igraš Ultimu, ali u akcionoj varijanti", što reče neko.

Pazi, jasno mi je da se nećemo složiti, ali evo da pokušam što kraće moguće:

Činjenica je da Sacred 2 birajući da potroši previše sistemskih resursa na one lepe ali preogromne world mape unapred sebe osudio da igriv multiplejer bude nemoguć za mene je jednostavno preveliki disadvantage.

Zašto? Pa, ako nema dovoljno dobrog multiplejera igra se svodi na završavanje kampanje, a to znači da je igranje solo play koji se meri u danima i eventualno nedeljama, a ne kao u Diablu mesecima, što znači da nema mogućnosti za dovoljno ozbiljno grindovanje opreme.

A to sve povlači da je čitava igra, koja je bez sumnje derivat Diablo igara, pruža daleko manje mogućnosti od njih, pa je samim tim njihova poor man's varijanta.

Ja se u stvari slažem sa tobom u mnogim stavovima što se tiče ovoga, samo ne slažem u tvojoj odrednici ko je poor man u čitavoj ovoj priči. Mada ja držim da Diablo 3 jeste najbolja igra u svom žanru - najelegantnija, najzabavnija, najdugovečnija, najdoteranija - nije to merilo koje određuje dati problem. Siguran sam da postoje mnogi rpg fanovi koji bi tvrdili suprotno: da Diablo vremenom uprošćava, pojednostavljuje, strimlajnuje, "poglupljuje" neke rpg elemente (mada, kao što rekoh, ne slažem se sa takvom perspektivom).

[Linkin]

Ali, templejt forma i jeste superiorna nad formom sa nezavisnim RPG elementima kad se igra u multiplejeru. Jer, kad igraš multiplejer, tebe ne zanima da slobodno raspoređujes int, str po nahođenju, da bi igrao što raznovrsniji role play. Ma ne, niko tebe neće primiti u tim ako si pao sa marsa pa to dodeljuješ kako ti misliš da to treba. Ne, drugi igrači u multiplejeru žele da imaš baš onaj settings koji je najbolji, koji koriste top igrači na ladderu, a to podrazumeva da ti sve radiš po određenom templejtu koji sadrži upravo najbolje elemente. U Diablo svetu ti templejti se nazivaju buildovi. Ne samo što imaš buildove za svaku klasu već i okviru klase različite buildove sa različitim namenama (damage dealer, support, heal) već i različite varijante buildova sa istom namenom za istu klasu.

U Sacredu 2 toga nema, jeste veća sloboda ali za šta? Sloboda da u formi kompjuterske igre postoji RPG sistem, ali koji nije za igru sa drugim igračima, za razliku od klasične RPG igre? Čemu to služi, a još i ne radi? Sacred 2 je igra u davno prošlom vremenu koja nikad i nije privukla veću pažnju upravo zato što nikad i nije doživljena kao revolucionarna već čisto nekakav pokazni vizuelni demo prepun bagova koji većina nikad nisu ni ispravljena, sem u verziji za PC, gde je napravljen ekspenžn, ali samo za evropsko tržište. Dakle, samo za PC i samo za Evropu. To puno govori. A tek o sikvelu da ne pričamo, fijasko totalan.

Realno, Diablo 3 i jeste jedina prava igra tog tipa, sve ostalo tipa Sacred ili Torchlight su samo would be poor man's variante koje se planski izbacuju pred velike Diablo release, s nadom da šarenom grafikom ili (na prvi pogled) inovativnijim sistemom osvoje bar malo pažnje koje kupi Blizardovo čedo. Nijednoj od tih klon igara se do sada nije desilo da privuče značajniju pažnju. Ja bih lično voleo ali mislim da to nije realno, jer Blizard je suviše ispred konkurencije da bi mogao biti dostignut.

[Meho Krljic]

Završio Metal Gear Solid V, dosegavši "True Ending" i, pa... Kođima je uspeo da graciozno igru koja je očigledno nedovršena ipak završi na, što se kaže, visokoj noti i zavrti nam glave još jednom, onako kako samo on ume. Ovo je midquel koji radikalno rekontekstualizuje narativ koji dolazi kasnije (dakle u igrama Metal Gear, Metal Gear 2: Solid Snake, Metal Gear Solid, Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty i Metal gear Solid 4: Guns of the Patriots) ali i donekle daje izmenjen pogled na igre koje su došle pre (Metal Gear Solid 3: Snake Eater i Metal Gear Solid: Peace Walker). I dalje ostaje žal zbog nemuštog drugog poglavlja igre, ali ostaje da je u pogledu mehanike ovo jedan od najboljih ako ne i najbolji akcioni naslov ove generacije, koji je i u domenu narativa uspeo da postigne nekoliko impresivnih zakucavanja. Okačiću još koji video sutra pa ćemo se jednom već razići 

[Linkin]

Koga zanima dobro mesto za grinding u Victor Vranu neka ode na mapu Cemetary Grounds.

Na toj lokaciji se ispred kapije za Forlorn Catacomb nalazi boss Ignis The Burning koga je skoro pa nemoguće ubiti, a koji stalo spamuje gomile mini-bossova koji iza sebe ostavljaju tone itema.

O ekspu i da ne govorim, neverovatan je. Jedno par susreta sa Ignisom (ne treba puno vremena da se ponovo dođe nakon zaginuća, checkpoint je jako blizu) i događa se levelovanje.

[ridiculus]

Ali, templejt forma i jeste superiorna nad formom sa nezavisnim RPG elementima kad se igra u multiplejeru. Jer, kad igraš multiplejer, tebe ne zanima da slobodno raspoređujes int, str po nahođenju, da bi igrao što raznovrsniji role play.

A kad se ne igra sa živim ljudima?

Opet kažem, slažem se sa mnogim stvarima koje si rekao, ali zaključak ti se zasniva na ličnim preferencama. Sacred 2 je bio pun bagova, to stoji, ali mi pričamo ovde o nekim fundamentalnim razlikama u samom dizajnu igara, što seže puno dublje od bagova. Recimo, ti izgleda vidiš najveću vrednost u replejabilnosti. Što je jedno sasvim punovažno merilo, ali nije NUŽNO i jedino.

[Linkin]

Opet kažem, slažem se sa mnogim stvarima koje si rekao, ali zaključak ti se zasniva na ličnim preferencama.

Zapravo, na ličnom osećanju mučnine koju osećam na spomen Sacred 2 i Torchlight, dve igre skelpane na brzinu nedugo nakon što je Blizzard najavio Diablo 3 i pustio u opticaj prvobitni dizajn. Da su nastale u drugo vreme, ali godinama pre toga nikome nije ni palo na pamet da izbaci bilo kakvu sličnu igru, složio bih se sa tobom. Ali ovako, kad sve vidim i znam, teško mi je da idealizujem. 

[Meho Krljic]

Spek-takl!


http://youtu.be/X-0EIAmEMT8

http://youtu.be/T2JoI1uV-J4


Znam da je ovo u osnovi stealth igra, ali kad su eksplozije tako zamamne:

http://youtu.be/_Ii8X2GT-Es

[Meho Krljic]

I malo retra danas.    Da se vidi na šta su borilačke igre ličile pre Street Fighter 2

http://youtu.be/3Y86YhyMoQw

[Petronije]

Barbarian i International karate, dve najbolje borilačke igre sa c64.

[Meho Krljic]

Ali International Karate + (za tri igrača), pošto je originalni IK bio prlično dronjav 

[Petronije]

Gde se secam imao sam 10ak godina Secam se samo lomljenja kvikshotova zbog onih zajebanih skok - udaraca.

[Meho Krljic]

Da, evo, sada sam se malo podsetio, kontrole su zaista... WTF    Šteta jer je igra u stvari zaista odlična:

http://youtu.be/NF1hEOdu3Oo

[Petronije]

Ali zato mnogo lepše izgleda od varvarina, i animacije su tečnije.

[Father Jape]

Ja sam od igara iz tog perioda samo Budokan igrao. Ali sam uživao!

[Linkin]

Mislim da sam naleteo na VV mapu koja je iznervirala Petronija.

The High Quater.

Ogromna je i neintuitivna, u gradu, tajne se teško nalaze, treba ih loviti po gustom žbunju i penjati se na krovove visoke po nekoliko spratova na koje je naigled nemoguće popeti se.

Definitivno mapa na koju ne bih želeo da se vratim.

[Meho Krljic]

Ali zato mnogo lepše izgleda od varvarina, i animacije su tečnije.

Barbarian ima bolji art direction, ali International Karate + ima tečnije animacije, to je istina. S druge strane, IK+ ima gore kontrole i insistira da u piksel pogađaš mesto na koje udaraš da bi udarac imao smisla. Tako da... kada bi ih spojili u jednu igru, bila bi to vrlo dobra igra. 

Ja sam od igara iz tog perioda samo Budokan igrao. Ali sam uživao!

Budokan je bolja igra od obe, ne najmanje zato što je značajno novija. Ona je iz 1989. godine, a obe, i Barbarian i IK+ su iz 1987 godine. U to vreme su dve godine mnogo značile, pogotovo što je Budokan rađen i za konzole i za Amigu, PC i tako dalje...

Nego, dok se aplouduju prvi videi mog prelaska SOMA-e, da ovde zakačim jedan video snimljen još letos od igre o kojoj se nadam da ću stići da napišem koju u dogledno vreme...

http://youtu.be/MJ3-BijXiu8


Naime, Axiom Verge sam već pominjao kao solidnog kandidata za igru godine, ali pošto sam napravio pauzu u njegovom igranju, još ga nisam ljudski prikazao ovde... U pitanju je delo jednog jedinog čoveka, nastajalo tokom pet godina mukotrpnog rada, ali po izlasku prepoznato kao vanserijski primer kako obožavanje ikoničkog predloška ponekad (ali vrlo retko) može da rezultira proizvodnjom nečeg jednako dobrog, u nekim elementima i boljeg 

U ovom slučaju, Tom Happ je putem igre pokazao koliko dobro razume zašto je Metroid Prime najomiljenija igra svih vremena mnogim ljudima od ukusa i napravio Metroidvaniu koja toliko sigurno gradi na temelju što ga je udario Metroid Prime da će biti ultimativna kosmička nepravda ako ga Nintendo nikada ne bude kontaktirao da im napravi novi Metroid Prime-style naslov.

Axiom Verge je pritom i inovativan, proširuje Metroid Prime osnovu na prirodne i kreativne načine i predstavlja jednu od najboljih akcionih avantura koje sam igrao u poslednje vreme... No, nadam se da ću imati priliku da o njemu pišem opširnije...

[ridiculus]

Pošto imam 10 minuta za trošenje, evo par komentara u vezi moje rasprave s Linkom:

1. Blizzard ne pravi "revolucionarne" igre. On pravi elegantne, udobne, visoko doterane i pristupačne igre.

2. "Half-Life" ne može da prismrdi Doomu jer kada odigraš priču u Half-Lifeu, odigrao si... eee... multiplejer... eee... svi kopiraju format Dooma... eee..."

Ne poredim Half-Life i Sacred, samo ukazujem na dva različita pristupa i da ih nije lako porediti. Naravno da ću u tom cilju da izvlačim ekstremne primere.

Možda se neko seća da je ova tema nastala kao ofšut Soul Calibura? Vreme je da se vratimo korenima! Ok, u stvari više Metal Slug nego Soul Calibur, ali tu su akcija i adrenalin. U enormnim količinama. Mislim, naravno, na Broforce. Tek sam ga malo okusio, ali obećava. I izuzetno je zabavan.

[Petronije]

Mislim da sam naleteo na VV mapu koja je iznervirala Petronija.

The High Quater.

Ogromna je i neintuitivna, u gradu, tajne se teško nalaze, treba ih loviti po gustom žbunju i penjati se na krovove visoke po nekoliko spratova na koje je naigled nemoguće popeti se.

Definitivno mapa na koju ne bih želeo da se vratim.

Bravo!

[Linkin]

Možda revolucionarno nije bilo dobra reč. Diablo kao trendsetter u okvirima svog podžanra, recimo.

Shvatam šta želiš reći sa tim primerom Dooma, da i igranje u multiplejeru nije merilo. Pa, ako generalno pričamo, nije. Međutim, ja pričam o situaciji u okvirima tog Diablo podžanra, gde je to vodeća igra koji svi kopiraju još pre nego što je izašla, što definitivno nije fer jer onda Blizard uzme i sav taj prvobitni dizajn šutne u korpu, a razvoj se odlaže na neodređeno. Tako da su zapravo tu fanovi u najgoroj poziciji, pošto 2008/2009 dobiju neigrivo loše Sacred 2 i Torchlight koje samo vizuelno liče na ono što Blizard predstavi, a Diablo 3 bude tek 2012.

A rekao bih da je ključno zapravo ovo:

Davno je bilo, možda grešim

Ti ne znaš ni kako bi ti Sacred 2 radio na trenutnoj konfiguraciji, ali tipujem da je i sad prespor, bagovit, sa zastarelim 3D enginom. Updejtovan zadnji put 2009. Praktično sasvim neigriv.

Dok ja igrao Diablo 3 danas. Zadnji peč u avgustu bukvalno sa morem apgrejdova.

Missim, možemo da nastavimo da raspravljamo ali čemu? Nit si ti igrao Sacred 2 skoro, niti ga se verovatno dovoljno dobro sećaš, niti si igrao Diablo 3: Reaper of Souls.

Meni nije problem da ponovo uzmem Sacred 2 Gold Edition i izanaliziram ga sada iz ove perspektive. Ali, po meni, to je stara kopija Diablo 2 sa nekim elimenitima Diablo 3 koja je davno prevaziđena, jer je Diablo 3, koji u vreme Sacred 2 nije ni bio izašao već samo bio dostupan preko promotivnih materijala, imao i more updejta i ekspanziju i more updejta za tu ekspanziju, tako dodatno poboljšan odgurao stvari u novom smeru. Dok je Secred sa početnim manjkavostima i koliko sam gledao svi koji su ga u skorije vreme instalirali kažu da nije bio vredan toga. Sklon sam da im poverujem.

[Ugly MF]

Ja sam danas za rodjendan dobio DijablaTrojku!!! i Ekspanžn!!!
Kupila mi žena! Jeeeee!


Al, još nemam neke paragon poene, a stigo sam 5 nivo Barbarijan! (Muški, naravno)
I Paladin, Templar će biti Muškarac, sve Ostalo Žene!
Planiram samo ovu igru da igram narednih 15 godina!

[Meho Krljic]

Žena ti je lafčina!!!!!!!! Pozdravljamo njen potez.

Ja sam počeo da igram igru SOMA, pominjanu već više puta. Prilično sam je znatiželjno očekivao jer je u pitanju novi horor naslov etabliranog nezavisnog studija iz Švedske, Frictional, ekipe koja je bitna jer u poplavi indie horrora koji poslednjih par godina zapljuskuje pogotovo PC scenu (ali se preliva i na konzole) zadržavaju viziju o tome da horor mora biti više od procesije jump scare instanci, kao i da može (mora?) nositi dublje psihološke i filozofske konotacije od prostog strahovanja za život i zdravlje.

Radi se o ljudima iza Penumbra trilogije koju Harvester trenutno igra, ali i iza Amnesia: Dark Descent, a koja je nasledila Penumbra igre i koja je, čak i da ne kažemo da ima ozbiljne temelje u Lovecraftovštini, na listama mnogih igrača zavedena na prvo mesto kao najstrašnija igra koju su ikada igrali.

SOMA dosledno prati Frictionalov horor pristup, ovo je još jedna igra iz prvog lica sa nešto složenijim inputima nego što bi čovek bio naviknut u ovakvim igrama (na primer, za otvaranje fioke ne možete samo pritisnuti action dugme već morate i uneti korektan smer stikom ili mišem) jer Frictional računaju da je imerzivnije kada se igrač fokusira na banalne radnje dok mu se iza leđa možebiti šunja nešto užasno, postavljena u opusteo ambijent u kome igrač mora da se snađe kako sa kognitivnim problemima tako i sa monstrumima protiv kojih ne može da se bori. Amnesia je bila toliko radikalna da je čak i gledanje u smeru čudovišta igrača vodilo u ludilo, dok SOMA, bar na osnovu ovog malog dela koji sam odigrao ne ide tako duboko u nihilizam.

U prvom redu, i ambijenti su manje mračni, sa nekoliko instanci polomljene pastorale na koje sam naleteo. Opet, preovlađujući su ambijenti tvrde, masivne tehnologije i, kako je SOMA naučnofantastična igra (za razliku od gotik mizanscena Amnesie), atmosfera je drugačija - ovde užas nije sadržan u škripućom parketima i neosvetljenim sobama stare, uklete kuće, već u čvrsto zakovanim kućištima mašina, umrlim terminalima, interfejsima koji deluju poluorganski, polumehanički...

Za sada niti znam šta se u igri dešava niti šta se desilo pre nego što sam stigao (čak ni kako sam stigao tu gde sam stigao) ali atmosfera je više nego dobro pogođena: SOMA nimalo prikriveno priziva arhetipske (moderne) SF ambijente Aliena i Dark Star, ali i pripovedačku filozofiju System Shock 2, samo doterano, udobno, glatko. Dok je grafika pristojna ali daleko od AAA standarda (opet, Frictional su zaista MALA operacija), zvučni dizajn je izvanredan i zaslužan za najveći deo strave koja se oseća. Opet, SOMA ne ide ni na visceralnost Outlasta ni na suvu it-came-from-beyond egzistencijalnu stravu Amnesie i u ovom trenutku se može postaviti pitanje ko je ovde STVARNO negativac, sa sve dvosmislenim postavljanjem uloge "neprijatelja" u igri. Opet, odigrao sam svega oko sat vremena pa ne treba da pametujem.

Snimio sam pet videa koji su maltene ceo moj staž u igri do sada, pa, koga interesuje da vidi kako izgleda, a ne smeta mu da se spojluje prvih sat vremena (dodue, bez samog početka), može da baci pogled:

https://www.youtube.com/watch?v=6tXhALZitbs

https://www.youtube.com/watch?v=SZcqQXKI118

https://www.youtube.com/watch?v=9aGlGqIIk_w

https://www.youtube.com/watch?v=Er87eKTtTuI

https://www.youtube.com/watch?v=L4pS505Ytmc

U poslednjem videu se vidi i susret sa neprijateljem i kako je rešena borba, tj. njeno odsustvo, kao i šteta koju neprijatelj nanosi. Za sada sam vrlo zadovoljan.

[ridiculus]

Missim, možemo da nastavimo da raspravljamo ali čemu?

Upravo tako. Čak bih i ja daleko radije igrao Diabla 3 nego Sacred 2, a ta daljina se ne meri u metrima nego u svetlosnim godinama.

Ali Bronan! Orasi-ubice! Taktička svinja! Genijalno.

[ridiculus]

*

(Ovo poslednje je iz igre Broforce)

[ridiculus]

Trostruki post. Dupli bi bio malo!

Zeza me tapatalk.

[Linkin]

Ja sam danas za rodjendan dobio DijablaTrojku!!! i Ekspanžn!!!
Kupila mi žena! Jeeeee!


Al, još nemam neke paragon poene, a stigo sam 5 nivo Barbarijan! (Muški, naravno)
I Paladin, Templar će biti Muškarac, sve Ostalo Žene!
Planiram samo ovu igru da igram narednih 15 godina!

E, to je žena. 

Javi se ako želiš pomoć oko brzog levelovanja i ostalog. Inače, samo se igranje u sezoni pošto je, zbog nekoh ekskluzivnih itema, exp daleko veći. Od klasa ove sezone na visokim griftovima u četiri igrača trenutno kidaju Monk i Witch Doctor. Barb i Templar su dobri kao support.

Čak bih i ja daleko radije igrao Diabla 3 nego Sacred 2

Pa šta čekaš? Traži od žene. 

[Meho Krljic]

Proveo sam danas nekoliko sati igrajući dalje igru SOMA i, moram da kažem da su mi rani utisci i predosećaj koji sam imao još tokom razvoja igre bili na mestu. SOMA je game of the year materijal, pogotovo ako inklinirate ka gejming hororu. Ove godine (ako se ne računa Bloodborne) u  mejnstrim sferi nije bilo naslova koji može da joj ni primiriše (iako smo prošle godine imali Alien: Isolation, The Evil Within i, dakako P.T.) što je neobično jer SOMA je u suštini indi naslov napravljen od strane indi studija.

Ali živimo u vremenu kada samo 11 ljudi može da napravi igru kao što je Outlast, pa je onda i SOMA čedo tog novog doba. To je veličanstveno

I, kako sam i juče rekao, ovo je i doba u kome horor žanrom dominiraju direct to-youtube jump-scare naslovi pravljeni od strane malih timova, u kome je FNAF, serijal igara koje pravi JEDAN čovek, apsolutni kulturni i komercijalni fenomen i definiše veliki deo horor žanra  igrama. Utoliko je važnije da smo dobili jedan ovako sigurno urađen "mejnstrim" naslov (opet moramo ignorisati činjenicu da su Frictional apsolutno indi studio) koji smatra da "stari" način proizvodnje horora u igrama nije prevaziđen, niti da je dosegnut njegov vrhunac. SOMA je igra koja izvanredno rafinira first-person-pants-shitter podžanr horor igranja, masterklas iz predmeta "Čovek zatvoren u pretećem enterijeru mora da pronađe odgovarajuće predmete i izbegne neprijatelje" i inteligentno vođen narativ koji, čak i da vam zagonetke nisu zanimljive a horor vas odbija, pruža dovoljnu motivaciju za igranje.

Narativ, ipak, neću sumirati ovde jer je njegovo otkrivanje veliki deo uživanja u ovoj igri ali ću reći nešto skoro pa blasfemično:

Da Electronic Arts jednog dana požele da ožive System Shock serijal, ali da odluče da ih ne zanimaju RPG elementi koji su danas ionako u svakoj igri i fora je napraviti igru bez njih, bilo bi dovoljno da Frictionalu daju dovoljno para da se SOMA ribrenduje u System Shock 3. Istina je, ovde nema RPG-ovanja, ni statistika, ni buildova ni roleplayinga, ovo je čista oldskul akciona avantura, ali u domenu proizvodnje igre o čoveku koji se zatekao u zatvorenom prostoru nakon što su svi drugi ljudi reklo bi se mrtvi ili nešto još gore, pa je neophodno grozničavo tražiti izlaz, ne mogu da se setim boljeg rada od SOMA još od... pa... BioShocka?

Zapravo, SOMA je u nekim stvarima i bolja od BioShocka, pre svega u atmosferi i jasnoći vizije, a postepeno otkrivanje zapleta kroz uobičajene dijaloge, audiologove i "osluškivanje mrtvih" nam daje narativ koji je meni na istoj ravni kao i ono što je dramaturg Levine napisao za BioShock.

Gejmplej kombinuje klasične probleme sa prekidačima i povremenim vizuelnim zagonetkama, sa užasnim susretima sa još užasnijim stvorenjima. Juče sam pogrešio: gledanje u ove monstrume definitivno pravi probleme igračevom liku tako da su scene potere i šunjanja veoma napete i verno repliciraju Amnesia momente, samo u novom, svežem okruženju.

Nisam još gotovo sa igrom, pa ću sačekati sa krajnjim ocenama, ali za sada, SOMA je sve što sam se nadao da će biti pa još malo više. Evo daljih videa koji su ekstremno spojlerični:

https://www.youtube.com/watch?v=5sjbZp1v3FU

https://www.youtube.com/watch?v=3NU33K4F3Pk

https://www.youtube.com/watch?v=vB7VnbEJ84M

https://www.youtube.com/watch?v=WGuwevU9pvM

https://www.youtube.com/watch?v=h6L9JYpLomA

https://www.youtube.com/watch?v=dtWu_s-QwPo

[Petronije]

Skiing yeti mountain

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.featherweightgames.skiiing

Fantastična mobilna "igrica". U pitanju je skijanje, pretpostavljam neka vrsta downhill -a.

U suštini treba čitav stići do cilja i pritom proći sve kapije. Fizika je odlična, skijaš ima težinu, inerciju, ubrzanje. Takođe, podloga se menja, za sada sam nailazio na led i dubok sneg, kao i kaskade koje skijaša odbacuju tj. tada on sam radi skok, a tu je naravno i drveće ili čitava šuma. Svi ovi elementi se smenjuju na stazi u toku jednog spusta, naravno, na početku su staze jednostavne i kratke a kasnije postaju duže i komplikovanije. Igra zahteva od igrača konstantu koncentraciju i prilagođavanje, kao i pamćenje staza. Kontrole su perfektne, postoje dva tipa pipkanja, meni prvi, defaultni savršeno pasuje. Skiing itekako nagrađuje trud i upornost jer uspeva u isto vreme da bude zabavna, izluđujuće teška i bolesno zarazna, ali prvenstveno poštena. Zbog svega toga izaziva onaj osećaj pobede i ponosa kad projurite kroz ciljnu liniju neke teške staze i tera vas da igrate još i još i još... Postoji i neki rudimentalni sistem napredovanja, gde prolazak kroz cilj u nekom zadatom vremenu daje xp (dobija se i samim prelaskom staze ali manje) koji diže level igrača i daje komade opreme, skije, jakne i kape. Nisam primetio neke razlike osim vizuelnih, jedino bih rekao da skije nisu iste i da imaju različite brzina/upravljivost karakteristike, ali nisam siguran jer igram tek jedan dan, možda i umišljam. U svakom slučaju, poenta nije u tome već u samoj vožnji. Grafika je simpatična, rekao bih osmobitna, ili bar tako treba da izgleda, animacije su vrhunske. Zvuk je korektan, nisam stručan ali svako dešavanje na ekranu je adekvatno ispraćeno efektima i što se mene tiče to je ok. Nema nikakve muzike, što je možda i šteta, mogla je neka autentična retro tema da krasi glavni ekran. Klizi perfektno na tcl s720 telefonu, mtk6592, 8 core 1.4ghz, 1gb rama, 720p rezolucija. Ko voli da se igra na telefonima i tabletima a treba mu prava igra  ovo ne sme da propusti, pogotovo što je jednako zanimljiva i u kratkim sesijama, a bez problema će vam pojesti više sati ako joj dozvolite.

[Petronije]

Par sličica

[Petronije]

Još tri...

[Meho Krljic]

O, to čak i ja imam na svom tabletu i igram ponekad pre spavanje 

[Petronije]

Pa da, prava igra, kazem ja. Da li skije imaju karakteristike ili sam ja umislio?