Palanka nadomak velegrada
Pre dvadesetak godina na privrednoj strani ovih novina, koju sam uređivao, imali smo rubriku „Ukratko”. Po njenom imenu se može zaključiti da smo je punili novostima iz privrednih organizacija i u njoj je obično bilo sedam-osam vesti u nekoliko rečenica. To je bio jedan od lakših poslova, jer smo okretanjem telefona dolazili do informacija koje nisu bile od prvorazrednog značaja, ali su ipak bile zanimljive za pančevačku javnost.
U to vreme smo imali koga da zovemo. Pokušaću da nabrojim samo industrijske firme, uz izvinjenje ako sam neku do njih izostavio. Elem, u Pančevu smo imali pre svega tri velike „sestre”: „Azotaru”, „Petrohemiju” i Rafineriju, zatim pet „Utvinih” fabrika (sa ukupno šest hiljada radnika): za proizvodnju aviona, priključnih vozila, metalnih konstrukcija, silosa i građevinske aluminarije. Tom broju velikih morala se dodati i Staklara sa svojim „unučetom” „Staklopanom”.
Zatim sledi niz takođe respektabilnih pogona: „Tehnogas”, „Gip”, „Gaj”, „Petroplast”, „Hladnjača”, „Trskara”, „Kožara”, „Minel – Prehrambena oprema”, „Minel – Termoenergetska oprema”, Mlekara, Fabrika obuće, Livnica, Pekara, „Graneksport”, „Konstruktor”, „6. oktobar”, „Tesla”, „Trudbenik”, „Banaćanka”, „Novitet”, Plinara, „Panonija”, Pivara...
Danas i ne pomišljamo na obnavljanje te rubrike, jer bi to bio Sizifov posao. Teško da bismo uspeli da napabirčimo dve-tri vesti, jer je većina fabrika zatarabila kapije u godinama koje su Pančevo od moćnog industrijskog centra pretvorile u palanku na obodu jednog velegrada.
M. M.
http://www.pancevac-online.rs/index.php?module=section&issue_id=522&id=47
