NOVA SRPSKA FANTASTIKA prir. Knežević & Damjanov

[Truba]

paša, treba se prebaciti u glumce i redatelje
ne znam što drugo reći

[crippled_avenger]

Ako je neko u Zagrebu 3. jula...

http://2018.fantastic-zagreb.com/ederlezi-rising-ljetna-pozornica-tuskanac/

[crippled_avenger]

Srbi previše mačo u Jutarnjem listu...

https://www.jutarnji.hr/kultura/film-i-tv/video-ederlezi-rising-pogledali-smo-hvaljeni-srpski-sf-u-kojem-glumi-stoya-americka-pornoglumica-srpskog-podrijetla/7560294/


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Meho Krljic]

Dobro, da repostujemo ovo za svaki slučaj:


Dakle, evo mog kratkog utiska o Ederlezi Rising: Prvi je da se stidim što za projekciju juče nisu naplaćivane karte jer to i od mene na neki način pravi grebatora, a ovo je film koji ne mora da vam bude omiljeni bioskopski hit 2018. godine ali cena karte od nula dinara sugeriše kao da nije u pitanju "pravi" bioskopski produkt već, eto, neki ezoterični polueksperimentalni garažni projekat grupice ortaka iz kraja. Što je daleko od istine.
Za film sam već upotrebio atribut "impresivan" jer je ovo zaista, na skoro svakom nivou prosto nezamisliv poduhvat za te neke "naše" uslove. Ederlezi Rising je svakako "mali" naučnofantastični film, na tragu, recimo, Jonesovog Moon ali u produkcijskom smislu nemate utisak da se radi o nečemu što dolazi iz okruženja koje sa ovakvim filmom praktično nema nikakvog iskustva. Fotografija, scenografija, digitalni efekti, montaža, dizajn zvuka i skor su praktično besprekorni i dok sam od nekih članova ekipe već bio navikao da očekujem kvalitet na sasvim sveckom nivou (Mosurović, čija je muzika vaistinu izvanredna, Kljakićeva sa kostimima), Milena Petrović kao glavni montažer je napravila pravi podvig - pogotovo imajući u vidu da je ovo film koji nema dovoljno radnje da dinamično ispuni svojih 90-ak minuta i mora da se oslanja na mnogobrojne "mood" shotove od kojih se mnogi praktično i ponavljaju.
U tom smislu, odmah valja reći i to da je film relativno rečeno "spotovski" režiran, što svakako nije moj najomiljeniji pristup realizaciji bilo kog materijala dužeg od 5-6 minuta. Donekle je to stvar ukusa, naravno, ali mislim da se vidi da Bodroži ovo jeste prvi film, da se vidi da mu nad glavom nije sedeo strog studio sa producentom koji će zahtevati da se stvari popeglaju i dovedu u tročinsku strukturu i koliko je to dobro jer smo dobili neke zaista prvoklasne slike i montaže, toliko i nije dobro jer ponekad te slike i montaže idu predugo, previše se ponavljaju a da opet ne ubacuju film u jasan ritam (ponavljanja i sugestije) već deluju kao dobijanje u vremenu da se dobaci do sat i po trajanja.
Sad, naravno, da li je to "objektivan" problem, ne umem da kažem - meni bi, kao starijem čoveku, svakako odgovarala disciplinovanija pripovedačka tehnika u kojoj bi faze kroz koje Milutin prolazi i transformacije koje Nimani sledstveno trpi bile jasnije odeljene. Sam tekst nema problem - mislim da je napisano dobro, da nema banalnosti i da se tragički luk glavnog junaka u koji je uvučena i druga "osoba" u filmu - rekao bih "protiv svoje volje" ali čitava poenta Stojinog lika je da nema svoju volju - jasno oslikava u tekstu. Ovo je u krajnjoj liniji priča o čovekovom hubrisu i ceni koju za njega plaća a čovek o kome pričamo je iscrtan čvrstim linijama i mada nije "everyman", on je na nivou postavke dovoljno relatabilan. Kada postane jasno da misija na kojoj se nalazi odlazi u kurac, možemo postaviti pitanja tipa "A šta su bre očekivali? Ko još šalje ljude sa očiglednim psihološkim problemima na ovako skupu i dugu misiju?" ali čini mi se da se ovde ispušta iz vida jasna (barem meni) satirička ambicija teksta.
Hoću da kažem, video sam da se u mnogim komentarima dovodi u pitanje smislenost misije koja u startu deluje osuđena na propast (visoka cena, ali jednako visok rizik), kao i ukazuje na to da scenario navodno slavi levičarski totalitarizam, ali film zapravo od starta priprema gledaoca na propast i već je kratko tekstualno objašnjenje na početku kojim se kaže da je kapitalizam toliko ugrožavao planetu da je morao da bude zamenjen socijalizmom očigledno satirički intonirano a sama postavka misije - jedan čovek ide raketnim pogonom do Alfe Kentauri ne bi li tamo "propovedao" severnokorejski Džuče - je  praktično kao početak nekakvog vica kakve smo pričali dok smo još živeli u socijalizmu. "I?", pitali bi onda. "I, ništa, daju mu ženu-robota da može da jebe na putu, da mu ne bude dosadno, al njemu smeta što ona radi sve što on hoće, pa je pokvari i posle plače što je pokvario."
Dobro, nije baš najsmešniji vic svih vremena ali Ederlezi Rising se vrlo pošteno uklapa u aktuelni trend bavljenja ovom vrstom transhumanizma u savremenoj naučnofantastičnoj kinematografiji, televiziji, igrama (She, Westworld, Bladerunner 2049, Detroit: Become Human, NieR: Automata itd.) i prilično ubedljivo ispituje tu osetljivu granicu između kvalitetne mašine koja "intelektualno" razume koncept emocija i u stanju je da ih podražava i kvalitetne mašine čiji su sistemi toliko prefinjeni da se može govoriti o "pravim" emocijama.
Utoliko, da potvrdimo odmah da ovaj film niti jeste niti ikako pokušava da bude "ljubavna priča", on je pre svega pričica o muškoj potrebi da se drugi kontroliše, ali tako da i taj drugi uvidi da je to "dobro", dakle, da, na određenom nivou jeste skoro pa feministička teza. Pogotovo jer film ima tri ženska i samo jedan muški lik i, ponovo sasvim satirično, insistira da je uspeh misije jedino to ako se postigne da se muškarac u koliko-toliko upotrebljivom stanju dopremi do Alfe Kentauri gde će propovedati bajkovitu filozofiju samodovoljnosti, iako je sasvim očigledno da bi najjednostavniji način da se postigne željeni rezultat bio da se na ovakvo putovanje pošalje - samo android. E, sad, baš zato što skript ima ovako naglašeno satirički podtekst (koji se, slažem se, malo zamagli realizacijom koja je vrlo ozbiljna i tek povremeno promakne replika poput "Rekao si 'mi', to je znak da prihvataš Nimani kao ličnost." "Ali, ne zaboravimo da sam ja fetišista, ja mogu od svakog predmeta da napravim ličnost."), stvari koje se tiču astrofizike i koje su očigledno pogrešne/ nedosledne/ neuverljive je sasvim lako progutati. Da je film rađen u ozbiljnijoj produkciji, nije isključeno da bi studio insistirao na doslednijem world buildingu i to bi onda popeglalo ovakve stvari ali ne bih rekao da je to od velikog značaja za suštinu.
Ono što jeste od značaja za suštinu je da Milutin prolazi - velikim delom zbog izolacije i odsustva stvarne "zajednice" koju mu obećavaju na početku filma a na koju bi mogao da reflektuje svoje misli, želje, strahove itd. - kroz proces ne baš tako redak kod, jelte, fetišista, gde se usredsređivanje na predmet požude transformiše u ambiciju da se sa njim ostvari dvosmerni odnos. Ovo su stvari koje smo mogli da čitamo još kod raznih klasika, od Bukovskog pa do, jelte, Nabokova, dakle, jedna humanizacija fetiša, pripisivanje objektu požude volje i zatim nastojanja da se ta volja pridobije.
Ili, jelte, drugim rečima, da od predmeta koji koristite da zadovoljite fantaziju, nastane ličnost koja će imati istu fantaziju. Ovo je tradicionalno u književnosti tragička putanja a Ederlezi Rising čak pomalo prenaglašava Milutinovu žudnju da nešto što je samo hi-tech masturbacija pretvori u humanizovan odnos dve ličnosti time što mu se u usta stavlja ta neka demijurška ambicija ("Stvorio sam život!"). Mislim, ne da je to netačno, samo čak mislim da nije bilo neophodno da se izgovori - dovoljno je jasno da njegova opsesija time da "oslobodi" Nimani ima duboko sebičnu podlogu i druga polovina filma je čak uznemirujuće cinična jer nakon "lepih" fetišističkih fantazija iz prve, slične scene sa Stojinim poziranjem i golotinjom iz druge čitamo kao očiglednu manipulaciju.
Ovo i jeste jedna od najpotentnijih tačaka same priče - svi se slažu da je muškarac u funkcionalnom stanju presudan za uspeh misije (praktično sažetak kolonizatorskog tropa o odvažnom mužjaku koji putuje, pronalazi, osvaja, pokorava i transformiše) i čitav narativ oko žrtvovanja androidkinje (eh, ginoida?) je, sasvim očigledno, manipulativan i utilitaran i u njemu Nimani učestvuje u potpunosti. Ali ne svojom voljom, jer do finala filma ništa ne sugeriše da je ona ima - ovo i jeste tragički element finala gde se muškarac u fullu whiteknightuje postupajući sasvim po planu korporacije, trudeći se da "spase" "požrtvovanu" ženu iako svi znamo da je upravo ovo svrha njenog "samožrtvovanja" - uklanjanje disrupcije iz okruženja i davanje muškarcu osećaja svrhovitosti.
Naravno, plan malo ode ukuras na kraju i ispostavlja se da nije bio dobar jer je korporacija potcenila do koje će mere Milutin odjuriti u white knight smeru ali ovo je konzistentno sa, ponavljam, do satire apsurdnim originalnim planom o slanju blesavog muškarca u kosmos da obavi osetljiv posao i pravilno uokviruje narativ o svetu kojim vladaju, navodno benevolentne socijalističke korporacije čiji je modus operandi socijalni inženjering sasvim distopijskog nivoa.
S druge srtrane, tragički kraj ima i taj finalni poljubac koji sugeriše i da je Nimani zaista postala "nešto više" od puke alatke ali meni se dopalo što ovo ostaje sasvim svedeno, bez "obrazloženja" da li je Milutinov plan actually, kao, ipak uspeo, je li on uprkos svemu što smo do tog momenta videli "proizveo" ličnost, da li je ovo samo naučeno ponašanje androidkinje koja zaokružuje scenu jer shvata kako bi ona trebalo da izgleda, ili nešto treće...
U svakom slučaju, bodrijarovski objekt sa svojim strategijama zavođenja je uvek bio u dobroj meri baziran na lakanovštini i kjerkegorovštini i Cripple je, mislim, solidno očešao ovu tematiku u scenariju postavljajući protagoniste u jasne situacije sa jasnim tezama i poentama. Ne nužno inovativnim, naravno, ali s druge strane, ne postoji baš mnogo naučnofantastičnih filmova koji se na ovaj način bave ovakvom temom i u tom smislu je Ederlezi Rising sasvim esencijalan. Voleo bih da je režija te scene povezala na jedan, kako rekoh gore, disciplinovaniji način i možda bi Ederlezi Rising sa čvršćom producentskom rukom bio efikasnije ispričana priča. Ali to je sad what if...
Ako na nešto imam vidnu zamerku, na nivou osnovnih činilaca filma to je gluma Sebastijana Kavace. Čovek je izvanredno atraktivan, tu nemam prigovora, moja žena je balavila u bioskopu za sve pare, ali, kako je i Gul primetio u svom osvrtu, njegova isporuka teksta je neprihvatljivo nepromenljiva tokom čitavog filma. Ovo je ipak priča o čoveku koji prolazi kroz grdne promene i iskušenja a njegov govor je sve vreme kao da snima tekst za trejler kojim se film najavljuje. ABN je, takođe, s pravom ukazao na dikciju koja može da bude problem, ali mislim da je koren problema u isuviše ravnom deliveryju koji ne ukazuje na nijanse u tekstu i mnoge postojeće suptilne dvosmislice uspeva da prikrije. Stoja nije neka glumica koju bismo sutra gledali kako prima nagradu Žanka Stokić, ali ona - možda paradoksalno - deluje možda ne prirodnije ali udobnije dok izgovara svoj tekst i ima varijacije u dinamici, intonaciji i volumenu. Naravno, njoj pomaže što je robot pa ne mora da deluje prirodno, ali zato je Kavaca morao da bude malo više pritisnut da glumi umesto da se vozi na skejtbordu harizme.

Enivej, kako je to već primećeno, ovaj film pre svega na najpovršnijem nivou izgleda i čuje se kao nešto što nas nije blam da gledamo pa i da povedemo nekog sa sobom. Ima probleme - od tog glavnog glumca i njegovog deliveryja, preko astrofizike, pa do spotovskog premošćavanja predugačkih deonica i gomile scena koje nemaju "značenje" već samo atmosferu - ali ima i izvrsne produkcijske kvalitete (scenografiju, montažu, zvuk, muziku, efekte) i intrigantan, pošten tekst sa solidno smelim ubadanjem muškaraca gde su najtanji i ukazivanjem kako je teško izmestiti se iz uloge predvodnika-spasitelja-osvajača, čak i kada vam se eksplicitno kaže da ste manipulisani. Mislim, respekt za to.

[Mica Milovanovic]

Fale linkovi ka 3 ruske kritike

[D.]

Bolje da nisi kopirao ovaj prilično blamantni i nategnuti tekst o filmu, Meho.

Pri tom, nije u pitanju "uloga" osvajača, zaštitnika i viteza, već zabluda (poslednja rečenica). Koristio si eufemizme svuda gde si mogao, zloupotrebio ime feminizma, demantovao samog autora, a u odgovor na tvoju (obrisanu) tvrdnju da misliš kako u filmu vidim ono što želim a da film nisam gledala, dovoljna mi je i mac-ova izjava (takođe obrisana) koji vidi isto što i ja (plus mnoge recenzije filma, uključujući i feminističke).

Jedno je kritika patrijarhalnog stereotipa, a drugo je prikaz patrijarhalnog muškarca čija se patrijarhalnost prikazuje kao plemenita žrtva za ljubav i herojstvo. Scenario prikazuje ovu drugu situaciju i nema govora o feminizmu, te mu ne koristi ime in vain.

[Meho Krljic]

Pa... ne znam kako da dalje raspravljamo. Ja sam dao svoje mišljenje i obrazložio zašto tako mislim pozivajući se na postojeći sadržaj u filmu a ti bi da pričaš o svojoj interpretaciji tuđih interpretacija, bez gledanja filma. To baš nije neka rasprava.

[D.]

I ti pretpostavljaš da ja nisam gledala film.

Puštam vas da vidim koliko dugo će to da vam bude argument u nedostatku pravih argumenata.

Ne raspravljamo i dalje. Komentari su obrisani pa sam napisala digest verziju prethodnih komentara uz poruku tebi da ne maštaš feminizam tamo gde ga nema. Naprotiv.

[Meho Krljic]

Pa, pretpostavljam da nisi gledala jer te nisam video na projekciji, plus insistiraš da je film "prikaz patrijarhalnog muškarca čija se patrijarhalnost prikazuje kao plemenita žrtva za ljubav i herojstvo" što je sasvim suprotno onome što se vidi u filmu.

[D.]

Čekaj, sada tvrdiš apsolutnu istinu ("vidi se u filmu"), a pre jednog posta si tvrdio da je ono što si napisao u prikazu samo tvoja interpretacija? Znala sam da se okorišćavaš svojim "autoritetom" ovde da nametneš stav.

Što se tebe tiče, film sam mogla da gledam i u Briselu.

[Meho Krljic]

Ne, bre, ne tvrdim "apsolutnu istinu" nego ukazujem da ne razumem raspravu o nečemu što je jedan učesnik video a drugi nije ni pogledao. Da su oboje to videli, pa da se raspravlja o interpretacijama, ali izgleda da nisu pa je rasprava, čini se, besciljna.

[D.]

Dakle, ne vidi se u filmu, već ti vidiš u filmu. I samo ti.

[Meho Krljic]

Pa, ja teško da mogu da pričam u tuđe ime. Dao sam svoje viđenje, izložio argumentaciju za njega. Da li se ti baviš time? Ne, nego kažeš "drugi to drugačije vide". Poštujem, ali o čemu mi tu da raspravljamo kad ti nisi "drugi"?

[scallop]

A, bre, Meho, utuli već jednom. Ostavi nas da uživamo u sveže obnovljenom Tinypicom.

[mac]

Ni ja nisam video plemenitu žrtvu. Protagonista je budala bio, i budala ostao do smrti. Robot miluje budalino mrtvo telo, jer ne zna šta bi drugo s budalom.

[D.]

Svoju argumentaciju sam odavno izložila.
Ovom prilikom bavim se opovrgavanjem tvoje argumentacije što je, u slučaju da nisi čuo, legitimno polazište u diskusiji. Konkretno: opovrgavam tvoj stav da film ima feminističku podlogu.

I naravno da sam ja "drugi".

[Meho Krljic]

Nisi drugi u smislu "drugi gledalac filma". Ti polaziš od tuđe interpretacije i na nju daješ svoju, dakle udaljena si jedan stepen više od dela o kome raspravljamo, pa je zato rasprava ovakva - prilično nemušta.

Prostije: ja kažem da u filmu ima to i to i da značenje toga može biti to i to zbog ovoga i ovoga. Ti ne kažeš "u filmu nema to" ili "značenje ne može da bude to jer to i to" nego u suštini kažeš "ono što sam ja pročitala o filmu ne pominje takvu interpretaciju". Što nije netačan iskaz ali šta tu sa njim čovek da polemiše?
I izvinjavam se Skalopu.

[scallop]

Meho, nedostaje ti elementarni senzibilitet sa samokorekciju ličnog stava. Stradaćeš na Termopilima filma EDERLEZI RISING verujući da braniš Kripla, a to uopšte nije tačno. Da li je film feministički? Nije. Da li je antifeministički? Nije. Da li sadrži osnovne elemente stereotipa? Sadrži jer nema dela kome se ne može prikačiti stereotip. Sve zajedno, naš prijatelj Kripl je izgurao do filma jednu priču za koju je pre deset godina napisao da vredi niskobudžetnog filma. I, to je podvig. Sve ostalo je nepotrebno drndati. Da li je izašao iz ideje priče? Jeste. Da li su sa filmom napravili ustupke eventualnoj komercijalizaciji? Jesu. Da li su napravili gaf sa besplatnom projekcijom? Jesu. Pusti veo zaborava da padne i svima će da bude lakše.

[Meho Krljic]

Ja nisam ni napisao da je film feministički već ovo:

da potvrdimo odmah da ovaj film niti jeste niti ikako pokušava da bude "ljubavna priča", on je pre svega pričica o muškoj potrebi da se drugi kontroliše, ali tako da i taj drugi uvidi da je to "dobro", dakle, da, na određenom nivou jeste skoro pa feministička teza.

A naravno da sadrži elemente stereotipa, no ja pokušavam da argumentujem da sa njima polemiše a ne da ih samo eksploatiše. E, sad, možda sam ja u krivu ali rasprava nekog ko film nije gledao sa nekim ko jeste o tome kako se interpretira ovaj ili onaj element filma ispada blesavo.

[angel011]

E, sad, možda sam ja u krivu ali rasprava nekog ko film nije gledao sa nekim ko jeste o tome kako se interpretira ovaj ili onaj element filma ispada blesavo.

Naravno da ispada blesavo. Zašto uopšte raspravljaš, pa još toliko dugo, kad već i sam smatraš da je rasprava besmislena?

[Meho Krljic]

Pa, valjda imam refleks da kada me neko oslovi i razgovara sa mnom, ja krenem da razgovaram s njim.

[Kimura]

Razgovor gledaoca i ne-gledaoca filma dođe kao ''ljubav'' između čoveka i androida. 

[D.]

Svakako. "Robot miluje budalino mrtvo telo" jer ne zna šta bi drugo. Slušate li vi sebe i svoje argumente?

Takođe, formulacija "skoro po feministička teza" je smešna. Šta to uopšte znači? Ili je feministička ili
nije.

Ne upinjite se toliko. Grešite u elementarnoj logici dokazivanja tvrdnje.

[mac]

Šta je problem s tim što sam napisao?

[Meho Krljic]

Takođe, formulacija "skoro po feministička teza" je smešna. Šta to uopšte znači? Ili je feministička ili
nije.

Pa, nije da feminizam ima samo jednu školu - naprotiv, vrlo je razgranat sa mnogim frakcijama koje su često jedna drugoj suprotstavljene - a nije ni da sam ja akademik sa autoritetom na tom polju pa otud ovakva formulacija koja deluje ispravno.

[D.]

Šta je problem s tim što sam napisao?

Problem je što je opisana slika enciklopedijski primer stokholmskog sindroma (kojem su mnoge zlostavljane žene sklone), a pri tom je u pitanju i stereotip "bolne ljubavi" tj. patrijarhalne teze "da sve prave su ljubavi tužne", te da ovo beše jedna tužna i prava ljubav za koju se on žrtvovao njoj, nezahvalnoj.

Naravno, neću da ulazim u tvoju argumentaciju neuspešnom definicijom ("neko nešto radi jer ne zna šta bi drugo"), koja pretpostavlja potpuni nedostatak svesti ili motivacije ili bar elementarne analize situacije u junakinje.

@Meho

Postojanje različitih pravaca u feminizmu ne opovrgava moju tvrdnju da ne postoji "skoro pa feministički" stav. Ili jeste ili nije, po bilo kojoj školi feminizma.

[scallop]

Šta je problem s tim što sam napisao?

Tvoj napis je na mestu. Zato ga i ne komentarišu.

[Meho Krljic]

Postojanje različitih pravaca u feminizmu ne opovrgava moju tvrdnju da ne postoji "skoro pa feministički" stav. Ili jeste ili nije, po bilo kojoj školi feminizma.

Ne slažem se ali nije da je to bitno za ovu priču. Ta rečenica je mogla da bude i "miriše po feminizmu", "podseća na feminizam" ili bilo šta drugo što ukazuje da se ne radi o akademskoj utemeljenosti nego o tonu koji naginje jednom načinu feminističkog razmišljanja.

[D.]

"Skoro pa" nema isto značenje kao i "naginje ka".

Meni je jasno da si želeo da se očešeš o feminizam, kada njegovo postojanje u filmu već nisi mogao transparentno da dokažeš, ali je to smešan pokušaj pravljenja dimne zavese.

[mac]

Stokholmski sindrom nema nikakve veze s ovim filmom. Imamo jednog čoveka i jednog robota. Ako je neko "zatočenik" onda to može biti samo čovek, a ne robot, koji nema osećanje "zatočenosti" da bi bio zatočenik. Ti i dalje misliš da je ovo priča o muškarcu i ženi. Ne, ovo je priča o muškarcu budali. Nema žene.

[Meho Krljic]

Ovo što Mac kaže je značajno imati na umu.

"Skoro pa" nema isto značenje kao i "naginje ka".

Meni je jasno da si želeo da se očešeš o feminizam, kada njegovo postojanje u filmu već nisi mogao transparentno da dokažeš, ali je to smešan pokušaj pravljenja dimne zavese.

Nisam ni pokušavao da dokažem da je ovo feministički film, zašto o tome polemišemo? Napisao sam da je jedan element filma skoro pa feministička teza.

[D.]

U, pa ovo je sjajno.

Jedan tvrdi da nema žene u filmu (ima je, makar i kao simbola žene, naravno), a ovaj što podržava ovog prvog tvrdi da postoje delovi filma koji su "skoro pa feministički". Iako tvrde da u filmu nema žena. To što je odrednica ženskog identiteta u vezi sa muškarcem razlog nastajanja feminizma, ne interesuje ni jednog ni drugog. Film je feministički, iako je o muškarcu budali. Jer sve ima veze sa muškarcima, zar ne? Čak i feminizam. Damn. Upravo ste na najbolji mogući način potvrdili moju tezu o patrijarhalnosti scenarija. I o vašoj, btw.

[Meho Krljic]

 

Šta?

[varvarin]

Razgovor gledaoca i ne-gledaoca filma dođe kao ''ljubav'' između čoveka i androida. 

Ima i gore.
Jednom je Ratko Radunović, pisac iz Crne gore, ispričao kako je  u nekim  novinama imao nedeljnu kolumnu - da napiše prikaz ponekog laganijeg romana. Posle dva-tri romana dosadilo mu to, i onda napiše prikaz izmišljenog romana od izmišljenog pisca, i usput nagrdi pisca, kako loše piše.
Međutim, javila su se dva ili tri čitaoca da polemišu s Radunovićem: Kako nije razumeo roman, i nije shvatio šta je pisac hteo da kaže...

[D.]

#nijesedesilo

[D.]

Šta?

Feminizam ne smatra da je muškarac budala.
Feminizam je nastao i kao deo nastojanja da se ženski identitet odvoji od vezanosti za muškarca.
Therefore - film u kom je muškarac budala, a žena nema, nema ni zrnce feminizma u sebi.

[tomat]

Ali zar se ovde ne odvaja identitet žene od muškarca?

Mislim, muškarac pokušava da stvori, kako on kaže, život, odnosno od robota ženu, ali vidi da to ne ide baš kako je zamislio.

Mislim, ja ništa ne znam o feminizmu, ali meni ova tvoja druga rečenica deluje kao jedna od tema ovog filma.

[mac]

Ne pokušava da stvori "ženu" od robota, nego "biće" oslobođeno svog programa. I dalje nema žene.

[D.]

@tomat
Problem je upravo u tome što je muškarac taj koji "stvara" (iliti "oslobađa") ženu. Njen identitet je opet vezan za muškarca, jer on ju je stvorio i oslobodio. On zna šta njoj treba i ko ona mora da bude. To je suština patrijarhata (upisana još u priču o Adamu i Evi).

Naime, žena je sasvim sposobna da oslobodi sebe i izgradi identitet koji ni na koji način nije vezan za muškarca (imajte na umu da ne govorimo sad o ljubavnim vezama). I to je osnovna pretpostavka svakog pravca u feminizmu: ženi ne treba muškarac da bi ona bila žena.

Sad smo došli do suštine i glavnog razloga zašto je scenario stereotipan i patrijarhalan.

@mac
Kao što rekoh, ima patrijarhalne simbolike. Android je simbol ženskog pola.

[mac]

Kome je simbol? Gledaocima? Ja sam gledalac, i meni nije simbol. Robot je robot, a žena je žena.

[Meho Krljic]

@tomat
Problem je upravo u tome što je muškarac taj koji "stvara" (iliti "oslobađa") ženu. Njen identitet je opet vezan za muškarca, jer on ju je stvorio i oslobodio. On zna šta njoj treba i ko ona mora da bude. To je suština patrijarhata (upisana još u priču o Adamu i Evi).

Naime, žena je sasvim sposobna da oslobodi sebe i izgradi identitet koji ni na koji način nije vezan za muškarca (imajte na umu da ne govorimo sad o ljubavnim vezama). I to je osnovna pretpostavka svakog pravca u feminizmu: ženi ne treba muškarac da bi ona bila žena.

Sad smo došli do suštine i glavnog razloga zašto je scenario stereotipan i patrijarhalan.

WTF? Film je upravo satirična kritika ovoga. Kao što sam i napisao.

[scallop]

Vas dvoje se u dubini duše potpuno slažete i dramski momenat je bio potreban da biste se prepoznali.

[D.]

@Meho

Satiru vidiš samo ti. Kao i feminizam.

Ja vidim afirmaciju patrijarhalnog izražaja. I sam Dimitrije reče da je u pitanju "ljubavna priča". Kakva, bre, crna ljubav u zlostavljačkom odnosu?? I kakva ljubav u kojoj jedna strana kontroliše ili manipuliše drugu? Pogrešna i štetna predstava ljubavi. Široko prihvaćena, doduše. Otud i toliko zlostavljanja žena naokolo.

[Meho Krljic]

Ali kako ti išta "vidiš" kad nisi gledala film???

Da jesi, pa da kažeš "film afirmiše patrijarhalni sadržaj" pa da pitamo a kako to, kako ti tumačiš ovu ili onu scenu, pa ajde, naravno da svako može neke stvari da vidi na svoj način i ne može da mu se nameće jedno jedino čitanje. Ali ovo je stvarno apsurdno, ovako insistirati (mesecima) da film afirmiše patrijarhat, a na neviđeno.

[Krsta Klatić Klaja]

I to je osnovna pretpostavka svakog pravca u feminizmu: ženi ne treba muškarac da bi ona bila žena.

nelupaj

[D.]

Ah, vratili smo se starom argumentu.

Ne kažem to samo ja (dok samo ti vidiš satiru i feminizam) i komentarišem Dimitrijevu izjavu da je u pitanju "ljubavna priča".

Ljubavna priča ili satira patrijarhata? Odlučite se. Ne može ljubavna priča da najednom postane satira kada dobije kritiku zbog afirmacije patrijarhalnog stereotipa. Mislim, može, ali lažete sebe, a ne mene (i druge).

[Meho Krljic]

Prvo, ta "kritika" je upitna jer dolazi od strane nekog ko nije video film i ima predubeđenje.

Drugo, ja ne znam to za ljubavnu priču, niti sam ja to igde napisao, niti su kritike koje sam ja čitao to pominjale. Ako pogledaš film vidiš masu satiričnih elemenata već na površnom nivou (neke sam pomenuo) i stvarno je malo uvredljivo za autore filma pripisivati im tako nizak nivo angažovanosti (da su hteli da snime "ljubavnu priču" ili nekakvu komercijalnu viš fulfilment fantaziju za mužjake) pa još na neviđeno.

[mac]

Cenim da je Dimitrije svojom izjavom samo hteo da navede i gledaoce nenamernike da gledaju film. Gde je on to rekao?

[scallop]

To je rečeno za Šekspirovu komediju "Ukrućena goropad".

[D.]

Pitajte Dimitrija gde je to rekao. Meni je zanimljivo kako on sad o tome ćuti, pa me zanima da li će priznati.

Ako vam ne odgovori on, naći ću ja gde je rekao.

Možemo da nađemo 1000 opravdanja sad u vezi sa tim zašto je to rekao, ali svako je šuplje. Autor vam je rekao o čemu je scenario, a vi ste toliko nadogradili na scenario da sada morate da smišljate izgovore za Dimitrijevu izjavu. Lejm.