Defincija KULTNOG FILMA ?

[Son of Man]

Evo mene zanima , da cujem misljenje pojedinaca sta je to zapravo kultni film, i naravno da sam cito definiciju na wikipediji ali zbog nerelevantnosti, sumnjam da postoje i drugacija tumachenja - znaci ako neko ima stav ili konkretnu definiciju ako bi mogo da je ispostavi...hvala unapred.

I da, zanima me dal su filmovi Brus Lija kultni filmovi, ili ako nisu kultni svi dal je kultni npr. ENTER THE DRAGON ?

Tolko za pocetak, cenicu svaki odgovor. 

[Alexdelarge]

film koji volim, pri cemu je to obozavanje visokog intenziteta  posledica mog prefinjenog i istancanog ukusa, za razliku od Obicnih Gledalaca koji su ignoranti u stvarima filmskim i pri tom nemaju tu posvecenost kao JA.  mali broj postovalaca takvog filma i velika fama oko njega cine ga jos kultnijim, a nas, probrane ljubitelje, izuzetnim.

[Shozo Hirono]

Kultni film po definiciji bi trebao biti onaj koji je datom trenutku i vremenskom periodu, idejom, motivom, stilskim i narativnim neuobičajenim karakteristikama se izdigao iznad prosečnosti i učmalosti, i tokom godina stekao malu i probranu grupu sledbenika i obožavaoca.

Brus Li ima tu problem. Ne jedan nego više njih.

Nažalost, naizgled bi on trebao biti kult: brzo živeo; brzo umro; snimio mali broj filmova i stekao poklonike širom sveta.
Ono što mu ne ide u prilog jeste popularnost samog sporta - karatea - koji je postao u međuvremenu i olimpijska disciplina, i previše se raširio, vukući i samog Lija u mejnstrim vode.
Enter the Dragon je film sa najvećim budžetom i najboljom distribucijom u njegovoj kolekciji; plus internacionalni cast. On ne može biti kultan. Pre to može recimo The Chinese Connection ili Big Boss.

Nasuprot Liju, sa druge strane imamo Soni Čibu, koji ima značajno manji broj sledbenika i film kao što je The Streefighter, koji ispunjava sve elemente definicije kultnog filma.

[scallop]

Ovako gledano, svako ima svoga kultnog filma. Što je manje obožavalaca, film je kultniji. Najkultniji film svih vremena nema uopšte obožavalaca. Alexdelarge ponekad deluje sasvim lucidno, a ponekad baš i ne. Ovo nije bila njegova šolja čaja.

Ustvari, trebalo bi da bude obratno. Što više obožavalaca nekog filma, to je film kultniji. Mada, možda se on zajebava, kakva je inflacija kultnih filmova.

Sinoć sam malo prisluškivao raspravu o kultnim podelama oko "Star Trek"-a. Generalno - trekijanci. Frakcijski - kirkovci, pikarovci i ko zna šta još. Sine, odaberi sam svoje kultne filmove i nemoj da o njima raspravljaš sa drugima. Svaki Multa ima svoga kulta.

Kad pročitam svoj post, izvinjavam se Alexdelarge-u. On je ovo kraće napisao. 

[Son of Man]

Shozo , pa meni je BIG BOSS najherojskiji film ikada i zaista sam ga gledo iljadu puta i po bioskopima ko dete i ovako, i to bas zato sto je dabovan i sto je hongkoshka produkcija. Meni je to npr. KULT, ali mi je drag i ENTER THE DRAGON jer tu je Lee doveo taj rad sa kung-fuom (ne karateom jbga) do savrsenstva, mada ima jos jedan film koji nije zavrsen koji je reziro bas on, i gde je to do perfekcionizma bukvalno, znaci pravi onaj fanatizam do bolesti.

Zanima me jos da mi rechete dal je obavezno da kultni film ima neku POUKU ili NAUK ma sta to znacilo, jer kolko se ja secam PINK FLAMINGOS pa i Cannibal holocaust nemaju bas neku preteranu pouku, vise su iskochili iz sivila i tako stekli kultni status. I ko ima zivaca da mi nabroji svoju listu od jedno 10-ak il kolko vec kultnih filmova , cisto da vidim o cemu se tu konkretno radi.

I da bre, da li su npr. LA HAINE, PULP FICTION i TRAINSPOTING kultni filmovi ? 
I da li postoji zvanichni, znaci ofishal definicija kultnog filma bilo gde na netu ili se to gleda od coveka do coveka, tipa nekom je kultni film Terminator jer se na to lozio ko dete i slichno ? Kako se na to posmatra ?

[Ghoul]

rado bih vam kazao koju, al mora da žurim i danas završim text za rubriku CULT HORROR za PRESSING.

pišem o RABIDU.

[Son of Man]

Bice prilike za tebe da se izajsnis, lagano...

[Shozo Hirono]

Evo ti nešto na brzinu od mene:


L'âge d'or (1930)
Freaks (1932)
Kiss Me Deadly (1955)
Shock Corridor (1960)
Carnival of Souls (1962)
Le roi de coeur (1966)
Taiji ga mitsuryosuru toki (1966)
Blow Up (1966)
Django (1966)
Branded to Kill (1967)
Le samouraï (1967)
Vixen! (1968)
Funeral Parade of Roses (1969)
El topo (1970)
Performance (1970)
Brewster McCloud (1970)
Two-Lane Blacktop (1971)
Sweet Sweetback's Baadasssss Song (1971)
The Ruling Class (1972)
Pink Flamingos (1972)
Tian xia di yi quan (1972)
Heavy Traffic (1973)
Forced Entry (1973)
The Wicker Man (1974)
Gekitotsu! Satsujin ken (1974)
The Rocky Horror Picture Show (1975)
Blood Sucking Freaks (1976)
Rolling Thunder (1977)
Eraserhead (1977)
Scum (1979)
Beautiful Girl Hunter (1979)
Cannibal Holocaust (1980)
Crazy Thunder Road (1980)
The Adventures of Buckaroo Banzai Across the 8th Dimension (1984)
Repo Man (1985)
Tetsuo (1988)
Lai Wong (1991)
Ghostwatch (1992)
C'est arrivé près de chez vous (1992)

[Son of Man]

Gledo sam samo 9 komada sa ove liste 
Hvala Shozo na ovoj listi koristice mi i te kako 
Dajte jos ljudi, davaj, davaj 

P.S. Znam naporan sam, ali imam napismeno zasto sam takav tako da mi se oprasta   

[Alex]

Ovako napamet, bez čitanja ikakvih definicija -

- kultni film nije masovno popularan, ali samo mali broj ljubitelja nije dovoljan za kult-nost. Kultno ostvarenje je zapamćeno, ono stiče svoj kult obožavalaca sa prvim prikazivanjima, ali i kasnije (i mnogo kasnije, i uvek) sa svakom novom generacijom. Na taj način sprečava se proglašavanje kultnim delom, svakog nekomercijalnog filma ili malo gledanog, pa i od nekih obožavanog (ali samo u trenutku nastanka i prvobitne aktuelnosti dok ne padne u zaslužen zaborav) komercijalnog promašaja.

Sledeći uslov, posle ne-masovne prihvaćenosti i konstantnog indukovanja tj održavanja kulta jeste intenzitet obožavanja/uzdizanja filma, koji mora da je zavidan, a ne mlak. Fanovi kultnog filma, po pravilu se kunu u taj film, glorifikuju njegove vrednosti, najčešće precenjuju, ređe otvaraju oči ostalima da vide nepravedno, nedovoljno primećene vrednosti.

A i uticaj, takođe. Kultna ostvarenje moraju da imaju nekakav uticaj, bilo na žanr, podžanr, bilo na autore-reditelje i njihove postupke i metode rada, ili makar na živote onih kojima se to ostvarenje mnogo dopada.

Odnos kritike prema kultnim delima? Često su bez relevantnih nagrada, mada ih poneka imaju, ali retko one najviše, koje bi dovele do velike primećenosti filma. I među kritikom ima onih, koji određena kultna dela smatraju remek delima, iako nisu široko priznata kao takva. Najčešće poznavaoci vide određene kvalitete i značaj, koji ove filmove čine bitnim, ali za razliku od "najužih kultista" i mane, koje ova ostvarenja sprečavaju u jednodušnom priznavanju najviših filmskih kvaliteta. Naravno, o ponekim kultnim filmovima mnogi poznavaoci imaju i nisko mišljenje.

[Son of Man]

Odlichna definicija hvala Alex, znaci npr. Last house on the left je kult samim tim sto po prvi put imamo taj tip nasilja u filmu, a i zbog finalne scene sa motornom testerom koja je uticala na autore TCM-a i jos mnogih horora tog rednek fazona - a ? 

[Alex]

Odlichna definicija hvala Alex, znaci npr. Last house on the left je kult samim tim sto po prvi put imamo taj tip nasilja u filmu, a i zbog finalne scene sa motornom testerom koja je uticala na autore TCM-a i jos mnogih horora tog rednek fazona - a ? 

Ispada.

[biljan@]

izvinjavam se što upadam ....
2001: A Space Odyssey
kult nad kultovima

[scallop]

Žao mi je ali je "Odiseja 2001" pokazala niz nedostataka nefunkcionalne saradnje Kjubrika i Klarka. Klark se još dve decenije ispetljavao iz onoga što je zabrljao ili dozvolio Kjubriku da zabrlja. Ako je u tom filmu nešto sjajno, onda je to prvi deo rađen po "Sentinel"-u. No, cult.

[Ygg]

Dakle, nisam jedini koji smatra da je Odiseja 2001 precjenjen film!

[Milosh]

"Odiseja u svemiru 2001" nije kultni film, "Odiseja u svemiru 2001" je remek-delo i savršen film (skroz nevezano za Klarkova pisanija) od prvog do poslednjeg kadra. Iskreno žalim sve one koji nisu u stanju da to prepoznaju. Inače, ova Alexova definicija kultnog filma je prilično ok, između ostalog ostavlja prostora da se napravi razlika između tzv. instant-kultnih ostvarenja i onih koja ostanu kultna i nakon nekog vremena.

[Alex]

"Odiseja u svemiru 2001" nije kultni film, "Odiseja u svemiru 2001" je remek-delo i savršen film (skroz nevezano za Klarkova pisanija) od prvog do poslednjeg kadra. I

Dabome. Možda ga neko smatra kultnim zbog neprijemčivosti široj publici, ali ovaj film je opšte prepoznat kao značajan od najrazličitijih struktura koje se bave promišljanjem o filmu.

[scallop]

Dakle, nisam jedini koji smatra da je Odiseja 2001 precjenjen film!

Nisi. To ti je trta od Klarka i Kjubrika na opštem nivou. Zoran Živković nas je osamdesetih ubeđivao da je 8,3 minuta besmislenog kaleidoskopa boja simbol puta do Sunca, jer tačno toliko svetlost do njega putuje! I nama je tada bila trta od Zorana lokalnih razmera. Od dela filma u kojem dominira "zaplet" sa Halom, Klarku je otpala poslednja dlaka na glavi, a završne "halucinacije" oko transformacije Boumena u Dete Zvezda izvele su me iz bioskopa sa pitanjem "Zašto on?" koje traje do danas. Po logici tog filma, to je mogla da bude i Lajka. Uostalom, na kom mestu rang liste najboljih filmova svih vremena se nalazi "Odiseja 2001"? I, koliko Kjubrikovih filmova je na toj listi pre "Odiseje 2001"? Svaka čast poznavaocima filma, ja to nisam, ali SF prilično dobro poznajem. "Odiseja 2001" je loše postavljen predložak mnogo gorih nastavaka. Ko je, možda, pročitao sve nastavke? Koliko ih, zapravo ima?

[Son of Man]

4 ima, ja cito...doduse prva 3 dela imaju dobru foru, i mnogo je to jace od filmova, a 4. je radjen naknadno, tj. onomad negde '97 kad se Klark u kinoteci kao javio preko nekog sranja, nesto kao promocija pre promocije - specijalno za Srbiju gistro - ja bio i jos 15 ljudi.

[Son of Man]

Ipak cu se ja zadrzati na mom terminu OKULTNO, jer nisam ni ja vise siguran sta je KULT, a za OKULT ne moz niko da me prozove ako omasim 

[Джон Рейнольдс]

Da ponovimo:

"Odiseja u svemiru 2001" nije kultni film, "Odiseja u svemiru 2001" je remek-delo i savršen film (skroz nevezano za Klarkova pisanija) od prvog do poslednjeg kadra. Iskreno žalim sve one koji nisu u stanju da to prepoznaju.

[Tex Murphy]

Od dela filma u kojem dominira "zaplet" sa Halom, Klarku je otpala poslednja dlaka na glavi, a završne "halucinacije" oko transformacije Boumena u Dete Zvezda izvele su me iz bioskopa sa pitanjem "Zašto on?" koje traje do danas. Po logici tog filma, to je mogla da bude i Lajka.

Pa nije mogla da bude Lajka jer film (kao i knjiga) prikazuje evoluciju čovjeka a ne džukele. A zašto baš Boumen? Pa, nema nikakvog posebnog razloga. Osim možda da se pokaže da bilo koji Srednji Džo može da bude nosilac transformacije čovječanstva. Sem toga, čak i da film u suštini nema nikakvog smisla, zašto nije moguće da se uživa u nečemu što je apsolutno savršeno režirano i uslikano i predstavlja Edenski Vrt za oči?

Na kraju krajeva, realno gledano, previše razmišljanja zna prilično da unakazi djelo, naročito kad je SF u pitanju. Eto danas se gomila ljudi kune u Terminatora, koji jeste vrlo zabavan serijal, ali čim se čovjek udubi, nije teško primijetiti da je gotovo svaka sekunda svakog od četiri filma potpuno besmislena i imbecilna.

[Tex Murphy]

Btw, ako imate nekih životnih planova, nastojte da ih danas pozavršavate, jer sutra (vjerovatno u ranim popodnevnim časovima) nastupa kraj svijeta. Ne onaj pussy kraj svijeta kao u filmu Donny Darko, već prava, full-fledged APOKALIPSA.

[Ghoul]

Eto danas se gomila ljudi kune u Terminatora, koji jeste vrlo zabavan serijal, ali čim se čovjek udubi, nije teško primijetiti da je gotovo svaka sekunda svakog od četiri filma potpuno besmislena i imbecilna.

u narednim danima biću u prilicu da konačno i definitivno anihiliram ovu uštvu harva, a posle ove njegove nebuloze u tome ću baš da uživam!

[Tex Murphy]

Eto danas se gomila ljudi kune u Terminatora, koji jeste vrlo zabavan serijal, ali čim se čovjek udubi, nije teško primijetiti da je gotovo svaka sekunda svakog od četiri filma potpuno besmislena i imbecilna.

u narednim danima biću u prilicu da konačno i definitivno anihiliram ovu uštvu harva, a posle ove njegove nebuloze u tome ću baš da uživam!

Reče neko ko je izjavio sljedeće:

PS: back to the future je negledljivo đubre, demografski prilagođeno najprosečnijim od prosečnih malograđanskih morončića, tako da je krajnji produkt bljutava 'limunada'

[Ghoul]

Reče neko ko je izjavio sljedeće:

PS: back to the future je negledljivo đubre, demografski prilagođeno najprosečnijim od prosečnih malograđanskih morončića, tako da je krajnji produkt bljutava 'limunada'

koji tačno deo ove ingeniozne nutshell-definicije tog celuloidnog isprtka misliš da možeš da osporiš?

[Son of Man]

Zamolio bih da uz eliminaciju i uživanje budu uslikane i neke fotke banjalučkih cura 

[Milosh]

PS: back to the future je negledljivo đubre, demografski prilagođeno najprosečnijim od prosečnih malograđanskih morončića, tako da je krajnji produkt bljutava 'limunada'

Ah, sećam se ove čuvene izjave koja zapravo ne kaže ništa o filmu, ali tako puno o osobi koja može ovako nešto da izvali tj. o okeanu predrasuda koji leži i previre tik ispod naizgled mirne površine...

btw Srećan put ubosnu! i nek te Harvi ugosti kako valja u svom Hostelu.

[Cornelius]

Kubrikova Odiseja jeste i remek delo i kultni film. U pitanju je realtivno složen film sa više mogućih čitanja. Najvažnije čitanje je put u spoljašnji svet radi otkrivanja samog sebe, kao i u homerskoj Odiseji. Inače, Bowman (strelac) je simbol Ulisa koji prevarom pobedjuje jednookog kiklopa (HALa). U drugom čitanju možemo da vidimo i mit o Edipu kroz simbol monolita, umiranja starca i dolaska na njegovo mesto deteta. Ta tema se produbljuje u Isijavanju. U trećem čitanju, HAL je jedina prava ličnost medju protagonistima. Paranoičan je i strah ga je od smrti, te se trudi da eliminiše astronaute, zarobljenike i poslugu broda. Itd. O svakom trenutku filma moglo bi da se razgovara satima. Inače, to je film koji sam video najviše puta u životu - 27. Duplo više nego Rubljova Tarkovskog (13 ili 14 puta) i Dobar, ružan, rdjav (oko 15 puta).

Večeras sam slučajno gledao Egzorcista (treći put) i za njega se može reći da je kultni film. 25 godina kasnije, ovaj film uznemirava više nego ova današnja tehnički doterana sranja. Zlo koje se inkarnira najednom, bilo gde (u mirnoj porodici, nevinoj devojčici) i uništava iz čistog zadovoljstva.

[scallop]

Sinoć sam devedesetšesti put gledao "Kako je sniman četvrti deo Indijana Džons". Stiven Spilberg i društvo su opsežno prikazivali značaj i veličinu ovog serijala. I stvarno, slušajući njega, Harisona Forda, Džona Vilijamsa, Kejt Blanšet i nepravedno zapostavljenu Karen Alen (iz drugog dela), shvatio sam veličinu dela. Eh, zaboravio sam Šaju. I o njemu je rečeno mnogo toga lepog, mada pojma nemam ko je Šaja (nekako je izmakao mojoj uzdrmanoj memoriji).

Budući da sam kao Virgo (Devica) sa obe noge na majčici Zemlji, a Virgo je (po Jungu) "glas vapijućeg u pustinji", još jednom sam zaključio da je mišljenje o umetničkom delu (pod uslovom da je entertainment umetničko delo, a najčešće nije) razapeto subjektom koji mišljenje iznosi između dva prethodna posta. Možemo reći, bez razmišljanja, da je nešto đubre ili naći niz paralela i simbola, dokazujući suprotno. Film "Oh, brother where art thou!" (ako se baš tako piše) je u svim elementima Homerova "Odiseja", tek mi je sin ukazao na sve pojedinačne sekvence u filmu. A ja sam, dotle, bio ubeđen da sam gledao dobar i zabavan film, uživao u Kluniju i njegova dva partnera i fenomenalnom soundtrek-u. Prosečna publika nije videla ni toliko.

To svodi umetničko delo na elitu, a kultno delo na poklonike. Elita je vođena svojom sposobnošću uočavanja i tumačenja svih detalja dela i teži da se izdvoji iz mase svojom izuzetnošću. Poklonici prepoznaju "svoju teritoriju", popišaju se na sve izvan nje i brane je do poslednje kapi krvi. I jedni i drugi su malobrojni, svi ostali su gledaoci i čitaoci. Za njih postoji samo entertainment.

Na ovom mestu se podsećam rasprave o legitimnosti kritike, gde su se pobornici pozivali na postulate, a ja sam, u svojoj naivnosti, tvrdio da je kritika uvek lični stav i da može da varira od nemila do nedraga. Nedavno, na sajtu Art-Anima, umešao se neki AR (sigurno nisam ja), koji je kritiku razapeo između "ne gleda, a pljune", to je kad se ne plati, i "hvali na sva usta", to je kad se plati, mislim, oko 200 evra. Čovek je bio nezadovoljan kako je njegova priča prošla na nekom konkursu.

Znam da Cornelijusu niko nije platio za mišljenje o filmu "Odiseja 2001", ali je trebalo 27 puta da gleda film "Rubljov", a ne samo upola manje. Možda nije imao priliku. I još nešto: u  "Odiseja 2001" nema Odiseje, a u "Oh, brother, where art thou" je cela, sekvenca po sekvencu. Treba gledati taj film nekoliko puta. Muzika je fenomenalna, a kamera, fotografija ili kako god vi to zovete, nenadjebiva.

Milošev komentar o komentarima je OK.

[Cornelius]

To svodi umetničko delo na elitu, a kultno delo na poklonike.

Ovo je u potpunosti tacno. Umetnicko delo se obraca najdubljim duhovnim, emotivnim i estetskim traganjima nase licnosti. Da bi se umetnicko delo osetilo, prihvatilo i razumelo, neophodan je odredjeni napor, razmisljanje, otvorenost duha, emotivnost, prijemcivost, analiticnost, moc sinteze, strpljenja, ali i odredjini stepen znanja i informisanosti. Bez toga, osoba se lako raspameti kicericom, sve tvrdeci da je u pitanju umetnost (makar i narodska). E, sad... Vec smo pricali o tome i necu opet da razvijam tezu. Upravo pisem prikaz jedne izuzetne izlozbe Kandinskog, a u pripremi je prikaz izlozbe ikona. Obe stvari su hiper-elitisticke, jer je nemoguce shvatiti punocu duhovnog, estetskog i umetnickog pristupa velikih vizantijskih zivopisaca, niti ruskog genija Kandinskog, bez prilicnog predznanja (ja sam se ikonama bavio 15 godina, i opet me povremeno zbunjuju i iznenade svojom lepotom, duhovnom sirinom i umetnickom sveobuhvatnoscu). (Rubljova sam manje puta gledao nego O 2001, jer sam SFom poceo da se bavim znatno ranije nego pravoslavljem i ikonografijom. Sta da radis, niko nije savrsen...)

Sto se tice "kulta", tu smo svi jednaki, jer nije u pitanju elitizam, nego istovetan mehanizam i kod elitiste i kod potrosaca kicerice. Razlika je sto su prvi zaljubljeni u remek-delo, a drugi u shitinu.

[Eriops]

Corneliuse to sto navodis mi klizi u neki super elitizam.. ko je ta mudra glava koja
odredjuje sta je istinska umetnost, a sta kic ? I ko je taj koji ce odrediti toj mudroj glavi slobodu da to odredjuje ? Ne mora umetnost biti ono sto voli pet miliona ljudi, ali isto tako to sto neko delo procita i odusevi se njime deset ljudi, takodje nuzno ne znaci da je to umetnost. Mozda autor jednostavno ne ume da nadje put do publike, pa onda to pokriva filozofijom tipa " ma ne shvataju oni sta sam htio reci,
nije to za mase ". Ja bih bio oprezan s tim kategorijama masa-elita.

Son, ne znam definiciju KULTNOG filma. Meni je kultni film nesto sto se izdvaja od obicnog, sto mogu gledati i 20 puta da mi ne dosadi, i sto mogu gledati i pre deset godina, i danas, i za ko zna koliko godina. Evo nabrojicu neke svoje kultne filmove.

SCARFACE- Mozda i najbolji film za mene, svih vremena. Ja sam ga shvatio vrlo duboko, za mene to nije samo film o usponu i padu jednog mafijasa, vec film o samoj sustini zivota. Koji te tera da duboko razmislis, sta je to zivot, sta je ono sto ga cini zaista vrednim i za sta se treba boriti ? Da je vrlo lako moguce da kad mislis da si na samom vrhu, ti ustvari nisi postigao nista, ono za sta si se borio nije bilo vredno. Mislis da si na vrhu, a u stvari si dotakao dno. Nisi pobednik, vec porazeni.
Da ne spominjem fantasticnu glumu Al Pacina, njegovu ulogu zivota.

MAD MAX 1- Ne znam koliko puta sam gledao ovaj film, ali nikad mi nije bio dosadan.
Odskace mi od svih drugih akcionih filmova. Meni najbolja uloga Mela Gibsona.
I sa sjajno prikazanim negativcima, posebno Babom i Prstosjekom.

HAIR- Mjuzikl za sva vremena. Uhvatio je po meni fantasticno jedan duh hipi generacije i rasturenog americkog drustva  zbog rata u Vijetnamu. Zauvek cu zapamtiti scenu kad Klod menja drugara, i greskom dospeva u avion za Vijetnam.
Setio sam se pesme Let in sonshine kod svog prvog odlaska na ratiste, bila je neka mucna atmosfera, i ta pesma mi je sinula kroz glavu..

NOC VESTICA 1- Zbog ovog filma sam zavoleo horor. Gledao sam gomilu horora posle, i nijedan mi nije bio tako dobar. Sjajna rezija, u crno beloj tehnici, bez specijalnih efekata, bez velikog budzeta, stvoren je horor za sve generacije, a Majkl Majers je postao sinonim za zlo. A tek ona sjajna muzika, uf! 

SEDMI PECAT- Ovo delo je sto bi Cornelius rekao, istinska umetnost. Treba ga zaista pogledati, tesko je prepricati taj film i dati pravu sliku.

BILO JEDNOM NA DIVLJEM ZAPADU- Ima mnogo dobrih vesterna, ali samo jedan mi ima status kultnog, a to je ovaj. Sjajna uloga Carlsa Bronshoma, sjajna prica, sve praceno onom zavodljivom, smrtonosnom muzikom.

Znam da ce mnogima moj izbor biti glup, neobican, itd, ali to sam ja, to su filmovi koje obozavam. Volim ja i neke klasike, ali ovo su filmovi koji su ostavili najaci utisak na mene.

[biljan@]

Meni je Odiseja kultni film zbog toga što uz njega osjetim posvećenost, inicijaciju u misteriju... To mi se desi svaki put iznova, a to se dešava(lo) i mom sinu i njegovim kolegama...
Mislim da  potvrđuje sve ono što je Alex gore naveo

[Cornelius]

Corneliuse to sto navodis mi klizi u neki super elitizam.. ko je ta mudra glava koja
odredjuje sta je istinska umetnost, a sta kic ?

U apsolutnog sudiju spada vreme. Ono što posle sto godina niko ne jebe dva posto, bilo je i ostalo kičerica, delo niske duhovne, estetske, zanatske i emotivne vrednosti. U medjuvremeno, svi smo sudije. Ti, na primer, voliš popularnu zabavu (osim Sedmog pečata) i smatraš je za umetnost najvišeg stepena. Ako budeš imao dovoljno vremena, strpljenja i snage, za 20 godina će i tvoj ukus, znanje i životno iskustvo da te odvede ka delima fundamentalnijih vrednosti.

[EKSTREMISTA]

SCARFACE- Mozda i najbolji film za mene, svih vremena.

[Eriops]

Corneliuse, slazem se da se i razmisljanja i ukus, i vrednosti menjaju vremenom,
takodje i da je vreme najbolji sudija, ali ovi filmovi koje sam nabrojao izdrzali su
probu vremena. Uzmi za primer Kosu ( Hair ) , i film je kultni, a koliko puta se
pozorisna predstava igrala sirom sveta ? Taj film nije zabava, tema je vrlo teska i
bolna. Zabava je Roki, Vatrene ulice, Flesdens. Za Scarface mislim da sam objasnio,
smatram ga filmom velike umetnicke vrednosti, to nije zabavan film o usponu i
padu mafijasa, vec mnogo vise od toga.
No ne bih da previse branim svoj izbor, svako vidi drugacije, ono sto je za nekog umetnost za drugog moze biti samo dobra zabava i obratno.

[Cornelius]

Uzmi za primer Kosu ( Hair ) , i film je kultni, a koliko puta se
pozorisna predstava igrala sirom sveta ?

Pobrkao si lončiće. Ako je film kultni, to ne znači da je u pitanju umetničko delo. A, ako je nešto igrano mnogo puta (prodato u velikom tiražu...), to ne znači da je u pitanju umetničko delo. Ti mešaš popularnost jednog ostvarenja sa njegovim kvalitetom.

[scallop]

"Kosa" jeste vrhunsko umetničko delo. Posebno u Formanovoj interpretaciji.

[taurus-jor]

Roki je drama. Ali, to vazi za prvi film.

[Cornelius]

"Kosa" jeste vrhunsko umetničko delo. Posebno u Formanovoj interpretaciji.

Formanova "Kosa" je vrhunska i elegantna zabava. Uspešno i svima prijemčivo je prikazan duh jednog vremena. Muzika je ono što jeste (pop muzika), a svi ostali elementi su na malčice višem nivou od sâmog mjuzikla na sceni. Ja sam "Kosu" video u Londonu pre 30 godina, kao i "Jesus Christ Superstar", koji su na mene ostavili veliki utisak. Kasnije sam manje bio impresioniram mjuziklima, a i prestao sam da slušam pop muziku.

[Eriops]

Cini mi se Corneliuse da tim cim je nesto prijemcivo velikom broju ljudi, automatski
iskljucujes njegovu mogucu umetnicku vrednost. Tu mislim da gresis.
Ne mora popularno delo biti i kvalitetno, ali moguce je spojiti oba elementa da bude
i kvalitetno i svima prijemcivo.
Ili bar velikom broju ljudi.
Ok, za tebe je Kosa zabava, za mene ima umetnicku vrednost, svako ima svoje
misljenje.

[Cornelius]

Ne mora popularno delo biti i kvalitetno, ali moguce je spojiti oba elementa da bude
i kvalitetno i svima prijemcivo.

Verovatno bi smo uspeli da nadjemo takva dela, ali ona ne bi bila iz našeg vremena, nego bi bila dela stvorena u prošlosti. Potom, verovatno bi smo pronašli da je njihova masovna popularnost zasnovana, ne na razumevanju ili osećanju njihove izuzetne umetničke vrednosti, nego na izuzetnoj medijskoj prisutnosti.

I tačno je da svako ima svoje mišljenje i svoju lestvicu vrednovanja, što naravno ne menja prirodu sâmog dela ili proizvoda.

[Ugly MF]

Hah.. KULT ni film...
Sama rec kaze...
Film koji se i danas citira, prati, iz koga mnogi izvlace zivotne poruke ,
ili prihvataju neke filozofije...ili kriterijume o kvalitetima samog filma...

Kum je po meni Kultni kolko i Ben Hur...dobri ,dugacki,prvog i dan danas neki koriste umesto citanja bontona i poslovnog pravilnika ,
a drugi je nauka i skolski primer kako se treba snimiti dobar film i sta sve u njemu treba imati.

Kultni su i Star Warsi i Star trekovi... al su i Alieni i Predatori.... svi imaju svoje sledbenike , kultiste, itd... cak i fanove i konzumente.

[Alexdelarge]

kultni film. 1. Film koji uza se veže ograničenu skupinu bezuvjetnih (nekritičnih) poklonika i osobite rituale uzvisivanja – ponavljanoga gledanja te popratnoga ritualnog ponašanja (postojano razgovorno tematiziranje filma, kolekcionarske fiksacije uza sve što je vezano uz film uz moguće društv. okupljanje u pokloničke zajednice). Kultnim može postati bilo koji film ako izazove takve reakcije i uspije izdvojiti pokloničku skupinu iz većinskoga recepcijskog okružja (npr. → Rocky Horror Picture Show). 2. Svaki film koji uspije privući trajnije gledateljsko i akademsko poklonstvo, ugl. obilježeno nekritičnim (ili natkritičnim) uzvisivanjem filma.
H. Turković

http://film.lzmk.hr/

[Seth Brundle]

Moj izbor bi otprilike bio:
2001: Odiseja u svemiru, Halloween, Shivers, Re-Animator, Natural Born Killers, Audition, Leptirica, The Texas Chain Saw Massacre, A Nightmare on Elm Street, Peeping Tom, Rosemary's Baby, Hellraiser 1 & 2, Holy Mountain, Eraserhead, Fright Night, Cemetery Man, Near Dark, Evil Dead 1 & 2, Suspiria, Vertigo, The Good, the Bad and the Ugly, Cannibal Holocaust, Perdita Durango...
Kod nekih reditelja nisam naveo sve naslove koji bi odgovarali definiciji (Kjubrik, Kronenberg, Huper, Krejven, Karpenter, Hičkok, de la Iglesija) a koje takođe obožavam.

[Seth Brundle]

I da, može se raspravljati da li Odiseja i još neki filmovi sa spiska spadaju u definiciju kultnog, ali njihov kvalitet i uticajnost su neosporni. Sigurno je da neki film može da bude kultni i da bude univerzalno prepoznat kao vrhunsko umetničko delo.

[Agota]

http://www.theguardian.com/film/2014/jun/19/cult-films-bad-movies-classic-big-trouble-little-china

[Dybuk]

Zanimljivo. Pitanje popularnosti, uticaja, originalnosti i najbitnije, vremenske distance.
Cini mi se da neki film, iako prepoznat kao uticajan nece dobiti kultni status ukoliko nije proslo dovoljno vremena od trenutka kad je napravljen, do trenutka u kome vec govorimo o kultnom statusu. Dakle, ne manje od decenije - dve.

Da preskocim ljute klasike, Snatch je kultni film, Trainspotting, Blair Witch Project - iako mu dosta ljudi osporava kvalitet i uticaj, Pink Flamingos je kultni film u domenu tres kinematografije, Cannibal Holocaust itd itd.
Kultno je ono filmsko delo koje savremenici mogu ili ne moraju da prepoznaju ili prihvate ali izdrzi sud vremena, te se o njemu govori dugo nakon sto je zavrsilo bioskopski zivot.

Sudeci prema love&hate - vise hejt koji ljudi osecaju prema Paranormal Activity, mozda ce ovaj film jednog dana biti prepoznat kao kultni, nevezano za njegov mozda upitan kvalitet. Edgy, huh?