7kontinent

Pare bankama umesto rodbini


U vremenima ekonomskih poremećaja i finansijske krize u svetu i Srbiji, naša dijaspora je povećala nivo novčanih doznaka.

Međutim, problem je u tome što je reč o neiskorišćenom novčanom potencijalu koji se pre svega koristi u finalnoj potrošnji za potrebe poboljšanja životnog standarda rodbine i prijatelja.

Vlada Srbije, Narodna banka Srbije i poslovne banke trebalo bi da omoguće usmeravanje ovih novčanih doznaka iz dijaspore u formalne kanale transfera i njihovo korišćenje u svrhu privrednog razvoja otadžbine. Ovo su glavni zaključci međunarodne konferencije koja je u organizaciji Ministarstva za dijasporu održana u Beogradu.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković istakao je da je su doznake iz rasejanja u 2009. godini, prema procenama Svetske banke, veće za 10 odsto u odnosu na 2008. godinu i iznose oko 5,5 milijardi dolara, što znači da svaki građanin Srbije godišnje dobije oko 700 dolara pomoći od rođaka ili prijatelja iz inostranstva.

- Što pre donesemo propise EU i pojednostavimo birokratske procedure, lakše ćemo privući naše ljude iz inostranstva, ali i strane investitore da ulažu u Srbiju. Za mesec dana će biti objavljen DVD sa 150 konkretnih projekata za ulaganje u opštine širom Srbije, koji je pripremilo Ministarstvo za dijasporu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije - naglasio je Srećković.

Andrea Rajster iz nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ) istakla je da, iako bi formalni kanali transfera novca trebalo da se odvijaju preko poslovnih banaka i specijalizovanih agencija, čak 50 odsto svih doznaka iz Nemačke u Srbiju stiže neformalnim kanalima bez obzira na to što svaki drugi gastarbajter ima otvoren račun u nekoj od poslovnih banaka u otadžbini.

Olivije Bove iz švajcarskog Državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO) istakao je podatak da, prema istraživanju iz 2007. godine, srpska dijaspora novac uglavnom šalje preko komšija i prijatelja (80 odsto), vozača autobusa (15 odsto) ili poštom (5 odsto).

Viceguverner NBS Bojan Marković istakao je da je srpska dijaspora jedna od najaktivnijih u svetu, a da visok nivo doznaka kompenzuje veliki spoljno-trgovinski deficit zemlje. On je naglasio da država i poslovne banke treba da iskoriste taj potencijal i da ponude rasejanju nove bankarske proizvode koji bi, uz legalan transfer novca, mogli da obuhvate i štednju i mogućnosti za investiranje.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ukazao je na velike poteškoće sa kojim se susreću naši ljudi iz rasejanja kada žele da ulažu u maticu, naglasivši da je neophodno pojednostaviti komplikovane procedure i pojavu raznih agenata koji nude pomoć i svoje veze u vlasti kako bi ubrzali procese, a često je reč o prevarantima.

- Ljude koji su prevareni teško možemo da vratimo i zbog toga moramo da smanjimo to nepoverenje poboljšavanjem rada državnih institucija - rekao je Bugarin.

Direktor sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS Branko Hinić rekao je da, iako su doznake iz inostranstva stabilan izvor finansiranja države, treba da budemo srećni kada one budu nula i kada naša deca koja su otišla u inostranstvo ne budu morala da šalju novac roditeljima.

- Najveći problem ljudima koji nameravaju da investiraju u otadžbinu predstavlja to što bi pokretanje biznisa u Srbiji značilo da oni moraju da se vrate - kaže Hinić.

Druga strana medalje


Vladimir Vučković iz Ekonomskog instituta u Beogradu, ukazao je na to da dijaspora najviše šalje novac u krajeve Srbije iz kojih potiče, pa se onda javlja i problem neravnomernog regionalnog razvoja.
- U nerazvijenim krajevima su manje plate, a ljudi koji računaju na doznake iz inostranstva često neće da se zaposle jer im je lakše da čekaju na pomoć iz inostranstva - kaže Vučković.

Švajcarska nudi iskustvo

Ambasador Švajcarske u Srbiji Ervin Hofer istakao je značaj srpske dijaspore u toj zemlji.

- Čak osam odsto stanovništva Švajcarske čine ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, a srpsko-hrvatsko-bosanski jezik je prvi strani jezik u mojoj zemlji.

Mi smo spremni da naša iskustva podelimo sa vama - rekao je Hofer.

Matica i dalje nesigurna

Ekspert za migracije Vladimir Greči istakao je da su ekonomska nesigurnosti u matici, nedovoljna pravna bezbednost, korupcija i kriminal, glavni faktori koji utiču na to da dijaspora slabo ulaže u projekte u otadžbini.

- Neophodna je depapirologija, decentralizacija, regulisanje svojinskih odnosa, lokalni programi za investiranje i inicijative za formiranje zavičajnih udruženja - rekao je Grečić.

Mladi mozgovi i staračka zemlja

Profesor Mlađen Kovačević istakao je da je odluka države da garantuje štedne uloge do 50.000 evra u bankama doprinela tome da stanovništvo izvuče devize iz slamarica.

- Veće kamate na štednju u Srbiji nego u inostranstvu jedan su od motiva da rasejanje prebaci novac u otadžbinu - ocenio je Kovačević. On je dodao da je naš najveći problem što "postajemo staračka zemlja, a mladi mozgovi odlaze u inostranstvo".

Ova me tema uvek najedi.
Ima bisera kroz text onoliko (text je iz Vesti Online - zatvorila sam tab, googlajte, jeb'ga).

Ne razumem da li oni misle da ce ljudi umesto da pare daju roditeljima tu lovu investirati, ili da ce dati jos koju kintu sa strane za investiranje.

Da li je na ovom pametovanju ucestvovao bilo ko iz dijaspore?

Da li je jos nekome cela prica nelogicna? Prica se o slanju para preko prijatelja i poznanika sa jedne strane, i investiranju kroz regularne kanale sa druge. Dupe i oko. Ako ljudi imaju para za roditelje zasto ova kaubojska bagra podrazumeva da bi imali isto toliko za investiranje??

Хехехехехехехе.... "инвестирање"...
Ти Јело ба не разумеш ти појмови.

Живела!

 :mrgreen:

Mexico as a role model.  xrofl

Zvanicnoj tzv. Srbiji treba slati samo u naturi. Kao 1999.