Šta igram(o)

[Josephine]

Aha. Zaboravila sam. Kod mene izaziva samo poriv da joj lupim šamar.

[Meho Krljic]

Ispravno. Kako bi žene ikada naučile da se prezentabilno ponašaju sem silom?



Uzgred, u tom dijalogu sam ja mudrovao da ideja da se u igraču proizvede zaštitnički poriv spram avatara nije nužno negativna (Limbo ju je na primer uspešno provukao) , ali da je u konkretnom slučaju eksploatativna jer jednu načelno jaku osobu pretvara u puku seks fantaziju.

[Josephine]

Pa, pošto se svi identifikujemo sa avatarom, ispada da bih lupila šamar sebi, ne? 

Jeste eksploatativna. Od Jedne Lare napraviti to... uh.

[Meho Krljic]

Kako sa kojim avatarom... Recimo mene je Booker u Bioshock Infinite toliko nervirao da sam se već oko trećine igre javno odrekao svih pretenzija da sam ja on.

[neomedjeni]

Nakon "žrtvovanog" vikenda, negde sama na pola puta do kraja Dragon Age-a 2 (prošao kroz prvo poglavlje, Legacy i deo drugog poglavlja) i mogu da kažem da mi je žao. Ne zato što sam uložio tridesetak sati svog života u DA2, ovoga puta, za razliku od prethodnog pokušaja od pre godinu dana, čak nameravam da dovršim igru, već zato što je Bioware ovde čak bio na tragu nečega. RPG priča koja se širi u vremenu, umesto u prostoru dodavanjem novih lokacija, pri čemu bi protek vremena trebalo značajno da utiče na protagoniste, njihove ciljeve i metode za ispunjavanje istih... ideji koju je pokušao da ostvari DA2 se nema šta zameriti. Ali realizaciji ima.


Da bi ovako nešto funkcionisalo, to malo prostora na kome se odvija priča najpre mora da bude izuzetno zanimljivo i inspirativno. Nešto još bolje od, recimo, Vizime iz Witchera, u kojoj Geralt provodi pola igre bez da to zasmeta igraču. Što dizajn Kirkvala svakako nije. Tabananje po onom užasno ružnom gradu radi odrađivanja gomile fetchin kvestova je nepojmljivo iritantno. Baš poput oput gomila lopova i koljača koji vas noću na svakom ćošku saleću, što ne bi bilo toliko loše (mada ostavlja na snazi pitanje šta uopšte radi gradska straža) da igra ima dobar sistem borbe, poput keca. A nema. Igrati RPG sa AoE spellovima i napadima koji povređuju samo neprijatelje? Užas. A još veći je što, svejedno, kada bi AoE radio normalno na normalu, svejedno bi bio beskoristan, jer je nemoguće izdvojiti i na sekund grupu neprijatelja na terenu, pošto svi trče kao muve bez glave brzinom na kojom bi im i Bolt pozavideo. U teškim oklopima.


Dakle, utvrdio sam isto što je pre mene učinio ceo internet, da DA2 ima previše minusa da valja. Šteta samo zbog dobrih ideja, jer, premda je pola kvestova bilo bez veze, pola zapravo valja. I opšta slika mi deluje fino zamišljeno, barem u globalu. Egzodus iz prologa, nevolje sa pukim preživljavanjem i snalaženjem u novom svetu i odlazak u opasnu ekspediciju u pokušaju brzog bogaćenja, na putovanje koje može previše da košta... Zatim, nakon sticanja ugleda, mešanje u gradsku politiku i pokušaj rešavanja problema koji izaziva predugo prisustvo Kunarija u gradu. Dok za svo to vreme raste netrpeljivost između magova i templara, a gomilaju se i problemi na porodičnom planu... Jbg, moglo je ovo da bude baš dobro.

[Meho Krljic]

Eh, da, pa tako sam nekako i ja računao... Zato ga, posle toliko godina još nisam ni zaigrao... Moram da priznam da sam posle završenog Mass Effect 3, prošlog leta, pomislio da bi možda trebalo da dam šansu DA2. Ali... hm, ne još.

[neomedjeni]

S obzirom na to šta sve donosi budućnost, nema zbilja razloga da se poseže za DA2 dok ne dođe neka RPG suša. Inače, malo zapažanje vezano za fajt, za potencijalne igrače (kao da će se pored mene još neko zajebati). Ko želi da pređe sve borbe vezanih očiju, samo neka stavi Izabelu u ekipu. Ko bi da se bar malo pomuči, trebalo bi da je zaobiđe. Žena je sa onim njenim noževima hodajuća, ili, ovde je bolje reći, trčeća smrt. Gotovo u potpunosti ubija neizvesnost.

[Meho Krljic]

Ne zaboravimo kako su u Biowareu objasnili dizajn-filozofiju te igre: You press A, something awesome happens

According to this guy:
Varied environments are bad.
Densely populated areas are "distracting".
Leaving books of lore for players to read comes at the expense of graphics and are "useless".
Zooming out to an isometric view ruined the fidelity of the game, so instead of improving it, they ripped it out.
The "2" on Dragon Age 2 doesn't mean anything. It's "A completely new game.". (Why is it called Dragon Age then, guy?)
The only way people will benefit from playing Origins is being able to import their save. People who don't import just select one of three world outcomes from Origins.(If I can choose, why would I import? Unless there are more than 3 possible imports)
People want to be able to press a button and have something awesome happen. There's a "button awesome connection."
Apparently Dragon Age 2 is the only sequel ever that is more accessible, yet retain all of the "geekiness" of the first game. ("Geekiness" means setting tactics, zooming and rotating the camera; and pausing. Strategy=Geekiness)
Will be able to play on Easy or Normal and just "hit 'A' all day and have a good time." 

[neomedjeni]

 


Na nedostatak taktičke kamere sam se nekako i navikao (mada sam zabrinut zbog te činjenice), ali mi nije jasno kako su mislili da prodaju ljudima tri iste tamnice koje provlače kroz celu igru. Odnosno, pravo pitanje je, kako su mislili da to prodaju i ostave ih zadovoljnim? Ludilo.

[Meho Krljic]

Da se razumemo, ipak je to bilo vreme tranzicije, i, čak, igra je dobila vrlo solidne prikaze na mejnstrim igračkim sajtovima. Poslovično cinični Den Uajthed joj je na Jurogejmeru dao neočekivano pozitivan prikaz hvaleći priču i epski "osećaj" igre. Plus, BioWare su dobili masivnu količinu pohvala za to kako su Mass Effect strimlajnovali u akcionu igru sa RPG elementima sa Mass Effect 2, godinu dana ranije, i ja ne mogu potpuno da ih krivim što su se trudili da Dragon Age 2 naprave da bude "akcionija", manje istraživaka (mada ni DAO nije imao nešto mnogo istraživanja) itd. Mada zašto je playable area toliko mala, to samo oni znaju, slutim da se radilo o temeljitoj preradi originalnog dizajna koja nije ostavila mesta za kreiranje mnogo prostora. Ako ništa drugo, za Inkviziciju vele da je igrač koji igra samo story misije može završiti za oko 40 sati dok će opsesivci moći da je prže i oko 200, tako da... hajde, to valjda znači da tu ima više sadržaja...

[neomedjeni]

Avaj, nisam igrao ništa od Mass Effect-a, ali kapiram princip, odnosno razloge zbog kojih je to učinjeno. Samo što pretpostavljam da je prelaz sa Mass Effect keca na dvojku, odnosno sa sf RPG-a na sf RPG akciju bio mnogo kvalitetnije odrađen. Kod DA2 su, na moju žalost, primetno ošljarili.

Ako ništa drugo, za Inkviziciju vele da je igrač koji igra samo story misije može završiti za oko 40 sati dok će opsesivci moći da je prže i oko 200, tako da... hajde, to valjda znači da tu ima više sadržaja...

Samo da ne dobijemo Skyrim u DA settingu i biće u redu. Ne želim igru u kojoj ću moći 100 sati da tumaram okolo ne pipajući glavni kvest.

[Meho Krljic]

Ne verujem da ima te opasnosti. Kako rekoh, čak i prvi Dragon Age (origins) je bio zapravo drsko lišen nekakvog ozbiljnijeg istraživanja. Overworld praktično nije postojao - umesto toga imali smo mapu i nasumične borbe - a sve misije događale su se u dandžnima koji iako nisu bili mali, nisu ni preterivali sa slobodom. Kako su i Mass Effect 2 i 3 bili sličnog dizajna, mislim da će i Inkvizicija imati istu filozofiju samo sa ipak više sadržaja u dandžnima. No, moram da kažem, meni se Mass Effect 3 dopao (iznenađujuće) više nego Mass Effect 2, tu je BioWare konačno shvatio i šta želi i kako to da postigne, pa se nadam da će i DAI biti treća-sreća... No, malo je reći da nemam nameru da je kupim on launch day (kao kad sam DAO kupio prvog dana i to i za PC i za PS3  ).

[neomedjeni]

Možda imam pogrešnu informaciju, jer sam površno čitao vesti o Inkviziciji, ali zar ona neće biti open world? Upravo zato sam je poredio sa Skyrimom. Ako se vraćaju konceptu iz DA:O, samo još utegnutijem i ušminkanijem - pa, to mi odgovara.

[Meho Krljic]

Pa... svojevremeno su tvrdili ovo:

Dragon Age: Inquisition isn't open world, is "multi-region" says BioWare





A sada ovo:

BioWare goes open world with 'Dragon Age: Inquisition'


Tako da... videćemo. Sklon sam da verujem onom prvom jer znam kako je BioWare dizajnirao svoje igre poslednjih deset godina. Ali videćemo.

[neomedjeni]

Uh, i ja bih radije ovo prvo, odnosno da se open world odnosi na ogromne lokacije između kojih i dalje putuješ mapom. Plaši me ovo ugledanje na Skyrim čak i kod Poljaka, a kamoli kad Bioware pokušava da stupi na njemu nepoznato tlo. Ko što kažeš, videćemo.

[Meho Krljic]

Naravno, ja ću to pre svega videti kroz tuđe oči  Ali ako te tuđe oči budu pevale pohvale igri, jednom ću je i ja možda kupiti.

U drugim vestima, počeo sam juče da igram The Last of Us Remastered na PS4-vorci i, da budem iskren, pitao sam se kakav će biti taj drugi utisak o igri. Prošle godine sam bio veoma zadovoljan originalom (i ovogodišnji Left Behind DLC mi je veoma prijao), ali prošle godine smo imali Bioshock Infinite kao kriterijum poređenja, plus, igra je bila tehnološko čudo na PS3-jci, PLUS, sve je delovalo kao ozbiljna, odrasla ekstrapolacija Uncharted formule. Za remastered verziju sam već sa videa na internetu  jasno video da će - vizuelno - ona izgledati onako kako ja već mislim da PS3 verzija već izgleda, tj. da će viši broj poligona u modelima i bolja distanca iscrtavanja proći prilino neprimećeni  Ono što jesam očekivao je da će prelazak na 60 herca (sa 30 na koliko je originalna igra terala) dati distinktno drugačiji osećaj igri (ispalo je da se u testovima razlika toliko primećivala da su u Naughty Dogu dodali opciju da se frejmrejt zaključa na 30 kako bi onaj ko želi igru mogao da igra sa "originalnim osećajem") ali ni tu nemam neke velike vesti da prijavim - ovo je i dalje spora igra u kojoj likovi izvode poteze sa malom zadrškom i to očigledno nema toliko veze sa frejmrejtom, to je bila dizajnerska odluka. No, svakako postoji osećaj nešto uvećane udobnosti koji poštujem, ali svakako ne pričamo o glatkom, letećem iskustvu kao što je bio recimo inFamous: Second Son - što je i dalje, podvlačim u redu, TLOU je spora, metodična igra napetosti i katarze a ne ful tajm akciona ekstravaganca.

No, kad već pominjem Second Son, fakat je da iako TLOU i dalje izgleda fenomenalno sa strane art-direkcije i tehnologije koja je podržava, definitivno izgleda i kao last-gen naslov remasterovan za novu generaciju harvdera a ne kao next gen naslov koji je morao da se na jedvite jade uvuče u PS3-jku. Ovo se najviše vidi na polju osvetljenja i čestične fizike jer ova dva elementa čine Second Son tako vizuelno upečatljivim. Opet, naravno, TLOU ne treba da bude igra spektakla i esktravagancije, ali ne bi joj škodilo lepše osvetljenje i malo naprednije čestične fizike - pogotovo jer se dobar deo igre odvija u interesantno (polu)osvetljenim enterijerima prepunim spora u vazduhu. Da nije lako preraditi igru napravljenu da iscedi svaki molekul snage iz cell arhitekture na x86 arhitekturu vidi se i iz toga što su neke kombinacije svetla i čestica značajno lošije u PS4 nego u PS3 verziji, na primer sinoć sam bio u sekciji kada Joel pliva po poplavljenoj voznoj stanici dok Ellie čeka da joj nađe nekakav splav i dok su scene ispod vode sjajne, kad god bih izronio, prizor je bio kao da mi je neko namazao testo po ekranu, sa ispranim bojama i esktremno difuznim osvetljenjem.

Sve ovo objašnjeno je mnogo stručnijim rečnikom od strane Ričarda Ledbetera još pre par tjedana, no, ono što je mene zanimalo je da li igra, kad se sve drugo stavi na stranu (dakle i poređenje sa Uncharted i sa Bioshock Infinite, i tehnološko unapređenje, i ozbiljniji pristup pripovedanju i likovima, kao i to da znam šta će se sve u igri događati jer sam je igrao pre svega godinu dana) i dalje ima onaj igrački kvalitet koji me je impresionirao lane. I moram da kažem da uglavnom ima. I prošle godine sam u prvih sat vremena mrmljao sebi u bradu da je ovo samo manje eksplozivna verzija Uncharted samo da bih, kao i ovom prilikom na kraju bio osvojen time kako savršeno Naughty Dog vode tempo igre, od jednog do drugog jednostavnog prostornog problema koji imaju apsolutno kontekstualno opravdanje, od jedne do druge borbe ili šunjačke instance, kako se sve to odlično pakuje u perfektan dizajn mapa (eksterijera i enterijera). Plus, sistemi u igri su, valja to ponovo podvući, jednostavni ali jako dobro osmišljeni i istestirani. Crafting i levelling sistemi su dovoljno prosti da ih intuitivno razumemo a opet dovoljno efektni da imamo utisak da zaista gradimo character build onako kako odgovara našem stilu igranja; borba golim rukama i na blizinu je ingeniozno osmišljena da s jedne strane bude prosta, intuitivna, očajnička borba na život i smrt, bez finesa i komplikacija a da opet ima prostora za taktiziranje u kome hladnokrvnost i svest o okolini preovlađuju; borba vatrenim oružjem/ na daljinu je takođe vrlo taktička i nikada se praktično ne svede na sedenje iza zaklona i čekanje da neprijatelji pokažu glave jer je neprijateljski AI i dalje prilično dobar u razumevanju toga šta vi radite. S druge strane, AI inficiranih neprijatelja je, meni barem, sada potpuno razumljiv i nalazim da je lako da ga eksploatišem i neprijatelje odvučem tamo gde hoću da bih ih zaobišao ili pobio, pa mislim da je možda igru trebalo da započnem na višem nivou težine jer sam za sada suviše dobar u eliminaciji clickera.

Konačno, sakupljački element mi je taman kako treba - ovo je linearna igra sa taman toliko slobode da istražite okoliš da se očuva tempo pripovedanja a da istovremeno osećate da ste nagrađeni za radoznalost i istraživački duh. Čini mi se da je TLOU Remastered svakako opravdao svoje postojanje jer meni je ovo definitivno zadovoljstvo da igram na PS4-vorci a i vrlo solidna prodaja potvrđuje ovu tezu.

[Tex Murphy]

Нисам могао да завршим ДАРК СУН због неких багова У игри треба сакупити рају за битку против неких силеџија и ти идеш около и рјешаваш квестове и како коме помогнеш, кажеш му да иде у то неко село изузетно компликованог имена јер се тамо скупља екипа за кркљанац. И тако ја пошаљем једно 4 фракције тамо и контам е скупио сам доста војске и вратим се у то село компликованог имена и тамо на моје опште изненађење сконтам да се од тих силних фракција у селу појавила само једна и да уопште немам опцију да идем у рат А и један од квестова је багован, игра одбија да региструје да сам урадио све што треба. Штета, симпатична је игра Сад уопште не знам да ли да почињем ДАРК СУН 2: ЊАКЕ ОФ ТХЕ РАВАГЕР, пошто за њега кажу да је још баговитији. Мислим да ћу сљедеће да пробам неку модернију игру, нпр. ФАР ЦРЗ 2!

[Meho Krljic]

Ja ti se divim što tako postojano igraš DOS igre, ali mi je i žao što kad naletiš na ovakav problem, skoro da je sigurno da mu nema leka....

A ako već možeš da poteraš neku moderniju igru, Far Cry 3 je bolji izbor od Far Cry 2.

[Tex Murphy]

Јел можеш да ми пребациш линк за гдје си писао на блогу о тим играма (а такође и о Крајсис серијалу)? Знам да има претраживач на блогу, али он није баш довољно интелигентан да прави разлику између постова у којима се о некој игри детаљно пише и оних гдје је само споменут њен назив.

[Meho Krljic]

Pa, pisao sam samo o Far Cry 3 i Crysis 2. Evo:


Far Cry 3

Crysis 2

[Tex Murphy]

Довољно! Захваљујем од срца!

[Tex Murphy]

Ау, па овај хејт Крајсиса Двојке је сјајан! Дошао сам у искушење да онај дио са Српском напредном странком подијелим са својим Фејсбук пријатељима

Е ово изгледа као игра по мојој мјери - шутер са добром графиком и доста пуцања, гдје непријатељи не праве превелике проблеме.

[Tex Murphy]

Бај д веј, који је добар програм помоћу којег може да се направи гејмплеј видео?

[Meho Krljic]

Fraps je obično ono što svi pominju, ali, evo pa pročitaj šta vele:

http://www.ign.com/boards/threads/best-free-recording-software-for-gaming.452950236/

A evo i video:

Top 5 Best Game Recording Software Of 2014 [PC][2014]

[Petronije]

Meni je krajsis 1 bolji od krajsis 2.

[Meho Krljic]

To nikada nije dovođeno u pitanje. Treći deo je dobio dosta uzdržane kritike... Ja sam ga upravo dobio u okviru PSN+ programa, pa ću da ga isprobam na PS3-jci.

[Tex Murphy]

Фала за линк!

[milan]

Treći deo je dobio dosta uzdržane kritike...

Ja sam dvojku igrao u trenutku kad sam uzeo XBox + Full HD TV, tako da je za mene dvojka vizuelno bila otkrovenje. Ali, trojku nisam ni dovrsio koliko mi je bila dosadna...

[Meho Krljic]

Da, pa, ja je čak imam i na PC-ju, uletela po nekoj apsurdno maloj ceni (recimo za dolar) tako da, u nekom momentu ću je zaigrati, verovatno na Playstationu jer sam je tamo već daunloudovao i instalirao, ali naravno da ne garantujem da ću je završiti. Sećam se da sam igrao multiplejer demo i da je to bilo iznenađujuće solidno, ali kampanja... videćemo.

[neomedjeni]

Divinity: Original Sin. U 7-8 sati koliko sam proveo u igri, napravio sam sebi funkcionalnu kacigu od bundeve, proćaskao o smislu života sa školjkom i postao kradljivac umetničkih dela. A da, posetio sam i mestašce koje se zove End of Time.
Ergo, uprkos tome što je sejv sporiji od puža, a load još gori, super se zabavljam.

[Meho Krljic]

Pa, jebemu. Da li je moguće da još nisu popeglali to?? Gr. Moram da završim Wolfensteina pod hitno pa da ovo instaliram da vidim hoće li i kod mene da to bude tako sporo.

[neomedjeni]

Moguće je, jer mi smo proleteri. 


Iskreno, meni gotovo da ni ne smeta, jer već vidim da ću ovu igru da razvlačim što duže budem mogao i da uživam natenane. Prvi grad u igri (a možda i poslednji, niko ne garantuje da ima još) je povelik, a budući da želim da uđem u svaku kuću i popričam sa svakim, potrajaće dok se odlučim da se uputim u divljinu.

[Father Jape]

Ne može se ovo više izdržat. Instalirao sam upravo Divinity, pa nek ide život!

[Meho Krljic]

Nauka može da čeka u 2017. godinu!!!!!!!!!!!!!!!!!!     A do tada će valjda izaći i novi Folaut!!!!!!!!!

[neomedjeni]

Joj, nauka može, ali burek, jogurt, računi za struju i poslovna pratnja traže svoje. Navodno ih je lakše platiti s naukom.


Ali ako je čovek već instalirao, da napomenem da će igri naći samo dva pratioca i da je jedan ratnik, a drugi čarobnjak sa specijalizacijom za vodu i vazduh, pa preporučujem da izbegne taj build za svoje heroje. Ja igram sa zemlja/vatra čarobnicom i lukonošom.

[Perin]

Ja sam se vratio prvo KOTOR 2, i to sa TSLRCM 1.8.3 modom, gde dobijate jednu novu planetu i gomilu isečenih delova igre....odlično, feels nostalgic, that's for sure. Nakon ovog sam jednostavno morao da (opet!) produžim na dva meseca subskripciju na ToR....nastavljam dalje sa svojim likovima tamo...

[neomedjeni]

Čuo sam za to, čak negde, mislim, imam i link za nove sadržaje.


Da li je sada završni deo igre išta smisleniji i sređeniji, sa dodatim isečenim delovima?

[Meho Krljic]

Super Time Force Ultra je izašao na Steamu i nakon samo pređenog tutoriala mogu da kažem da je ispunio očekivanja. Retro 2D ulevoskrolujući šuter sa vrlo inteligentnim tvistom (manipulacija vremena)? Yes please!!!!!!!!!

[Father Jape]

Nakon prvih sat i po u Divinityju dve stvari koje mi najviše upadaju u oči su:

1. Igra izgleda ružnjikavije na Medium setinzima nego što sam očekivao, ali takođe je i manje zahtevna nego što sam očekivao.
2. Sjajan je ceo štik sa dijalozima i reakcijama dvoje protagonista na osnovu kojih se dobijaju traitovi na nizu skala koje imaju dva pola (Pragmatic/Romantic itd.). Ne znam koliko će njiho alignment imati direktnog uticaja na mehaniku, ali je vrlo šarmantno to izvedeno.

[neomedjeni]

Pa, moj muškii lik je zbog toga što se u jednom dijalogu pobunio protiv svog ženskog lidera (ili zato što je podržao lopova koji je hteo da ukrade ribu, nisam više siguran), dobio oznaku rebel, koja mu je donela pockpocket skill koji prethodno nije imao. A priznajem da se sve češće odlučujem da izazovem svađu među likovima da bih igrao kamen, makaze i papir. 

[Father Jape]

Ja sam počeo, naviknut da igram jednog lika, tako što su uvek oboje izražavali isto mišljenje. Ali mislim da ću početi sad da ih umereno diferenciram. Inače, nije mi jasno što više RPG-ova, nevezano za dijaloge, nije koristilo sistem sa obavezna dva lika, tj. dvoje stalnih protagonista.

[neomedjeni]

Nisam u stanju da proniknem u tu misteriju, ali osećam da će budućnost doneti masu RPG-ova koje će kopirati ili čak proširiti Larianovu formulu. Ko zna, možda ćemo za koju godinu voditi celu porodicu kroz tamnice i pećine?


Ako slučajno imaš sejv pre mosta sa ona dva pijana stražara, vrati se samo da vidiš kako izgleda kad se posvađaju treba li da ih likvidiraju ili ne. Jedan mi od zabavnijih momenata igre. 

[Perin]

Čuo sam za to, čak negde, mislim, imam i link za nove sadržaje.


Da li je sada završni deo igre išta smisleniji i sređeniji, sa dodatim isečenim delovima?

Pa, došao sam do te "nove" planete...pa stao, jer sam se zabarkadirao na SWToR

[neomedjeni]

Dobro, to se da razumeti. 

[дејан]

[Meho Krljic]

Hahahah, ovo je kao kad smo moja žena i ja igrali Tekkena.






S tim što sam ja bio taj koji je plakao i zatvarao se u kupatilo 

[Tex Murphy]

Шалу на страну, јел ти и жена игрофил као и ти?

[Meho Krljic]

Ne, ne, mada se igra. Evo citata sa drugog topika, od juče:

Konkretno - moja žena se, ako pravilno postavimo statistiku, u proseku igra više nego ja jer njoj ne prođe ni jedan dan a da se ne igra, dok meni promakne po koji zbog rokenrol života koji vodim. Ali s druge strane, moja žena igra samo jednu jedinu igru poslednje tri godine, free to play Štrumpfove na svom telefonu/ tabletima u kome se gejmplej sastoji od ekstremno jednostavnih skinner box sistema i po koje miniigre koja zahteva koordinaciju pokreta. Dakle, nekreativan, neljubazno sačinjen paket u kome je jedina atraktivna stvar što se originalni izdavač (Capcom, ali je igru kasnije nekom prodao) ispružio za Smurfs licencu. Moja žena sebe na osnovu ovoga nikada ne bi nazvala gejmerom, a ni ja je ne bih nazvao gejmerom, nevezano što je to što igra najniži nivo adiktivnog smeća koji postoji i koji se jedva može nazvati igrom, već vezano za njen odnos prema medijumu: ne prati evoluciju medijuma, nema stav o kvalitetu toga što igra i igra ga iz čiste adikcije itd.

Da ne bude zabune, ja nikako ovde ne kritikujem svoju ženu ili druge osobe poput nje, muške i ženske. Iako bih svakako voleo da igraju bolje igre i budu uključeni u kulturu, naravno da je njihov izbor da igraju šta hoće i uživaju u tome na svoj način, kao i to koliko će biti uključeni u bilo koju podkulturu. Ali, dakle, oni nisu "gejmeri" po nekom do sada ustaljenom pravilu korišćenja tog termina.

[Petronije]

Imam ja jednog kolegu koji, evo vec petu godinu od kako radimo u istoj firmi svaki slobodan trenutak koristi kako bi igrao jebenu zumu.

[Meho Krljic]

Hahaha, pa, da, to i kažem, kežual igrači često po čistoj količini igranja i posvećenosti jednnom naslovu daleko prevazilaze nas koji smo "hardcore", zato to i nije pravi kriterijum da bi se neko proglašavao "gejmerom".