7kontinent

20. 12. 2009

Press

EKSKLUZIVNA ISPOVEST: Nenad Đorđević, biznismen, osnivač JUL-a
Nenad Đorđević, biznismen: Napravio sam Miru Marković

Njoj se kao organizacioni model najviše dopadala - mafija. Nanela mi je mnogo zla i jedini sam njen prijatelj koga je izdala. Vlajko Stojiljković je planirao da joj pokloni moju glavu za rođendan, posle za godišnjicu JUL-a, pa za Slobodanov rođendan... Ipak, ne kajem se što sam stvorio JUL



Moj horor sa JUL-om počeo je od trenutka kada sam se 1997. zamerio nekim visokim funkcionerima te partije. Već u februaru 1998. poslali su me u zatvor i držali bez ikakvog osnova više od devet meseci, pri tom češljajući moju kompletnu imovinu. Ali, i pored velikih nastojanja, ništa nisu mogli da mi pronađu. Međutim, progon i dalje traje. Nedavno su u moj hotel ,,Admiral" i fakultet, koji se nalazi na istoj adresi, upali naoružani ljudi i bez ikakvog pravnog osnova već danima me sprečavaju da uđem unutra.
a
Sukob Srbije i Crne Gore zbog JUL-a
- U sukob sa Crnom Gorom Srbija je došla 1996. zbog jednog člana JUL-a - Nebojše Maljkovića. On je oteo ASI banku, sada Univerzal, koja je bila u vlasništvu Auto-moto saveza, koji je vodio Vukašin Maraš, a čiji je predsednik bio Milo Đukanović. Maraš je predložio da Maljković bude predsednik Upravnog odbora, zbog pozicija koje je imao sa Mirom i Slobom. Maljković postavlja nekoliko malih firmi i njima deli akcije, kasnije kupuje te firme i postaje njihov većinski vlasnik. U Crnoj Gori počinju da se bune zbog toga, a Maljković to predstavlja Miri kao napad na njega zato što je član JUL-a, a ne zato što je opljačkao ljude. Mira tada počinje da piše prvi tekst protiv Đukanovića u ,,Dugi" i tada počinje sukob. Jedna delegacija odlazi kod Đukanovića i kaže mu da ne bi trebalo da zbog toga dođe do razdora između Srbije i Crne Gore, što on prihvata, uz uslov da sledeće pismo protiv njega u ,,Dugi" ne prenese nijedan drugi list. Međutim, ujutro Hadži-Antićeva ,,Politika" objavljuje to pismo. Tada jaz između Srbije i Crne Gore počinje da se produbljuje i to je možda ključni razlog definitivnog odvajanja dve republike - kaže Đorđević.

Obraćao sam se svim nadležnim i najvišim instancama u državi, ali za sada bez uspeha. Pošto je hotel nastavna baza fakulteta, Zakon o fakultetu kaže da je akademski prostor nepovrediv i da policija može da uđe samo kada se dešava krivično delo ili na poziv rukovodstva fakulteta, što sada nije slučaj...

Duboko sam ubeđen da iza svega stoji Mira Marković, koja iz Moskve upravlja celom akcijom, priča za Pressmagazin profesor dr Nenad Đorđević, biznismen, vlasnik Akademije za bezbednost i diplomatiju i Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća, koji je, kako naglašava, prvi predsednik Jugoslovenske levice.
- Koren mog sukoba sa Mirom Marković je u tome što nisam želeo da budem njen poltron, već sam joj sve govorio otvoreno. Da li me mrzi ili ne, ne znam, ali da mi je nanela mnogo zla - jeste. Ja sam napravio JUL, on je osnovan u mojoj firmi BTC, gde je bilo i njegovo prvo sedište, koje je kasnije premešteno u vilu u Venizelosovoj. Ne kajem se što sam stvorio JUL, ali se kajem što sam napravio Miru Marković. Da nije bilo mene, ona nikada ne bi imala politički uticaj koji je imala. Ne bih da grešim dušu, kada smo pravili JUL ona je bila vrlo korektna osoba, a iskvarila se kada se okružila raznim sumnjivim ljudima. Kada sam krajem osamdesetih upoznao Slobu i Miru, živeli su u svom stanu na Crvenom krstu i bili čestiti ljudi. Takvi su bili sve dok njihova deca nisu počela da se bave biznisom i povezuju sa kriminalcima. Onda su se i oni iskvarili. Ali kvarila ih je i vlast, pa je sada teško utvrditi šta je više uticalo. Ona je sa Miloševićem mogla da uradi šta god je htela, jer ju je slepo slušao. U komunikaciji je bila korektna, ali opasna u odlukama. Nije imala nikakvu ideologiju, već je bila opterećena prošlošću svoje majke i bila je u ubeđenju da je ona izdala partijsku organizaciju, zbog čega je nastojala da nikad ne izda svoje drugove. Jedini sam njen prijatelj koga je izdala. Osnovni razlog je u tome što sam se suprotstavio kriminalu u JUL-u, a mene su kriminalcem nazivali njeni bliski saradnici kako bi maskirali svoje poslove. Bio sam bogat i finansirao JUL tri ili četiri godine. Teško je reći koliko sam dao, nisam vodio evidenciju, ali nekoliko miliona maraka sigurno. Nikakvu korist od toga nisam imao. Bilo mi je zadovoljstvo da napravim briljantan tim koji su činili direktori velikih sistema i naši napori su bili usmereni ka daljem razvoju Srbije. Znali smo da ne možemo da napravimo veliku partiju, ali smo hteli da budemo jezičak na vagi i dajemo predloge za razvoj zemlje. JUL nije bio, kako neki tvrde, Slobodanova igračaka za Miru. Ona je bila ta koja je imala igračku i kroz igru je sve rešavala. Njena reč je bila zakon. Ali prema deci su bili jako popustljivi. Ona su ih lagala, a oni im verovali. Deca su čak i kreirala neke političke i kadrovske odluke. Miloševiću su 1999. Amerikanci nudili 105 miliona dolara da mirno ode sa vlasti, ali Mira se nije sa tim saglasila. Amerikanci su smatrali da je on odigrao ulogu koju je igrao za njih i da više nije imao upotrebnu vrednost.
Đorđević tvrdi da je tokom 2000. godine bračni par Milošević - Marković, preko tadašnjeg ministra policije Vlajka Stojiljkovića, čak četiri puta hteo da ga ubije. On podseća da je i Legija na svom suđenju kazao da u Budvi meta nije bio Vuk Drašković, nego upravo Nenad Đorđević.

3

- To sam znao i pre Legijinog svedočenja. Na Draškovića je pucano da bi se skrenula pažnja, kako bi mene lakše uhvatili. Tri puta su te godine pokušali da me ubiju u Crnoj Gori, a jednom u Rimu. Imao sam mogućnosti da to saznam jer sam i sam svojevremeno bio obaveštajac. Vlajko Stojiljković je planirao da Miri pokloni moju glavu za rođendan, posle za godišnjicu JUL-a, pa za Slobodanov rođendan, onda mu je namera bila da to bude u septembru, a kasnije više nije imao vremena. Nisam se plašio. Čovek sam koji nema straha. Uvek sam imao dobre izvore i zahvaljujući njima sam i opstao. Da li je baš Mira htela da ubija ili su njoj želeli da učine uslugu ljudi iz njenog okruženja, teško je reći. Sve ovo sam joj kazao prilikom našeg poslednjeg susreta 2002, na šta mi je ona zapanjeno kazala: ,,Nenade, zar misliš da bih ja to bila u stanju?" Mira je bila dvostruka ličnost, bolest je u pitanju. To sam shvatio kada sam bio u zatvoru, a ona dolazi, plače i pita me: ,,Šta su ti to uradili?" A jedna njena reč mogla je da me oslobodi robije. Formalno, tada su me optužili da sam hteo da opljačkam zdravstveni fond. A upravo je bilo suprotno. Postavljen sam za direktora zdravstvenog fonda kao žrtveno jagnje, jer sam na funkciju došao 12. maja 1997, a štrajk zdravstvenih radnika počeo je 15. maja. Mira i Sloba su smatrali da neću uspeti u rešavanju tih problema i da će to biti razlog zbog koga će me skloniti sa političke scene. Štrajk je organizovala Leposava Milićević, ministarka zdravlja, sa namerom da njime sruši vlast, jer je radila paralelno za Miru i za Đinđića. Međutim, za tri meseca sam sredio situaciju i već u septembru isplatio avgustovsku platu, a do tada se kasnilo sa isplatama pet meseci. Shvatio sam gde se odlivaju ogromna sredstva i da bi se sistemom koji je trebalo da košta 39 miliona dolara obezbedila ušteda od 40 do 60 odsto. Na četiri milijarde maraka, koliki je bio godišnji budžet, uštedelo bi se 2,4 milijarde maraka.

Tim sistemom bi se obezbedilo da svako ima svoj bar-kod na osnovu koga bi se znalo ko je šta potrošio, a svaki pacijent bi imao svoju karticu na kojoj bi se vodila evidencija njegove bolesti. Oni koji su pljačkali zdravstveni fond to nisu hteli, jer se tako smanjuje mogućnost manipulacije. Tada je došlo do mog sukoba sa Milovanom Bojićem i Leposavom Milićević, ali i čitavim nizom drugih ljudi. Poslali su me u zatvor, ali naravno da nisu mogli ništa da mi pronađu, jer sam radio u opštem, a ne u svom interesu. Bogat sam i nije bilo potrebe da uzimam od države.
a1
Milošević slučajno došao na vlast
- Mira je volela da veruje u bajke, pa je tako poverovala jednoj vračari, koja je 2000. kazala da izbore treba raspisati na dan kada je 1987. održana Osma sednica i da će tada oni ponovo pobediti. Izbore su raspisali godinu dana pre roka i znamo šta se desilo. A malo je poznato kako je Milošević došao na vlast na toj Osmoj sednici. Sin generala Nikole Ljubičića je u Beču proneverio neki novac. Te pare je, da bi pomogao generalu da izađe iz nevolja, pošto su zemljaci, vratio biznismen Radoslav Lale Sekulić. Član tadašnjeg rukovodstva Dušan Stupar, koji je bio šef beogradske DB, hteo je da reketira Sekulića, koji se za zaštitu obratio Ljubičiću. I tada ne dolazi do zaštite jer su Stambolić i Stupar označili Sekulića kao kriminalca koji mora da ide u zatvor. Na Osmoj sednici Petar Gračanin i Ljubičić glasaju za Miloševića, a ne za Stambolića. Samo iz tog razloga je Milošević došao na vlast - priča Đorđević.

Nenad Đorđević objašnjava da je novac stekao ,,potpuno legalno", krajem osamdesetih godina. Počeo je, kaže, otvaranjem jedne samoposluge, da bi već 1989. imao 50 samoposluga, 18 butika i oko 1.100 zaposlenih u svojoj firmi BTC. On tvrdi da je do početnog kapitala došao tako što je prodao brod koji je napravio još 1983. godine. Za vreme sankcija posao mu je stao jer je, podseća, drastično opala kupovna moć stanovništva.

- BTC sada ima svoju poslovnu zgradu, ali je ostao invalid zahvaljujući mom odlasku u zatvor i Miri Marković, koja je sve to uništila. Profesionalac sam i nastavio sam da ulažem u Srbiju i Crnu Goru, dok je to bila zajednička država. Nakon raspada te zajednice, sve sam prodao i sav kapital vredan više miliona evra preneo u Srbiju, u kojoj godišnje plaćam oko 500.000 evra poreza. Posedujem firmu ,,Licej" i dva fakulteta koji nisu toliko profitabilni. Ako uspete da pokrijete troškove, napravili ste veliki posao. Radim sa malim grupama, od 50 do 100 ljudi, i svi koji se bave obrazovanjem znaju da tako ne može da se zaradi novac. Cena školarine na akademiji iznosi 4.600 evra, a za drugi fakultet 1.200 evra godišnje.
Na opasku da je teško poverovati da se neko iz filantropskih razloga bavi obrazovanjem, a još manje da bez ikakve koristi formira stranku koja je, pri tom, bila stecište najbogatijih, Đorđević odgovara:
- Smatram da čovek mora da svojoj državi vrati nešto što je od nje dobio. Tačno je da ja gubim od države, ali ako ima prava znam da ću dobiti. Boriću se do kraja, jer sam borac. Ne smeta mi kada kažu da sam julovac, držim se te ideje. Znam šta je ona, a znam i da sam se suprotstavio onome što se posle desilo. To je razlika između mene i onih koji su ostali u toj partiji, a koje niko ne zove julovcima. Politika me više uopšte ne interesuje. JUL, ipak, nije bio mafijaška organizacija. Bilo je tamo raznih ljudi, ali on nije bio napravljen po mafijaškom principu. Kada sam pravio JUL, Mira me je pitala za koje organizacije smatram da su formirane po najjačem modelu. Rekao sam joj da su to tri organizacijska modela: Katolička crkva, Kominterna i mafija. Ona mi je kazala: ,,Nenade, meni se od svih najviše sviđa mafija". Ali nije na tim temeljima formirana stranka. Oni su bili amateri u krađi. Brutalno su otimali, a država ih nije gonila.

S.D.

Zeeeeeeeeeeeeev

Мени је само занимљива та ДБ-југословенска нит. Било да су неки Хрвати/Словенци, љубитељи Броза и/или светске револуције. Само потврђује моју тезу да ти људи представљају страну силу унутар земље.

Ономад су члановима студентског покрета и демократске опозиције крајем 90-их у досијеима уписивали да су "великосрпски терористи"...

Izmisljas. Mojim prijateljima iz Otpora koji su hapseni 1999. i 2000. poslati su ti famozni dosijei nakon 5. oktobra i nisu, gle cuda, bili "velikosprski teroristi".

Ti si, zajedno sa udbaskom i vojnom obavestajnom stokom, kojoj je ovaj glavonja pripadao, te cjelokupnim rank & file Zlocinackim Udruzenjem strana sila u mojoj zemlji.

By the way, da je bracni par maloumnika i psihopata izbore 2000. odlucio sazvati na predlog licne vidovnjakinje Mire Markovic je old news: vec 9+ godina je to poznato; u najmanju ruku poznato je citaocima naseg 7K on the move foruma koje sam izvolio izvijestiti o tomu.

Јел болесник рекао нешто битно или да не притисак Uningore?

Pritisnem ti sestru, budalo jedna glupa...

Џаба себи дижеш притисак, само добијам This user is currently ignored.

O tome šta je pisalo u dosijeima Otporaša prvom prilikom pitam Srđu Popovića.
Vrlo verovatno da si u pravu, Pareski.
Bagra iz internacionale se samo podelila oko vlasništva nad "sredstvima za proizvodnju". Jedni (JUL) su bili da sve njima pripadne, a ovi drugi su bili pravi internacionalisti, pa su zastupali "internacionalni kapital" (kako li to udbaški zvuči, yebote  xrofl )

Sto je babi milo to joj se i snilo...