E sad ~budi popo covek~ sto bi rekla moja baka

[Pareski do]

Alane, nije da te plasim, ali problemi ce nastati kad krenu u skolu. Recnik se brzo povecava, a sve novo sto uce ce nauciti na jeziku sredine, tj na onom na kojem se skoluju i pricaju sa drugarima. Sa vasim maternjim jezicima ce i dalje moci da se sporazumevaju, ali relativno siromasno.

То само захтева накнадно дошколавање на матерњем/очевом језику, то подразумева књиге не само због речника већ и књижевног језика. Интернет, рачунари, DVD, сателитски програми су добро помагало на већим раздаљинама.

Степен владања језиком зависи од спремности родитеља да детету пренесе свој језик, односно жеђи према знању које родитељи усаде детету. Деца најпре свесно па затим несвесно опонашају родитеље.

Исувише често је проблем у лењости родитеља или још горе њиховој себичној жељи да путем разговора са децом савладају страни језик. Резултат је увек двојни неуспех, нити деца науче матерњи/очев језик, нити стари пас научи нове трикове.

[Jelence]

I ja ne bih nista rekla. Nemas dokaza, osim pretpostavki da se desilo tako i tako. To sto novac fali za njene roditelje nista nece znaciti, cak i da znaju da se time bavi. Da znaju, a da su zeleli da to podele sa vama, rekli bi vam i pre nego sto ste dosli u ovakvu situaciju. Osim, ako ne spadaju u nekih 1-2% populacije koja bi vam bila zahvalna sto im ukazujete na problem. Ali da su takvi, to bi opet ti znala te ne bi nas nista ni pitala.

A sta bi radila u buducnosti?

Ono sto mi u celoj prici vise bode oci je tvoje apsolutno poverenje u sina. Mislim da je dobro verovati deci, u krajnjoj liniji ocigledno si od roditelja koji se bave detetom, ali neku dozu rezerve treba imati. Mislim da je to korisno, u smislu da su iznenadjenja uvek moguca, a sanse da se dese su manje ukoliko si makar blago na oprezu.

Vidis, dugo sam o ovome razmisljala... Nije prvi put da cujem takvo misljenje, moju kevu bas pravo nerviram sa svojim stavom upravo iz razloga koji navodis.

Ima vise razloga zasto sam se odlucila da mu potpuno verujem. Uglavnom se svodi na to da cu brinuti o cunamiju u Sidneju onda kada se desi (nije se jos desio, a i nece, verujem). Drugim recima unapred briga i razmisljanje o negativnom koje se mozda desi a mozda i ne desi potpuno je beskorisna. A drugo, sve lose stvari koje nam se u zivotu dese preturimo preko glave bez obzira koliko spremni ili nespremni za njih bili.

(Pre svega govorimo o necemo sto nema ni nagovestaja da ce da se desi.)

Sa druge strane, detetu dajem ono sto je meni od mojih roditelja falilo a to je bezgranicno poverenje. U mene nisu imali razloga da sumnjaju (bas tako kako ti kazes - imali su "dozu rezerve"). Kod mene je to stvorilo "nisam im dovoljno dobra" utisak. Dete, ma kakvo bilo, MORA biti dovoljno dobro sa svoje roditelje a ako nije onda roditelj treba na remont a ne dete.

Stavise, verujem da moj sin upravo zato sto ima moje potpuno poverenje to poverenje nece da prokocka. Svesna sam da ovo ne vazi za sve sinove, ali za mojega eto vazi ljubi ga majka.

Pri cemu, sa druge strane, ja ga nisam pustila da radi sta hoce, pricamo jako puno, ja zapravo stalno proveravam kako stoje stvari. I dokle god na radaru nema nicega - nema razloga da ga smatram nedostojnim svog poverenja jer je to potpuno poverenje upravo zasluizio.

Takodje uvek slusam sta mi dete govori jer smatram da mi on daje smernice sta mu kada treba od mene kao roditelja. Slusala sam ga od kako je imao 6 nedelja... Jeste, nije bas da je taj put bez dzombi (za junk food moze da mi kaze sta hoce - ne moze) ali radim najbolje sto mogu (imam i ja ego, jebiga). Ima vec dobrih godinu dana da mi govori da treba da verujem u njega. I ja verujem.

Jebiga, o ovome bih mogla romane da napisem  xnerd

[miskop]

Domacinska kuca.
Kolikogod da je dete odnelo...

Ne vidi se.

[slawen]

Обоје да их вежеш и потопиш у тај ђакузи, па ко први пропева.

[Pijanista]

Mi govorimo srpski sa decom, i jos su tu baba i deda, neka rodbina i podosta priajtelja. Klinci sa nama uglavnom srpski, medjusobno kako kad, jedino ih ispravljamo kad mesaju. Ne dopustasmo da pola recenice bude srpski pola engleski. Inace dobro govore, akd smo onomad bili u CG na nasem moru, niko ko ne zna odakle su klinci nije nista primetio.

[Nocobdija]

I ja ne bih nista rekla. Nemas dokaza, osim pretpostavki da se desilo tako i tako. To sto novac fali za njene roditelje nista nece znaciti, cak i da znaju da se time bavi. Da znaju, a da su zeleli da to podele sa vama, rekli bi vam i pre nego sto ste dosli u ovakvu situaciju. Osim, ako ne spadaju u nekih 1-2% populacije koja bi vam bila zahvalna sto im ukazujete na problem. Ali da su takvi, to bi opet ti znala te ne bi nas nista ni pitala.

A sta bi radila u buducnosti?

Ono sto mi u celoj prici vise bode oci je tvoje apsolutno poverenje u sina. Mislim da je dobro verovati deci, u krajnjoj liniji ocigledno si od roditelja koji se bave detetom, ali neku dozu rezerve treba imati. Mislim da je to korisno, u smislu da su iznenadjenja uvek moguca, a sanse da se dese su manje ukoliko si makar blago na oprezu.

Vidis, dugo sam o ovome razmisljala... Nije prvi put da cujem takvo misljenje, moju kevu bas pravo nerviram sa svojim stavom upravo iz razloga koji navodis.

Ima vise razloga zasto sam se odlucila da mu potpuno verujem. Uglavnom se svodi na to da cu brinuti o cunamiju u Sidneju onda kada se desi (nije se jos desio, a i nece, verujem). Drugim recima unapred briga i razmisljanje o negativnom koje se mozda desi a mozda i ne desi potpuno je beskorisna. A drugo, sve lose stvari koje nam se u zivotu dese preturimo preko glave bez obzira koliko spremni ili nespremni za njih bili.

(Pre svega govorimo o necemo sto nema ni nagovestaja da ce da se desi.)

Sa druge strane, detetu dajem ono sto je meni od mojih roditelja falilo a to je bezgranicno poverenje. U mene nisu imali razloga da sumnjaju (bas tako kako ti kazes - imali su "dozu rezerve"). Kod mene je to stvorilo "nisam im dovoljno dobra" utisak. Dete, ma kakvo bilo, MORA biti dovoljno dobro sa svoje roditelje a ako nije onda roditelj treba na remont a ne dete.

Stavise, verujem da moj sin upravo zato sto ima moje potpuno poverenje to poverenje nece da prokocka. Svesna sam da ovo ne vazi za sve sinove, ali za mojega eto vazi ljubi ga majka.

Pri cemu, sa druge strane, ja ga nisam pustila da radi sta hoce, pricamo jako puno, ja zapravo stalno proveravam kako stoje stvari. I dokle god na radaru nema nicega - nema razloga da ga smatram nedostojnim svog poverenja jer je to potpuno poverenje upravo zasluizio.

Takodje uvek slusam sta mi dete govori jer smatram da mi on daje smernice sta mu kada treba od mene kao roditelja. Slusala sam ga od kako je imao 6 nedelja... Jeste, nije bas da je taj put bez dzombi (za junk food moze da mi kaze sta hoce - ne moze) ali radim najbolje sto mogu (imam i ja ego, jebiga). Ima vec dobrih godinu dana da mi govori da treba da verujem u njega. I ja verujem.

Jebiga, o ovome bih mogla romane da napisem  xnerd

Tvoji roditelji su pravili jednu a ti drugu grešku, ne po pitanju poverenja, već po pitanju fokusa na princa. Lepo je to. No, može da ti priča ko šta hoće, promeniti tvoj stav neće, prvo jer si verovatno (deluješ) žešće samouverena (lepše zvuči od tvrdoglava i drčna), a drugi razlog je sindrom jedinaca, koji retko ko prevazilazi (ovo iz sopstvenog iskustva), majke su tu čudo jedno. Sumnjam da je ta mala toliko glupa da mazne lovu, verovatno su pare tu negde ili se dečko prebacio (preračunao se), veći je problem što mama misli da će uvek biti apsolutni učesnik njegovog života pa mu velikodušno poklanja čak i svoje apsolutno poverenje. Ljudima treba verovati, ali ih treba proveravati (ovo je meni moj tata govorio). Roditeljima te male - ni slučajno ne reći do trenutka kad više ne želite da se sa njima družite. Ako je mala stvarno uzela pare, zar će joj biti teško da odglumi plačnim i povredjenim glasom nepravedno osumnjičenu? Pa ko laže taj i krade (ide u zatvor i ima buve). Najboje je da zaboravite to i da eventualno postavite mamac (neku siću na vidnom mestu) posle nekog vremena, ako posle nekoliko puta bude tačan iznos (uzeće verovatno samo deo para), onda je neka greška i biće vam lakše. Pisao sam dobranamerno ma kako bio shvaćen.  :roll:   

[baggio]

Mi govorimo srpski sa decom, i jos su tu baba i deda, neka rodbina i podosta priajtelja. Klinci sa nama uglavnom srpski, medjusobno kako kad, jedino ih ispravljamo kad mesaju. Ne dopustasmo da pola recenice bude srpski pola engleski. Inace dobro govore, akd smo onomad bili u CG na nasem moru, niko ko ne zna odakle su klinci nije nista primetio.

Insistirajte da vam deca govore svoj maternnji jezik, ma koji on bio.  Ako je to srpski, neka bude cist.  Muka mi je u stomaku kad cujem kako se ljudi frljaju, pa to na nista ne lici, a jos manje kad nas svet ne nauci jezik zemlje u kojoj zivi, a deca im se na istom tom jeziku ismejavaju.  Strasno!

[taki]

Cini mi se jelence da je 'doza rezerve' tvojih roditelja bila malo jaca ako je ti tako pamtis. Ja sam imala poverenje svojih roditelja, i generalno sam ga zasluzivala, al' sam znala i da 'zgresim'... dodjem kuci kasnije, pa se uvucem u krevet na pr. I umislim da to niko ne zna. Sledeci put kad sam krenula da se spremam tata mi kaze 'veceras dodji kad smo dogovorili, nemoj kao prosli put, naljuticu se'. Ja sokirana da zna, a on mi samo dobaci 'verujem ti ja sine, al' i ja sam bio mlad'... i to je sustina. U ljudskoj prirodi je da nekad nesto pokusa da smuva, prilagodi sebi, slaze... pitanje je samo mere, to nas razlikuje jedne od drugih, al' sam sasvim sigurna da nema toga ko se ponekada ne sluzi polusitinama i neistinama.

Tako i tvoj sin. Nema sasne da ti sve znas i da ti sve prica. Meni to ne bi ni bilo najnormalnije iskreno da ti kazem. Ja samo sebi drzim fige da manipulacije moje dece ne budu vezane za neke sustinske stvari, nesto sto bi mogla da im pokvari zivot ili neki deo zivota, a uopste se ne palim da ce mi pricati sve i uvek sve tacno. Ni ne moraju. Na meni je da ih pratim i da prepoznajem ako se nesto nepredvidjeno desi.

I da ti kazem jos nesto, ja sam u njegovim godinama maznjavala pare rodjenom bratu... sta cu, on bio stedljiv, a ja rasipnik  :mrgreen:
i nikad, ali nikad, nisam priznala. Doduse opet lazem, priznala sam mu dvadesetak godina kasnije  :evil:

I to je jedino sto sam ikada maznula. Prosto  kasnije nisam imala inspiraciju  :evil:

[alan ford]

A i ti imas tu "trostruku" situaciju? A koji je treci jezik?

koreanski.
primer: 'ne' na srpskom je 'da' na koreanskom. Deca tacno znaju kada samnom pricaju i kada sa zenom i ne grese. a mislio sam da ce se buniti pa nismo insistirali na da i ne.

[Jelence]

Cini mi se jelence da je 'doza rezerve' tvojih roditelja bila malo jaca ako je ti tako pamtis.

Moguce.

U ljudskoj prirodi je da nekad nesto pokusa da smuva, prilagodi sebi, slaze... pitanje je samo mere, to nas razlikuje jedne od drugih, al' sam sasvim sigurna da nema toga ko se ponekada ne sluzi polusitinama i neistinama.

Ja znam najmanje dve osobe koje ne lazu, ma u kakvoj situaciji da se nadju. Njih dvojica mi prvi padaju na pamet jer sam ih svojevremeno molila da nesto lazemo i zataskavamo a oni glavom pa kroz zid.

Najvise sto su mogli da urade je da ne odgovore na pitanje, ali kad god bi ih se direktno pitalo oni su govorili istinu. Evo popizdela sam i sad, kad se setim kako je bilo komplikovano ne lagati.

Tako i tvoj sin. Nema sasne da ti sve znas i da ti sve prica.

Pa ja to ni ne ocekujem niti bih volela da bude tako. Ali mi prica dovoljno da ja mogu da vidim celu sliku. Detalji me ne zanimaju. Plus nasi regularni razgovori a koji nisu o igricama koje ne razuemem. On je ipak jos uvek dete i ja sam ipak jos uvek roditelj, jos uvek znam da mu skrojim pitanje i da slusam ne obavezno verbalni odgovor.

Nekoliko puta je dosao i iz cista mira mi je priznao nesto (neki sitni nestasluci, potpuno benigno). Kaze nisam mogao vise da izdrzim da ti ne kazem. Pogotovu od kako ne dobija vise batine.
Tu se ne radi o tome da on meni sve prica (jer mi nije ispricao na pocetku, zar ne?) nego da mi kaze na kojem je nivou njegova svest i savest. Ogromna razlika.

[Jelence]

Tvoji roditelji su pravili jednu a ti drugu grešku, ne po pitanju poverenja, već po pitanju fokusa na princa.

Vidi, imala sam glavobolje po ovom pitanju u ranoj fazi roditeljstva. Shvatila sam da nista ne znam za sigurno i da se cela ta zavrzlama sa decom radi na osecaj. Moje sopstveno iskustvo pomoglo mi je da oprostim greske svojim roditeljima. Shvatila sam da covek radi najbolje sto moze u datom trenutku i sa resursima sa kojima raspolaze. Ocekujem da ce moje dete doci do slicnog zakljucika kada budem bila baba.

A onda ce on da ispravlja moje a pravi svoje greske. Njegova deca radice isto.

Drugim recima: jeste, pravim greske. I?

No, može da ti priča ko šta hoće, promeniti tvoj stav neće, prvo jer si verovatno (deluješ) žešće samouverena (lepše zvuči od tvrdoglava i drčna), a drugi razlog je sindrom jedinaca, koji retko ko prevazilazi (ovo iz sopstvenog iskustva), majke su tu čudo jedno.

Iz svoje se koze ne moze, iliti: Gde god da se okrenes dupe ti je pozadi.

Naravno da niko ne moze da promeni moj stav, moze li neko promeniti tvoj? Da ti neko prica nesto sa cime se ne slazes i da ti promenis svoj stav? Koja je verovatnoca da se desi?

Sumnjam da je ta mala toliko glupa da mazne lovu

Da li bi mi poblize objasnio kako si dosao do ovog zakljucka?

veći je problem što mama misli da će uvek biti apsolutni učesnik njegovog života pa mu velikodušno poklanja čak i svoje apsolutno poverenje.

Hahahaha... Jel to ovo o meni ili o svojoj majci?

[Hate mail]

Koreanski? Cool. Kod njih rec/glaso(ovi) "ne" znace afirmaciju (bukvalno "da")? I can see how that could in theory be confusing ali nije.

I myself hope to have korienski as the 3rd language. :mrgreen:

[alan ford]

da, kod koreanaca se da kaze "neee".

I myself hope to have korienski as the 3rd language. :mrgreen:

Ja se nadam u sledecem zivotu da se rodim kao koreanac. Neverovatna, u pozitivnom smislu, nacija. Sta reci za naciju koja od 50-tih kada su bukvalno od sirotinje, i zemlje sravnjene sa zemljom za 50 godina dosli do neke 11-12 ekonomije sveta. I to u mnogo cemu ispred Amerike i Evrope.

[Hate mail]

Jel' Henry Ford bese rekao "uzmite mi sve fabrike i masine ali mi ostavite moje ljude"? To je to.

Ja znam neke grupe koje bi doveka kukumavcile o Turcima koji su ih tako strasno upropastili. Pre 600 godina.

Ili o "eksploataciji".

[Pijanista]

Pre rata nismo imali nista, a onda su dosli Nemci i uzeli sve.

[Hate mail]

Sad su "Anglosaksonci" in fashion.

Anglo-saxons are the new Germans.

[Ivan_D]

Inace dobro govore, akd smo onomad bili u CG na nasem moru, niko ko ne zna odakle su klinci nije nista primetio.

Verujem da ti klinci super govore srpski, ali ne verujem da razumeju crnogorski   :mrgreen:

Secam se jedan prijatelj imao devojku iz Slovenije, i super govorila srpski, pricali smo s njom kao sa bilo kim drugim iz Srbije. Onda smo svi zajedno bili u poseti nekim Sarajlijama i ona se okrenula prema meni i pitala me da li razumem kad Goran (taj Bosanac) prica. Ja u trenutak nisam shvatio sta hoce da mi kaze, posto ja naravno razumem coveka isto kao sto razumem bilo koga iz Srbije, da bi ona dodala "ja ga skoro nista ne razumem kad prica"  :mrgreen:

Slicno i kad sam bio u Dalmaciji pre desetak godina, neki klinac od mozda desetak godina prodavao stripove na setalistu i ja hteo da uzmem vise komada i poceo da se cenkam s njim, secam se da se okrenuo prema ocu koji je bio par metara iza njega jer me nije razumeo, i uputio mu upitan pogled.

[Hate mail]

Da, da, sigurno nije bio razumeo tvoj "crnogorski" jezik.

[Jelence]

JBT Hate, stvaaaaarno...

Dosta si od duga dana prekopavao stare teme. Il se zeni il tamburu kupi.

[Hate mail]

Nisam ja nego neki "Guest".