Srpska Rezolucija u UN-u

[Che2]

Rezolucija o Kosovu deli svet
desk - 01. septembar 2010. u 15.01

Srbija je Generalnoj skupštini UN podnela rezoluciju o Kosovu kojom se poziva na kompromis, izjavio za Bi-Bi-Si ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ističući da dve trećine članica svetske organizacije pozdravlja stav Beograda, dok je Savet bezbednosti podeljen po tom pitanju.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je za Bi-Bi-Si da je Srbija Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podnela rezoluciju o Kosovu kojom se poziva na kompromis.

Jeremić je istakao da dve trećine članica svetske organizacije pozdravlja stav Beograda, dok je Savet bezbednosti podeljen po tom pitanju.

U emisiji britanske televizije "Hardtalk" Jeremić je preneo stav Srbije da se ne smeju menjati kriterijumi za uspostavljanje državnosti.

Kako je precizirao, nove države ne mogu se stvarati otcepljenjem bez saglasnosti matične države.

,,Srbija samo traži isti tretman koji važi i za sve ostale zemlje sveta", objasnio je Jeremić i podsetio da se Vlada Srbije odrekla upotrebe sile i opredelila za mirno rešavanje problema Kosova.

To je, prema njegovim rečima, prva vlada u istoriji Balkana koja se opredelila za rešavanje problema mirnim putem, umesto silom.

Jeremić je rekao da je potreban dijalog Beograda i Prištine da bi se došlo do kompromisnog rešenja koje je prihvatljivo za sve.

,,To mora da bude kompromisno rešenje u kojem jedna od strana ne gubi sve, a druga ne dobija sve", napomenuo je Jeremić.

On je upozorio da se jednostranom deklaracijom nezavisnosti Kosova uspostavlja opasan presedan, koji omogućava i drugim teritorijama da proglase nezavisnost, koristeći iste argumente.

Jeremić je odbacio tvrdnje da je Kosovo jedinstven slučaj i poručio da ,,rešenje na kojem se sada insistira nije prihvatljivo za Srbiju".

Govoreći o predstojećoj sednici Generalne skupštine UN, Jeremić je rekao da bi na tom zasedanju trebalo da dođe do političkog ishoda procesa započetog traženjem savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.

Srbija je podnela rezoluciju kojom se poziva na nalaženje kompromisa, istakao je Jeremić i dodao da dve trećine članica UN podržava stav Srbije, dok je Savet bezbednosti podeljen oko pitanja Kosova.

Podsećajući da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, Jeremić je rekao da Srbija, u pogledu Kosova, ima ustavne i demokratske obaveze.

Na tom planu Beograd će raditi sa kosovskim Albanicima i međunarodnom zajednicom, zaključio je Jeremić. (RTS)



stav srbije je toliko zdrav i logican da ne vidim kako neko moze i ovo da osporava...    :idea:

[Hate mail]

[Che2]

Strategija ,,patriotskog" prepuštanja Kosova
Društvo | Uredništvo | avgust 26, 2010 at 11:24

Piše Milovan Balaban

Novom rezolucijom, podnetoj Generalnoj skupštini UN, oficijelni Beograd praktično prihvata pravnu utemeljenost proglašenja nezavisnosti Kosova. Ipak, to kao i odluka MSP-a, ima i dobru stranu: čitava nacija sada jasno može da vidi ulogu srpskog režima u sprovođenju NATO plana, čiji je cilj legalizacija otcepljenja južne srpske pokrajine

Pokušaj usaglašavanja novopodnete rezolucije Generalnoj skupštini UN sa našim evroatlantskim ,,prijateljima", posle kratkog simuliranja sukoba sa njima, potpuno ogoljuje marionetsku prirodu Tadićevog režima. Rezolucijom se praktično prihvata pravna utemeljenost proglašenja nezavisnosti Kosova, a samo se osporava forma jednostrane secesije. Pregovarački proces se usmerava ka prevazilaženju te protivrečnosti, kako bi se Srbi i kosovsko-metohijski Albanci dogovorili na koji način da jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti postalo obostrano prihvatljivo. Ipak, sve to ima i dobru stranu: čitava nacija sada jasno može da sagleda ulogu srpskog režima u sprovođenju NATO plana, čiji je cilj legalizacija otcepljenja južne srpske pokrajine.

ZAMAJAVANJE NARODA
Još tokom predizborne kampanje 2008. godine, aktuelna vlast je obećala: ,,I EU, i Kosovo". To je učinila u okolnostima kada je već bilo nesporno da Kosovo možemo efikasno da branimo samo po cenu suprotstavljanja Americi i EU. Da bi parodija bila veća, Tadićev režim je uporno ponavljao da do postavljenog cilja (I EU, i Kosovo) moramo doći putem intenzivne saradnje sa Amerikom i NATO-om. Tvrdio je da će svojom ,,mudrom" politikom i kooperativnošću ubediti evroatlantske centre moći u kompatibilnost njihovih i srpskih interesa.
Ko je hladne glave analizirao politička događanja poslednjih dvadeset godina, znao je da je to nemoguća misija. No, u uslovima okupacije domaćih medija, beskonačnog propagandnog ponavljanja nerealnih priča, običan svet, pa čak i mnogi misleći ljudi, vremenom su počeli sa tihom nadom da prate uporednu ,,borbu" režima za Kosovo i produbljivanje prijateljstva sa EU i SAD-om. U toj ,,borbi" sve jače je sijala zvezda ministra Jeremića, čije su izjave davale utisak iskrene zabrinutosti za srpski teritorijalni integritet (na isključujemo mogućnost da je toga u nekom obliku i bilo), što je predstavljalo kontrast u odnosu na postupanje nekih drugih vladajućih političara, zaduženih za atlantske integracije.
Umereno-nacionalnom retorikom Tadić i Jeremić davali su ,,patriotski kredibilitet" režimu. To je bio deo igre smišljene u Vašingtonu, koji je svestan da je tako nešto nužno kako bi, nesumnjivo većinski patriotski nastrojen, srpski narod bio prevaren. Dok su spomenuti političari, a pogotovo ministar spoljnih poslova, zamajavali narod pričajući o odlučnoj ,,borbi" za našu južnu pokrajinu, pokrovitelji tzv. kosovske državnosti odrađivali su posao. Rezultat je, posle odluke MSP-a, izuzetno teška situacija naše države. Ipak, bitka nije izgubljena, ali da bi mogli nešto konstruktivno da učinimo moramo da odbacimo kako dosadašnju pogubnu strategiju odbrane Kosova, tako i temeljne postavke na kojima zadnjih godina počiva naša državna politika.

TUMAČENJE DEVEDESETIH
DS je u potpunosti prihvatila zapadnu propagandnu verziju o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, i ,,nužnost" da uradimo sve da bi ušli u EU. Tokom kampanje 2008. godine birači su upozoravani da ne glasaju za ,,nacionalističke" snage koje su izazvale ratove. Srbima, po Tadiću i njegovim partnerima, rat nije nametnut od strane Hrvata, Bošnjaka i Albanaca, koji su uz pomoć Amerike i njenih saveznika radili na ostvarenju svojih nacionalnih aspiracija, odnosno od Vašingtona i Brisela, čija je delovanje bilo usmereno na geopolitičkom ovladavanju balkanskog prostora. Ne, oni su, pre svega, optužili snažne (tada nepodeljene) radikale (koji su tokom 90-ih samo dve godine participirali u vlasti), i tek uzgred SPS koji im nije predstavljao konkurenta za vlast, za sva zla koja su harala ovim prostorima, čime su krivicu za savremene balkanske ratove svalili na pleća srpskog naroda. A jednako snažno kao i SRS, optuživali su i DSS, da će Srbiju gurnuti u novi sukob sa zapadom.
Računajući da u narodu još postoji strah od onoga što nam se desilo tokom 90-ih godina, izigravali su mirotvorce koji ga brane od besmislenih ratova. Iako je narod uglavnom prozreo njihovu retoriku, ipak se uplašio nove konfrontacije sa zapadom. Od njega je planski skrivana istina da do pritisaka kakve smo doživeli devedesetih, usled slabljenja Amerike a uzdizanja Rusije i drugih velikih država van zapadne hemisfere, više ne može doći.
Svaljujući krivicu za ratove na prostoru bivše Jugoslavije na nekadašnje srpsko vođstvo, sadašnji režim je abolirao NATO. Štaviše, svojim stavovima dao je alibi i svim separatističkim republikama, te albanskim teroristima. Naime, sledeći logiku našeg vladajućeg kruga, ispada da vođe drugih naroda u bivšoj SFRJ nisu bili u mogućnosti da  se sporazumeju sa ,,balkanskim kasapinom" i ,,srpskim varvarima". Tu se radi o usvajanju najcrnje zapadne propagande protiv Miloševića i čitavog našeg naroda.

MITING ZA ,,ODBRANU" KOSOVA
Na sličan način sadašnji državni vrh delovao je i na drugim poljima. U vreme mitinga za Kosovo iskazana narodna energija svakoj ozbiljnoj vlasti poslužila bi kao najveći kapital u sprovođenje politike očuvanja teritorijalnog integriteta. To su shvatili evroatlantski krugovi, i upravo zbog toga su sa svojom petom kolonom u Srbiji radili na obesmišljavanju mitinga. Njegovi učesnici, na čelu sa Koštunicom i Nikolićem, prikazani su kao primitivni varvari i rušitelji stranih ambasada i sopstvenog grada.
Medijska spinovanja posle velikog narodnog skupa imala su cilj da anuliraju veliku narodnu podršku jedinstvu zemlje. Slika dve devojke koje su miting iskoristile da kradu, postale su, u režiji stranih i domaćih medija, simbol protestanata. Namera je bila da se pošalje poruka da se stotine hiljada ljudi i nije skupilo da bi izrazilo otpor secesiji dela Srbije, već da izazivaju nemire, ruše grad i pale ambasade. Srbi su prikazani kao poznati huligani, koji su se ponovo zaželeli krvi.
U svemu tome je, pored prozapadnih medija, evroatlantističkih stranaka i ideološkog krila NVO-a aktivno učestvovao i predsednik Tadić. Da ni bi prisustvovao mitingu, na prečac je otišao u posetu Rumuniji. U duhu propagandnih klišea o kojima smo govorili, osudio je divljanje ,,huligana" (tj. okupljanje naroda). A postupcima posle mitinga potvrdio je svoje opredeljenje da se za državne interese možemo boriti samo uz pomoć naših zapadnih ,,prijatelja" koji su, u stvari, baš oni koji rade na tome da naša država bude pocepana.

U mirnoj atmosferi predsednikovog kabineta, pravni eksperti za koje niko nije čuo, napravili su ,,mudru" državnu strategiju odbrane Kosova. Za njenog protagonistu određen je ministar Jeremić

,,ODBRANA" DRŽAVE
Kada je narod, kriminalizacijom mitinga, eliminisan iz aktivnog učestvovanja u odbrani države, moglo se pristupiti realizaciji sledeće faze plana. U mirnoj atmosferi predsednikovog kabineta, pravni eksperti za koje niko nije čuo, napravili su ,,mudru" državnu strategiju odbrane Kosova. Za njenog protagonistu određen je ministar Jeremić.
Dok je narod lagan da će Kosovo biti energično branjeno, kako bi Vašingtonu i Briselu bila isplaćena prva rata nadoknade za izbornu podršku, odmah je prihvaćena misija EULEKS, koja je imala zadatak da u skladu sa odbačenim Ahtisarijevim planom nadležnost poverene UN postepeno prenese na privremene kosovske institucije. Sa druge strane, u međunarodnim institucijama prešlo se na ,,proaktivno" postavljanje kosovskog problema. Iz Saveta bezbednosti pitanje secesionističke pokrajine izmešteno je u Generalnu skupštinu, što je bila prva etapa  na putu ka nemuštom obraćanju MSP-u. Iako je bilo predloga da se tuže države koje su priznale Kosovo, vlast je insistirala na traženju sterilnog savetodavnog mišljenja ,,relevantnog" svetskog suda, bez obzira što se u startu znalo da od toga nećemo imati koristi, a možemo imati štetu.
Režim je u dogovoru sa svojim zapadnim mentorima kosovsko pitanje prebacio na onaj međunarodno-pravni ,,teren" koji njima odgovara.  Na unutrašnjem i regionalnom planu takođe se žurno radilo, sve u cilju ,,popravljanja" međunarodnog imidža zemlje, što je opet trebalo da, navodno, popravi našu pregovaračku poziciju. Da bi odnose sa susednim državama podigao na viši nivo, predsednik je prihvatio suočavanje sa našom ,,grešnom" istorijom. Padala su neformalna izvinjenja Hrvatima i Bošnjacima, a da pri tome nije bilo reciprociteta. To je pravdano potrebom da se pokajemo (što se pretvorilo u ritualno posipanje pepelom) za naša zlodela, a oni, neka rade kako hoće. Vrhunac servilnog izvinjavanja bila je nakaradna rezolucija o ,,genocidu" u Srbrenici, koja je imala i značajne praktične posledice. Njenim donošenjem potkrepljene su težnje Bošnjaka da ukinu Republiku Srpsku. Predstavljanjem sopstvenog naroda kao genocidnog umanjena je i šansa za sprovođenje jednog od dva ,,prioritetna" cilja ove vlade – odbrane Kosova. Koja normalna manjina bi svojevoljno prihvatila da živi pod vlašću genocidnog naroda?

FINALE ,,DRŽAVOTVORNE" POLITIKE
Dok nas je režim zamajavao glumljenjem patriotizma, približava se ,,sudbonosna" odluka ,,uglednog" međunarodnog suda. Ona je razvejala sve iluzije o državotvornoj politici koju je vodila Tadićeva ekipa. I ne samo što predstavlja dokaz da je ona bila pogrešna, već pruža i mogućnost da do kraja bude razotkrivena strategija lažne odbrane Kosova. Aktuelna usaglašenost poteza Tadića sa evroatlantskim antisrpskim centrima, u simbiozi sa sagledavanjem delovanja režima u prethodnom periodu, govori o postojanju dobro smišljenog plana (ako naši vlastodršci nisu znali sve njegove detalje, to ih ne amnestira) po kojem bi, mic po mic, srpska država prihvatila ,,realnost" nezavisnosti dela svoje teritorije.
Ono što sledi je patetično ponavljanje vladajućeg kruga kako nikada nećemo prihvatiti postojanje nezavisnosti Kosova, no stvari će ići u drugom pravcu. Iako nećemo formalno priznati Kosovo, tretiraćemo ga kao državu. A ,,patriotski" mediji i analitičari, koji glume nezavisnost, a u suštini su u funkciji režimske propagande, i dalje će pravdati ,,časne" neuspehe u ,,velikoj borbi" za srpske interese, u kojoj se protiv svetskih moćnika nije moglo više postići. Sa druge strane, i evroatlantski mediji, političari i NVO aktivisti, takođe tajno naklonjeni režimu, produžiće da napadaju vlast zbog pogrešne politike, tj. što su se uopšte zalagala za ,,srpske nacionalističke pretenzije". No, i jedni i drugi će, kao i do sada, svesrdno raditi na održanju političkog establišmenta koji će u istoriju ući kao onaj koji je svojom (ili stupidnom ili izdajničkom, ili i jednom i drugom) politikom mnogo učinio da izgubimo Kosovo. Lažne patriote i deklarisano antisrpski krugovi, na istom su zadatku. A na svima nama je da učinimo sve što možemo da ih razobličimo i onemogućimo unutrašnje faktore rasparčavanja Srbije.

[Che2]

Руске дипломате, поводом српске резолуције о Косову поднете УН, спремне да пруже ,,додатну помоћ". Шпанија ради са Србијом на постизању компромиса око резолуције, каже британски амбасадор. Шпанци демантују да су написали алтернативни текст.

Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин изјавио је да је Русија спремна да помогне Србији, уколико Београд то буде затражио.

Он је упозорио и да су ,,могући неочекивани преокрети" у вези са српском резолуцијом, па чак и током дискусије 9. септембра, с обзиром на то да ,,делегације неће прекидати консултације директно у сали заседања".

[slawen]

[Che2]

odvjetnice, pa za koga ti navijas nesrecnice!?    :(

[Hate mail]

[Che2]

"u dobru je lako dobro biti, na muci se poznaju junaci."

zivjela srbija!     xjap

[Hate mail]

Zivela!  :|

[Che2]

05. septembar 2010. u 00.14
KAPLAN BUROVIĆ Međunarodni žandarm je pošao u ,,krstaški rat"
Intervju | Uredništvo | septembar 3, 2010 at 08:42

Razgovarala Biljana Živković

,,Uveren sam da će se Kosmet vratiti u okrilje Srbije, onda kada međunarodni žandarm bude povukao svoje vojne trupe i baze. A to će se dogoditi mnogo brže nego što mislimo", kaže u intervjuu za ,,Pečat" svetski priznati albanolog i balkanolog

,,Srpske vlasti su pogrešile što su svojevremeno inicirale, odnosno dale predlog ocene legitimnosti šiptarskog samoproglašenja, i što su, uostalom, bilo šta tražile od MSP-a! Ubeđen sa da su neki političari u Srbiji morali da znaju, a možda su sasvim dobro i znali, da to nije nikakav Međunarodni sud pravde, već Međunarodna mafija nepravde.

Evo vam dokaza koji je i laiku jasan: nijedan sud na svetu, predstavljeni predmet ne iznosi na glasanje, već sudi po dokumentima, činjenicama i argumentima, koji se uz predmet, podnose, predstavljaju. Međunarodni sud pravde, koliko sam upoznat, slučaj procene legitimnosti bukvalno je rešio glasanjem. Ovo znači da se nije sudilo, već je objavljen rezultat glasanja.

Razume se da su srpske vlasti očekivale sasvim drugačiji ishod, i u tom smislu, izgubljeno je poverenje u MSP, ali i u postojanje međunarodnog prava. Prema mom mišljenju, Srbija je sada u vrlo nezavidnom položaju, i na žalost, spoljno-političke okolnosti joj nisu ni malo naklonjene.

Međutim, šta god da neki reše, o Kosovu i Metohiji će se suditi onako kako što se to činilo kroz vekove", kaže za ,,Pečat" akademik, prof. dr Kaplan Burović, poznati evropski albanolog i balkanolog, komentarišući, kako ističe, neshvatljivu odluku Međunarodnog suda pravde o deklaraciji jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM.

Mnogo je različitih povoda za razgovor sa ovim svetski priznatim akademikom, koji danas živi u Ženevi. Dr Kaplan Burović je do sada je objavio 103 knjige. Njegov naučno-istraživački rad prožet je zaključcima koji izazivaju žestoke reakcije, kako u Tirani, tako i u Beogradu. To je i logično, budući da Burović tvrdi kako Albanci nisu autohton narod, a da su Albanci sa Kosmeta uglavnom islamizovani hrišćani.

Sa druge strane, teza da se veroispovest i nacionalnost ne moraju prožimati, iz koje proizlazi da Srbi ne moraju nužno biti pravoslavni, što naš sagovrnik potkerpljuje svojom ličnom porodičnom istorijom, izaziva negodovanje mnogih u Srbiji, a pogotovo Srpske pravoslavne crkve. Osim svega toga, književni rad Kaplana Burovića ispunjen je brojnim kontroverzama, zbog kojih je naš sagovornik stekao epitet disidenta broj jedan u SFRJ, ali i izgubio slobodu, budući da je 43 godine proveo u albanskim kazamatima.



iz njegovih usta u bozije usi...    xjap