Ha, to je stalno govorio jedan Jadranko iz Varesi (dobar drugog onog Čole ciji su roditelji prodavali pomoc sto smo poslali u Bosnu)
Mnogo zabavan i duhovit jedan lik, mada imao je u sebi ponekad neceg podlog. Secam se jednom smo ziveli na brodu nas 7-8 i on je cesto konzumirao hranu/pice drugih ljudi bez da pita ili makar upozori.
Jednom smo na brodu ostali samo nas cetvorica, on, Dusan, jedan Claude iz ZG i ja. Claude koji je bio stariji gospodin je kupio sebi coca-colu i Jadranko mu je popio. Claude je pitao ko mu je popio coca-colu dok smo sva trojica bili u dnevnoj sobi na brodu i gledali TV i Jadranko je rekao "ja nisam."
Secam se da smo Dusan i ja totalno bili popizdeli na njega.
Jos smo na tom brodu ostali 6 meseci umesto 2 na koliko nam je prvo ponudjen i kad je pocelo lepo vreme vlasnik broda nas je pitao da mu pomognemo da ofarbamo deo broda. Dusan i ja smo odmah pristali a Jadranko se u pocetku stalno izvlacio (trajalo je farbanje nekoliko dana), da bi na kraju otvoreno rekao da nece, da je vlasnik broda jedan obican smrad i da nas je pustio tamo da zivimo samo da bi dobio povracaj poreza i sl.
Sto naravno nije bio tacno, bili izuzetno fini ljudi i hteli su da nam pomognu da ne moramo da zivimo po skvotovima.
Ulgavnom kad god je trebalo nesto da se uradi (recimo pranje sudova posle rucka na koji bi nas neko pozvao - opet da nam pomogne) Jadranko bi se izvlacio, a ako nije mogao da se izvuce odbio bi otvoreno.
Onda par godina kasnije kad smo dobijali
stanove, dobili smo svako i 5000 fl beskamatni kredit da stan opremimo. Jadranko je dobio stan, a samim tim i kredit, par meseci pre mene i ja sam ga pitao da mi pozajmi 50 fl. A do tada sam mu u vise navrata pozajmljivao pare koje bi uvek vratio ali nikad na vreme.
Odmah je poceo da bude nevoljan, pitao kad cu da mu vratim itd, ali kad sam mu ga potsetio koliko sam mu puta pozajmljivao okrenuo je sve na shalu i rekao "ma naravno da cu ti pozajmiti". Dogovorili smo se da se nadjemo u jednom kaficu gde smo znali par ljudi. Ja sam stigao prvi, ubrzo se pojavio i Jadranko i kad je video poznate face tamo narucio je pice svima. Bilo tamo dobrih desetak ljudi, platio recimo 25fl za pice a meni pravio problem zbog pozajmice od 50fl.
Posto je bio
pesnik ubedi on neke ljude iz neke mirotvorne organizacije da mu odstampaju kolekciju pesama i kao da novac ide za Bosnu. Ja mu bio preveo pesme i odstampali mu knjigu jedna strana na srpskom, jedna na engleskom i tako mozda 60-tak strana sa jedno 30 pesama.
1000 primeraka. Te knjige je delio poznanicima kako je stigao i hteo, a kad bi bila neka akcija negde skupljanja para po crkvama ili drugde prodavao bi ih kao za pomoc Bosni. Secam se jednom je prodao dvadesetak knjiga po 10fl za knjigu a samo je 10fl dao toj organizaciji koja je skupljala novac za Bosnu. I jos dodao "mora i pjesnik od necega ziveti."
94-te je otisao jednom sa mnom u kazino i dovoljno je bio taj jedan jedini put da se opasno navuce. Sledecih mesec dana sam ga skoro svaki dan vidjao tamo. Poceo je da se zaduzuje, pozajmljuje od svih. Dobio je dosta dobar stan i taj zamenio sam jednim Slobodanom iz Splita za samo 1500fl.
Nedugo posle toga je nestao i nismo nekoliko nedelja znali sta je sa njim dok se nije javio iz Amerike u koju je otisao brodom kao slepi putnik. Kaze da ga verovatno ne bi ni otkrili da posle 2 dana nije bio gladan i sam se prijavio.
U Americi je imao prijatelja koji je, kad je stigao, valjda garantovao za njega, ali su se brzo posvadjali jer Jadranko nije hteo da radi. Zvao me je cesto tih prvih godina na collect call.
Poslednji put sam cuo pre 7-8 godina da je Dusan pricao sa njim. Tada je vec duze vreme bio u Kanadi, ozenio kuvaricu neku nasu i imaju blizance. Od tada mu se gubi trag.
Iako je bio u Amsterdamu samo prvih par godina, svi ga se odlicno secaju, a i dalje vecina ljudi okrivljuje mene za njegov odlazak jer sam ga odveo u kazino.
