Alternativna istorija

[дејан]

статистичка хронологија препознаје 3 главна 'помака' у времену - у међувремену сам бацио поглед на онај пдф. па пошто сам знао шта да тражим и где - онај од 300, затим онај од 1000 (1050) и онај од  1800 година. ми смо прилично лако, следећи дате примере и методе приметили сличности унутар прва два помака, али се са трећим помаком нисмо много бавили. најубедљивије су ми биле тврдње везане за посматрање хороскопа (тј стања неба) у познатим изворима, пошто је понављање исте констелације веома ретка ствар у времену. тако да би одговор на питање био - да, прилично сам сигуран да су они били на неком трагу али сам једнако сигуран да тај траг баш и није онакав какав су касније представили у 'новој хронологији'.

[Scordisk]

Baš mi je interesantno što je neko uzeo da proverava tvrdnje iz "Hronologije", a nisam ni iznenađen da tu ima tragova NEKE istine. Posebno za ta pomeranja - ali jeste, što bi ameri rekli, glavoeksplodirajuće pomisliti da je to istina.

Novu hronologiju nisam čitao, međutim, nisam siguran o čemu je tu pričao

[scallop]

Scordisk, "hronologije" su jako zanimljive, ali manje je verovatno da nam je neko ukrao vekove, a više da istoričari nisu znali šta da napišu. Klasični drp off iz današnje perspektive. Budući da se mi bavimo pisanjem i radoznali smo gde se kriju najbolje ideje kada su pouzdana i nepouzdana istorija u pitanju, mnogo je zgodnije zaploviti kroz sajt:

http://srbski.weebly.com/

Imam prijatelja u Novom Sadu koji mi šalje informacije sa njega o falsifikovanju istorije. Prvenstveno slovenske, srpske, naše. Veruj mi da prepoznajem kako to izgleda, a kao dokaz predlažem moj roman "Grbovnik" o jednom takvom istorijskom falsifikatu.

[Scordisk]

Ah, pa nisam ni mislio da je u pitanju neka zavera da se istorija promeni prema templarsko - masonskom diktatu, već da je u pitanju manjak pisanih izvora, prilagođavanje politici i, naravno, klasično drpanje istorije. Ali je i dalje kao takvo zanimljivo, ili sma ja samo zaluđen istorijom.

Sajt ću baš da pogledam - uglavnom sam nepoverljiv prema ljudima koji ignorišu jednačenje po zvučnosti, ali ću ipak da pročitam, pa možemo ćaskati o tome:D Mislim da je ta falsifikacija istorije kod nas na Balkanu posebno uzela maha, dovoljan je primer bio to što sam pre par godina uporedio udžbenik iz istorije za srednju školu koji sam ja koristio (ne sećam se zašto sam ga sačuvao) i udžbenik mog sedam godina mlađeg burazera.

A za Grbovnik sam čuo, to ste pisali sa još nekim, da? Voleo bih da ga pročitam, nisam imao prilike da čitam vaše knjige već samo priče, pa me interesuje gde može da se nabavi?

[scallop]

Falsifikovanje istorije je civilizacijska karakteristika. Zašto? Zato što su istoričari plaćeni od onih koje istorija povoljna za njih zanima. Jedna od meni najdražih priča koja se bavi tim motivom je priča Ilije Bakića "Među dinama". Govori o hipotetičnom plemenu i pesniku koji opeva podvige plemenskog vođe. Poenta je da će sačuvati život i dobiti da jede ako plemenski vođa bude zadovoljan njegovim pojanjem.


Neće biti da je balkanska istorijska fikcija manje pouzdana od zapadnoevropske. Dok smo mi imali muku da preživimo asimilaciju jedne tuđinske civilizacije, oni su imali više prostora i vremena da PODESE svoju istoriju. Kasnimo, brale.


"Grbovnik" ćeš jednom čitati ili nećeš, tim marketingom se ne bavim. Moguće je da će ti zapasti za oko "Rašani", tu je moje opredeljene za tajming zavisilo od istog koji si izrazio da u VIII veku "Vizantije" ima nedovoljno podataka. Sigurno bi ti se svidelo "Oko Svetovida: Falus", jer se bavi matrijarhatom u vreme Lepenskog vira. Uvek sam govorio da su legende pouzdanije od istorije, pa sam se toga i držao. To znači da me nije zanimala alternacija istorije već moguće tumačenje.


Ali, ako te zanimaju dileme arheologa koga još više privlači arheološka fikcija, onda je šlag na torti moja kratka priča "Dronjave gaće" iz nedavno objavljene zbirke kratkih priča.

[Scordisk]

To oko "nameštanja" istorije se slažem, pogotovo oko toga da je u Zapadnoj Evropi bilo više vremena da se ona našteluje, dok smo mi okasnili. Ipak, junački se držimo. Meni je jedan od omiljenih primera bio kada sam pre par godina u Hrvatskoj prisustvovao proslavi hrvatske mornarice. Elem, šta se desilo? Dan koji su oni odlučili da proglase za dan mornarice je navodni datum bitke kod Morkona (Makarska). Zainteresovao sam se za to pa sam uzeo da malo istražim i nisam se mogao načuditi. Negde u devetom veku oblast oko Neretve (plus ostrva poput Hvara i okolnih otoka) se nazivao Paganija jer su ga nastanjivala plemena (verovatno slovenska) koja su najduže odolevala pokrštavanju. Ovi pagani su, osim što su štovali stare bogove, u nedostatku obradive zemlje, a zahvaljujući močvarnoj delti, kamenim ostrvima i drugim oblastima pogodnim za skrivanje, uglavnom razvijali privrednu granu pljačke i gusarenja. Postoje podaci da su čak stizali i do Venecije, pa su pljačkali okolne gradove, a posebno su se istakli kada su kidnapovali mletačku diplomatsku misjju koja se vraćala sa pregovora, te su ih godinama držali zatočene. Elem, u jednom trenutku je Mlecima dozlogrdilo pa su poslali brodove na Paganiju, odigrala se pomorska bitka kod Morkona i tu je mletački dužd nastradao a mletački brodovi su spaljeni i uništeni. E to je dan pobede hrvatske mornarice, mada je interesantno kako je teško reći da su to bili hrvati, s obzirom da su živeli u plemenima, bili mnogobošci i tako to, ali prosto nastanjuju prostor koji je danas hrvatska, pa se podrazumeva da su Hrvati.

Što se tiče Grbovnika, ne pitam iz marketinških razloga, nego iz praktičnih - 'oću da kupim, samo ne znam gde. Za "Rašane" znam, radim kao administrator online knjižare pa sam svojevremeno pisao opis za tu knjigu, mada još nisam stigao da je pročitam. Uglavnom novčani razlozi, nikada nemam dovoljno kinte za sve što bih čitao, te se moram dovijati:D

[Nightflier]

http://www.barnesandnoble.com/blog/sci-fi-fantasy/6-absolutely-magical-alternate-histories/

[Father Jape]

Da stavimo i ovde:

http://www.nedeljnik.rs/sr/2015/05/28/ekskluzivno/alternativna-istorija-srbije

[scallop]

Svejedno. Bilo je jasno.

[scallop]

Alterantivna istorija se poentira u bilo kojem istorijskom trenutku. Poseban šarm imaju nepouzdani trenuci. Mi ih imamo ko salate. Samo smo lenji da ih otkrijemo.

[Nightflier]

Alternativna istorija se sada vika "kontrafaktualizam"

http://youtu.be/qCCV4YHihd8

[ALEKSIJE D.]

U prilog tvrdnje dotičnog Rusa o pisanju brojeva po crkvenim pravilima, tj. oko onog I i 1, našao sam potvrdu gde je nisam tražio.
Muzej u S. Palanci, park iza muzeja (zgodno mesto za parkiranje na zelenoj provršini da ne plaćaš) prensti nadgrobni spomenici.
Na onima do 1800 godine stoje datumi kao što su: 797, 728 itd. Fotografisao zarad lične dokumentacije, te kada provalim kako se kače lične fotke na ovo čudo, možda i turim neku...

[crippled_avenger]

Out of This World: David Mitchell on the Great Escape of Novels
If reading itself is an adventure, then a novel set in an alternate reality is the ultimate getaway, observes author David Mitchell.
By David Mitchell
best adventure summer reading
Illustration by Mads Berg

Traveling to a foreign country is one thing; escaping to the future, or to a different planet, is another; but surely the farthest shore is an alternate reality where your life—or world history, or the evolution of Homo sapiens—has followed a different route of cause and effect from the one you know...or thought you knew. Readers and writers have long reveled in the possibilities offered by parallel universes. My first visit came via the 1983 novel A Rebel in Time, by Harry Harrison, in which a racist U.S. colonel returns to the late 1850s to manufacture submachine guns for the Confederacy, thereby "prebooting" our reality into one where the South wins the Civil War. My latest journey into a parallel universe was courtesy of Kate Atkinson's glorious Life After Life, which tells the stories of Ursula Todd, born February 11, 1910. After each of her deaths, from strangulation by umbilical cord onward, she is reborn in her birth year but in an alternate reality and with a divergent, longer life—and death—ahead of her. Claire North's The First Fifteen Lives of Harry August treads similar ground, with its protagonist coming back to life on the same date each time he dies, always retaining perfect recall of his former lives. Like Bill Murray's character in Groundhog Day ,sooner or later these people have to face the big questions, which the reader chews along with them.

Why are we drawn to the what-if novel? One attraction is the febrile trippiness of rendering the nonexistent existent and the unthinkable thinkable. In The Man in the High Castle, Philip K. Dick imagines the Axis powers winning the Second World War. The unsettling vision of a U.S. under Japanese and German occupation is both compelling and strange, and takes a still more hallucinogenic turn courtesy of a character working on a novel in which the Allies win. And then there is satire. In Mark Twain's A Connecticut Yankee in King Arthur's Court, a 19th-century engineer wakes up near Camelot and sets about diverting world history into an alternate reality by seeding an industrial revolution in a feudal state. Some of the jokes are at the expense of the chivalric romance—Merlin is a sham, and the knights can barely stand up in their rusty armor.

Parallel universes may be associated with the badlands of genre fiction, but writers of unimpeachable literary credentials have deployed them. Vladimir Nabokov's Ada, or Ardor is set in the fictional Antiterra, whose geographic map resembles our own, but not its political map: The U.S. includes South America, and "Russia" is a province of rival superpower Tartary. Michael Chabon's The Yiddish Policemen's Union is a cerebral, droll, and provocative novel in which Israel is throttled in its Palestinian incubator and relocated to a miserable sliver of Alaska.

The unconverted may view what-if novels as trifling distractions from the grown-up business of real life, but I disagree. During a discussion about East Asian science fiction at the Shanghai Book Fair three years ago, I was told that the Chinese Communist Party's censors look upon this sort of fiction with suspicion and disapproval. The censors' logic is no mystery: Parallel universes imply that history is more fluid, random, and improvised than it is fixed, planned, and inevitable; that there are no semidivine laws governing who comes out on top. Clearly, this is not good news for a one-party state, but what finer endorsement of the genre could there possibly be?


Read more: http://www.oprah.com/oprahsbookclub/David-Mitchell-on-Adventure-Books#ixzz3iqEiPsQV

[crippled_avenger]

Pročitao sam SS-GB Lena Deightona, izvorno podstaknut vešću da BBC sprema ekranizaciju ali i dodatno inspirisan Ratkovim preporukama. I zbilja, uživao sam u ovom romanu. SS-GB kreće kao klasičan whodunit krimić i vremenom se transformiše u špijunski roman, ali zapravo, kada se podvuče crta, formalno od početka do kraja ostaje dosledno baziran na detektivskoj formi sa nadovezivanjem na "povratnu strukturu" krimića u više navrata.

Međutim, taj spoj detektivskog romana i špijunca nije jedino osveženje koje Deighton ovde uvodi. Naime, njegov roman se bavi "alternativnom istorijom" odnosno smešten je u London koji su 1941. godine osvojili Nemci. U okupiranoj Britaniji Skotland Jard radi za Nemce, pod kontrolom SSa i glavni junak je nevoljni kvilsing koji smatra da je njegova dužnost da šiti narod od kriminalaca čak i kada je okupator na vlasti.

Sam milje u koji je SS-GB smešten a to je okupacija Britanije do koje nikada nije došlo otvara niz kontroverznih pitanja u vezi sa samom ideologijom romana. Naime, Deighton prilično ubedljivo uspeva da prikaže psihologiju ljudi koji su se adaptirali na okupaciju čime na neki način otupljuje tu zastrašujuću dimenziju nacizma i prikazuje kao ga još jednu zapravo birokratizovanu etaističku ideju bez ikakve mistične snage, što bi bilo u redu da je prikaz nacizma barem malo obuhvatio i njegove monstruozne zločine koji su nastali u sklopu same ideologije. Naravno, Deighton bi se uvek mogao braniti time da je ovo priča o ratu u kome Nemcima ide dobro i u kome se oni ne bi poduhvatili Holokausta ili barem ne u tom trenutku, međutim činjenica da su junaci uspeli da se prilagode nacističkoj okupaciji vrlo lako uspeva da zavede i čitaoca.

Doduše, nemačke okupacije "na zapadu" su bile znatno blaže od onih gde nisu imali apsolutno nikakvo poštovanje prema kulturi okupiranih, dakle u slovenskim zemljama. U tom smislu, niz knjiga i filmova i svedoči o tome kako su Nemci bili znatno manje bezočni recimo prema Francuzima i Parizu kao gradu.

Naravno, možda je ta "nepodnošljiva lakoća konformizma" nešto što je Deighton želeo da postigne i ako je to želeo onda je u tome i uspeo, ali svakako da nema čitanja ovog romana bez naglašavanja tog aspekta.

Kako su nacisti prikazani kao okupatori-birokrate, sa svim slabostima koje birokrate imaju, roman se u velikoj meri bazira na unutar-policijskoj, odnosno unutar-SSovskoj intrigi, borbi za moć i nadležnosti, i time se približava sofisticiranim krimićima u poznoj fazi razvoja žanra u kome sama administracija postaje ravnopravni lik/ činilac unutar istrage.

SS-GB je vešto napisan triler sa dobro koncipiranim i misterioznim karakterima. Zaplet u sebi nosi dozu crnog humora, naročito u deonici koja se bavi britanskim Kraljem i to je deo knjige u kojoj ona apsolutno prevazilazi žanr i zalazi u domen "visoke književnosti". Međutim, uprkos tome što je ostatak vremena vrlo komforno nameštena u razgaženim kalupima žanra, SS-GB je uzbudljiva priča koja nema viškove, nema lutanja, tačno zna kuda ide. Zato je ovo jedan uzoran krimić koji je maksimalno iskoristio detalje koje preuzima iz alternativne istorije i iz lutanja ničijom zemljom špijunskog romana.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[varvarin]

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=12&dd=18&nav_id=1075955

Da li su Ameriku zapravo "otkrili" Rimljani?
"...Oni su, naime, pronašli mač za koji veruju da je rimski u Novoj Škotskoj. Istoričari obično kažu da su takva otkrića posledica toga što su neki kolekcionari iz skorijeg doba izgubili svoje artefakte, pa i u ovom slučaju postoji takva sumnja.Međutim, u emisiji ,,Prokletstvo ostrva Ouk" na History kanalu naučnici predvođeni Džovanom Hatonom Pulicerom, tvrde da to nije slučaj..."

Ponekad nas alternativna istorija iznenadi. Inače, na ovu temu postoji simpatična SF priča objavljena u jednom starom SIRIUSU, mislim da se zove Aquila.

[mac]

Je li to isti onaj History kanal sa "it could be aliens" likom? Kako njima verovati?

[scallop]

O, zašto? It could be aliens!

[Scordisk]

Jako interesantna stvar, u slučaju da se iko odluči da piše alternativnu istoriju iz osamnaestog veka... ili prosto voli stare mape. Naime, ovde je digitalizovana mapa Habsburške monarhije ... u vojne svrhe, dakako.

http://mapire.eu/en/map/firstsurvey/?bbox=726457.516822315%2C4934774.546090979%2C4248675.780203237%2C6703221.632496817

[mac]

Pazi ti to, Kostolac je tada bio na obali Dunava, sa džinovskom adom u susedstvu, pa su kasnije ogradili taj rukavac i proširili se na novu zemlju.

[Mica Milovanovic]

Mac... Ti sumnjaš u nas hidrotehničare?


BTW, puno hvala za kartu. Imam dosta starih, ali ovaj je fino georeferencirana i preklopljena, pa ima posebnu vrednost

[mac]

Ma kakvi! Evo vidim i da je Dunav imao dva jaka toka koji su se razdvajali kod mađarskog mesta tada zvanog Markt Bátta, a sada samo Báta, i koji su se sticali u Batini u Hrvatskoj. Ceo istočni tok sada sveden na mali kanal. Trenutno su Srbija i Hrvatska u sporu oko granice, jer se Dunav stalno premeštao, a i ljudi su ga premeštali. Da li je ova karta nekakav dokaz u tom sporu?

[Scordisk]

Da, mapa je izuzetno interesantna, geografski, istorijski, politički. Čak se vidi i Beograd, kakav je bio ranije, gde je vračar već opasna vukojebina. A selo Wisnica, ehej, tri dana jahanja.

A i to kod Kostolca, pa i neka druga mesta, jeste zabavno kada uporediš sa današnjim mapama. Zapravo, čitavo to pomeranje Dunava, pregrađivanje kanala, jeste jedna priča u kojoj se čovek može potpuno izgubiti. Na mapi se to, na žalost, ne vidi, ali ovde je priča o Adi Kale, jednom bitnom naselju na Dunavu, pa koga ne mrzi da čita, tekst je vrlo zanimljiv:

http://www.klubputnika.org/zbirka/putoskop/3966-dunavska-atlantida-kako-je-potonula-ada-kale

[crippled_avenger]

Eric Norden je pseudonim i u pokušaju da istražim ko je čovek, naišao sam i na neke scenarije potpisane ovim imenom, i to za neke mahom veoma neugledne produkcije, pa ni ne znam mogu li se povezati prozaista i scenarista. Ono što je sigurno je da Norden ima iskustvo rada za Playboy i da ga je inspirisao razgovor sa Speerom koji je vodio za magazin da napiše ovaj roman.

THE ULTIMATE SOLUTION je kratak roman od nekih 140ak stranica paperback formata i spada formalno u alternativnu istoriju. Ovog puta do račvanja dolazi 1934. kada uspeva atentat na Roosevelta, Long postaje predsednik, SAD ne ulaze u rat i kada Nemci razviju atomsku bombu oni moraju da se povinuju Rajhu.

Sama realizacija tog sveta, a roman se dešava 1974. godine je pitka, zanimljiva i nije previše opterećena "istorijskom uverljivošću", tako da oni koji žele da zamisle kako bi svet "stvarno" izgledao da su nacisti pobedili u ovom romanu neće previše uživati.

Međutim, ovaj roman je dobar upravo zbog toga što radi nešto slično kao Harrisov FATHERLAND a to je da uzima formu krimića koji se odvija u Trećem Rajhu, da je glavni junak lojalni detektiv koji istražuje neku zaveru koja ga upoznaje sa nekom od istina o društvu u kome živi.

Za razliku od FATHERLANDa gde je istina zapravo ono što je nelagodni temelj i trauma Rajha, ovde je razrešenje zakučasto i nije tako fundamentalno, ali je realizacija jako ubedljiva.

THE ULTIMATE SOLUTION je znojav policijski krimić, evocirao mi je malo uspomenu na Ellroyeve romane o Lloydu Hopkinsu, naravno sažetiji je, pulpičniji, kombinuje žanr sa konceptom ali i ideološkim gnevom, u tom smislu izmiče klasifikaciji.

Ima delova koji se graniče sa "visokom književnošću" a Norden jeste važio za antiratnog aktivistu tako da je teško utvrditi koji su tačni okviri njegovog izraza tu bili.

Ono što međutim ovaj roman postiže jeste autentični doživljaj policijskog pulpa, stilski ubedljivog do tačke da ga je maltene moguće zamisliti kao pandurski krimić objavljen u Rajhu, koji opet zahvaljujući političkoj oštrini to definitivno nije.

Ono što je naročito zanimljivo, i ideološki zapravo veoma istinito, iako kako rekoh Norden nije previše suštinski posvećen paraistorijskoj rekonstrukciji jeste gotovo pa hororična društvena erozija i korupcija koja vlada Njujorkom u Rajhu. Prikazi borbi crnaca uzgajenih za potrebe borbi i pedofilskih bordela donose društvenu trulež kakvu srećemo u najtvrđim krimićima sedamdesetih.

Voleo bih da vidim film po ovom romanu, u punoj rekonstrukciji rukopisa tadašnjih reditelja kao što je Stuart Rosenberg, sa mladim Robertom Culpom u glavnoj ulozi. Ali, znamo da je to nemoguće, odnosno potpuno nepraktično. Svakome kome ove reference preporučujem da potraži roman.

[crippled_avenger]

BILO JEDNOM U HOLIVUDU Kventina Tarantina je između ostalih stvari i primer alternativne istorije. Naime, kao što znamo iz filma on se kreće linijom doku-fikcije sve dok u finišu ne izvrši intervenciju na promeni krupnog istorijskog događaja a to je napad Mensonove "porodice" na Šeron Tejt i njene prijatelje.

U samom romanu, alternativna istorija prati film, dakle imamo fikcionalnog junaka kog Trantino uklapa u istorijske događaje i okolnosti kao sitnog igrača koji nije u stanju da utiče na istoriju filma. Uglavnom njegovu biografiju čine manje poznati filmovi koji postoje i u njima on igra uloge koje u stvarnosti igra neko drugi. Međutim, ti filmovi su u toj meri zaboravljeni da praktično niko ne može da se seti ko zbilja inače to igra. Nekoliko filmova u kojima je glavni junak su izmišljeni, kao i serija koja ga je učinila slavnim.

Čak je i snimanje pilot epizode za seriju na kom Rik Dalton ima susret sa devojčicom glumicom, verodostojno rekonstruisan, s tim što on naravno nije stvarna ličnost i nije igrao u toj seriji. Međutim, Sem Vonamejker kao reditelj je tu i svi ostali glumci.

Međutim, kada dođe do promene velikog istorijskog događaja, dakle, kada stvari pođu upadljivo drugim putem u odnosu na ono što je činjenično stanje, zanimljivo je da Tarantino i dalje Daltona drži na marginama filma, on nastavlja da glumi mahom u postojećim filmovima koji su zaboravljeni.

[Petronije]

Pre par dana sam gledao dokumentarac u kojem Polanski otvoreno priča o ovom događaju. Btw, scena fajta Bred Pit - Bruce Lee mi je antologijska, i jedna od najurnebesnijih i najsmešnijih scena koje sam ikad odgledao u nekom filmu. [emoji39]

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Boban]

ne znam šta je smešno u toj sceni Breda Puta sa Brus Lijem; uobičajena američka umišljenost i prepotentnost. Nije mi jasno da još uvek postoje ljudi kojima se ne povraća od toga.

[Petronije]

Velika je verovatnoća da Tarantino poznaje prilike u holivudu bolje nego ti (osim ako i tamo nisi šljakao dok si bio gasterbajter[emoji39]), tako da više verujem njemu. A čak i da si u pravu, kad je nešto smešno onda je smešno, jbg.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[dark horse]

Pri tome je taj isti Tarantino besomučno ispoštovao Sonija Čibu, koji je japanska verzija Brus Lija.

[Boban]

Velika je verovatnoća da Tarantino poznaje prilike u holivudu bolje nego ti (osim ako i tamo nisi šljakao dok si bio gasterbajter[emoji39]), tako da više verujem njemu. A čak i da si u pravu, kad je nešto smešno onda je smešno, jbg.

Nekima je smešno i brašno... verovatnoća da jedan američki džiber pretuče Brusa Lija je ništavna. https://www.muskimagazin.rs/Fun/zanimljivosti/koliko-je-bio-jak-udarac-brusa-lija

[Petronije]

U pravu si, evo i ovde je bilo.

https://youtu.be/B14vXnWcaak

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[dark horse]

Valjda je poenta tog gega sa Brusom Lijem da se pocrta koliko je izezetan badass lik kog tumači Bred Pit, iako je uvek na margini, nevidljiv.

https://www.esquire.com/entertainment/movies/a28504994/brad-pitt-once-upon-a-time-in-hollywood-character-true-story-stuntman-hal-needham/