Novosti iz sveta video-igara

[neomedjeni]

Ludi svet.

[Meho Krljic]

Odličan intevju sa Eiđijem Aonumom povodom 3DS verzije Majora's Mask:


http://www.gamespot.com/articles/how-did-aliens-get-into-the-legend-of-zelda-majora/1100-6425284/

[Linkin]

Još jedna igra koja prati time rewind Groundhog Day trend!

Šteta što neće biti uslova da se ovo overi na PC-ju. 

[Meho Krljic]

Pa, sad, ako si voljan da se malo potrudiš, svakako možeš da ovo odigraš u originalnoj verziji (za Nintendo 64) putem nekog od emulatora.

[Linkin]

Hvala za linkove, isprobao. Za razliku od ovog rimejka na gamespotu original mi ne deluje previše igrivo. 

No, dobro, ipak je to 15 godina stara igra na manje od 30 Mb. 

[Meho Krljic]

Pa, ne bi trebalo da ima neke velike razlike u igrivosti. Mislim, nisam još kupio Majora's Mask ali sam igrao 3DS rimejk Ocarina of Time i razlike između 3Ds i N64 verzije, mada postoje, nisu u mehaničkom smislu naročito velike. Doduše, da bi lepo ovo igrao ipak je preporučljivo da imaš gejmped.

[Linkin]

Probao sam sa gejmpedu mada moguće da nisam najpodesnije iskonfigurisao tastere pošto moj gejmped emulator (najpreporučeniji Project64) nije automatski prepoznao.

Skakanje po nekim cvetovima koji te usisavaju pa izbaciju da lebdiš pomoću nekakvih cvetnih padobrana bilo je krajnje mučno, između ostalog jer kretanje/orjentacija kamere nije sasvim intuitivno već se dešava pod nekim čudnim uglom sa kojim je nemoguće sasvim kontrolisati gde će tvoj "let" završiti, što mi nameće utisak da nije to pod današnjim standardima. Sasvim sam odustao kad sam video narednu sobu prepunu istih tih cvetova, a svu okolo crnilo ambisa, gde pretpostavljam zagineš ako upadneš (ovo nisam ni probao).

Zaključih da ipak nije to za mene. 

[Meho Krljic]

Aha, to je ovo na negde 14.50 na ovom videu. Nije to ništa bolje urađeno u 3DS verziji, siguran sam, tako da... istraj!!!!!!!!!!!

[Linkin]

Zapravo, 15.40. A igrao sam aktivno svega par minuta, ostalo su dugačke animacije koje je nemoguće preskočiti.

Vidim da na istom videu useri komentarišu kako su dosta više uživali igrajući Ocarina of Time koji si ti prešao. 

[Meho Krljic]

Pa, sad, pazi, kontekst je tu bitan. Ocarina of Time je bila prva trodimenzionalna Zelda igra i kao takva bila je majndblouing za igrače koji su je prvi put uzeli u ruke te davne 1998. godine. Nije tu bila na delu samo zadivljenost poligonima već je Mijamoto pošteno upregao ceo EAD tim i napravio odličnu igru koja je sačuvala inventivnost dvodimenzionalnih Zelda igara a dodala smislene nove elemente. E, onda, pošto je Nintendo video da mu relativno slabo ide sa tom konzolom (Playstation ih je gazio), ideja da bi mogao da se uradi quick 'n' dirty nastavak koji bi zaradio pare bez previše ulaganja je zazvučala dobro. Onda se tu Eiđi Aonuma izgurao da on bude direktor igre (a da Mijamoto ostane samo producent) i ponudio iznenađujuće štedljivu ideju - da uzme praktično sve što već postoji od arhitekture i modela u Ocarina of Time i napravi novu igru u istom okruženju. Time je pridobio šefove da mu odobre budžet koji je bio mnogo skromniji od onoga što je imala Ocarina of Time i da ga konsekventno puste da malo eksperimentiše sa gejmplejem. Otud je Ocarina of Time upamćena kao voljenija igra jer je u pitanju klasična Zelda samo u divnom 3D izvođenju, a Majora's Mask je avangardni postmoderni nastavak koji se idejom putovanja kroz vreme - a koja je bila kreativno upotrebljena u OoT - sada bavi na jedan drugačiji način (resetovanje celog sveta svaka tri dana). Ocarina of Time je igra u kojoj stvari možeš da radiš tempom koji sam biraš, dok Majora's Mask zahteva stalnu svest o tome da ti prolazi vreme i da moraš da smisliš kako da u dostupnom vremenu promeniš dovoljno stvari da bi sprečio smak sveta koji nastupa, jelte, svaka tri dana, sve dok ne uspeš da ga sprečiš. Tako da... Ocarina of Time je lepa, divna igra i ja je mnogo volim, ali Majora's Mask je kreativnija igra koja možda ne donosi više klasičnog "uživanja" ali je provokativnija i emotivno, zapravo još dublja od svoje prethodnice.

No, svakako isprobaj ROM Ocarina of Time ako misliš da bi ti se to dopalo.

[Linkin]

Vidim da imaju dva roma za Ocarinu, ovaj drugi koliko čitam je rimejk, tj "reworked version". Koji mi savetuješ?

Sve ovo naravno teoretski i u nekom neodređenom vremenu. Nisam se još bacio na Supreme League of Patriots. Isprobah ga, previše dugih dijaloga i nepotrebnog šetanja pa odložih za "suve dane".

Mislim da će moja sledeća igra biti The Book Of Unwritten Tales - The Critter Chronicles, simpatična avanturica u Monkey Island stilu. Izbunarih nekolicinu ne toliko zapaženih a vrlo kvalitetnih naslova koje su mi nekako promakli, zajedno sa Ravenom koga pređoh sinoć, tako da sam na neko vreme namiren. 

[Meho Krljic]

Taj Reworked Version je u stvari Master Quest, neka vrsta remiksovanog OoT sa težim bosovima itd. Za početak igraj onu prvu a onda, ako te obori s nogu ima vremena i za Master Quest.

[Meho Krljic]

Kuku, Džon Uoker je odlepio. Toliko ga je iznervirao Piter Molinju sa svojim izmotavanjem u vezi igre Godus (koje je samo kulminacija sada već decenijskog obećavanja nemogućeg i isporučivanja razočaravajućeg) da je, sad kad je Molinju, posle oštrog editorijala od pre neki dan (koga sam negde iznad linkovao) pristao na telefonski intervju, Džon praktično od starta krenuo ne đonom nego bejzbolkom u glavu.

Prvo pitanje je recimo:

RPS: Do you think that you're a pathological liar?

Vredi pročitati jer Molinju i dalje igra ulogu dečaka sa zvezdama u očima, a Uoker pokušava da ga prizove racionalnom razmišljanju ali u tome ispada maltene nasilnik...

RPS: But it never crossed your mind to talk to him or anything like that? You were changing his life.
Peter Molyneux: It's terrible, it's wrong, it's bad of me, I shouldn't have, I should have checked on these things, but there is a million things to check on, John, and that one slipped through. There wasn't any intention not to use him, or not to incorporate him, but we needed the technology before doing and I am truly sorry and we are writing a letter of apology to him today.
RPS: OK, but only because Eurogamer chased after you.
Peter Molyneux: They, they, they actually did make me realise that I hadn't checked up on it, it's true. I am a very flawed human being, as you are pointing out, and I totally accept that I'm a flawed human being.
RPS: Everyone's a flawed human being, that's not my point at all.

Bonus, Gardijan intervju u kome Molinju veli da više neće da priča sa novinarima:

http://www.theguardian.com/technology/2015/feb/13/peter-molyneux-game-designer-interview-godus

Edit: RPS intervju je koristan  i da se vidi da čak i čovek sa tri decenije iskustva u pravljenju igara insistira da je razvoj igre gotovo nemoguće budžetirati.

[Linkin]

Ahahaha. Drago mi je da ga neko konačno malo spušta na zemlju pošto je Piter Molinju, po meni, totalno precenjen.

Bolje bi mu bilo da je ostao u Populous žanru igranja boga, koji je stvarno prvi izmislio, umesto što je krenuo da se petlja u sve i svašta i stalno izmišlja neke "revolucionarne" koncepte čija izvođenja izgledaju kao i svaka druga igra.

[Meho Krljic]

Ah, ali đavolija je upravo u tome da je Godus i zamišljen kao njegov povratak God Game žanru i, znajući da iza ovoga stoji čovek koji je pravio Populous, već godinu i po dana unazad ljudi su zapanjeni time koliko je Godus nezanimljiva i dosadna igra-u-razvoju.

[Linkin]

Što i ne čudi, koliko je vremena gubio na razne besmislene Fejblse, Muvize i sl.

A realno, ni Crno i Belo mu nije bio posebito zanimljiv, re-hash Populousa sa nepotrebno dodatim smaračkim Tamagochi aspektom.

Za mene zadnji uspeli naslov bio je i zadnji naslov Bulfroga, legendarni Dungeon Keeper. 

[Meho Krljic]

Muviz je bio interesantna igra. Ne sjajna, složiću se, ali interesantan pokušaj za njegov tim. Fejbl je bio..... Ponovo, teško je ne reći da je Molinju čovek sa idejama i kreativnom vizijom kakve nema desetak drugih ljudi, ali i teško je sve to staviti u igre na kraju. Fejblovi su imali sjajne ideje i neke briljantne elemente ali u celini nisu bile sjajne igre...

[neomedjeni]

na pola sam intervjua i osećam se pomalo neprijatno što ovo čitam.

[Linkin]

Fejblsi su bili preambiciozni. Iskreno, nemam volju da se prisećam šta je sve Mulinju obećavao da bi na kraju ono što je bilo isporučeno bilo daleko manje i zapravo tek neznatno različito od gomile drugih sličnih igara koje su paralelno izlazile bez ikakve pompe a bile čak i bolje. I sva velika obećanja bi zatim bila prebacivana na nastavak, zajedno sa novim idejama i tako ukrug.

Ma i sa Muvizima je bilo slično. Svi ti njegovi koncepti delovali su mnogo grandioznije u najavama a same igre bi prolazile nezapaženo i uglavnom ostajale na pozitivnom zbog fame oko Mulinjua. Mulinju bi odavno propao da nije Mulinju. Dakle, život na veresiju od stare slave. Realno, svi koji ga danas pljuju imaju za to debele razloge.

Pretentiously Over Bloated Empty Baloon of Hype. 

[Linkin]

na pola sam intervjua i osećam se pomalo neprijatno što ovo čitam.

Meni se onaj prvi link ne otvara iz nekog razloga.

Nije vam teško da se tekst iskopira ovde?

[neomedjeni]

Ne persiraj mi, molim te, odma se osetim dvajes godina starije.


Intervju je užasno dugačak, nije za kopiranje. Probaj sa ovim linkom.


http://www.rockpapershotgun.com/2015/02/13/peter-molyneux-interview-godus-reputation-kickstarter/

[Linkin]

Persiram? Pa tu ste najmanje dvojca, ti i Meho. 

Nažalost, opet neće. Ostaću izgleda uskraćen za neprijatni intervju. Što je možda i bolje. 

[neomedjeni]

Ma, samo uradi kako sam ja uradio, ni ja nisam mogao da otvorim Mehov link. Otišao sam na rockpapershotgun sajt i našao intervju na naslovnoj strani. To je verovatno jedan od najčitanijih tekstova, trenutno.

[Meho Krljic]

Link se meni normalno otvara, dakle, problem je verovatno u tome da RPSovi serveri posrću pod naletima čitalaca pošto tviter gori od linkovanja ove priče. Znao sam ja da je John Walker mali psihopatski sadista ali sad imamo i jasnu kliničku sliku  Opet, zanimljivo je videti dva prezjumabli uglađena i pribrana Engleza kako ih ponesu emocije.


Svejedno, dobro je da je Pitera neko malko suočio sa činjenicom da stalno obećava stvari koje zatim ne ispuni, ali lepo je i videti Piterovu odbranu koja jeste odbrana neodbranjivog ali podeća na tu strast koja je potrebna da se prave kreativna dela. Ja u Fable igrama nisam PREVIŠE uživao ali delovi ekscentrične britanštine njihovog autora koji su u njih bili preslikani jesu bili šarmantni.

[Linkin]

neomedjeni, hvala na informaciji kako da otvorim link. Upalilo je. Ja sam mislio da imam neki problem sa sajtom, nisam ni probao direktno da pristupim. 

Anyway, sam intervju mi nije bog zna šta. Molinju je klasičan, vrda i pravi se naivan, vadi na neobjektivne procene. Generalno, cela gejmerska industrija jeste takva i sasvim sam siguran da je on poprilično svestan toga i da je stari maher u svom poslu. Prvo daje nerealna obećanja a posle sve to baci u vodu pravdajući se na troškove. I tako svaki put. Dokaz da su i na zapadu biznismeni obični lopine koji gledaju da provuku što više a odrade što manje, a ne samo kod nas.

I ja sam imao utisak da je potpisani Džon Voker psiho. Neuravnotežen u najmanju ruku. Možda mu je to deo šarma, ko zna, ne pratim ga. Ali tipičan geekovski pristup. On se ne pravi naivan, on zaista jeste. Trebaće se taj Popaj još mnogo spanaća najesti do profi novinarstva. 

[Meho Krljic]

Dobro, sad, u okvirima gejming novinarstva, Džon Voker nema baš mnogo leđa u koja gleda. Druga je stvar što gejming novinarstvo u celini nije previše ozbiljno.

[Meho Krljic]

E, pošto smo danas pričali o Majora's Mask, evo sad Juesgejmerov Bob Meki da se učeno izrazi o igri. Vrlo vredi pročitati:


http://www.usgamer.net/articles/the-legend-of-zelda-majoras-mask-3ds

[Father Jape]

Sjajan intervju, zaista. Mislim da bi Džon bio dobar sledeći Paksman da je slučajno otišao na drugu stranu.

[Linkin]

Dobro, sad, u okvirima gejming novinarstva, Džon Voker nema baš mnogo leđa u koja gleda. Druga je stvar što gejming novinarstvo u celini nije previše ozbiljno.

Da, na to sam i mislio. Voker je prirodno teatralan i to pali kod gejmera. Ali ne donosi gejmerima zapravo ništa sem dinamičnosti jer uprkos Vokerovom pristupu Molinju je ispolosovao da ceo intervju bude njegova klasična priča kao u bilo kom drugom njegovom intervjuu. Ono što si ti nazvao ulogom dečaka sa zvezdama u očima. I sam Molinju je teatralan ali izveštačeno. Kao, fol neće davati više intervjue u onom prethodnom tekstu i onda sad ovo. Pričam ti priču. Moj zaključak: I Vokerova i Molinjuva teatralnost su samo u funkciji senzacionalizma i marketinga, na način kako to funkcioniše u savremenom gejmerskom novinarstvu, a sadržaj zapravo vrlo uobičajen i isprazan, bez suštinskih informacija kako stvari zaista funkcionišu, sem ako čitaš između redova.

[Father Jape]

Молинју, не Мулинју.

Ja ne mislim da je Voker bio imalo teatralan. I samo bi opening line mogao da se protumači kao over the top (ali i dalje ne teatralan). Mada moguće je da ja imam donekle drukčiju perspetivu jer ga slušam već 180 epizoda u Rum Doings podkastu.

[Linkin]

Nisam ga slušao uživo ali gledam fotku lika iz intervjua, deluje malo pozerski, i način na koji postavlja pitanja, ne samo početna već i kasnije u tekstu gde Molinju bukvalno krene da ga teši i govori kako on to previše emotivno doživljava. Na to mislim. Obično novinar ne postaje deo intervjua emocijama tj. ličnošću već figurira samo ličnost sagovornika.

[Meho Krljic]

Da, ali ovo su posebni uslovi - Molinju je već godinama slavljen kao primer britanskog divelopera koji pravi svetski poznate i popularne igre, jedan od šačice zapadnih divelopera koji imaju ličnu brend prepoznatljivost (Vil Rajt, Sid Majer, Džon Romero... sve Amerikanci. Dejvid Džounz je najbliže ovom rok-zvezda statusu kad pričamo o ljudima sa britanskih osrtva, al, jebiga, Škot je, ne Englez) i čovek koji maltene poput pokojnog Stiva Džobza ima lično polje distorzije stvarnosti kojim ljude oko sebe uspeva da uhvati u sopstvenu psihozu tako da veruju u ono što on obećava iako su nominalno svesni da je to nemoguće. Britanski gejming mediji su uvek imali puno vremena i mesta za njega jer je i on imao vremena i mesta za njih i čovek uvek priča strastveno i zabavno i kreativno i inspirativno.

Tako da je ovo zapravo vrlo ikonoklastički trenutak, momenat u kome Džon Voker pokazuje da nije samo vitez u bijelom oklopu koji štiti te neke marginalizovane manjine u gejmingu (poput žena, pedera i pederskih žena) već kome je na srcu to što je rokstar diveloper, koji pritom ima bukvalno milione sopstvenog kapitala, uzeo pola miliona funti od naroda, obećao im igru a onda tu igru na kraju nije ni napravio a već je najavio sledeću igru i usput je mnogo toga izlagao. Ne mislim da je Molinju ovaj intervju okrenuo na svoje, naprotiv, mislim da u svim svojim pokušajima da objasni kako je dizajn igara kreativan posao prikazuje sebe kao neprofesionalnog, neodgovornog čoveka koji dopušta da ga strast obuzme i spreči u donošenju racionalnih odluka.

[Father Jape]

Da, i pride, a možda samo umišljam, ali mislim da je čitav ordeal delovao katarzično donekle, i da postoji šansa da je utuvio nešto Piteru u glavu. Nadam se da ga neće do sutra zaboraviti i nastaviti sve po starom.

[Meho Krljic]

Da, pa tu se postavlja pitanje investicionog tipa (kao i obično). Pare od kikstartera su potrošene, igra je tu gde je - na mestu jako udaljenom od onog što je obećano. Velika investicija u igru, dakle, neko ko bi ubacio još milion ili dva dolara, pomogla bi da se promeni kodna baza, da se brzo razviju multiplejer i borba, da se proizvede još sadržaja koji može da se monetizuje kroz proširenja i DLCove, ali mislim da niko u ovo ne želi da investira jer Godus ima relativno slabu reputaciju kod igrača (na Steamu su prikazi "mostly negative" što mnoge objektivno loše igre nemaju) i da je Molinju donekle racionalno krenuo u novi projekat (pomenuti The Trail) a Godus želeo da ostavi u rukama par ljudi iz firme koji će nekako barem zaokružiti paket, bez ozbiljnih novih elemenata mehanike, ali sa donekle zabavnom osnovnom igrom. Problem je što mislim da sad to ne može tek tako da uradi jer ga je Voker gurnuo pod svetlost reflektora (za njim Jin Pul, pa ovi iz Gardijana) pa će biti zanimljivo da se vidi da li će Molinju da vadi sopstvene pare da spasava igru koju je već otpisao kao neuspeo eksperiment ili će da se pravi lud računajući da će GejmerGejt ili nešto drugo uskoro okupirati pažnju igračke javnosti.

[Linkin]

Voleo bih da ste vas dvojca u pravu. Iskreno. Ali momenti u kojima Molinju naprimer kaže kako su ga napadali što je uopšte krenuo na kickstarter jer to nije za zvezde njegovog kalibra kao to da ističe kao činjenicu da je pokupio više para prodajući licencu igre za mobilne telefone negoli preko kickstartera meni to zvuči kao da se on debelo pere od svega u fazonu nebitno što je zakovrnuo ljude to njemu ionako ništa nije ni trebalo pa samim tim ništa nije ni kriv a ti Džone Vokere uzmi pa odrasti malo i ne reaguj tako emotivno. Tako je meni sve to zvučalo.
Naravno, verovatno je i Molinjuu samom jasno da je napravio mnogo grešaka pa ne nastupa kao totalni uvredljivi egomanijak genijalac ali ta čini mi se da se ta njegova suzdržana simpatetičnost koja izbija na trenutke zapravo krije iza velike samosvesnosti da je on ipak Molinju, i da, napravio stotine prosečnih igara, svi će ga ipak zapamtiti po remek-delima i sve će mu na kraju bivati oprošteno. Kroz intervju provlači da se njegov tim ubija od posla Godusu. To je taj stav - ja radim najbolje i nisam kriv - pa čak i kad zna da jeste. Da, priznao je da je neozbiljan i neodgovoran i da je probio budžete svih svojih igrica, sem Fables 3, što zapravo doživljava kao veliku grešku. Znači, ne kaje se ni malo. Zapravo tvrdi da svi probijaju rokove i da je to deo načina na koji radi industrija, ne samo developerska već i filmska. Što i nije mnogo daleko od istine. To je istina iza koje se on zaklanja. A koliko je zaista bio neozbiljan i neodgovoran mi nikad nećemo saznati jer ne vidimo iza njegovih zatvorenih vrata. Ali šta god je radio on se sasvim sigurno ne kaje. I da će raditi sve opet isto. To je nažalost moj utisak. Još jednom, voleo bih da grešim.

[Meho Krljic]

svih svojih igrica

  WTF?

Ovo ostalo - moj utisak je da je on predugo radio za Majkrosoft (a pre toga EA) i da je navikao da producentima objašnjava da se umetnost ne može požurivati i da mu je ti prolazilo jer su oni, na kraju dana, ipak lepo pravili pare od njegovih igara. Fable je postao ozbiljan brend uprkos ovim ili onim svojim manjkavostima. Sada kada nema producenta već nekoliko hiljada bekera i early access mušterija koje žale što su dale pare na neviđeno, on pokušava da krivca nađe u gejming medijima što se hvataju za sadržaj njegovih obećanja a ne za njihov duh itd.

[Linkin]

svih svojih igrica

  WTF?

Nisam valjda OPET?!?!!?      

[Father Jape]

Bilo bi zanimljivo pročitati i 600+ komentara ispod intervjua. Mada sam ja imao vremena samo za nasumičnih nekoliko...

[Berserker]

Sto se tice Molinjuovih     igrica     moje iskustvo je zasnovano na 3-4 naslova koje sam igrao: Populus (1 i 2), Black and white, Fable. Zao mi je sto sam propustio Dungeon Keeper, ali osim toga jedino mu priznajem Populus kao revolucionarno delo, zacetnika zanra, dijamant od igre itd. Taj Populus (pogotovo dvojku) smo igrali i buraz i ja do iznemoglosti, i cak i dan danas sam fasciniran prostim a fenomenalnim sistemom koji ta igra predstavlja. Black and White sam pratio po raznoraznim casopisima bukvalno od ranih najava, preko razvoja, i cini mi se da sam tu vise vremena potrosio nego igrajuci samu igru koja je prosto bila, mnjah, nepotrebno iskomplikovana i nikako mi nije ostavljala utisak da je zaista kontrolisem, stalno sam imao neke random elemente u gameplay iako sam pazljivo pratio tutoriale i walkthrough-ove. Fable sam odigrao onako, lepo, ali mi je ostala u secanju kao jedna prosecna igra sa par zanimljivih elemenata i nesto socnijom grafikom. Prosto nista narocito, u tom trenutku je na trzistu bilo toliko kvalitetnih RPGova da Fable (koji se ipak prodavao kao igra iz tog zanra) zaista nije imao sta zanimljivo da ponudi na tom polju osim onoga sto se danas skraceno zove game cosmetics. Sve u svemu, Molinju je po meni potpuno ishajpovan autor (cak mislim da dobar deo uspeha iz starih dana duguje Bullfrogu) i vise mu ama bas nista ne verujem, a ni taj hajp ne shvatam u potpunosti jer mislim da posle Populusa i Dungeon Keepera taj covek vise nije isporucio bilo sta sto bi ga kvalifikovalo kao nekakvu zvezdu.

[Linkin]

Mada su pojedini čepteri još od kraja prošle godine mogli igrati na Steamovom Eary Accessu još samo nekih četiri dana čeka nas od premijere The Book of Unwritten Tales 2, klasične point-and-click avanture u Monkey Island stilu.

The Book of Unwritten Tales 2 - Gameplay Presentation

Niste igrali prvi deo? Zbunjeni ste kvalitetom onoga sto vidite na prikazanom Youtube klipu a ipak vam igra uošte ne zvuči poznato? Pa, nema razloga da nervozu. Ovo je delo nemačkih programera, a nemci su, iako veliki ljubitelji žanra avantura, pomalo jezički skrajnuti iz celokupne svetske priče, mada se oni godinama unazad trude da situaciju isprave vrlo uspesnim prevodima, to za sada van nemačke, gde su te igre izuzetno popularne, ne dobija nivo pažnje proporcionalan kvalitetu. Zapravo, The Book of Unwritten Tales je već treća u nizu avantura sa istim naslovom, jer postoji i The Book of Unwritten Tales: The Critter Chronicles koji predstavlja prikvel. Štaviše, bez obzira na besprekorni kvalitet ovih igra, iza ovog ne stoji najveća nemačka kompanija za proizvodnju igara ovog tipa, Daedalic Entertainment, koja je proizvela naslove poput Deponije i njenih nastavka, Memorije, The Whispered World i mnoge druge.

Dakle, čeka nas jedan baš skrajnuti biser. 

[Meho Krljic]

Jesu li te igre uistinu biseri? Daedalic ih proizvodi već godinama i vidim da se prodaju u dovoljnoj meri da to ide dalje, plus, zapadni - anglofoni - mediji ih pokrivaju, dakle, nisu skrajnute, ali s druge strane, nikada nisam čuo ni jednog avanturističkog fana da govori o ovim igrama kao o nečemu značajnom za žanr, a i ocene koje im se daju su uglavnom osrednje. Kao neko ko pojntenklik avanture uglavnom ne igra, sem kad su u pitanju izuzeci, nikada se nisam upustio ni u jednu njihovu igru, ali moram da priznam da mi se vizuelni dizajn/ art direkcija nikada nisu dopadali pa je to bio dodatni element moje uzdržanosti.

[Linkin]

Pa, kad kažem skrajnute mislim upravo to, premalo pažnje u odnosu na kvalitet u anglofonim medijima. Sam avanturistički žanr u celini je osrednje ocenjen i otkada pamtim bio je u zapećku. Daedalic je po meni nemački pandan Telltale-u, jako su kvalitetni i, što je možda podjednako bitnio, strašno brzi i produktivni. Štaviše, možda ih treba porediti sa Lucas Artsom, pošto je to taj point and click tip avantura, a ne ovo što danas Telltale radi. Zapravo, Daedalic  je mnogo više wet dream za prave avanturiste nego Telltale koji se trudi da podiđe igračima suviše nestrpljivim za prave avanturističke zagonetke. Ne vidim da im vizuelni dizajn mnogo zaostaje za Lucasom. Pogledaj naprimer Night of the Rabbit i sve ovo što sam već spomenuo. Developeri The Book of Unwritten Tales su znatno manji, pored igara iz serijala uradili su još samo The Raven: Legacy of a Master Thief, koji ima neke svoje dobre strane i nije sasvim loš ali ipak nije na tom nivou i ne bih ga nazvao biserom.

[Linkin]

Evo gledam sad na guglu za dva novija naslova:


The Tales from the Borderlands - About 1,080,000 results

The Night of the Rabbit - About 1,060,000 results


Znači, nije to ni toliko udaljeno koliko sam ja imao utisak. Otprilike ista količina interesovanja u okviru istog kruga ljudi koje interesuju takve igre.

Ne znam zašto sam ja stekao drugačije mišljenje da je Daedalic mnogo potcenjen u odnosu na Telltale. 

[Petronije]

Nisam skontao jesu li prethodna dva dela ove igre prevedena ili nisu ?

[Linkin]

Da, potpuno oba su odavno prevedena na engleski i mogu se igrati bilo kojim redom. Ja sam tako prvo presao prikvel The Book of Unwritten Tales: The Critter Chronicles pa onda i onda originalni i stariji The Book of Unwritten Tales.

[Petronije]

Odma' pristavljam, hvala...

[Linkin]

Super. Javi nam utiske. Meni su i prikvel i kec izuzetno legli i jedva čekam da overim i dvicu. 

[Petronije]

Skinuo sam 2 verzije, jedna je bila poljska lokalizacija a druga ruska Tako mi i treba kad se bakćem sa piratima, trenutno skidam treću. Upalio sam malo, lepo to izgleda, prvi utisak je pozitivan.

[Linkin]

Eh, pa što ne reče? Biraš ili "download torrent" ili, još bolje, magnetić ispred da ti se direktno otvori u torrent clientu.


- The Book Of Unwritten Tales - The Critter Chronicles (Prequel):

http://kickass.to/book-of-unwritten-tales-the-critter-chronicles-the-december-5-2012-gog-t7230781.html


- The Book Of Unwritten Tales (Part One):

http://kickass.to/the-book-of-unwritten-tales-reloaded-t5940727.html

[Petronije]

Hvala, znam ja da koristim torente, oni su mi primarni izvor materjala ali sam prevideo PL tag na jednom a ne smem više da skidam jer ću otići u minus. Drugi je sa rutrackera, svi su na ruskom osim jednog koji sad ide. Toliko sam se navikao na private trekere da mi uopšte nije palo na pamet da potražim na javnim.